Пут којим се ређе иде: Шпијунско-кокаински живот Чедомира Јовановића


Извор: Таблоид

Пут којим се ређе иде: Шшпијунско-кокаински живот Чедомира Јовановића
Мед на прстима, секира за вратом

Ретко када је у мрачним кухињама српских обавештајних служби направљен такав политичко-шпијунски ранкенштајн какав је Чедомир Јовановић. Драматургију његовог успона, од сиромашног студента до потпредседника Владе Србије, страсног корисника земаљских задовољстава и повереника британских обавештајних служби на Балкану, осмислили су некадашњи шефови Државне безбедности, данас хашки оптуженици, Франко Симатовић и Јовица Станишић. У новом режиму који је остварио пуни континуитет са претходним, Јовановић је наставио са својом позоришном представом. Позадина му је данас црвена, али бело и даље доминира

Милован Бркић
Милан Гламочанин

Некада сам био Циганин, а сада сам Ром, каква дивна промена у животу мом!
Овај стих, тврде упућени, Брана Црнчевић је посветио тада младом српском политичару Чедомиру Јовановићу, једном од најистакнутијих Рома у Србији.
Чедомир Јовановић је рођен 13. априла 1971. године у Београду. Основну школу завршио је у Београду, а први разред средње започео је у Деветој београдској гимназији, да би се убрзо пребацио у Трећу економску школу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 1998. године.
У службеној биографији господина Јовановића забележено је да је био један од лидера студентског протеста 1996/97. када је стекао знатну популарност. Тих дана је наводно извесна студенткиња Миа лансирала и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“ што је Јовановић објашњавао тиме да се људима вероватно допада то што он прича. Студенткињу Миу никад нико није видео, а измислили су је оперативци Државне безбедности Србије, који су тада правили имиџ свом пулену Чеди. Јовановић тврди да је у то време био хапшен и пребијан више пута од стране полиције, мада о томе доказа у полицији, и живих сведока, нема.
По окончању протеста, са Чедомиром Антићем и групом тадашњих истомишљеника основао је Студентски политички клуб који је подржао бојкот републичких избора 1997.

Демократској странци господин Јовановић приступио је тек 1998. године! А већ у октобру 2001. изабран је за њеног потпредседника!

Учествовао је у изборним кампањама у септембру и децембру 2000. године. Током кампање налазио се на месту шефа изборног штаба Демократске странке и Демократске опозиције Србије. На републичким изборима децембра 2000. године изабран је за посланика у Скупштини Србије. Чедомир Јовановић брзо напредује до позиције потпредседника ДС-а на коју је изабран 2001. године.
Од јануара 2001. до марта 2003. године био је на функцији шефа посланичке групе, односно ДОС – Реформа Србије. Био је најмлађи политичар на тој функцији у историји Србије. Био је и један од организатора хапшења Слободана Милошевића у марту 2001. године и један од главних преговарача о његовој мирној предаји, и потом његовог изручења Хашком трибуналу, 28. јуна исте године.
У Влади Републике Србије формираној након смрти Зорана Ђинђића, 18. марта 2003. године постао је потпредседник Владе Републике Србије задужен за европске интеграције и координацију реформи.

Године 2008. Јовановић се кандидовао за председника Србије, а након гласања био је пети, са 5,34 одсто освојених гласова. Ожењен је Јеленом Савић, и отац је четворо деце – Михајла Лајфа, Јане Харт, Зоре Фејт и Анђелије Феј.
Не пада ивер далеко од кладе. Мада никада није демантовао да је пореклом Ром, његова нарав и живот то потврђују. „Имам неке другове, познате по томе што презиру Цигане, а поштују Роме„, овим стихом је Брана Црнчевић описао оне који се стиде свог порекла.

Чедомир Јовановић је у политички живот Србије ушао ниоткуда. Мењао је пријатеље, опредељења, ставове и идеје “к’о Циганин коње“. Млади Чедомир Јовановић је, као бруцош, био следбеник Четничког покрета, а потом и Шешељев добровољац на фронту. Ангажовање младог Чедомира на очувању „светих српских територија и српства“ оправдава и његово десетогодишње студирање драматургије на Факултету драмских уметности. Диплому је Јовановићу обезбедио Зоран Ђинђић, када се Чедомир 1998. године учланио у Демократску странку.

Један је Војвода

Војислав Шешељ је једини српски политичар за кога Чедомир Јовановић, минулих година, има лепе речи. Пријатељи Јовановићеви тврде да је Шешељ истински идол Чеди. Док је Шешељ био посланик у Скупштини, Воја је седео у реду иза Чеде, и увек су били у присним односима. Чеда га је ословљавао са Дебели.

Када је неко на вуковарском фронту препоручио пажњи Франка Симатовића младог Шешељевог добровољца, уз одобрење Јовице Станишића почело се са радом на Чедином имиџу. Када је Чеда представљен Станишићевим оперативцима, које је предводио тадашњи начелник Обавештајне управе Драган Филиповић, један од њих је запевушио – Циганче, Циганче, купићу ти златно ланче…
После обуке од инструктора Државне безбедности, Чедомира Јовановића убацују у студентски покрет. Да би га држали под контролом и ослободили урођеног страха од полиције и масе, инструктори Државне безбедности навлаче Чеду на кокаин, којим су га годинама снабдевали.

У време студентског покрета 1996/67. године Чедомир Јовановић је на Факултету драмских уметности био тек на другој години студија. Државна безбедност је, да се студентски покрет не отргне контроли, убацила међу студенте свог човека, Чеду Јовановића. ДБ је измислила студенткињу Миу и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“
Изабраница Чедомира Јовановића изабрана је од оних који су, доласком ДОС-а на власт, из Зорановог утицаја отргли његовог љубимца Чеду. Тадашњег шефа посланичке групе ДОС-а у Народној скупштини Србије преузели су сарадници енглеске обавештајне групе, коју је предводио тадашњи Ђинђићев саветник за безбедност Зоран Јањушевић.

У тој групи је био и педијатар из Бањалуке Мијат Савић, у то време директор Републичког фонда пензионог и здравственог осигурања. Господин Савић је опељешио пензиони фонд, чак је био и под судском истрагом. Његову Јелену препоручили су наркоману Чеди да буде под контролом.
За говорницом Народне скупштине Србије тадашњи шеф посланичке групе ДОС-а Чедомир Јовановић јавно се залагао да нове власти треба да омогуће младима да имају право да уживају лаке дроге! Такав став је, казао је Јовановић за скупштинском говорницом маја 2002. године, и став Демократске странке!
После доласка ДОС-а на власт, боље рећи након 5. октобра 2000. године, Чедомир Јовановић постаје сарадник сурчинског клана, на чијем је челу у то време био пензионисани аутолимар Љубиша Буха Чуме. Он је свакодневно у Шилеровој, у стамбено-пословном здању Душана Спасојевића. Душан га снабдева новцем, дрогом, купује му џипове, одела.

Камере су бележиле Јовановићеве доласке у Шилерову, а он је одлазио и у посету Спасојевићу, док се налазио у притвору у Окружном затвору у Београду, када је депортован из Француске. Осим Душана Спасојевића, долазак банде из ДОС-а у посету бандитима из Шилерове и братске пољупце снимала је и Војна служба безбедности, камерама које су биле постављене на згради Дома здравља.
Тешко је израчунати коју количину новца је Чедомир Јовановић добио од сурчинског и земунског клана. Душан Спасојевић је умео да захвали онима који су покривали његове послове. Спасојевић је за рачун ЦИА шверцовао тоне хероина и кокаина за Европу. Транспорте су обезбеђивале Црвене беретке.

Када је Чеда на почетку свог успона, као шеф посланичке групе ДОС-а, преценио свој утицај и место у сурчинско-земунском клану, Љубиша Буха Чуме запалио му је 2001. године џип који су му мафијаши поклонили. Џип је изгорео код Каленића пијаце. Било је то само мало упозорење Чеди наркоману да зна где је.
Чедомира Јовановића и његов политички пројекат помагао је и Драгољуб Марковић, звани Крмоје, човек који је зарадио милионе на продаји сточне хране, Владимир Беба Поповић, касније шеф ДОС-ове коминтерне, али су га финансијски помагале и поједине личности из Црне Горе, попут Душка Кнежевића, такозваног контроверзног бизнисмена, власника Атлас империје, чија Атласмонт банка има канцеларију у Београду на Тргу Републике. Кнежевић је иначе и власник Атлас телевизије из Подгорице и највероватније власник бројних предузећа у Србији.
Чедомир Јовановић је планирао и киднаповање власника Делта компаније Мирослава Мишковића, за чији откуп је компанија отмичарима морала да исплати пет милиона марака. Као отмичаре полиција је ухапсила Душана Спасојевића и његове мафијаше. Чеда Јовановић је издејствовао да буду пуштени на слободу.
Део новца од отмице бизнисмена Мишковића, на паркингу иза београдског хотела „Хајат“, један од отмичара Дејан Миленковић Багзи је лично предао Чедомиру Јовановићу. Багзи и Чеда изашли су из својих возила, руковали се, Миленковић је предао црну актен-ташну у којој су биле девизе. Све се одиграло муњевито.
На примопредају новца код „Хајата“ Чедомир Јовановић дошао је са два BMW. Једно од та два возила види се на ТВ снимку од 12. марта 2003, кад Зорана Ђинђића одвозе у Ургентни центар. Из тог возила је неко заустављао саобраћај машући знаком „Стоп!“

Колики је мој део?

Након вишегодишњег ћутања у вези са случајем његовог киднаповања и знуђивања вишемилионског откупа, огласио се пре три године у јавности Мирослав Мишковић, власник компаније Делта, и позвао Чедомира Јовановића да одговори на низ питања. Између осталог и на то да ли је дао дозволу, упутство или гарантовао имунитет отмичарима, да ли је узео пет милиона марака као део крвавог новца од отмице, ако је отмичаре посећивао у затвору да ли је утицао на тужиоца и суд да их ослободе притвора, да ли је на било који начин утицао да судски процес због отмице одумре, а да истина о творцима плана, ортаклуку политике и мафије и подели плена заувек остане тајна…

Јовановић никада није одговорио ни на једно од ових питања нити је икада демантовао нити изнео било какав валидан доказ да није узео свој део од откупа Мирослава Мишковића. Напротив, знајући добро да је напад најбоља одбрана, покренуо је медијску хајку на Мишковића и његову компанију не би ли ова непријатна питања била што брже заборављена. У обраћању јавности поводом напада Чедомира Јовановића на њега, Мишковић је први пут јавно испричао да му се покојни премијер Зоран Ђинђић жалио како не може Јовановића да одвоји од мафије.

– Нисам проговорио ни кад ме је покојни Ђинђић, после свега, позвао на разговор. Ја знам шта ми је премијер рекао о отмици, исплати и подели. Ја сам сведок његовог огорчења што не успева – ни казнама, ни претњама, ни прекидом пријатељства и контаката – да себи блиског младог сарадника одмакне од мафије. Име тог ортака мафије је данас стављено пред пороту целокупне српске јавности – испричао је том приликом Мишковић. На оптужбе да је био члан земунског клана, Чедомир Јовановић је одговорио: „Можда су ми руке прљаве, али ми је савест чиста“.

Када је тадашњи премијер Зоран Ђинђић ставио на лед свог пулена Јовановића, он је већ, увелико, био део заверничког тима који му је дошао главе. Чедин таст Мијат Савић био је 12. марта 2003. године саслушаван пред истражним судијом Другог општинског суда у Београду. Замолио је истражног судију да му дозволи да држи укључен мобилни телефон, јер очекује важну вест! Када му је телефон зазвонио, јавили су му да је премијер убијен!

Истог дана уведено је ванредно стање, неколико дана касније Чеда је постао потпредседник у влади Зорана Живковића и један од актера злогласне акције „Сабља„, у којој је ухапшено 13.000 људи. На Јовановићево инсистирање ухапшени су и Франко Симатовић и Јовица Станишић, да не открију истину о њему, као и Аца Томић, бивши начелник Управе за безбедност Војске Југославије. Након укидања ванредног стања, Станишић и Симатовић испоручени су Хагу, а тужитељка Карла дел Понте је касније изјавила да је обојицу експресно оптужила, јер је то тражено из Београда! Када није могао да са својом криминалном групом преузме Демократску странку, Јовановић је основао прво унутар странке фракцију, а потом и своју Либерално-демократску партију.

Одакле толика количина новца Чедомиру Јовановићу?

Од када је у браку са Мијатовом кћерком Јеленом, Чеда се дневно саветује са тастом, који на његово деловање има пресудан утицај. Чеда је свом тасту успео да обезбеди куповину многих предузећа, без накнаде. Велики финансијери Чедомира Јовановића су Милан Беко, Миодраг Костић и Викторија група, преко директора Зорана Митровића. Велику количину новца добијао је и од Станка Суботића Цанета, док се није разишао са Бебом Поповићем. Бизнисмени Беко и Костић обезбеђују Јовановићу велике количине новца. Чедомир је постао власник стана од 140 квадрата на престижној локацији код хале Лимес. Његов стан је на трећем спрату, а Колетов на првом. Зграда има портира, а Јовановић поред полицијског, има и приватне чуваре. Чедомир Јовановић и његов ЛДП осигуравају интересе Бека и Костића. Ко би угрозио њихове интересе, Јовановић и његови посланици залајали би на сав глас!

Пре више од годину дана Чедомира Јовановића напустио је Владимир Беба Поповић, прекинувши све контакте са њим, описујући га као као наркомана и лудака. Тиме су прекинути и Јовановићеви контакти са енглеском обавештајном службом. Захваљујући непостојању институција и расулу у земљи, које је створио Борис Тадић, Чеда је још на слободи.
Велики Чедомиров донатор је и Викторија група, са чијим директором Зораном Митровићем је Чеда у великом пријатељству. Викторија група обрће стотине милиона евра, које узима из државних фондова. Директор Викторија групе Зоран Митровић је отац троје деце, а оженио се другом женом која има четворо деце. У овој компанији је дошло до сукоба међу власницима, јер је један од власника, Станко Поповић, напустио Нови Сад и вратио се у Шабац.

Чедомир Јовановић је у лошим односима и са Ружицом Ђинђић, која не жели да га види због његовог учешћа у атентату на њеног мужа Зорана! На летовање у Грчку Јовановић са породицом путује авионом који је изнајмио од Пинк компаније. Два комбија, којима управљају полицајци МУП-а Србије, из Београда крећу за Грчку, возе Чедин мотор и друге потрепштине. Министарство спољних послова Србије дипломатским путем обезбеђује Јовановићу заштиту и на мору, јер један наоружани полицајац, Грк, такође води рачуна о Чединој безбедности. По повратку са одмора, Јовановићи доносе скупоцена пића, потроше стотине хиљада евра на разне предмете. У кафанама, у којима Чеда даноноћно шенлучи, за њега и његово друштво точе се чивас, дон перињон, служе се кавијар, лососи…

Чедина супруга Јелена има необичан хоби. Свакога дана посећује педикире, маникире. Обожава да купује ципеле. Има их више од Имелде Маркос, супруге бившег филипинског диктатора Маркоса. Своје дадиље, међутим, Чеда лоше плаћа.
Госпођа Јелена Јовановић је 9. новембра прошле године у предузећу „Нова Фиделинка“ поново укључила млинове, пошто је претходно потписан уговор између стечајног управника те фирме и предузећа „Агропослови“, на чијем челу је супруга председника ЛДП-а Чедомира Јовановића. Та фирма, чији је оснивач у Лондону, нови је закупац „Фиделинке“. Јелена Јовановић је у фабрици са представницима локалне самоуправе Суботице и руководством предузећа свечано покренула производњу у млину, која је друга кћерка фабрика компаније „Фиделинка“, издата у закуп за 15.000 евра месечно. У „Агропословима“ су раније одбацили гласине да је прави власник те фирме управо породица Јовановић. Супруга Чеде Јовановића, који је иначе крајем октобра прошле године одбио да јавно коментарише пословне потезе своје лепше половине, изјавила је тада да иза ње „стоји 120 јаких људи“, не наводећи њихова имена.

Лидер ЛДП-а ни своје најближе сараднике не сматра вредним поштовања. Ни Зоран Остојић, осим посланичке плате, нема никаквих других прихода. Чедомир плаћа само своје окружење. Његову партију су напустили глумац Бранислав Лечић, Горан Петровић, бивши шеф Државне безбедности Србије, Весна Пешић…Прва двојица јавно су описали Јовановића као криминалца, наркомана и преваранта. Али, Чедомир Јовановић иде даље. Њему је упала секира у мед. И он ће тај мед лизати све док му секира, уместо у мед, не западне за врат. А много је оних који би Чеди откинули главу. Много је оних који су због свих његових заокрета и преокрета остали без имовине, који су били киднаповани, осрамоћени.

Сиромашни Ром Чеда Јовановић данас живи као лорд. Он и његова супруга Јелена путују по белом свету, и годишње на проводе троше око два милиона евра!

Тужилаштво спасава Чеду


Извор: Васељенска ТВ

*************

14. 11. 2011 18:04 | Вести

Београд – У Републичком јавном тужилаштву покушавају ових дана на сваки начин да се „ослободе“ нежељеног посла и нађу начин да не подигну кривичну пријаву против Чеде Јовановића, председника Либерално-демократске партије јер Агенцији за борбу против корупције није пријавио сву имовину.

Није пријавио сву имовину Агенцији за борбу против корупције (Фото: Сутра)

Како незванично сазнајемо у Министарству правде, у питању је политичка одлука, како се не би узбуркале „страсти“ пред предстојеће изборе. Тренутно се у врху тужилаштва разматра како да избегну подизање пријаве на основу доказа које је Агенција проследила. Тужилац одређен за овај случај је отишао на боловање, а врх тужилаштва разматра како да одбаци пријаву против Јовановића.

– Пошто постоје сви законски основи и докази за подизање пријаве, уколико неки тужилац потпише да се она одбацује, за то сутра може кривично да одговара.

Сa друге стране постоји велики притисак да се пријава против њега одбаци иако је то незаконито – незванично сазнају „Вести“ у Министарству правде.

Зорана Марковић, директорка Агенција за борбу против корупције за „Вести“ каже да не сме бити заштићених, али да прерано изношење података штети кривичном процесу.

– Агенција је зато и основана, да би се спречили политички притисци – каже она.

У Либерално демократској партији нико јуче није хтео да коментарише зашто лидер њихове партије није пријавио имовину уз коментар да „не знају да је уопште против њега требало да се поднесе кривична пријава и да информација уопште није тачна“.

Када је пре око месец дана Агенција за борбу против корупције најавила да ће против лидера ЛДП-а бити покренута кривична пријава, Јовановић је навео да је Агенција већ једном „грубо прекршила закон, не разликујући управљачко од власничког права“.

– О томе да ли има основа да се против мене подигне кривична пријава свакако ће одлучивати Тужилаштво, а не ја. Природно је да, као и сваки други човек, сматрам да је то погрешно – рекао је Јовановић.

*************


Повезане вести:

Кривичне пријаве против Вука и Чеде:
http://bit.ly/uhk9y9

ДС упутио Западу јасну поруку да постоји опасност да изгуби власт!


Извор: Печат
Пише Павле Ћосић

Београд, 14. септембра 2011. Извор: Бе92 – Демократска странка данас је у ктатком саопштењу за јавност упутила поруку америчком председнику и Европском парламенту да постоји реална опасност да следеће године та странка оде с власти а да је замене „мрачне снаге прошлости које би могле цео регион да одведу у нове ратове“.

Тадић је светстан да је са ДС-ом већ сада прошлост Србије, изгубиће власт. Али... томе није крај, после следе судска процесуирања за многа недела која су он и ДС учинили Србији, кршење Устава...

Наиме, будући да ситуација на Косову све више измиче контроли и да је више него очигледно да савезници окупљени око НАТО алијансе имају јасан план да потпуно одвоје Косово од Србије, па и северне делове у којима још како-тако функционишу српске институције, ДС је објаснио да уколико се настави с тако очигледно чврстом политиком да се на ову странку не може више рачунати.
„Укратко“, каже се на крају саопштења „контролисање Срба на Косову и екстремистичких група неће више бити могуће ако власт преузме било која друга странка из садашње опозиције. Штавише, врло је вероватно да ће те странке не само блокирати пут Србије ка уласку у ЕУ, већ ће врло вероватно силом покушати да спрече отцепљење јужне српске покрајине. Због тога, молимо вас, смирите мало лопту па своје намере одложите макар док се не одрже наредни избори. Били бисмо вам врло захвални“.
ЛДП је поздравио овај потез Демократске странке, а Чеда Јовановић је изјавио: „Ово као да сам ја писао“.

********

Не само то Чедице, и ово је као да си ти писао, јер „то је реалност“:

Председник општине Прешево за поделу југа Србије и севера Косова»

А мого би и слободно да буде Тачијев „преговарач“ уместо Едите Тахири, сигуран сам да Тачи не би имао ништа против, Чеда би брзо са Борком „средио ствар“, мислим, Београд и Приштина.
Овај текст је дошо ко наручен да тачно, кратко и јасно, опише „крвну слику“ ДС-а и Тадићевог окупационог режима.

Који је смисао ово поруке?

Они мрзе Србе и све што је српско и зато понизно моле своје менторе да „смире мало лопту„, да одложе своје намере да насилно освоје север Космета, док они не добију изборе. Пазите до које мере иде та мржња према свему што је српско, они моле, они понизно моле да амери „спусте мало лопту“, јер после, кад они добију мандат? После ће они то са задовољством да одраде за њих око Космета, у мандату од 4 година. То је сада јасно, будући да се они слажу са „чврстом политиком“ према Србји, али мало им је то пребрзо, јер „стока“ неће да гласа за њих ако се то одради пре избора.

А пазите на овај бисер:

„Демократска странка данас је у ктатком саопштењу за јавност упутила поруку америчком председнику и Европском парламенту да постоји реална опасност да следеће године та странка оде с власти а да је замене „мрачне снаге прошлости које би могле цео регион да одведу у нове ратове“.“

Чиме бре!!

Чиме бре, чиме бре да Срби изазову нове ратове кад сте им уништили економију и војску тако да немају чиме ни да се бране!!
Друго, српски народ никада није био агресор, увек је био слободарски орјентисан, али то су код њих „мрачне снаге прошлости“.

Но нема везе, пошто сте ви већ сада прошлост, кад дођу патриотске снаге ојачаћемо економију и војску, повезати се са Русијом, увек ћемо се бранити, никог нећемо нападати. А кад пукне та осовина САД-НАТО, повратићемо Косово и Метохију дипломатским путем, тада ће све бити у нашу корист, КАО ШТО ВЕЋ И САДА ЈЕСТЕ, међународно право је на нашој страни, поштоваће се, а шиптари без горње осовине нису ништа. То ће се десити кад-тад!

Морам да приметим да је ова вест само делимично тачна у делу где пише:

„постоји реална опасност да следеће године та странка оде с власти“.

То је нетачно, нема ту никакве опасности, та странка и Тадић сигурно одлазе на следећим изборима са власти, „јер то је реалност“, а не опасност. Пропустили су само да затраже од амера политички азил, то је требало да се напише, јер остаје само да се сачека на ту техничку процедуру, будући да 95% Срба већ сада зна шта НЕ ЖЕЛИ!

ЊИХ! ЊИХ! ЊИХ!
Бориса Тадића и ДС!!!

Још само једно мало појашњење анимозитетне реторике ДС-а према свему што је српско, ово:

„мрачне снаге прошлости“

То мисле на српске јунаке и борце који су се борили за слободу, за свој народ у грађанском рату 1991-1995.

Чеда Јовановић, посланик, псује грађанe који су против геј параде!


На сам дан геј параде Чеда се придружио педерима и лезбејкама у шетњи. Геј параду режим је наменио за грађане, зар не. И када су грађани који се не слажу са геј парадом почели да негодују на свој начин, али нису псовали, Чеда је почео да их псује, Чеда посланик у Скупштин!

Овај прилог су снимили милиционери из оближњег интервентног џипа и истога дана су га избацили на Ју Тубе. Извињавам се унапред за псовке које ћу навести, али то је Чедин вокабулар, што добро одсликава ко је Чеда Јовановић, посланик:

Чеда јовановић псује грађане  који су били против геј параде!
(псовке иду после 22-дуге секунде)

Ово доле је појачани аудио запис где се Чедине псовке јасније чују, појачајте тон до максимума на доњем аудио плејеру, као на овом приказу.
Чеда Јовановић псује грађане: „Ми ћемо да те јебемо после“ … „И тебе ћу да јебем“

Је*е Чеда грађане Србије од када је дошо на власт, ко зна кога је  све је*ао, па је зато окружен са по 10-15 телохранитеља.

Али шта друго очекивати од политичара лезилебовића који ништа у животу нису радили, ништа у животу нису створили, ни трафику нису водили, а дошли су да после пада Милошевића донесу бољитак, бољи живот, реформе, да се обрачунају са криминалом. Сада се јасно ко на длану види слика да је 5-ог октобра од стране комплетног ДОС-а злоупотребљен бес и незадовољство народа Милошевићевим режимом. На таласима тог беса на првој линији стављени су хулигани и тадашње навијачке групе којима су после пада бившег режима дељене и медаље за „допринос демократији“. То је учинила тадашња и садашња телевизја Б92. А сада те исте навијаче Б92 и режим називају хулиганима, ултра десничарима. И не само њих, већ и оправдано незадовољну омладину којој уместо нуђења посла и бриге за њих, препуштају их безнађу беспослице, а млади не могу да чекају.
Чеда и комплетан ДОС преварили су грађане као и сви уличари шибицари, на брзину… сад га има, али кад одвојиш паре из џепа, онда га нема. Ти дајеш више, још више, још више… и дочека те геј парада и упропашћена држава, економија, финансије, породице, родитељи, деца…

Опљачкали су државу, уништили су индустријску производњу, људе су довели до велике  беде, хаоса и депресије.

И зато следи…

Манипулација незадовољством грађана и омладине

Знали су Чеда, Тадић и остали из режима врло добро да је бес и незадовољство народа, грађана и омладине овим мафијашким режимом велико. Све што су дотакли упропастили су, опљачкали, српски народ су невиђено осрамотили и понизили. Земља је у банкроту, зна Тадићев режим да ће бити још горе, и зато је смишљен план да се огромно незадовољство и бес грађана, омладине, средње генерације, пензионера… преусмери са њих, на „жртвену јагњад“… педере и лезбејке, јер су знали да ће геј парада бити само со на љуту рану, на огромни бес и незадовољство грађана овим режимом и хаосу којег непрекидно продубљује.

Ствар је врло проста…

Властодржачки мафијашки режим свестан је да је створио неповратни хаос и социјалне тензије и да је због тога набој огромног незадовољства радника, беспослених људи и пре свега младих,  на помолу да експлодира.

Рецимо, а можемо имати и више примера протеста незадовољних групација, рецимо да су синдикати Србије заказали 10.10.2010-те протестно окупљање радника у Београду због свог незадовољства. Тада, да су се десили и већи нереди него на геј паради, тоталитарни медији попут Б92, као и Тадићев режим, не би могли те незадовољнике да назову хулиганима, ултрадесничарима, јер све би било кристално јасно, чисто и без мрље, протест су заказали незадовољни радници, и режим би био изгубљен, не би могли да манипулишу јавношћу да протести имају „политичку позадину“, „иза свега стоје ултра десничари, фашисти, ови, они…“ итд…

Био би то његов крај, то би био дуго очекивани 6 октобар за све грађане Србије, да комплетан ДОС оде у музеј.

Али, ако желиш да вешто изрежираш и преусмериш незадовољство огропмних маса режимом на нешто друго, онда треба смислити замку, „замку протест“, а то су били педери и лезбејке. Геј парада је томе послужила, а хомосексуалци су у психолошком смислу режиму послужили као „топовско месо“, знали су да ће поред хулигана доћи нека друга групација незадовољних. Међутим, за разлику од чистог протеста радника где режим не може да се послужи оптужбама попут „протести имају политичку позадину“ да би скренуо пажњу са себе, у случју геј параде имају матерјала за то, знали су да ће бити нереда по граду, али сада је то наводно „политички мотивисано“, „то су ултра десничари“ што тврди и Чеда.

Све је ово са хулиганима управо изрежирано инструкцијама од старих добрих спин мајстора (извртање чињеница, догађаја, преусмеравање пажње) са запада, јер су њихови незграпни „малолетници“ потпуно крахирали, довели су Србију пред колапсом, прети им да их незодовољство народа збрише! То је наравно лоше за владаре планете, јер ако их народ скине са власти, доводи се у питање њихов план за тотално разбијање Србије. Зате је изрежирана геј парада, да би се незадовољств свих протестаната приказало као хулиганство, са „политичком позадином“, мада је проценат хулигана био веома мали. Зато је и у координацији са хулиганима и италијанима изрежиран и други инцидент на утакмици Италија – Србија, да би се Срби приказали као хулигани, ултрадесничари. Сад сви причају само о томе, а не о оправданом незадовоњству и бесу младих егзистенцијалним безнађем, О УЗРОКУ И ГЕНЕРАТОРУ  ТОГА, А ТО ЈЕ ТАДИЋЕВ ДОКТАТОРСКИ РЕЖИМ.

Како је могуће да хулигани унесу на стадион разне бакље, димне бомбе, шипке и шта већ, поред ригорозног обезбеђења које налаже УЕФА на међународним утакмицама?!

И наравно, режимски медији сад ће довести све то у везу, та два инцидентна догађаја, наћи ће они и „финансијере“, и „политичку позадину“ „организатора“… све да би се решили неких националних организација, да би заплашили народ да се више не буни. Али то неће проћи, јер страх од режима код грађана, родитеља и омладине више нема, тај страх је надјачан страхом од огзистенцијалног безнађа и никакве будућности, наде за боље сутра. То даје нову енергију људима у коју ће полако улазити све више и више, јер немају више шта да изгубе, сам живот у Србији је већи затвор него затвор, тако да све репресивне мере и законе ако их режим уведе биће контрапродуктивне. Тадићев режим ће створити још већи хаос и биће најодговорнии за то. На таласима тог хаоса ће и пасти.

Да је овај режим потпуно избезумљен и беспомоћан, говори и изјава Шутановца да су малолетници и остали омладинци који су протествовали фашисти! Неки „језиви“ им прете да ће их стрпати у затвор 8 година, десет година. То је ужасно, потпуно ван сваке памети, исти су као некадашњи јужноафрички режими!

Шта су понудили тим младим људима свих ових година својих „реформи“?

Ништа…! Безнађе, немају посла, нико у држави не води бригу о њима, млади нигде не могу да артикулишу свој глас у медијима. А много им је обећавано! И преварени су… а време им пролази, живот неће да их чека. И шта им друго преостаје него да свој бес и незадовољство изразе на улици, кад нема институције која ће да разговара са њимна, да усваја и прихвата њихове идеје.

Шта ће се десити са тим младићима, са тим највећим жртвама „транзиције“, односно мафијашког капитализма у србији, кад оду у затвор са 16-17 година, и изађу са 27?

И даље неће имати посао, али мораће од нечега да живе, зар не?

Тада ће они бити добро обучени криминалаци, јер ће у затвору за 10 година добро испећи занат од правих криминалаца, а у србији ће тако бити још више криминала, ето шта ће бити…!

Овај антисрпски режим пустио је из затвора муслимана Илију Јуришића налогодавца за почињени ратни злочин када је приликом већ договореног повлачења ЈНА убијено 50 српских војника у тузланаској колони. Какав је то био монструозни план говоре преживели војници:

„Нису још били добро организовали и припремили напад, па су нас вратили“ уверени су преживели војници овог масакра

Апелациони суд у Београду поништио је пресуду којом је Илија Јуришић био осуђен на 12 година, наложио је ново суђење. Мајко Божја, има ли ишта горе него имати овако бескрупулозну антисрпску власт гору од сваког НАТО пакта и спољњег непријатеља! Имају ли Срби неких права? По овој издајничкој власти не, у њиховом систему владања и животиње имају више права од Срба. И све се ово одиграва за време хапшења поводом геј параде. Зато, нека се из притвора одмах пусте сви млади људи који немају криминални досије, такође и Обрадовић из Образа који никог није убио. А ако су нешто згрешили нека се бране са слободе.

Шта год учионио овај режим у даљим наступима, за њега је геј парада дефинитивно катастрофалан потез и никакве репресивне мере неће спречити његов потпуни крах…!

%d bloggers like this: