Атлантис Ултра: Светозар Радишић – Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?


Ово је једно веома битно гостовање професора Радишића у Атлантису Ултра, у овим кључним моментима за Србе, ради свог освешћења, самоосвешћења и спознаје ко су они у ствари, будући да је у СФРЈ дубља историја Срба била табу тема. Кроз југословенско „историјско“ образовање србски нараштаји готово да нису ништа знали дубље од првог и другог српског устанка, и то само фрагментарно, кад су почели и када су се завршили, јер сваку понаособ историју „југословенских“ народа, и постојећих и измишљених, требало је потиснути у дубину, требало ју је уравнотежити и ускладити само са заједничким појавама од другог светског рата па надаље (борба против фашизма – ту почиње историја југословенских народа, ту се и завршава), јер Срби више нису Срби, већ југословени, таман посла да Срби сазнају да су јако стар и одавно писмен и културан народа у односу на друге народе, јер можда све то увреди неке друге народе, па и да на тај начин све то доживе као „великосрбску хегемонију“. Само је било потребно знати да су Срби дошли на Балкан у 7 веку.

А одакле су дошли на Балкан?

Ма небитно је, Срби су то, можда и са Марса, ко зна…

У СФРЈ историјска научна истина сваког понаособ народа била је небитна у образовном систему, потребно је било само имати „заједнички југословенски-историјски дух“, није било пожељно чепркати по дубљој историји сваког понаособ народа, јер многи „ђаволи“ би изашли на површину, што би пореметили тако светло „братство и јединство“ југословенских народа. Далеко веће и државотворно планске злочине хрвата према Србима (Геноцид над Србима! Јасеновац – 700.000 покланих Срба!) требало је у неком болесном „реципроцитету“ вештачки изједначити са далеко мањеим четничким злочинима према Хрватима, као да је то било „једно те исто“.

Али није!

Неке историјске чињенице је, барем се мени тако чини, професор Радишић по први пут јавно саопштио. Идемо прво са текстом водитељице Атлантиса Ултра, Биљане Ђоровић.

Атлантис Ултра: Светозар Радишић: Владари Планете, неокортикални рат, судбина света, Срба, Срби освестите се, ко су Срби?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*************

Аутор: Биљана Ђоровић

Гост 53. емсије Атлантис Ултра је пуковник, проф. др Светозар Ђ. Радишић. Недавно је на сајту „Вести.нет“ објављен текст професора Радишића: „Зашто је у Србији сакривено да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе“, који представља изванредну анализу пројекта уништавања Срба и Србије, коју Велики брат убрзано преко својих пиона и послушника у Србији настоји да гурне у амбис. Због чега смо трн у оку Великог брата? Какве су перспективе избављења? Неке су од тема које покрећемо у првој емисији циклуса разговора са професором Радишићем експертом за стратегије и доктрине, сведимензиону одбрану, „психолошки рат“, „нови светски поредак“, неоружане облике агресије и борбену готовост, аутором студија Неокортикални рат; ,Неокортикални рат 2, Сатана се више не крије – Неокортикални рат против будућности , Скривено мисаоно оружје, Рат свих против свих, Магија у неокортикалном рату, Док мисли стварају космос, Нестанак великог брата 2012 , …Или нас неће бити , Гушење истине , Космички додир.

*************

Да би вам приближио шта вас очекује док слушате Атлантис, поделићу емисију по тематским деловима са цитатима професора Радишића.

О древности Србског народа

Говорећи о древности србског народа, Радишић је говорио о резултатима истраживања научника Анатолија кљосова, зачетника и творца ДНК Генеологије». Анатолиј Кљосов је гостовао на једном научном скупу» у Сава Центру који је одржан у септембру ове године, који је наравно медијски потпуно маргинализован од државних медија и „истиричара“ САНУ.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство. Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

Професор Светозар Радишић (18:40):

Постоје информације о томе и ко смо и шта смо. Ево сад рецимо, био нам је гост Анатолиј Кљосов, у септембру месецу. Човек је дошао из Бостона, руско порекло и на основу ДНК Генеологије доказао је да су Срби на овим просторима били најмање 30.000 година. Пазите, запрепашћујућа је цифра. Па онда каже, најмање 3000 година у континуитету последњих, јер у међувремену је било много промена и кретања и ратова, и свега. У сваком случају најмање 3000 година су Срби били овде у Подунављу. А наши историчари то не тврде…“

Не само да то не тврде, већ су на религијско-верском нивоу заговорници фалсификоване историје срба и Словена од стране германско-нордијске историјске школе, које се и немачка академија наука одрекла», али не и србска САНУ!

Овде професор говори о чињеници да је хришћанство настало из србске религије, није тачно да су Срби примили хришћанство. Дакле, са историјске и духовне истинитосне тачке, хришћанство је настало из србске религије.

Професор Светозар Радишић (23:43):

„… Проблем је заиста у схватању себе у смислу да схватиш шта си ти ако припадаш српском роду. Ко си ти? Дакле, српски род је тај који заговара оно што заговара хришћанство. Српски род је онај народ или тај род који заговара Православље. Срби заговарају Светосавље. Нигде на Планети нема Светосавља, осим код Срба. Нигде нема Славе, осим код Срба. Ни једна религија није била толико блиска Богу као ова религија српског народа и толико искрено примљена, као што је његова. Многи људи мисле да су срби хришћани и да смо ми постали, односно да смо се ми увукли на неки начин и прихватили хришћанство.

Не. Хришћанство је проистекло из српске религије.

То је проблем историјски и истраживача историчара. Кад историчари на западу схвате да је хришћанство наслоњено и проистекло из српске религије, а не обрнуто, онда ће разумети зашто ми имамо тај приступ према стварности, зашто нама може да се догодити то, да ми некога нећемо да нападнемо, а он нас хоће…“

Биљана Ђоровић:

„Како то мислите, дакле да је хришћанство производ српске религије“?

Професор Светозар Радишић:

„Па зато што много сам књига прочитао, па нешто знам и из истрорије“.

О Олги Луковић Пјановић и њеном немерљиво значајном доприносу расветљавања најдубљу србске историје, као и о томе како је и на кој начин фалсификована.

Професор Светозар Радишић (21:33):

„… Донела је јако много податаха, више од 9000 извора је користила да би направила мозаик о историји српског народа на основу туђих података, не на основу српских података. У тој процедури је доказала, да су у брисању српске историје, учествовали и нордијци, нордијска школа, и германска школа и ватиканска курија, и садашњи Ватикан, и она Угарска…“

О свом слабом познавање сопствене историје, о Шиптарима…

Професор Светозар Радишић:

„… Па ми немамо у својој историји ни побројане своје краљеве?! Ми не знамо ни ко је владао у нашем роду, а при том подаци о томе постоје. То нису измишљени, него стварни подаци кад је и кој је период покривен којим краљем. Занимљиво је рецимо, да је један од наших краљева примио те несрећне Арбанасе, који сад хоће да имају државу на овим просторима. Ми смо њима учиунили услугу тако што је један од наших краљева учинио гостопримство и дозволио им да населе садашњу Албанију. Дозволио је да се населе на просторима који су они напали на броду. Дакле, могао је да их врати назад према Италији и да никад ту не буду. Мого је да их потопи, могао је да их поубија. А он је њима допустио тај простор….“

О западу и његовој свесној методлогији лажи

Овде Светозар Радишић говори о тенденцији да запад у својим књигама учи своја покољења како да лажу?! Да, добро сте прочитали, није грешка у писању, запад учи своја покољења како да лажу.

Професор Светозар Радишић:

„… Српски народ има неки свој специфичан однос према стварности. Ми негде, кроз историју, смо стално говорили о правди, праведности, о истинитости. Нас уче родитељи да водимо рачуна и шта причамо, да не кажем да смо дошли до тога да нас уче и шта да мислимо, али у сваком случају родитељи наши нас уче да будемо коректни према другима, да не начинимо неко зло, да не лажемо итд…

Тај однос запад нема.

Рецимо, ја се сећам једног текста из тамо 1653. године када су учили латини да лажу. Они уче своје, они у својим књигама пишу шта треба и како треба лагати?! Таквих књига овде нема…“

О Хрватима

Ово се односи на аутохтон и оригиналан хрватски народ, не и на „хрвате“ који су покатоличени Срби.

Професор Светозар Радишић:

„… Хрвати су дошли на овај простор, на српски простор. И зна се тачно ког века су као Аварски народ овде насељени. Имали су исте проблеме са србима око примања хришћанства… Они имају велики проблем. Њихов је проблем према истини. Замислите како је кад знате да вам се стално говори: „украо си ми језик…“

Само да се надовежем на ово…

А при томе док вам Срби стално говоре оно што јесте, да сте им украли језик, ви сте као Хрвати свесни да сте Србима украли језик, свесни сте тога, јер историјске научне чињенице су непобитне чињенице. И уместо да се суочите са ИСТИНОМ, ви се и даље котрљате низбрдо, мислећи да се пењете узбрдо, али од истине не можете побећи, чак и ако је лажирате, она ће вас треснутуи кад се најмање надате, јер постоји само ИСТИНА. И сама лаж се позива на њу, тврдећи да је истина, но лаж је лаж.

Професор Светозар Радишић:

„… Ми сваки дан говоримо Хрватима: „Ви сте украли наш језик“. У некој процедури, историјској, ми смо практично пристали да Хрватима дамо свој језик. Врло је занимљиво видети њихова документа пре 1832 године. Како су изгледали њихови натписи, односно све оно што су они написали. Они то не би разумели. Једноставно у илирском покрету они су добили преко Ђуре Даничића СРПСКИ ЈЕЗИК ( на поклон)…“

О тој фамозној „катастрофалној“ 2012-ој години

Ово је по мени веома битно да народ зна, да би што боље схватио механизам лажи запада, будући да сам и ја сличног мишљења, а то је да се и наука инструментализује у ту сврху. Наиме, професор Радишић изражава једну своју логичну сумњу, о једном веома битном фактору повезаним са 2102-ом, односно тим фамозним 21.12.2012. а то је да и научници из НАСЕ плаше човечанств и тако се свесно инструментализују за рачун владара Планете у креирању новог светског поретка…

Професор Светозар Радишић (58:28):

„… Задње, што је исто мени занимљиво, ја ћу сад учествовати у једној емисији 20-ог децембра, говорићемо о 2012. години, и биће и научника из НАСЕ, значи у контакт емисији 20-ог децембра 22:15, није реклама, него хоћу просто да се то зна, зато што је НАСА умешана и у то. На Првој телевизији говорићемо о феномену 2012. односно о 21. децембру, 21 сат и 21 минут, и биће и научника из НАСЕ. А зашто њих спомињем. Па зато што је и НАСА умешана у ово што се нама догађа. Јер НАСА плаши целу Планету са неким својим извештајима да ће бити крај можда и Планете, замена полова, магнетне олује од 21.12.2012. па до марта 2013.“

Остаје нам да сачекамо март следеће године, да видимо да ли ће пасти и последња карика манипулативног запада, наука?

Ја сам убеђен да хоће.

Додуше, тачно је да многи на западу замењују полове, али мислим да Земља то ипак неће учинити, будући да ју је Космос већ одавно орјентиса 🙂

Речено и прећутано: Сергеј Кара-Мурза – Манипулација свешћу


Прошле године у новембру, емитована је на радио Београду 2 емисија „Речено и прећутано“ коју је водила госпођа Биљана Ђоровић. Тема емисије била је „Манипулација свешћу“, другим речима, говорило се о другом издању књиге Сергеја Кара-Мурзе: „Манипулација свешћу“ коју је на србски језик превела госпођа Сава Росић.

Речено и прећурано: Сергеј Кара-Мурза – Манипуилација свешћу

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред преводиоца Саве Ресић, гости емисије били су Слободан Качаревић, главни уредник „Балкан магазина“ и Жељко Цвијановић, главни уредник „Новог Стандарда“. Као пример како се манипулише са људима, са читавим народима, у емисији је једним делом говорено о претешкој финансијској кризи у Грчкој, на којој се лепо може видети већ утабана шема лагања и варања једног народе (код нас поготово), где се Грчка ставља пред свршен чин „узми или остави“. Ако узме траншу кредита и све што иде уз то, цена је губитак историје, друштвених добара, острва, али тиме се проблем не решава, већ само продубљује, у недоглед… Истовремено, гости су сасвим лепо објаснили модел финансијске преваре мешетара са Вол Стрита, путем папира без покрића такозваних „деривата“ који су практично лажни новац у хартијама од вредности. Те хартије од вредености „деривати“, безвредне су зато што су без покрића, држе се у „зомби“ банкама које само служе да покрију губитке Америке и неких европских земаља. Кратко и јасно речено, вредност тих безвредних папира „деривати“ у хартијама од вредности, а зову их још и „труле“, је 75 пута већа него што је годишњи бруто производ целе Планете!!

Сам Сергеј Кара-Мурза за своју књигу говори да је својеврстан приручник који може да послужи свакоме како да препозна манипулацију, али и како да јој се одупре, и тиме да самањи своју нервозу. Од мноштво њих, навешћу две. Када вам политичари говоре да неки њихов политички програм „нема алтернативе“, будите сигурни да је превара у току, јер сам живот је тако динамичан и кривудав да за све у животу има више алтернатива, или како то госпођа Росић пластично помиње, објашњавајући народну мудрост:“само смрт нема алтернативу“.

Још суптилнији облик манипулације је увођење туђица у неком језику, које имају сврху да створе конфузију код човека. Туђице се уводе код појмова који су „инструмент“ мишљења и размишљана, и када их човек магловито или напола схвати, он нема потпуно разумевања о ономе кад нешто чита или слуша, поготову кад политичари говоре тим новоговором са пуно туђица. Све се то свесно ради, да би се манипулисало појединцем, народом, да са прикрије истина, права позадина догађаја.

Ми у Србији, пре Грчке, савременицо смо најбруталније манипулације и историјске преваре од када је издајнички ДОС дошао на власт! Ради „боље будућности“, продали су нам све: садашњост, прошлост, историју, привреду, животе, културно-духовни идентитет, душе, мртве, живе, сада и територију, пуштајући КиМ низ воду, процедуралним признавањем независности самозване „Републике Косово“ које је у завршној фази!

Осим, осим… ако се Србски народ не пробуди, крајње је време!

Да би купили ову обимну књигу: „Манипулација Свешћу“ по цени од 950 динара, потребно је само да позовете сина госпође Росић, Петра Расића на: 064/92-58-932 и да поручите књигу.

Руски Дом у Београду 09. децембар 2011: Предавање проф. др Радомира Ђорђевића „Перспективе наше цивилизације“ поводом књиге Сергеја Кара-Мурзе „Манипулација Свешћу“


Сутра у петак 09. децембра 2011. с почетком у 19:00 у великој сали Руског дома у Београду, Краљице Наталије (Народног фронта) 33, у научном циклусу под називом:“ Руска филозофска мисао и проблеми савременог света“, одржаће се предавање проф. др Радомира Ђорђевића: „Перспективе наше цивилизације“ поводом књиге Сергеја Кара-Мурзе.

„Манипшулација свешћу„.

Књигу је као што знате са руског превела госпођа Сава Росић, која ће такође имати своје излагање на овом предавању.

Надам се да ће београђани због значаја Карамурзине књиге ово предавање посетити у што већем броју.

Сергеј Kара-Mурза: Како да избегнете манипулацију свешћу


Извор: Нови Стандард
уторак, 18 октобар 2011 13:49
Аутор превода: Сава Росић

Закључни одломак из капиталног дела руског научника „Манипулација свешћу“, које се недавно појавило на српском језику.

Сергеј Георгијевич Кара-Мурзај

Филозофско-социолошка расправа Сергеја Георгијевича Карамурзе (1939) „Манипулација Свешћу“ (Москва, 2000) кроз низ практичних примера показује како се током последње деценије прошлог века, уз помоћ медија али и на друге начине, водио рат за освајање свести милиона Руса. Производ тога било је њихово свођење на пуку гомилу која је слепо слушала поруке своје политичке и остале псеудоелите. На тај начин неолиберална идеологија, чије је деловање унутар руског народа допринело и распаду СССР и каснијем растакању Русије, довела је ту земљу пред данашњу судбинску дилему. Наиме – према Кара-Мурзи – или ће се Русија сасвим прилагодити свим западним стандардима, у оквиру којих не може да прође добро, или ће почети да гради механизме одбране од туђинске идеологије и превласти.

Онолико колико је Кара-Мурза упућен, посвећен и креативан аутор и онолико колико проблеми Русије из 90-тих година веома личе на проблеме данашње Србије, утолико се његова књига може читати и као изузетан приручник за сваког од нас како да се одупремо манипулацијама и наметању система таквог вредности који грађане своди на пуку бесловесну гласачку машину, док се за исто време пљачкају њихова добра и национални ресурси.

„Нови Стандард“ објављује закључно поглавље Кара-Мурзине студије, које је формирано управо као низ практичних савета како је могуће одупрети се медијском терору и погубној манипулацији нације средствима јавног говора.

Закључак

Ова књига није технолошког карактера. То није приручник за практиковање манипулисања нити упутство за заштиту од манипулације (самоодбрану без оружја). Главни циљ књиге јесте да пружи материјал на основу ког свако може размислити о избору пред којим данас стојимо. То није избор председника, партије или чак политичког уређења. Иза свега тога стоји избор животног устројства (врсте цивилизације). Међутим, лично мислим да је то за многе заправо избор између живота и смрти, али нећемо ту тему овде да развијамо. Данас се батргамо између две врсте животног устројства, и упорно нас гурају ка оној обали где ће манипулација свешћу постати главно и скоро тотално средство превласти, тако да ће кроз извесно време пред нама чак сасвим нестати проблем и избора, и борбе.

Они који такав исход неће и спремни су да пливају тражећи другу обалу, макар и у магли, па чак и да пливају против струје (или бар да се праћакају у месту док не сване), у овој књизи могу да пронађу извесне оријентире. Постоје темељне, инертне структуре које треба штитити ако не желимо да нас извуку на обалу манипулативног друштва. Те структуре још ни издалека нису скршене, њихово очување зависи од молекуларне подршке свих нас, од масовног пасивног отпора.

Ради се, пре свега, о руској врсти школе – онаквој какву је уобличила наша култура у совјетско доба. То је школа која репродукује народ и врсту културе. Она не да младом нараштају да се претвори у гомилу индивидуа, да постану људи масе. Она отежава и замену наше културе мозаичком културом човека масе. Школу ломе, али ју је тешко сломити, предубоке је корене пустила у народ. Међутим, капи нагризају камен, и без свесног отпора свих нас руску школу ће скршити. Веома важан грудобран наше културе представљала је, свакако, наука руске врсте. На несрећу, она се молекуларним отпором не може заштитити, исувише је то нежан цвет, потребна му је подршка државе а она, по свој прилици, има друге циљеве. Изгледа да ће се наша наука спасти само у виду семења у смрзнутој земљи. Кад сунце огреје, и оно ће проклијати, али плодове нећемо скоро видети. У наредним годинама ћемо морати да, малтене без науке, тражимо пут, да делујемо грубље, с већим грешкама и губицима. Плаћаћемо сопствену неодговорност. Јавна гласила већином, а телевизија тим пре, скоро да уопште нису наши. Они су очито почели да служе манипулаторима. Могло се, уз постојање минимума политичке воље, спасти понешто од локалних новина и локалне телевизије, али такве воље код нас није било.

АКТИВИРАЊЕ СТЕРЕОТИПА Увек би требало да изазове сумњу ако се политичар или јавна гласила апелујући на нас упорно обраћају нашим стереотипима, буде наше осећање некаквог заједништва, истичући нашу различитост од њих – других. Тежња пошиљаоца саопштења да стереотипизира наше понашање, то јест постигне да ми информацију примамо и на њу одговарамо у складу с нормама понашања одређене заједнице – поуздани је знак манипулације.

Други општи закључак – увек и свуда, и у јавности, и у мислима, одупирати се атомизацији, претварању у индивидуу. Данас се не ради о идеалу саборности или народности, већ о очувању међуљудских веза као средства заштите сопствене личности. Оном притиску који се на нашу свест врши можемо као личности одолети само ослањајући се на душевну подршку сабраће. Сваки чин очувања, стварања или васпостављања међуљудских односа – то је откидање комадића простора од манипулатора. Било да дамо рубљу просјаку или просто са њим разменимо погледе, да се нашалимо са пиљарицом на тржници, уступимо место у метроу или се посвађамо са рођаком који нас је увредио – све то јача нашу психолошку заштиту од манипулације. Важно је да у свим тим везама има дијалога. Да то не буду везе човек-ствар, већ човек-човек. Нема ту никакве сентименталности, никакве проповеди доброте, само трезвеног и чак циничног прорачуна.

И у извесном смислу супротан савет – на сваки начин избегавати губљење свога ја и уједињавање у гомилу. Опасност од стварања гомиле данас није у физичком окупљању у масу. Напротив, код нас се сада окупљају углавном организоване масе. Оно што видимо као скуп, митинг или чак барикаду, засад још пре личи на одреде, а не на гомилу – још нисмо прошли ступањ атомизације. Гомила се ствара управо онда када смо изоловани и уједињени преко телевизора. Када међу нама нема непосредног душевног додира и нема дијалога, већ постоји хипнотичко дејство из једног центра – као на рок-концерту или на стадиону који слуша фирера. У те је гомиле боље не ићи. Јер, речено је у Библији: Не идите на безбожне скупове. Рекло би се, а зашто не отићи? Саслушати, мало бити сам свој неистомишљеник. Значи, не сме се, у Библији лош савет неће дати. Ми мислимо да је наша свест чврста, али говори безбожника продиру у подсвест. Па где су код нас такви скупови? Тамо где емитују манипулатори с којима не можеш да ступиш у дијалог. Нису страшне дебате, па макар оне биле увредљиве, страшан је улагивачки глас с екрана или из звучника коме не можеш поставити питање или узвратити.

Најзад, треба узимати, скоро на силу, као лек, окрепљујућа културна средства – све оно што у себи носи традиционална знања и симболе. Прочитати Тараса Буљбу или књижицу пословица, слушати руске романсе – то данас није задовољство већ лечење. Уосталом, корисна је свака добра литература или музика, све се данас другим очима види.&нбсп;

То су најопштије мисли. Мислим да се из књиге могу извући и понеки ограниченији закључци. Први од њих бих овако изразио: прихватити као догму да су јавна гласила данас иструмент идеологије а не информисања. У њима оно главно представљају идеје које се кријумчарењем убацују у нашу свест. Но, они у виду легенде, покрића, мамца на кријумчарским колицима возе и траву информација која нам је потребна. Без ње не можемо, и принуђени смо да гутамо оно што нам дају. Наш је задатак да се научимо да испљунемо максимум отрова, да га не жваћемо, па чак и не држимо у устима. Дабоме, део тога доспеће у желудац, троваће нас, али се треба трудити. У ту сврху треба заузети гледиште интерпретатора, полазити од начела херменеутике. То јест, од самог почетка бујицу саопштења не примати здраво за готово, већ се сваки пут упитати: Шта иза тога стоји? Зашто нам то саопштавају? Тако се јавља проблем дијагностике – одвајања жита од кукоља. Па нека је наша вејалица лоша, одвајање врло грубо, много жита се изгуби, много прљавштине остане. Свеједно, чак је и груби филтер врло користан. Невероватно колико се много просеје једноставно зато што се по глави врзма контролно питање. Довољно је ослонити се на интуицију, на осећање. Чим нањушиш да из саопштења штрче уши – оно онда неће ући у подсвест, а већ упозорена свест ће га проверити.

Сергеј Кара-Мурза: „Манипулација свешћу“, изашо је други део књиге у продаји


Госпођа Сава Росић је поново својим парама, које је стрпљиво скупљала, доштампала и други део књиге Сергеја Кара-Мурзе„Манипулација свешћу„, како би људи који су набавили први део, могли да купе и други (стране 363-919), по цени од 800 динара.

Такође и други део књиге, можете наручивати код сина госпође Росић, Петра Росића, на његовом телефону: 064/92-58-932

Још једна ствар, госпођа Сава Росић је такође превела књигу великог руског геополитичара Александра Дугина: „Геополитика постмодерне“. Међутим, изгубила је продајно место и за ову књигу које је било у књижари „Никола Пашић“, која је продата, након чега је Љиљана Танић која је држала ту књижару, и помогла Сави Росић да се та књига продаје, умрла.

Даклле, и ту књигу која кошта 600 динара, можете наручивати код сина госпође Росић, Петра Росића,  на његовом телефону: 064/92-58-932

Предговор Александра Дугина овом српском издању његове књиге, можете погледатуи на овој страници:
http://www.srpska.ru/article.php?nid=10887

Напомена: Додатне информације, измене у цени – Попуст!

11.01.2012.

У продаји је изашла „Манипулација свешћу“ као једна књига, у којој су оба тома обједињена, и први део књиге који је прво штампан, и други део који је накнадно штампан. Та једна књига у којој су и први и други том обједињени, може се купити по цени од 950 динара (са поузећем), потребно је само да позовете сина госпође Росић, Петра Расића на: 064/92-58-932  и да поручите књигу.

Такође, сви они који су већ купили први том, дакле први део књиге, други део књиге могу купити код Петра Росића по цени од 600 динара (са поузећем).

Сава Росић, преводилац

Сергеј Кара-Мурза: „Долазак доба процвата“


Овим првим текстом почињем да објављујем серијал чланака преводиоца госпође Саве Росић с којом сам ступио у контакт. Текст интервјуа госпође Росић са Сергејем Георгијевичем Кара-Мурзом писан је децембра 2006-те
Аутор: Сава Росић, преводилац

Долази доба процвата
Сергеј Георгијевич Кара-Мурза
Разговор поводом предстојећег изласка књиге “Манипулација свешћу”

Питање: Дозволите ми, пре свега, да Вам честитам на, верујем, великом напору који сте уложили да нам на размеђу два драматична века подарите тако аналитички снажну и веома упечатљивим примерима и сведочанствима потковану књигу као што је “Манипулација свешћу”. Шта Вас је, заправо, нагнало да се одлучите за писање овог дела које у много чему до танчина објашњава безочну и лукаву политичку игру коју развијени Запад игра у односу на остатак света?

Одговор: Крајем ХХ века је против совјетског народа, чије језгро чине Руси, изведен рат новог типа. Главно оружје тог информационо-психолошког рата била је манипулација свешћу. Показали смо се сасвим беспомоћни против тог оружја. Огроман народ је корак по корак подржавао или равнодушно примао промене које су не само доводиле у опасност и само његово постојање, већ су противречиле животним интересима малтене сваке породице. Било је хитно потребно ту појаву спознати и описати. Иза ње стоји претња не само за наш народ, већ и за све народе Земље, укључујући и оне који сада наивно славе победу. На то су ми другови указивали, и ја сам њихов налог извршио како сам знао и умео.

Питање: У својој књизи сте на више места указали како је водећим западним земљама и њиховим сателитима познатом методом сталног понављања лажних оптужби успело да властитој јавности наметну слику о Србији као малтене напроблематичнијој држави с краја ХХ века. То је учињено да би се тиме оправдало не само разбијање социјалистичке Југославије, већ и безочно бомбардовање Србије и у најновије време очито комадање њених исконски историјских територија. Крај таквог односа према Београду као да се не назире?

Одговор: На жалост, данас се у мишљењу владајуће врхушке Запада појавила патолошка светоназорна конструкција – хибрид неопаганског месијанства и комплекса изопштеника-лихвара. Сваки одблесак православља таквој је свести омражен као знак крста. То може зауставити само свест о стваралачкој и гипкој сили која ће лихвару створити ризик великих губитака, и истовремено обраћање разуму и савести просечног западног човека. Његови су разум и савест потиснути, али нису уништени.

Питање: Није само Србија угрожена. Ваша земља је и даље, иако је саму себе лишила имперског наслеђа, предмет “мисионарског рада” најспремнијих и највичнијих западних стручњака за психолошки рат. Њима помаже и домаћа врло гласна “пета колона”, и рекло би се да се садашњи властодршци у Кремљу према таквој, све очигледнијој смртној опасности по земљу и њену будућност, односе доста спокојно и без видљивије контрастратегије?

Одговор: Судећи по многим знацима, “садашњи властодршци у Кремљу” дошли су у дубоки сукоб и са западним “мисионарима”, и са њиховом “петом колоном” у Русији. Тако испада, а шта ће бити даље, видећемо. Њихова контрастратегија је она о којој сам већ рекао. Њена делотворност ће нарастати како буде оздрављала свест интелектуалаца Русије, а за њима и широких маса. Јер, истрајност маса мора бити допуњена интелектом и стваралачким прилазом сложеним, сасвим новим проблемима и претњама.

Питање: Пошто је у београдском часопису “Огледало” крајем прошле године већ објављен Ваш чланак “Језик и власт” (у броју 53) који је заправо прерађено поглавље књиге “Манипулација свешћу”, као и изузетно повољна оцена о квалитету и дометима те Ваше књиге (у броју 61), будите љубазни и објасните суштину социолошке појаве и непосредних мисаоних операција које се могу сврстати у оно што сте с правом назвали манипулација свешћу, у циљу промене политичког става и убеђења не само једног народа, већ рекло би се и читавих цивилизација.

Одговор: Показало се да су на такву манипулацију најрањивије културе оних незападних друштава које су се, будући духовно тесно повезане са Западом, у процесу модернизације превише према њему отвориле. Међу интелектуалцима тих земаља увек је била јака не само струја “западњака”, већ је постојала и снажна компонента “западњака” у свакој личности. Наше земље су се од културног империјализма Запада за извесно време заштитиле антикапиталистичком идеологијом традиционалног друштва, развијеном на основу сељачког светоназора, прикривеног марксизмом. Рок трајања те заштите истекао је 60-70-их година ХХ века, а њен ремонт и модернизација нису извршени. Противник се, напротив, наоружао огромном резервом научних сазнања које су прибавили западни антрополози проучавајући духовну сферу незападних култура и посебно совјетског друштва. Ту прекретницу у стратегији “хладног крсташког рата” Запада ми нисмо схватили, ново оружје нисмо познавали, рањиве тачке своје свести нисмо заштитили. Надам се да ће земље Истока проучити искуство нашег пораза.

Питање: “Огледало” у Србији има много присталица и читалаца међу људима левичарских убеђења, а таквих је, верујте ми, доста, уосталом као и у Русији, иако званична пропаганда жели да нас увери у супротно. Како Ви објашњавате чињеницу да је левица данас, ипак, претежно политички пасивна, не само у Русији, Србији, већ и широм Европе па и света?

Одговор: Ја видим два разлога. Први је у кризи идеологија заснованих на постулатима Просвећености и извођених из механистичке слике света, између осталог и марксизма. Совјетска идеологија која је у почетку садржала набој сељачког космизма, изгубила је током кризе урбанизације тај плодни корен под притиском историјског материјализма. Совјетска партијска интелигенција се окренула еврокомунизму. Социјалдемократија се определила за спајање с либерализмом и изгубила сопствени језик, пошто је либерализам на кризу своје идеологије одговорио “враћањем на исходиште”, неолиберализмом као агресивном подврстом западног фундаментализма. Други разлог је у томе што је агресивни неолиберализам збио западно друштво узајамним јемством пљачкашког одузимања ресурса Земље. Дошло је до привременог благостања Запада (све до утопије “златне милијарде”), тако да је друштво постало глуво на идеје једнакости и праведности, од којих полази левица. Али, желим да истакнем да је криза захватила левицу која је размишљала у појмовима управо европске Просвећености. У другим културама идеје једнакости и праведности нису изгубиле на снази.

Питање: Ви сте на више места у књизи потанко објаснили које су све грешке, на политичком, образовном и идеолошком плану прављене у бившем Совјетском Савезу и због чега се та, веома сложена државна творевина, пре 15 година малтене срушила као кула од карата, иако су само коју годину пре тога ретки могли и наслутити трагичан крај тако моћне и огромне земље. Шта је, у крајњој линији, било одлучујуће за пропаст СССР-а?

Одговор: Не бих рекао да се ради о грешкама. СССР је ослабила криза оне светоназорне матрице на којој је совјетско уређење било окупљено и оправдано. Та је криза била неминовна током модернизације, али је старија поколења нису могла схватити, пошто су размишљала у оквирима пређашње рационалности из које нису могла да “искоче”. Невоља је у томе што искуство катастрофе ми врло споро појмимо.

Питање: Недавно сам у листу “Завтра” (сутра) прочитала занимљиво мишљење философа Александра Зиновјева, некадашњег совјетског дисидента, а садашњег великог критичара актуелне руске власти и чак браниоца лика и дела Јосифа Висарионовича Стаљина. Зиновјев, кога сте и Ви на страницама своје књиге “прозвали” због изјаве да је, попут својих колега-дисидената из касне фазе совјетске државе, “гађао комунизам а погодио Русију”, данас каже, потврђујући готово све Ваше тезе, да је Совјетски Савез и те како био добар (гарантована радна места, бесплатно социјално и здравствено осигурање, бесплатно школовање и низ других друштвених погодности), обрушавајући се на Запад и домаће петоколонаше који, пошто су разрушили СССР, сада покушавају да то исто учине и са Русијом. Како Ви коментаришете овакву промену мишљења једног од “класичних” совјетских дисидената?

Одговор: Као што је и ред за духовно здравог човека, Зиновјев је са годинама постајао паметнији.

Питање: Познати књижевник А. Солжењицин је недавно на страницама часописа “Московске новости” исто оптужио западне земље да раде на уништењу Русије. Он је, као што памтимо, такође био совјетски дисидент и дуго живео у САД. Шта је то, према Вашој оцени, на крају крајева изгледа отворило очи неким познатим “борцима за људска права” из совјетске ере да данас овако зорно критикују Запад и устају у одбрану темељних вредности не само руске државе већ, рекла бих, и свих достигнућа која се могу везати за појам “руска цивилизација”?

Одговор: Као прво, на измаку живота сви би желели да се, колико је могуће, помире с истином и остану у што бољем сећању. У конкретном случају Зиновјева и Солжењицина делује и њихов посебан темперамент – они страствено поричу сваку савремену реалност. Не видим неки посебан социјални смисао у томе.

Питање: Упркос критичким тоновима који се чују са левице, којој у Русији несумњиво и Ви припадате, а и од групе интелектуалаца – некадашњих комунистичких отпадника, утисак је да Ваша земља данас представља образац олигархијског друштва, са шачицом супер-богаташа и десетинама милиона пуке сиротиње, чији дневни приходи нису довољни ни за голо преживљавање, а камоли живот достојан човека?

Одговор: Не могу се сложити. Русија не може бити образац за ма кога, њено стање је непоновљиво. И оно се не уклапа у просту формулу коју сте предложили. Живот “достојан човека” никако не одређују приходи. Зар свети мученици нису тренутке свог мучеништва проживели достојно? Наше друштво није “олигархијско”, пошто олигарси и уопште “богаташи” у њему чине маргиналну групу, попут ванземаљаца међу нама.

Прочитај текст до краја »

Сергеј Кара-Мурза: Манипулација свешћу


Сава Росић, преводилац

Драги посетиоци и љубитељи књиге „Манипулација свешћу“ од Сергеја Кара-Мурзе, стицајем околности ступио сам преко мејла са преводиоцем књиге госпођом Савом Росић. Морам да признам да је то изванредна и племенита жена. Ја сам пристао да склоним њену књигу за скидање ради заштите њених ауторских права, међутим госпођа Росић је то категорички одбила следећим речима:

„Ни случајно немојте скидати књигу! Зато сам је и преводила да је људи читају!“

Но, пошто сам сада упознат са позадином настанка ове изузетно значајне књиге, морам да саопштим нешто. Госпођа Росић је самопрегорно три године радила на преводу књиге. Затим, премда су се и она као аутор превода и сам Сергеј Кара-Мурза одрекли свог хонорара, нико од издавачких кућа није хтео да изда књигу. Међутим, ова племенита жена није одустала, већ се дала у подухват да сама из својих средстава финансира издавање књиге, јер је сматрала да је у овим тешким временима Кара-Мурзина књига изузетно значајна за њен српски народ. И успела је у томе.

Куповина књиге (први део)

Сви они који могу да издвоје 700 динара књигу могу да купе код сина госпође Росић, Петра Росића, на овом телефону: 064/92-58-932. и тако ће помоћи овој племенитој жени да барем мало поврати уложеног новца за штампање књиге.

Госпођа Росић ми је дала 5 њених преведених чланака од Сергеја Кара-Мурзе, тако да ће они бити објављивани сукцесивно, први ћу објавити до краја данашњег дана.

Куповина књиге (други део)

31.10.2011. 

Госпођа Сава Росић је поново својим личним средствима, које је стрпљиво скупљала, доштампала и други део књиге „Манипулација свешћу“, како би људи који су набавили први део, могли да купе и други (стране 363-919), по цени од 800 динара.

Такође и други део књиге, можете наручивати код сина госпође Росић, Петра Росића, на његовом телефону: 064/92-58-932

%d bloggers like this: