Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

ЕТАР – Свепрожимајући медијум


Ово је заједничка студија два аутора.

Аутори: Владимир Караџић и Сеадин Јеловац

Да би целу презентацију читали преко целог екрана кликните на прву команду Scribd плејера на доњој командној линије почевши с лева у десно. Сликовито упутство можете погледати у овом приказу.

„Пред читаоцима је мала студија о етру, која има за циљ да помогне свакоме кога занима овај појам али и да поспијеши даља истраживања из математичког дијела рада. Идеја о писању студије је настала спонтано, током једног дописа између аутора почетком децембра 2011. године. Још више ју је учврстила скоро иста спознаја о етру, произашла одвојено и кроз шире поље истраживања.

Имајући у виду старост овог појма, његову сатканост дубоко у историји људског рода кроз филозофију као мајку свих наука, и опстанак појма све до краја XIX вијека и његовог напуштања због Теорије релативитета, одлучили смо све то приказати у овој студији. Зато су уз филозофију, историјат, теорију и праксу кроз Теслину науку и других теоретичара и експериментатора дати и математички прорачуни честица-таласа, како би се увидјела још већа спознаја и озбиљност избацивања овог појма из свијета науке у претходном вијеку.

Очигледно као посљедица критичне масе усљед схватања велике грешке у науци и јединственог сагледавања свега у Универзуму, појам о коме ћемо говорити данас се све више појављује у науци. Све више изгледа могућим и реалним да официјелна наука једног дана поново уведе етар у научни свијет. Нема сумње да ће се то десити, кад год то било. Некада је много времена требало да се, можда поново, схвати и прихвати хелиоцентрични систем, у размаку од Аристарха до Коперника. Била је то сасвим друга епоха у односу на данашњу, у којој се ствари свакако брже одвијају.

Жеља нам је да ово дјело подстакне све истраживаче етра, и да им буде оријентир и помагач у њиховим будућим истраживањима.“

Аутори
Март 2012. године

Преузми студију у целости:

ЕТАР – Свепрожимајући медијум (Word 2003 3,77 mb.)
ЕТАР – Свепрожимајући медијум (Word 2007 3,16 mb )
ЕТАР – Свепрожимајући медијум (Pdf 1,92 mb.)

ЕТАР – Свепрожимајући медијум

Професор Др Велимир Абрамовић: Предлог оснивања руско-српског друштва (Института) за проучавање научне заоставштине Николе Тесле


Истраживање предлаже:

Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Образложење:

Музеј-Архив Николе Тесле у Београду од 1952 има око 60 хиљада непроучених научних докумената светски познатог српског научника. Овај необјављени материјал садржи теоријске студије, као и детаљне описе експеримената. У питању је научников усамљенички и готово непознат рад од 38 година (1905-1943).

Чак и површно познавање обимног архива Теслиних истраживања показује да је он од непроцењивог значаја за даљи развој науке, пре свега, физике и космологије. Без сумње, реконструкција физичке теорије Тесле, посебно теорије атома и динамичке теорије гравитације, као и понављање његових многобројних експеримената не само да би променило данашњу науку и значајно је унапредило, већ би та наново откривена Теслина наука сасвим сигурно образовала и нову научну парадигму планетарне цивилизације за коју се Тесла свесрдно борио (Теслин Светски Систем у 12 тачака из 1900.г.).

Данас смо сведоци брзо растућег интереса за Теслине идеје на шта указује десетогодишњи стабилан пораст цитираности Тесле у светским научним часописима, литератури и штампи.

Шта је разлог обраћања руској страни: У последњих пет година у Русији је преведен са енглеског и у четири тома објављен целокупни Теслин познати научни опус. Такође, Теслин рад инспирисао је десетине руских аутора, тако да је у Русији прошле године (2011) о Тесли просечно објављивана по једна књига месечно. Руски академски кругови, али и научна јавност почели су озбиљне дискусије о Теслиним концепцијама, нарочито Луминоферозног Етра и структуре атома. Теслин живот и наука предмет су и бројних научно-популарних програма на руској државној као и многим приватним телевизијама, укључујући и ауторитативна мишљења, као на пример, професора С.Капице, који је у свом чланку о научној екологији Теслу ставио у исти ред са Вернадским. Очигледно је да је Русија савремени лидер у проучавању научног наслеђа Николе Тесле. Било би стога сасвим природно да руски научници, заједно са српским, добију институтски приступ необјављеним научним документима, које српска научна заједница деценијама уопште не користи. Обим необјављеног и стога непознатог научног архива Тесле у Музеју је око шест пута већи од онога што је познато светској јавности.

Психолошке препреке које треба формално превазићи: Концепти Физике Николе Тесле значајно се разликују од оних који су широко усвојени: Теорије релативности и квантне механике. Дакле, међународна академска заједница није у потпуности свесна да Теслин трећи пут у физици постоји, али да је блокиран неразумевањем у његовом времену. Такав став је последица тога што је Теслин рад остао неистражен, упркос чињеници да су многи експериментални тестови показали исправност његових оригиналних концепција. Све то отежава и околност да Тесла није ништа објашњавао у својим огледима и да недостаје теорија (његов ум радио је као природа, која такође само ствара, ништа нам не објашњавајући).Његова хеуристичка метода била је визионарски увид, и тајанствена је колико и сама генијалност. Ипак, Теслини мисаони токови у науци могу се реконструисати, јер су описи експеримената технички веома детаљни и непосредни.

Предлог: Многи од данашњих руских физичара прихватају идеју о Теслиној физици као о дубљој од постојеће. Стога, верујем да је дошло време да заједно са својим руским колегама спроводемо систематску студију драгоцене научне документације Николе Тесле, студију која би могла да послужи као полазна тачка, не само за нове чисте технологије, али и за много важнији циљ – поновно успостављање смисла, односно разумевање самих разлога постојања науке.

Чернобил, а сад и Фукушима јасно показују да је за научнике физика језгра остала врло нејасна. Моје животне околности (моја покојна супруга Марија Шешић је неколико година била директор Музеја/Архива Тесле), биле су такве да сам имао прилику да се упознам са неким деловима архиве и остао запањен када сам у једном од докумената прочитао опис начина (у огледу) како је Тесла успевао да заустави распадање радиоактивних елемената Радиума и изотопа Урана.

Заједнички руско-српски Научни тим: Оснивачко језгро мора бити хармонично – у њега би истовремено требало да уђу универзитетски стручњаци, али и независно оријентисани научници и слободни интелектуалци, као и хиперсензибилне особе, инспирисане филозофским идејама нове науке, безбедне за жива бића и у складу са природним редом ствари.

Организациони облик реализације идеје о заједничкој студији научне заоставштине Николе Тесле: Пројекат заједничких студија научне заоставштине Николе Тесле могу се одвијати у оквиру руско-српског споразума о научној и техничкој сарадњи кроз оснивање руско-српског научног друштва (Институт) Никола Тесла. На српској страни пројекат ће финансирати Министарство просвете и науке Републике Србије из средстава издвојених за проучавање историјских, теоријских и експерименталних аспеката научне заоставштине Николе Тесле. Успех заједничког подухвата је гарантован уколико старатељство са руске стране преузме Министарство просвете и науке Руске Федерације.

Релевантна научна заједница и људи у Русији који већ подржавају иницијативу:

Московски физичко-технички Универзитет (државни универзитет)

Институт за Физику имена Лебедева, РАН (Руска академија наука), Москва,

Руски интердисциплинарни темпоролошки семинар МГУ, који ради на Московском државном универзитету Ломоносов, (семинар окупља 17 катедри).

Институт за истраживање природе Времена, Московски државни универзитет Ломоносов (МГУ).

Natalia Toots, главни уредник научно-филозофског часописа Делфис

Prof Dr Aleksandar Petrovich Levich, Факултет за биологију, шеф катедре за општу екологију и математичко моделовање екосистема МГУ (Ломоносов)

Др Булежњиков Игор Едмундович, виши сарадник, Теоријска физика, Институт за Физику РАН, (Руска академија наука), Москва

Vitalij Pravdivtsev, (уредник научног програма Руске државне телевизије), сценариста, редитељ, писац, аутор неколико научних ТВ емисија о Тесли (Господар света – Никола Тесла, и програм Телевизије Русија)

Напомена: Редакција часописа Делфис као и часописа Наука и религија (име добио по књизи К. Циокловског), где је предлог објављен, свакодневно добијају писма подршке из целе Русије.

ВАЖНА НАПОМЕНА:

Др Булежњиков је разговарао са замеником министра образовања и науке и саветницима Одељења министарства за фундаментална истраживања Министарства образовања и науке Руске федерације, И ОНИ СУ ПОТПУНО ПОДРЖАЛИ ПРОЈЕКАТ С НАПОМЕНОМ ДА ТРЕБА ОБЕЗБЕДИТИ САРАДЊУ ОДГОВАРАЈУЋИХ СРПСКИХ ДРЖВНИХ ИНСТИТУЦИЈА.

Пројекат предлаже:
Професор Др Велимир Абрамовић, (доктор филозофије наука – математике и физике)

Агапе: Никола Тесла – сањар, визионар или интуитивни геније – гост инжињер електротехнике Горан Марјановић


Данас вам представљам једну изузетно посвећену научну личност, науке будућности, Теслијанца, дипломираног инжињера електротехнике господина Горана Марјановића. Господин Горан је био гост у емисији „Агапе“ која је била посвећена нашем непревазиђеном генију, Николи Тесли!

Агапе – Никола Тесла – сањар, визионар или интуитивни геније – гост инжињер електротехнике Горан Марјановић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Водео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред своје струке електротехнике, господин Марјановић се више од 30 година бави физиком. Ништа није случајно, мада то тако у животу изгледа, па тако ни Горанов „додир“ са Теслиним делом, мада од самог почетка свог научног истраживања и рада, Горан није одмах био заинтересован за дело Николе Тесле, већ је кренуо у научна истражћивања вођен својим оригиналним начином и имулсом.

Међутим, дошао је до тачке када му конвенционална наука није дала одговоре на нека питања која је требао да реши. Тек тада, наизглед „скучајно“ Горан се „обратио“ Тесли и одједном су му се отворила сва врата нове науке, неконвенционалне физике. Одговори на неразјашњена питања су стизали тако да је инжињер Горан осмислио два модела, модел „квантиране густине енергије“ и „модел вечно осцилујућег свемира“, што можете погледати на његовом сајту:

http://users.beotel.net/~gmarjanovic/srindex.html
Док доле можете погледати Горанов најновији рад.

Поликонтрастна Интерферентна Фотографија теслиних калемова:
http://users.beotel.net/~gmarjanovic/pipteslasr.html

Нешто више о Теслиној завојници чућете и у овој емисији. Најбоље је да одмах дам неколико Теслиних оригиналниг цитата, које је цитирао водитељ, на основу којих је Горан објашњавао свој рад, Теслине генијалне идеје и ОТКРИЋА, јер тако је и вођена емисија.

Тесла каже:

„Имао сам велику срећу да откријем нове и запањујуће феномене какви су обртно магнетно поље, светљење бежичне вакумске цеви и многе друге ефекте високих фреквенција који су задивили свет. Али, оно што ме је импресионирало као лепше од било чега другог, је откриће СТАЦИОНАРНИХ ТАЛАСА (НЕХЕРЦИЈАНСКИ ТАЛАСИ) које сам начинио 1899-те године, а које је показало, да цела Планета на којој живимо, упркос својој непојмљивој величини, може бити натерана да одговара треперењем на најтиши шапат људског гласа.“

Баш дивно, поетски речено…

Тесла каже:

„Ја не производим зрачење у мом систему, ја слабим електромагнетне таласе. Но, са друге стране мој апарат се може ефикасно користити за рад са електромагнетним таласима. Сам апарат нема никакве везе са овом новом методом, осим да је то једини ресурс за практичну примену тог метода. Када је реч о мом систему, требало би се ослободити идеје да постоји зрачење, да се енергија зрачи. Она није израчена, она је сачувана.“

Дакле, нема губитака…

Тесла каже:

„Земљине вибрације су периодичне и трају око сат и 45 минута. То јест, ако протресем Земљу, талас контракције пролази кроз њу и враћа се за сат и 45 минута, али у стању експанзије. Земља је, као и све остало, у перманентном стању вибрирања. Она се непрекидно скупља и шири.“

Затим… посматрајући олујне феномене…
Тесла је рекао:

„Касније, те ноћи, инструмент је поново радио и престајао наизменично, у интервалима од близу пола сата, 28 минута, мада се небо било потпуно разведрило.“

Уживајте у излагању нашег Теслијанца, инжињера Горана Марјановића.

Велимир Абрамовић: Како је Теслина заоставштина стигла у Београд


Ево још једног текста Велимира Абрамовића о Тесли.
Преузмите текст:
Како је Теслина заоставштина стигла у Београд (Word 2003)
Аутор:Велимир Абрамовић

Још 80-тих година двадесетог века, читајући Теслу,  видео сам да у његовој заоставштини која је бројна, (десетине хиљада научних докумената у архиву Теслиног музеја у Београду),  постоји потенцијал једне потпуно нове науке, потпуно новог схватања простора, времена и   енергије, које је дубље и од релативистичког и од квантномеханичког, као и од оног космолошког које се данас у астрофизици развија као теорија ’великог праска’. Тада ме је изненадило сазнање, до данас непромењено, да се у Србији, земљи где се налази највећи део Теслине научне архиве, нико озбиљно не бави понављањем његових експеримената, чији резултати противрече веровањима у савременој науци.

1899. Тесла је извео низ експеримената и дошао до значајних открића и запажања који су остали у сенци рада на бежичном преносу. Утврдио је услове под којима при пражњењу његовог осцилатора настају ватрене лопте, у једном тренутку је у правилним временским размацима регистровао сигнале непознатог порекла за које је помислио да долазе од интелигентних бића са друге планете, створио је вештачку маглу у лабораторији и уверио се у техничку могућност вештачког произвођења кише. Пред сам одлазак из Колорада, Роберт Џонсон му је послао фотографа који је снимио најважније детаље експеримената.

У патенту “Техника преношења електричне енергије кроз природне средине” који је пријавио 16. маја 1900. изнео је податак да је најнижа резонатна фреквенција Земље 6 херца, што је потврђено тек мерењима које је 60-тих година  извео Schuman. И док му је овај податак обезбедио велико признање тадашње науке, један други податак је био узрок критике  и мишљења да је у својим мерењима и прорачунима негде погрешио. Наиме, он је тврдио да се, на у патенту описан начин произведени стационарни таласи, шире планетом средњом брзином већом од брзине светлости, тачније 471 240 километара у секунди.

Теслин експеримент и мерења изведена су шест година пре објављивања теорије релативности, чији постулат о константној брзини светлости у вакуму обара Општа теорија релативности, истог аутора. Светлост по овој теорији скреће у близини гравитационих маса, што значи да убрзава. Из тога њена брзина по Општој теорији релативности, као што знамо, није константна. Свој горе наведени реазултат, Тесла је пријавио као патент, тачно пет година пре објављивања Специјалне теорије релативности.

Све у свему, желео сам да сазнам зашто је научна заоставштина Теслина уопште дошла у Београд, како се то уопште десило?  Зашто је Тесла неприродно ишчупан из историје Америчке цивилизације, не само науке,  иако је био амерички научник читавог свог живота, као и холанђанин Едисон, и како је могуће да на пример у Смитсониан институцији Тесла готово да није заступљен, мада је он тај који је практично заслужан што је Америка постала супер сила. Без Теслине технологије, (науке+технике), организационе способности Ј. П. Моргана и Г. Westinghousa остали би на нивоу фармерско-трговачког пословања, парне машине и за индустријски развој непогодне једносмерне струје. Теслини изуми ту су били кључни, фундаментални, као на пример патент даљинског управљања из 1898. године, којим је омогућен развој телекомуникације, када је Америка била још чисто аграрна земља.

Пре свега, важно је схватити да Тесла није обичан технолог електротехнике, већ у суштини визионар и мислилац једне цивилизације, која још увек није остварена. Његове главне идеје за које је он већ тада имао прототехничка решења, и такође извео основне експерименте и мерења, заправо још увек припадају будућности.

У чланку „Повећање људске енергије“ Тесла експлицитно пише да је могуће материју, односно атоме и молекуле, синтетисати директно из светлости, луминоферозног етра, за који је по њему нека врста флуида који се разређује и згушњава. Он има мерења, конкретне мерне резултате суперлуминалних брзина, односно брзина већих од светлосне за нехерцијанске таласе који се распростиру кроз земљу или обухватају земљину површину.

кула Вандерклиф

Тесла је Земљу третирао као сферни кондензатор врло велике снаге који се сам електрише и набија потенцијалом. Зашто?

Сама планета Земља очигледно је ротор гигантског електричног генератора. Земља је заправо магнет који се обрће, и према томе Тесла је закључио да нема никакве потребе градити објекте који производе струју, јер Земља то већ и онако чини, него само антене којима би се то земљино огромно електрично поље једноставно употребило. Оно би у потпуности било и еколошки чисто, јер  енергија земљиног електрицитета која би дошла на апарат, извршила рад и вратила се у систем планете у истом електромагнетском облику, не би подлегла конверзији. Дакле, конверзија енергије, посебно преко фосилних горива, као главни загађивач наше средине, била би апсолутно избегнута.

Било ми је јасно да је Тесла несхваћен научник чија су највећа научна открића и даље непримењена. Он је ишао трећим путем у физици који је у двадесетом веку у потпуности занемарен. Развијале су се релативистика и квантна механика, идеје без најдубљег значаја, које су данас потпуно исцрпљене. Победила је технологија заснована на, у филозофском смислу, недовољно промишљеним фундаментима физике и математике, и застранила користећи земљине ресурсе на такав начин да то читаво човечанство данас доводи у опасност и угрожава му опстанак.

Руковођен овим чуђењем због непризнатих а у потпуности проверљивих Теслиних резултата, који би били у стању да разреше многе проблеме данашњице и вероватно да глобалну цивилизацију усмере на један хуманистички пут, који би водио у хармонију човека и космоса. Зауставио би се тренд људских покушаја да природу прилагоде себи на неадекватан начин, јер природа је бесконачни основни ентитет – увек је изнад човека, јер и само човечанство није људски производ. Значи, морамо имати у виду да је Космос оно што је у сваком погледу не само јаче од сваког људског физичког експерименталног напора, већ истинитије и дубље и од сваког људског мишљења.

Зато сам 1996. године отишао у Вашингтон и провео тамо три месеца покушавајући да одговорим на једно једино питање, а то је: „Зашто је Теслина заоставштина дошла у Београд, где се њом нико озбиљно не бави од 1953. године када је почела да стиже?“

У Америци сам био гост Симониде Перица и Роберта Јута, брачног пара који је са пола милиона долара капитала финансирао филм о Тесли у сопственој продукцији. Robert Uth, сценариста и редитељ филма, четири је године филмовао свакога до кога је успео да дође укључујући и Теслиног последњег  асистента, канадског инжењера Метјуса. Робертово истраживање показало је да се на бази Теслине науке, један број војних инжењера у Америци, углавном пензионисаних, у својим гаражама и кућним условима бави понављањем Теслиних кључних експеримената.

Ти људи у Америци су у извесном смислу презрени и маргинализовани, као на пример Thomas Burden, иако имају одређене успехе у свом научном раду, зато што научна заједница званичне универзитетске науке Теслу сматра неким готово барбарогенијалним изумитељем, који никад није досегао ниво научне спознаје, дакле који никад није у строгом стручном смилу освестио сопствена сазнања.

Покушавајући да реконструишем Теслин друштвени живот, који је био врло богат, његове везе са утицајним људима тог времена, открио сам да су му лични пријатељи били из круга енглеских спиритуалиста, великих научника који су покушавали да научно докажу егзистенцију душе умрлих људи и после смрти,  егзистенцију душе ван тела. То су били Вилијем Крукс, човек који је 1915 – 1918. године вршио дужност председника Royal Society of  England, а још у XIX веку бавио се спиритуализмом као научно теоријским сазнањем и спиритизмом као техником одржавања контаката са умрлим особама.

Преко 40 година Крукс је експериментисао и неки од чувених медијума били су описани у његовим научним радовима, као што је то Даглас Хоум, човек који је био у стању да телекинетички свира хармонику, затим, да левитира и најзад, био је у могућности да смањује тежину тела, за шта постоје многи докази у Круксовим експериментима. Вилијам Крукс је био иначе експериментални физичар првог ранга, познате Круксове цеви заправо су прве катодне цеви, дакле пре Ленардових и Рендгенових цеви, затим изумитељ спинтарископа, справе за пребројавање радиоактивних честица у гасовима. Бавио се хемијом и пронашао елемент Талијум.

Други научник био је Оливер Лоџ, такође Теслин пријатељ из енглеског спиритуалистичког круга који је као ректор универзитета у Глазгову писао уџбенике из физике који се и данас сматрају најбољим средњошколским уџбеницима. Оливеру Лоџу син је погинуо у Првом светском рату и он је са њим по сопственим речима одржавао редовну комуникацију.

Трећи је био Лорд Келвин, који се бавио теозофијом и био уверен да етар постоји. Били су то Теслини лични пријатељи као и три америчка председника, Теодор Рузвелт, Вилијам Хардинг и Вудро Вилсон. У своје време Тесла је врло често излазио на насловним странама New York Times-a и ни најмање није био усамљен. Утолико је необичније што је данас у оваквој мери заборављен. У Србији Тесла такође није нарочито цењен од стручних људи. Електротехнички факултет у Београду није дао нити један докторат или магистратуру, па чак ни дипломски рад, на основу проучавања Теслиног дела.

Али, Теслине идеје буде машту на Истоку. Недавно је у емисији на државној руској телевизији, емитованој за свих петнаест часовних зона Русије,  један од највећих руских академика, Рибаков, говорио о томе како је искључиво објашњење за Тунгуску катастрофу 1908. године заправо тест Теслине куле Варденклиф изграђене на Лонг Ајленду, која је била у стању да целокупну планету земљу ухвати у резонантно коло, јер је тако била и конструисана. Руски научни новинар Правдивцев отишао је у конгресну бибилиотеку у

Вашингтон и пронашао податак да је Тесла послао у марту 1908. године свог асистента Шерфа у Конгресну библиотеку у Вашингтон да требује детаљне карте Сибира, посебно Тунгузије, а експлозија се догодила 30. јула у седам сати и седам минута и узрок је до данас остао непознат иако су Руси детаљно испитивали место наводног удара комете или леденог метеорита или како је то Пјотр Леонидевич Капица претпоставио врло малог парченцета анти-материје које је успело да прође кроз атмосферу.

Прочитај текст до краја >>

%d bloggers like this: