Драган Симовић: О Истини и Правди


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

О ИСТИНИ И ПРАВДИ

Сви говоре о Истини и Правди, али само ретки желе да се сретну са Истином и Правдом,
док они, још ређи (најређи!), тек, живе по Закону Истине и Правде.
Људима су пуна уста Истине и Правде, не зарад Истине и Правде, већ зарад Лажи и Кривде.
Кад светина говори о Истини, онда има на уму Лажи по којима се влада;
и када спомиње Правду, онда мисли на Кривду коју над неким спроводи.
Постоје људи лажи, који се рађају и умиру у Лажи.
Уистини, огромна већина људи живи у Лажи, јер им је лепше и једноставније да живе у Лажи него ли у Истини.
Живети у Лажи, значи не бити Одговоран (тако размишљају људи у опсени!) пред Створитељем, пред Духом Постања, пред ПраВасељеном.
Али, и то је, како рекох, највећа варка!

Људи лажи остају вековима, некад и тисућама година, утамничени у Лажи, у Вртлогу, у Витлу Самсаре.
Само Освешћен и Посвећен Човек може да искочи и излети из Витла Самсаре (из Закона узрока и последица), и да крене Путем Светлости.
Спасење је увек Вертикала – Сварожница, Усправница, Божанска Оса!
Истина и Правда ослобађају човека; ослобађају породице, племена, а некад и свеколике народе.
Кроз повесницу племена и народа, кроз паметарницу Белих Стриборјана, многи су појединци (а ти појединци су, скоро по правилу, свагда и увек знамените личности!) бивали жртве Лажи; а из Лажи вазда происходи и Кривда која се над неким врши и спроводи.
У овоме времену, које дуго траје, Срби су највеће жртве Лажи и Кривде!

По обиму, обиљу и количини лажи које су изречене, у разним видовима, на разним странама, са разних и различних места, а на рачун ВедСрбства и Срба, уистини, нема примера, нема поређења, нема словесног упоређивања, кроз многе векове у повести човечанства.
Због тих лажи које се, ево, већ дуже од столећа шире о ВедСрбству и Србима, Срби су у двадесетом веку биолошки преполовљени.
Не смемо заборавити, никада, да је највећи геноцид, највећи погром над једним народом, управо извршен над Србима и Србством!
Ниједан народ у двадесетом столећу није тако страдао, није тако крвнички уништаван и затиран (од колевке па до гроба!) као Срби!
Ако Срби желе да живе, ако желе да буду присутни на Мајци Земљи као Словестан Народ, онда они никада не смеју нити да забораве нити да опросте овај грозни злочин извршен над њима!
Можда је праштање, како кажу, хришћанско, али није ведсрбско! Срби су Ведски Народ, и знају да је праштање – понављање злочина над самим собом!

Детаљна истина која стоји иза закона за контролу интернета ACTA (SOPA), видео прилог


Надовезујући се на овај текст о ACTА закону који моћници желе да спроведу да би контролисани неконтролисани интернет, на којем за сада још могу да се пласирају разне истине и раскринкавају њихове монструозне лажи, погледајте пажљиво овај сажет прилог, све је до детаља објашњено како моћници намеравају да конролишу интернет ако овај закон ACTA усвоје земље широм света. Све је објашњено на америчкој верзији ACTA-е под називом SOPA. Испод видеа дао сам и цео транскрипт прилога, ради детаљног и пажљивог ишчитавања, јер некоме ће титл да иде пребрзо, овако када се има текст, све се детаљно и полако може ишчитати. Ширите и видео и транскрипт, деловати се мора брзо.

Детаљна истина која стоји иза закона за контролу интернета ACTA (SOPA)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

********

»Овде Mike Mozart из Jeepers Media са Youtube-a. И знам ТАЈНУ! Дубоку, мрачну тајну и поделићу је са вама. Ви ћете бити једни од првих који ће је сазнати. Знате овај SOPA (op.p. америчка верзија ACTA-e) закон којег покушавају прогурати. Пазите сад! Исти људи који гурају тај закон, и потрошили су милион долара на лобирање… како би прогурали тај закон и контролисали интернет… ИСТИ ЉУДИ КОЈИ СУ ДИСТРИБУИРАЛИ СОФТВЕРЕ! (програме) ЗА РАЗМЕНУ ДАТОТЕКА (видео прилози, аудио прилози, музика итд…)

Тако је! Они су ти који су профитирали од дистрибуције пиратских софтвера! И научили су људе како да их користе, а онда су окренули плочу и туже људе попут вас за милионе долара! Стварно јесу! Не шалим се! Погледајте Joela Tenenbauma! Туже га за стотине хиљада долара! Јадан студент! Па они туже самохране мајке за милионе, јер су скинуле 24 песама! Упишите у google претраживач име „Jammie Rasset Thomas“. Погледајте то! Тужили су и добили пресуду на 1.5 милион долара одштете од те самохране мајке! А ВИ СТЕ СЛЕДЕЋИ СА SOPA (ACTA) законом! Тужиће вас када SOPA (ACTA) прође! Желе и најмање кршење ауторских права на интернету претворити у кажњиво дело!

Ако отпевате малу караоке песму или имате снимак првог плеса с вашег венчања на песму заштићену ауторским правима… желе вас претворити у казненог прекршиоца и стрпати вас у затвор! И тужити вас за стотине хиљада долара! Већ су то направили малој недужној деци! А ви мислите:

„Па нисам у САД-у! Ја сам у реду!“

НЕ! Они гурају тај закон како би вас ухапсили, послали своје јединице и у вашој земљи! Не шалим се! Хеј, ако ми не верујете, погледајте овај чланак! Британски срудент суочен с изручењем САД-у око кршења ауторских права! Двадесет трогодишњи британски студенр информатике, суочен је с могућим изручењем САД-у због постављања линка ка заштићеном матерјалу на својој страници. Није чак ни поставио заштићени матерјал! Студент Richard O’Dwyer је оптужен за кршење ауторских права након постављања странице TV Shack… која је имала линкове на хиљаде филмова и ТВ серијала, али их није директно садржавала. Али, наша влада под Обамом је запослила министарство имиграције инсистирајући да га UK (Велика Британија) пошаље у САД како би га стрпали у затвор на 5 година! А оно што је учинио није илегално у UK!

Али наша влада ИНСИСТИРА и покушава упасти у Енглеску да га приведе правди овде. Искористиће ово да преузму интернет и угасе странице попут Youtubea и Twittera. Све ваше омиљене, тако да вас могу контролирати. Тако да морате гледати њихове кретенске бескорисне ТВ емисије! Али, знате шта! Ја имам тајну како их зауставити и ви ћете ми помоћи у томе! Зар не? Немојте ме разочарати! Морате дати свој допринос! Јер једном кад законодавци открију ово, мислим да ће зауставити тај закон. Али ако пратите та саслушања све се врти око on-line пиратства попут скидања филмова и ТВ серијала и таквих ствари. АЛИ ШТА МИСЛИТЕ… ШТА МИСЛИТЕ КО ЈЕ СТВАРНО УЗРОКОВАО СВУ ТУ ПИРАТЕРИЈУ? Јесу ли то били сви ти клинци? НЕ! Требао им је алат да то изведу.

КО ЈЕ ДИСТРИБУИРАО ТЕ АЛАТЕ?!

Ево ко! CBS TV, C-net филијала CBS-a је имала скоро па ексклузивну дистрибуцију ствари попут (то су ти алати, програми): LimeWire-a, Kazaa, Morpheusa, Bit Torrenta, Azureusa. C-net, Download.com и ZDNet су огранци CBS interactivea чији је власник CBS VIACOM! C-net је дистрибуирао те мале прозорчиће с линковима не те странице! C-net је држао тај софтвер на својим серверима! Након што су тестирали њихову делотворност, након што су њихови уредници одобрили све копије и слике. Након што су га темељно тестирали како би се осигурали да ради савршено. Онда су допустили да буде на њиховој страници, и дали људима тај прозорчић, јер се тако појављује већи број скидања на C-netovoj лествици! Јер једно је време C-net била врло популарна страница! И они су желели бити на тим лествицама говорећи како су они најпопуларнији за скидање! Сад говорите:“Хеј, па пуно је других страница имало тај софтвер поред C-neta“! ЈЕСУ! Јер су делили БРЕНД са C-netom! Тако је! Склопили су уговоре где су дистрибуирали свој садржај на страницама попут: AOL, MSNBC, ESPN и Disneyevom GO.com. Хеј! Време је да се пробудите! Већина тих компанија које подржавају SOPA (ACTA-u) су дистрибуирале софтвере за размену датотека и научили људе како их користити! Али, пре него што наставим морам нешто објаснити.

Дељење датотека је посве легално. Но према случају MGM против Grokstera пресуда Врховног суда САД-а… они држе да; онај који дистрибуира уређај – софтвер за размену датотека – с циљем да промовише његово коришћење за кршење ауторских права… изричито или другим афирмативним корацима, предузетим за подстицање кршења ауторских права, подложан је тужби за такво кршење које почини трећа странка! Дакле, без обзира на коришћење уређаја за употребе које не крше ауторска права. Другим речима, можете га дистрибуирати, али не можете никога подстицати да то користи за кршење ауторских права. А знате шта! C-net и CBS су радили управо то хиљадама пута! Хеј, ви групе музичара које подржавате SOPA-u! Слушајте сад ово! Ево ESPN странице – једне од оних које су делиле бренд са C-netom. И шта видимо овде? Тест софтвера за размену датотека! Нешто што су уобичајено радили дуго година!

Зашту су користили Britney Spears, Beatlese и познате уметнике!? Disney! Ви сте то стављали на вашу ESPN страницу током доброг дела читавих десетак година!? Подстицали сте људе да скидају и копирају матерјале заштићене ауторским правима?! Зашто сте то радили Disney!? ЗАШТО!? То нема никаквог смисла! Али, зашто би Disney имао властити пиратски софтвер с њиховим брендом на GO.com – једном од њихових портала! ТАКО ЈЕ! Компанија Disney, која је уложила милионе да се прогура SOPA има своју прљаву прошлост у размени датотека! Имају своју брендирану услугу за размену датотека за бесплатне mp3 песме насловљену: Go.network! Scour.net је био један од њихових претраживача и они су их истовремено тужили! Тужили су их и користили да би људи набављали песме on-line! Али Disney – мислили смо да ви подржавате SOPA-u! Тако је, људи – Disney је један од кључних подржаваоца SOPA-e… а читавих десетак година уживали су дистрибуцијска права са C-netom за сва она скидања датотека! Још један кључни подржаваоц SOPA-e – WARNER! Warner корпорација је дистрибуирала тај софтвер преко њиховог AOL портала годинама, и зарадили су гомилу пара!

Kazaa побогу! BitTorrent! Све су их дистрибуирали! AOL! Ма није ваљда, AOL!? Зато јер ви сте део Time Warner-a! Па они предводе све те напоре за усвајање SOPA-e. А јесте ли знали да је суоснивач C-neta Shelby Bonnie био члан одбора директора C-neta и члан одбора директора Warner Music групе У ИСТО ВРЕМЕ! Дистрибуирао је сав тај софтвер за размену датотека док је Warner дистрибуирао тај матерјал преко њиховог AOL портала! То једноставно нема никаквог смисла! Зашто би то радили?! Зашто би све те компаније дистрибуиорале све те софтвере и подстицале људе да их користе како би кршили ауторска права… Нико други у ствари није дистрибуирао те софтвере!? AAT&T је био у партнерству са CimCast-om. А шта су они дистрибуирали!? МА НЕЕЕ…! Не ваљда KAZAA!? Да, тако је! Нудили су скидање свог софтвера делећи бренд са C-netom укључујући и Kazaa са забележених 281 милиона скидања!

И не заборавите да је C-net имао свој уграђени претраживач! Тако је! Претраживач се користио за проналажење mp3 песама! Олакшали су вам па нисте ни морали напуштати C-netovu страницу! Чак су давали предлог попут Beatlesa-a, Beckovu песму Loser… Тако је CBS C-netov Search.com нудио најједноставнији начин да се нађу mp3 песме. Погледајте како предлажу да се нађе Beckova песма Loser. Једна од песама око које су тужили Joela Tenenbauma! Могли сте убацити претрагу за Britney Spears или Madonom и добијали би овакве резултате, који су били само један клик за скидање директно са C-netove странице коју нисте морали ни напустити. Нудили су музику групе Rush, Lennya Krawitza, Incubus и многих других. Одржавали су ово ГОДИНАМА као пиратски систем! Само би једноставно кликнули и појавили би вам се уграђени линкови с којих сте скидали песме директно са C-neta.

Зарадили су СТОТИНЕ МИЛИОНА ДОЛАРА бавећи се овиме. СТОТИНЕ МИЛИОНА ДОЛАРА! А у међувремену су тужили клинце, јер су радили све ТАЧНО ПО ЊИХОВИМ УПУТСТВИМА! Имате пуно тога да објасните CBS! Пуно тога! Не можемо дочекати истрагу! NBC је велики улагач у C-net! Кладим се да то нисте знали! И Paul G. Allen из Microsofta је био велики улагач у C-net! Један од највећих дистрибутера софтвера за размену датотека делећи бренд са C-netom, био је MICROSOFT! MSN мрежа и сам Microsoftov портал! Погледајте ове примере! И делили су бренд са свим C-netovim производима укључујући критике софтвера у којем су се користиле праве песме… откривајући који је најделотворнији начин КРАЂЕ музике! Наравно – имамо праве наслове песама. И покривали су: Kazaa, Morpheus, BitTorrent – СВЕ!

Користили су познате песме и матерјале заштићене ауторским правима – како би тестирали и показали делотворност овог софтвера! Држали су горе те критике преко једну деценију! И стављали су директне линкове за скидање тог софтвера! Шта мислите, која је ту била намера? Можете ли рећи НАВОЂЕЊЕ. И наравно – LimeWire! ЗАР И LIMEWIRE! Microsoft је такође дистрибуирао тај садржај директно са Microsoft.coma-a. И склапали су дистрибутерске уговоре за профит са Каѕаа-ом! МА НЕ! Microsoft је сам дистрибуирао BitTorrent са своје MSN странице. Користили су своју инвестицију на коју су били поносни. Чудно је како су партнери за лиценцу садржаја BitTorrenta „случајно“ већина оних који подржавају SOPA-u! И знају да је коришћено за пиратерију! C-netovci су признали да су краљеви пиратства на интернету! Да се може користити за набавку заштићеног матерјала! Стално су рекламирали ту чињеницу у њиховим едиторијалима са врућим линковима да можете одмах директно скидати матерјале! И не заборавимо да је C-net дистрибуирао сву DRM Removal опрему (програми за отклањање заштите, лиценци, шифри…). Тако је! Download.com је филијала C-neta! И они су дистрибуирали DRM Removal софтвере за све! Bly-ray DVD-e, видео игре, све! Издавачи су једни од највећих подржаваоца SOPA-e јер се одвија доста пиратерије с електронским књигама на интернету. Па наравно када су C-net и ZDNet дистрибуирали све DRM Removal софтвере које скидају заштиту с тих књига! Зато и има толико пиратерије! Понудили су копију софтвера за уклањање заштите (DRM) за све!

Зашто би једна од највећих компанија забаве CBS Viacom, која предводи напоре за усвајање SOPA-е, дистрибуирала овај матерјал? ПА КАКО БИ СТВОРИЛИА ПАНДЕМИЈУ КРШЕЊА АУТОРСКИХ ПРАВА! Тако да кад оду у посету законодавцима, сенаторима и конгресменима, могу рећи:

„Погледаје сву ту пиратерију! Има толико пиратерије! МИ ЗНАМО ЈЕР СМО ГА МИ УЗРОКОВАЛИ ТАКО ДА МОЖЕМО КОНТРОЛИСАТИ ИНТЕРНЕТ!“

То је ТАЧНО ОНО ШТО СЕ ДОГОДИЛО! И МОРАТЕ ОВАЈ ВИДЕО ПОКАЗАТИ СВАКОМ ЗАКОНОДАВЦУ НА СВЕТУ!
Рачунам на вас да то учините! И ви мислите да то неће дати никакав резултат!?
Ако ти законодавци виде овај видео и доказе које имамо – рећи ће:

„Опа! Чекај, па то су исти људи који су послали све оне лобисте у моју канцеларију ове недеље…“

„… око свог тог пиратства! Али зашто су кврагу дистрибуирали тај софтвер преко десетак година као ексклузивни ДИСТРИБУТЕРИ!?“

Они су практично једини – ексклузивни дистрибутери! Зашто су радили тако нешто!? Урадили су то да би контролисакли интернет! И имате само једену шансу да зауставите све то пре него закон прође! Тренутак је САД! Желите бити херој? Пренесите овај видео свим законодавцима у вашој земљи, канцеларијама државних тужитеља, конгресменима ако сте у САД-у. Или законодавцима у Енглеској, Ауистралији, у којој год земљи да се налазите! Тако ћете открити да C-net,ZDNet – филијале CBS-a имају канцеларије у око 50-ак земаља широм света! То је 50-ак различитих ентитета које ваша земља може тужити како би добила одштету! Морате проследити овај видео сваком законодавцу у свету! Чак и у вашој земљи! Знам да је ваша земља кратка с новцем и обрушиће се на пореске обвезнике да би прибавили више новца за буџет. Зашто не би тужили људе који су дистрибуирали пиратске софтвере и узроковали сво пиратство! Већ нас је контактирало пола туцета земаља! Дали смо им све доказе које имамо – а то су хиљаде страница, скоро 100.000 ја мислим. Тешко их је избројати јер има ТОЛИКО доказа! И сви ти докази су добивени од јавних извора с интернета. Нема никаквих тајних скривених докумената! Тражим само од законодавца да довуку те људе на суд, покажу им доказе и нек питају; „Зашто сте то учинили!?“

„Како то да нас наговарате да донесемо те законе када сте ВИ ЈЕДИНИ КОЈИ СТЕ ДИСТРИБУИРАЛИ ТАЈ СОФТВЕР И ПРОФИТИРАЛИ ОД ТОГА!?“

Шта сте очекивали да ће се догодити!? Да ће га користити како би размењивали слике својих беба!?“ Наравно да не! Па њихово властито сведочење на суду годинама је било да се софтвер користио за кршење ауторских права! И ОНИ СУ ТО ЗНАЛИ! И ЗАРАДИЛИ СУ НА ТОМЕ!

И намеравали су да људи то скину и користе за кршење ауторских права… како би могли отпузати законодавцима набацујући им стотине милиона долара, како би донели законе којима би контролисали интернет… и укинули странице попут Youtube-a, Twittera и све ваше омиљене! А ВИ НЕЋЕТЕ ДОПУСТИТИ ДА СЕ ТО ДОГОДИ!

Alki David – славни милионер уложио је милионе представљајући уметнике и писце који су овиме оштећени. И они ће добити своју одштету од C-neta и CBS-a, навелико! И ми желимо одговоре! Стога, ако марите за вашу будућност дистрибуират ћете овај видео да га види сваки законодавац! И желимо чути неке од тих законодаваца, јер имамо пуно доказа! Не заборавите оценити овај видео тако да буде први видео дана по оценама. Жилимо да законодавци виде ово! Не заборавите поделити га са свим својим пријатељима, јер ово је ваша последња шанса! Имамо још мало времена да зауставимо SOPA-u (ACTA-u). И ако законодавци виде ово, мислим да ће одмах стиснути кочнице! Ставите ово у омиљене видео прилоге тако да се пробије на врху Youtube лествице. Не рекламирам овде ништа, не зарађујем ништа на овоме. И све што сам овде показао спада под „fair-use“ (фер-употреба) и ако скину ово, није добро. Ovo je „fair-use“ и сигурно ћемо тужити против тако нечега. Али ако покушају скинути видео – јер онда је потребно око недељу дана да се врати, док SOPA не прође… желим да ви ово скинете и поново поставите широм интернета. Промените га мало, скратите га, што год требате урадити. Јер, учиниће све да уклоне ове информације, јер то је оно чиме се они баве и чему SOPA (ACTA) служи!

Не заборавите! CBS Viacom је први подржаваоц SOPA-e и први дистрибутер пиратског софтвера, први промотер истог како би се користио за кршење ауторских права!«

********

Има једна много гора ствар од „кршења ауторских права“ када се ради о музици, електронским књигама итд… а то је кршење „ауторских права“ владара Планете над њиховом „истином“, где они губе тло, јер многе њихове монструозне лажи су раскринкане управо преко неконтролисаног интернета. То њима највише смета!

Узмимо оно стрељање муслимана од стране шкорпинона у Трнову, које се налази 100 км. од Сребренице, само да би се доказао неки тобожњи геноцид Срба. На доњем целом снимку види се да „мртви“ муслимани устају, што говори да није било стрељања, подледајте све пажљиво.

Стрељање Шкорпиона у Трнову, „мртви“ муслимани устају

Линк ка видео прилогу на: http://vimeo.com
Видео прилог са Вимеа можете скинути пратећи ово упутство.

У случају да Србија усвоју ACTA закон овакав један прилог да се раскринка лаж засигурно би пао под „заштићеним ауторским правима“ и онај ко би га приказао заглавио би у затвору, јер је можда Наташа Кандић заштитила своју „истину“ о стрељању шкорпиона, или би шапу над овом „истином“ ставила хашка инквизиција за кажњвање и убијање Срба.

Стоп ACTA!!

Стоп ACTA! Спречимо контролу интернета, иначе нам реч истине више неће бити доступна!


Шта је ACTA?

ACTA (The Anti-Counterfeiting Trade Agreement), односно то је Трговачки споразум против кривотворења. То је дакле мултилатерални споразум који предлаже међународне стандарде за заштиту интелектуалног власништва.

Пажљиво погледајте доњи видео, као и пратеће линковане текстове из доњег текста, да би сагледали перфидну позадин ACTA-e.

Спречимо контролу интернета, јер ако се прихвати трговачки споразум ACTA завладаће царство манипулације и лажи, изгубићемо интернет као једини слободни медиј где се може пренети истина, то је позадина свега…!

Тада ће завладати потпуна контрола умова, на планетарном нивоу!

Сетите се само краја 2009-е године, када је маса људи широм света, укључујући и Србију, само захваљујући слободном и неконтролисаном интернету, сазнала за превару звану свињски грип, и лажну пандемију!

Ако изгубимо слободу интернета као јединог медија где се може пласирати истина, завладаће тотални медијски мрак, „помрачење Сунца“! Светлост информативне истине прекрит ће тама! Људи ће бити препуштени строго контролисаним медијима од стране владара Планете, разне преваре и злочини ће бити у току, док ће се људи истовремено опијати и „дрогирати“ тв спектаклима и заглупљујућим ТВ Фармама.

Савет

Све прилоге што сте нашли на интернету који су вам открили неку истину, раскринкали лаж, сачувајте на компјутерима и дисковима: текстови, аудио матерјали, видео матерјали… да би у случају да контрола интернета заживи, могли то да делите другима ради информисаности, као и да имате тај матерјал за себе ради личне едукације и спознаје.

Прубудимо се, покренимо се…!

Зауставимо ACTA-u! Спасимо интернет…!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Извор:www.netokracija.com/
Стоп ACTA: Пиратска партија Србије у Београду жели расправити о споразуму с институцијама, корисницима и медијима

Спречимо контролу интернета, јер ако се прихвати трговачки споразум ACTA завладаће царство манипулације и лажи, изгубићемо интернет као једини слободни медиј где се може пренети истина...!

Пиратска партија Србије овог ће четвртка у галерији Озон у Београду одржати прву расправу о трговачком споразуму ACTA и последицама њеног прихваћања у Србији. О томе како ће ACTA утицати на издаваче, медије и кориснике Интернета говорит ће оснивач Пиратске партије Србије Александар Благојевић, адвокат у подручју ИТ права Жарко Птичек, те специјалист за ауторска и сродна права Огњен Узелац.

Читајући редовно Нетокрацију и чланке попут нашег водича кроз ACTA-у, сад сте већ упознати с проблематиком споразума који у својој основи гарантује смањење приватности на Интернету. Циљ београдске расправе је видети како ће потписивање ACTA-е од стране 22 чланице Европске уније утицати на њихово интернет тржиште и грађане, те на који начин се могу о последицама информисати те организовати. С обзиром да чешка влада у међувремену размишља о повлачењу своје подршке ACTA-и, те да је румунски премијер признао да није заправо знао њен садржај – простора за диалог и питања очито има.

Док сте у Љубљани могли у суботу учествоивати на митинзима против ACTA-е, у Београду се можете пријавити на трибину која ће се у галерији Озон одржати 9. фебруара у 19:30 путем Тweetvitea.

Кабализовани Хаг – Српска судбина и образ


ОДЛУКА МЕЂУНАРОДНОГ СУДА У ХАГУ И СУЂЕЊА СРБИМА У ХАШКОМ ТРУБУНАЛУ И БЕОГРАДУ ТРЕБАЛО БИ ДА БУДУ СРПСКА ДЕЖУРНА ТЕМА, РАДИ ПОМИРЕЊА И ИЗВЕСНИЈЕ БУДУЋНОСТИ.
ДА БИ СЕ БИЛО ИЗНАД  ГРЕХА У ВЕЗИ С БУДУЋОМ СУДБИНОМ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ РАШЧИСТИ С ГЛОБАЛИСТИЧКОМ ФАМОМ И ПОГЛЕДА ИСТИНИ У ОЧИ.

ПИШЕ: проф. др Светозар Радишић

Преузми текст:
Кабализовани Хаг – српска судбина и образ

Како је могуће, пита се новинарка Радио БЕ 92, у емисији „Кажипрст”, да Европска унија и „демократе” прихвате СПС у своје окриље, када је СПС на челу са Слободаном Милошевићем изазвао ратове и починио толика недела на Балкану. С друге стране, сваки нормалан гледалац њиховог ТВ преноса пита се: како је могуће да се толико бестидно Сорошевци праве наивни. Како је могуће, и до када ће бити могуће да власт у Србији не штити свој народ од лажи, уцена, подвала, фолирања и клевета? Ипак, када се мало размисли, јасно је зашто садашње вође српског рода прихватају да Србима суди „светска елита” (чланови „Илумината” смештени у Европској комисији и мега финансијери) и његови пристрасни на специјалним курсевима образовани чиновници Жозе Мануел Барозо, Марти Ахтисари, Оли Рен, Хавијер Солана…

Српске вође нису имале смелости да траже њихово изузеће, иако су имале за то изузетно много аргумената. Јасно је зашто прихватају да седе наспрам људи који су окрвавили руке и што чине то ван свих међунардоних прописа, поништавајући трагове српске части и достојанства: не желе да личе на свог глобалисту Слободана Милошевића. Када би се супротставили срамном понашању окупатора, они то добро знају, поновила би се историја – били би исти као Слободан Милошевић. Тада би им се измакао ослонац опстанка – не само власти. Јасно је зашто ниједан новинар, правник, психолог, философ, нити политичар, ради своје душе, не тумачи искрено и истинито шта значи пресуда Међународног суда правде у Хагу. Ћутањем потискују, а ни сами не знају где: свој грех због насилних изручења људи који су за то за шта их оптужују невинији од својих прогонитеља и судаца. Зато су за политичког аналитичара Слободана Антонића новинари и тзв. политичари били и остали навијачи и друштвено-политички радници, без трунке самопоштовања и професионалности.

Из истих разлога нико од јавних личности није реаговао када је Рамуш Харадинај у приштинском недељнику „Зери” објаснио како је са браћом изазвао ратни пожар у Метохији. Његове речи су: „Тражили смо рат – пропагирали смо рат”. Нико није прокоментарисао сведочење команданта ОВК Шукрија Бује. Он је најављен као заштићени сведок К7, пред Хашким трибуналом сведочио под пуним именом и презименом и без мера заштите. При том је отворено говорио о положајима и наоружању својих паравојника. Одговарајући на питања тужиоца, рекао да је код Рачка било 47 припадника ОВК на дан „масакра”, 15. јануара 1999, иако су то претходни сведоци порицали. Из његовог признања нико није извукао поуку. Ништа није предузето ни када је Курт Велдон, члан Представничког дома америчког конгреса изјавио: „Бивши председник САД, Бил Клинтон, говорио је лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, оправдавајући НАТО инвазију на СРЈ у пролеће 1999”. Лагао је и када је тврдио да САД нису прекршиле ембарго за испоруку наоружања зараћеним странама у рату на просторима тзв. претходне Југославије. Уосталом, нико није реаговао на сва признања у вези са разбијењем СФРЈ, од чувеног признања Стипе Месића да је као председник СФРЈ разбио државу коју је предводио. Не треба ни наводити сва признања генерала који су писали књиге након одласка из српско-српског рата (1991–1995).

Ево подсетника за заборавне: 19. маја 1991. године, Хрватска организује референдум о независности без учешћа српског народа. 28. маја исте године у Загребу на стадиону ФК „Динамо“, постројавају се паравојне јединице Збора народне гарде. Тада је Југословенска народна армија била једина регуларна и легитимна оружана сила у СФР Југославији. Истог дана Ван ден Брук у име Европске заједнице упућује протестно писмо Председништву СФРЈ: Ваше упорно одбијање да именујете господина Стјепана Месића за председника СФРЈ уверева нас да и не покушавате да у земљу уведете демократију и тако уђете у Европу“. Не постоје људи који нису схватили да је Европска заједница знала да формирање ЗНГ-а и постављање човека из републике која је одлучила да напусти СФРЈ значи и крај СФРЈ и почетак рата на просторима те земље. Уосталом, тада се ушло у концепт који је објављен 18. августа 1948. године, према којем је планирано разбијање СССР, ЧССР и СФР Југославије. Тај документ је био доступан хашким правницима. Испоставило се да је захтев ЕЗ за избор контраверзног Стјепана Месића за председника колективног шефа државе био ултимативан и подржан од стране администрације Сједињених Држава. При томе не треба заборавити да је господин Јосип Броз кумовао „убијању“ СФРЈ, будући да је прихватио или сугерисао да Председништво СФРЈ броји осам (парни број) чланова. То није дозвољено  по теорији организације, нити у систему одлучивања. Или мора да буде непаран број, да један од гласова има већу тежину, или да постоји арбитар, односно већи ауторитет. Занимљиво је да су проширеној седници Председништва СФРЈ 1. јула 1991. године, приликом „избора“ и именовања новог председника СФРЈ (Стјепан Месић) и потпредседника, политичара из касније одвојене републике (Бранко Костић), присуствовали чланови трочлане комисије Европске заједнице. Прави, независни правници би испитали да ли су они допринели рату или су радили на њему. Све је било провидно. Посебно понашање новог председника СФР Југославије. Савезни секретар за народну одбрану, генерал Вељко Кадијевић је упозорио светску јавност да се Стјепан Месић не понаша коректно у улози председника Председништва СФР Југославије. Тако је реаговао 12. септембра 1991. године на наредбу предесдника Председништва СФРЈ која није била заведена, што значи да није била легитимна и легална, а упућена је провокативно из Кабинета председника Републике Хрватске, Фрање Туђмана. Наравно, реакција ССНО била је закаснела, будући да је Стјепан Месић од 23. августа 1991. године престао да долази у Београд на седнице Председништва. Тај скандалозни период, условљен одлукама у Бриселу, завршен је изјавом Стјепана Месића у Хрватском сабору, 5. децембра 1991. године: „Мислим да сам обавио задатак – Југославије више нема!“ Упркос томе, Срби су оптужени за разбијање СФР Југославије и због тога је тзв. међународна заједница (вавилонци скривени иза флоскула Запад и Европска заједница) све време подржавала њихове противнике и бомбардовала и ракетирала српски народ.

Правници у Хагу, и свуда у свету „новог поретка“, заборавили су још два детаља. Када су прихватили све информационе фалсификате везане за Дубровник, Маркале, Сребреницу, Рачак… Прво, заборавили су изјаву Алије Изетбеговића коју је дао 26. јануара 1992. године: „Жртвоваћемо мир за суверену Босну!“ Доказано је да на сугестију администрације САД није потписао мирвни план лорда Питера Карингтона, нити тзв. Венсов план. Занимљиво је да је лорд Карингтон 26. септембра 1992. изјавио: „Хрвати су упалили фитиљ, пошто у свом уставу нису регулисали статус Срба“. Друго, правници у разним кабалистичким трибуналима су очевидно запоставили чињеницу да је у чудсеној ноћи 14/15. децембра 1991. године одлучено све што се после те ноћи догодило. Тада су министри иностраних послова ЕЗ почевши од Ханса Дитриха Геншера до Ђанија Демикелиса, донели одлуку о признавању Хрватске, упркос противљењу тадашњег генералног секретара Уједињених нација, Переза де Куељара. Проф. др Јохан Галтунг је о тој ноћи рекао: „Југославији је остављен само један излаз, а тај излаз је било насиље. Немачка је желела да добије своја ‘ловишта’и да уз Хрвате и муслимане – као у Другом светском рату – победи Србе. Енглеска је искористила прилику да свој пристанак у вези са признавањем нових држава трампи за изостављање социјалних поглавља из Махстрихтског споразума. ‘Сиромашне земље’ као што су Ирска, Португал, Шпанија и Грчка, задовољиле су се обећањима да ће добити економску помоћ. Мислим да је италијански министар купљен: касније се показало да је од дванаест министара – лобирано седам.“ Када неко жели да суди душама, треба да бар покуша да разуме зашто се у бившим републикама СФРЈ дижу споменици онима који су разбијали Титову Југославију.

Трилатералисти су користећи Ричарда Холбрука, једног од својих средишњих пиона, средином 1998. направили судбоносни потез – састали су се са лидерима тзв. Ослободилачке војске Косова. Подучили их шта да раде, дали им подршку, обећали им независност и оверили то фотографијама. Холбрук је тада отворено подржао идеју „Велике Албаније” изјавом: „Мислим да Срби треба да оду одавде”. Све је заташкано и у Србији и Црној Гори, али у чију корист? Проблем је што из најновије сатанизованости, ако се тако буду и даље понашали, Срби никад неће пронаћи излаз. Њихова деца ће носити на себи „жиг Звери”.

ЛЕХЛЕНД ЧИСТИ СРПСКИ ОБРАЗ

Српски угледници ћуте, али није ћутао и Џон Лехленд. Он је објавио да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе, будући да је Међународни суд правде донео пресуду да Србија није одговорна за масакр у Сребреници 1995. Закључено је да Србија не може да се сматра одговорном за ратне злочине који се приписују босанским Србима.

Према Лехнанду тврдње против Милошевића у вези с Босном и Хрватском срочене су 2001. године, односно две године након што је против њега Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије подигао оптужницу. Познато је да је оптужница подигнута за време НАТО напада на Југославију, у пролеће 1999. Без обзира на жртве које су биле на све стране на Косову, тврдње НАТО-а да је Србија спроводила геноцид показале су се као ратна пропаганда, па је тужилац Хашког трибунала одлучио да појача слаб предмет покушавајући да Милошевића оптужи и за ратне злочине настале у Босни и Херцеговини. Били су потребни две године и 300 сведока, али тужиоци нису успели да изнесу уверљиве доказе против главног оптуженог. Такозвани централни случај је стога био потпуно уништен.

Србији је замерено што није покушала да спречи догађаје у Сребреници и што београдске власти нису утицале на Војску Републике Српске. Запоставили су чињеницу да је реч о две државе и да није дозвољено мешање у унутрашње ствари друге државе, јер се тада ствара непотребна и незаконита одговорност. Невиност Србије по основној оптужби одразила се на пресуду Суда да Србија Федерацији Босне и Херцеговине не треба да плати ратну одштету. Уосталом, доказано је да интендантско снабдевање оружаних снага није исто што и њихово контролисање. Дакле, Југославија није имала своју војску у Босни и Херцеговини. Србија није имала контролу над догађајима западно од Дрине. Већа кривица за почињена убиства свакако лежи на оним земљама које су тамо имале своје снаге, пре свега на холандском батаљону у Сребреници. Кривица за све покоље у БиХ је пребачена на Војску Републике Српске, некадашњег председника РС др Радована Караџића, генерала Ратка Младића и славонског магационера Горана Хаџића, упркос томе што је Џон Лехленд нагласио, да су се, за време рата у Босни, високе личности са Запада братимиле с лидерима босанских Срба, који су касније оптужени за геноцид. У братимљењу су наводно учествовали амерички генерал Весли Кларк и британски Џон Рид.

Намеће се питање како је неко успео да повеже Србију са Ратком Младићем и Гораном Хаџићем, када они нису држављани Србије и како је могуће да је српска власт прихватила да решава проблем хватања туђих држављана као свој проблем. Одговор је парадоксалан: апсурд до апсурда повезује ликове попут Бориса Тадића, Николе Саркозија, Обарака Обаме, будући да они генетски не припадају државама које воде и не маре за њих и грађане у њима. Чудне биографије наведених лица подсећају на биографију Јосипа Броза, а и догађаји у којима учествују су слични војно-политичком рашомону који је окруживао Тита. Зато је и пресуда Међународног суда у Хагу сваколика само не и „логична“. Она је, у ствари, оголила деценију и по старе лажи које су оправдавале доктрину војног и судског интервенционизма. Стога се намеће још једно значајно питање, зашто то што је написао Лехленд, у напису под насловом „Лажи душебрижника”, нису запазили и на исти начин доживели и српски „политичари”, „правници”, „психолози”, „философи”, „полицијски и војни официри” и „новинари”. Вероватно зато што су они све то само наводно.

Сада када је 26. маја 2011. волшебно, натприродно опуштено ухапшен и генерал Ратко Младић, а пет дана касније упућен с осмехом владара у Хашки казамат, постоје сви услови да се још једном јавно мњење подсети на суђења у међународном правном систему.

Државе немају право да нападну друге државе, чак ни у случају тврдњи да постоји кршење људских права. Ипак, то право не важи за САД, НАТО, а ни за ad hoc калиције које најчешће стварају САД, Велика Британија и Француска. Став о агресијама се заснива на споразуму да нема ратних злочина без рата и да рат увек погоршава постојеће односе.

Хашки суд је сачувао свој образ, али узгред и образ Хашког трибунала. То што Међународни суд у Хагу није оборио пресуде Хашког трибунала, потврђује снажан и пресудан утицај институција „великог брата“ (ЦИА, НАТО, ОЕБС, НСА, НАСА, ДИА) на правосудне органе широм планете. Управо те институције обједињено, непрестано чине злочине против мира. Да је суђење у тој реномираној правној институцији било непристрасно, злочин у Сребреници би се бар логички и аналитички преиспитао. После свега, свима је јасно да су аргументи пробрани, да су кабалистички и вавилонски изазивачи ратова избегли сведочења и да су медији и организације „великог брата” учинили своје.

Али, шта је са душама сведока и саучесника, зар више нико истински не верује у Бога? Да је суђено, како се то каже у народу – по правди Бога – можда се синтагма „геноцид у Сребреници” не би више помињала. Не би било ни невероватне оптужнице Хрватске, која је остала на снази и после пресуде да Србија није утицала на борбе у Сребреници. А какав геноцид је могла Србија да почини у Хрватској, када су Срби убијани у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и прогнани са својих огњишта у највећем етничком чишћењу од 1690. године? Лако им је када ни српске „демократске“ власти не знају српски језик. Јер, да знају утицали би преко својих партнера у Бриселу, Стразбуру, Вашингтону и Москви да пренос из Хашког трибунала буде на српском, а не у некој иритирајућој мутацији тог језика. Зар нису још сазнали како је Ђура Даничић предао српски језик Хрватима и не схватају шта значи кад ти неко преузме језик: да потом нестају и тековине културе и традиција. Како се не упитају зашто се српски језик преобликовао у црногорски, хрватски, бошњачки и како изгледа албански језик са становишта филологије. Ради чистоте душа и извесније будућности свих који живе на Балкану, догађаји у Сребреници, српским Крајинама и на Косову и Метохији морају се потпуно истражити, уз помоћ истини посвећених научника са Истока и Запада. У противном, опет ће се неко после педесет година, када више не буде сведока, извинити да је начињена грешка.

Џон Лехленд сматра, да Међународни судови за ратне злочине, створени под окриљем великих сила, због своје исполитизованости, наносе штету судским процесима. Потврдио је то ставом: „Тек када гнусна снага која потиче из хипокризије интервенционизма буде поткопана, свет ће имати шансу да се врати законитостима и миру”.

НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ (СРБИЈУ)

Свеједно је да ли је Међународни суд пресудио злочинцима, српским генералима, Милошевићу, Србији, истини, будућности Срба, правди или с(а)вести, јасно је да су обамрле душе сведока времена и да су изостале реакције. Уколико су оптужени починили било које недело, не би смело да се догоди да се то не забележи тачно оним речима како ти случајеви заслужују. Иначе судови губе сврху.

Мада треба да буду срећни сви Срби што пресуда у Хагу није овековечила политикантске речи пристрасне оптужнице, кабализовани невладин сектор у Србији и даље шири страх од непостојећег греха.

Неспорно је да је Србија ослобођена одговорности. Међутим, несхватљиво је да интелектуалци из Србије нису запамтили скоро ниједан аргумент који доказује да је судбина Србије, Косова и Метохије и Срба зацртана много пре 1998. године. На основу анализе тзв. Југословенског пројекта, коју је 24. фебруара 1998. године објавила ИЦГ (Међународна група за кризе – International Crisis Group), било је очевидно шта ће се 1999. и касније догодити са Србијом, Косовом и Метохијом, и Слободаном Милошевићем, а тим актом најављена је НАТО агресија. Успех пројекта сачињеног на релацији Њујорк-Вашингтон-Лондон-Брисел-Москва (у тим местима је размештен штаб ИЦГ) оверен је 28. јуна 2001. када је Милошевић упућен у Хаг.

Извод из Анализе (обележен курзивом) потврђује постојање међународног плана да се покрајина Косово и Метохија отуђи од Србије. Прво су аналитичари ИЦГ описали стање у већ рањеној држави:

„Демократска странка и Грађански савез Србије добровољно су се искључиле из политичког живота, упркос апелима западних дипломата који су им јавно указивали да је тај потез ‘глуп’… Неки опозициони лидери морали су да посегну за тим да финансирају своју партију илегалним средствима…Неколико десетина приватних радио станица, укључујући Б-92, оформило је властиту дистрибутивну мрежу…”

‘Војни губитак два региона које су држали Срби у Хрватској 1995. године, Западне Славоније и Крајине – прихваћени су уз слабо изражено гунђање већине српског народа. Преузимање Источне Славоније, последње области у Хрватској коју су држали Срби, прихваћена је у Београду веома тихо. Најзначајније је да многи Срби данас не показују посебну заинтересованост за проблем Косова…

‘Ауторитет и популарност Слободана Милошевић међу Србима бледи, а такозвана ‘демократска’ (подвукао Р.С.) опозиција на нивоу земље је дезинтегрисана… Притисак на Милошевића треба да буде тако одмерен да се створи утисак који ће га приморати да закључи да ће бити свргнут, а да стварна намера за смену не постоји (sic!)…

‘Земље НАТО-а које имају војнике у Босни треба да буду потпуно оспособљене да обезбеде своје војнике у Босни, те да  не прибегавају тражењу помоћи од тајне полиције режима чија је политика створила вишегодишњи хаос у Босни (sic!)…”

Добрим аналитичарима тај текст много значи. О члановима групе постоји занимљива оцена аналитичара из БиХ која гласи: „Ако се напалмом гасе пожари, онда организација чије су главне ведете Збигњев Бжежински, Јошка Фишер, Весли Кларк, Џорџ Сорош, Марти Ахтисари и Педи Ешдаун заиста обилази меридијане са племенитим жељама и циљевима.” Читаоци неће веровати да је све наведено у анализи објављено пре агресије на СР Југославију. Та анализа, коју је написао Џејмс Лајон (James Lyon), и догађаји који су уследили, најбољи су докази о планираној „Операцији Милошевић”, чији су исходи Србија у рушевинама, смрт бившег председника СРЈ у затвору и независно Косово и Метохија. А како и шта мисли Џејмс Лајон, који се са Србима дружи од 1980. године, може се закључити из његове саркастичне и оптужујуће изјаве: „Видимо да фашистичке снаге из дана у дан расту у Србији, зато сматрамо да Запад треба да отвори врата младима. Не желимо да Србија и даље буде узрок нестабилности на овом подручју”. Пројекат је најбољи доказ да амерички амбасадори не говоре истину када кажу да је Запад 1999. одлучио да покрајина Косово и Метохија буде независна. Али, кад они кажу… Занимљиво је да су чланови Групе своје истомишљенике и сараднике („демократе“) у анализи стављали под знаке навода и додавали (непотребно) реч „такозване”, и да су се чиновници „великог брата” усмерили на Косово и Метохију као на основни циљ НАТО алијансе.

ЛЕХЛЕНД НИЈЕ УСАМЉЕН

Текст Криса Марсдена „Како је Запад организовао пад Милошевића”, објављен 13. октобра 2000, такође је поучан: „Бројни докази показују да је опис догађаја у Београду, као ‘силе народа у акцији’, намеран покушај да се превари јавност. Истина је да су САД и Европа обезбедиле милионе долара, на стотине високих саветника и особља за изборну кампању Демократске опозиције Србије (ДОС). Бивши амерички дипломата Вилијам Монтгомери је управљао оним што Њујорк Тајмс назива ‘Југословенском амбасадом у изгнанству’ у Будимпешти и координисао је већи део кампање унутар земље. Главни спонзори опозиције били су немачка фондација Фридрих Еберт и америчка невладина организација ‘Амерички дом слободе’.”

Према Марсдену, у листу Der Spigel објављено је: „17. децембра 1999. немачки министар иностраних послова Јошка Фишер и амерички државни секретар Медлин Олбрајт састали су се, у време састанка групе Г-8, са врло познатим личностима југословенске опозиције, у замраченој соби хотела „Интерконтинентал”, на Budapest Strasse у Берлину. Присутни су били Зоран Ђинђић и Вук Драшковић… Један од учесника састанка је рекао: ‘Опозиција је добила строги укор’”…

После 5. октобра 2000, све је постало јавна тајна. Десетине милиона долара и марака уложено је за снабдевање компјутерима, телефонима и канцеларијском опремом. На дан избора, уз психолошку подршку Шесте флоте смештене крај Дубровника, опозиција је била тако спремна и организована да је могла да контролише изборе боље од Слободана Милошевића. У листу New York Times је објављена изјава тадашњег градоначелника Чачка: „Основали смо тим младих професионалаца, паравојних јединица Југословенске армије и младих полицајаца, а њихове активности ускладили смо са најелитнијим јединицама Министарства унутрашњих послова у Београду…” Крис Марсден је закључио: „Много говори то што је једини покрет против Милошевића био планиран, организован и координисан од империјалистичких сила и српске тајне полиције. Далеко од тога да је исказана ‘моћ народа’…” Народ је био и остао под контролом оних које плаћа да га штите и бране.

Сада је извесно да је српски народ располућен, разапет између глобалиста, који су убили две Југославије и СЦГ, а прете да ће разбити Србију и националиста, који су покушали да се српски род и СПЦ не деле и раскидају новим границама.

Срби окупирани, продати, информационо дезоријентисани, заплашени, духовно обогаљени, несложни и све старији, губе снагу. Зато су јавне личности дужне да искористе сваку истину која иде у прилог њиховом роду, да побољшају српски углед, статус и стање. У вези с првом пресудом Међународног суда у Хагу то није учињено. Сада се пружа нова прилика. Основа може да буде и „забрањена истина о Сребреници”.

Емил Влајки је поводом покушаја геноцида над Србима написао: „Исфабрициран је ‘масакр’ у Рачку, а успут је речена лаж о томе како су Срби већ побили сто тисућа Албанаца, те да се страхује за осталих четристо тисућа! Након нелегалног НАТО напада и окупације Космета, једна шпањолска комисија је констатирала да је од почетка 1999, страдало, на свим странама, свега пар тисућа људи! У име ових лажи, у Југославији су два и пол мјесеца уништаване болнице, школе, мостови, цесте, ТВ станице, загађени су зрак, вода и земља осиромашеним уранијумом, а убијено је на тисуће људи. Успут се пријетило Србима: ‘вратит ћемо вас на 1389. годину’! Ријечи су потпуно изгубиле смисао: овај геноцидни покушај назван је ‘хуманитарном интервенцијом’!” Срби су на Западу називани „дводимензиона бића“, а америчка државна секретарка је претила Србима да ће јој пити воду из шаке.

Требаће много снаге, ума и времена наручиоцима злочина над Србима да избришу историју и оперу крв са својих руку. Да се догодио геноцид у Сребреници, Србија би била облепљена плакатима о злочину. Цео свет би приказивао, уместо снимка шест убијених младића, сцене масовних убистава. Када то неко не би хтео да прикаже, процурели би подаци са снимцима преко Интернета, баш као што су процурели о америчком рушењу њујоршких „близнакиња” кроз пет, шест документарних филмова, попут филма „Loose change”. Као да су испрани мозгови свим правницима, научницима и политичарима.

Ко жели да сазна истину о Сребреници треба само да отвори сајтове на Интернету и позове независне сведоке. Џеред Израел (Jared Israel) је у напису „Сребреница, мали град у Југославији”, објављеном 20. јула 2000. у „Дејли телеграфу” (Daily Telegraph) и 28. јула 2000. у „Њујорк посту” (New York Post), написао да је у Сребреници био дан после 12. јула 1995. Остао је следећих осам дана. Кретао се слободно где је хтео. Нико није помињао покољ и тешке оптужбе. У тексту је нагласио: „Створен је мит Клинтонове администрације ради петогодишње клевете Срба. Идеја је била да се лаж понови довољно пута да народ и јавно мњење поверују у њу”.

Претпоставља се колико ће Хрвати (нарочито поримокатоличени Срби међу њима) бити креативни у оптуживању Срба за самопрогон, али би било добро за Србе да их опет не бране „демократе“ (глобалисти, неокомунисти, интернационалци), јер су такве одбране увек плаћали крвљу, а јасно је да су због њих стигли до неизвесне будућности. Антиисторијске демократе стварају нову основу за понављање најкрвавијих секвенци историје. То су чинили кабалистички и вавилонски интернационалисти кроз целу историју.

Треба се осврнути, погледати у понуђена знамења, схватити исписане поруке и биће јасно ко у раслојеној Србији помиње Бога, крст часни, слободу, образ, родољубље и истину, а ко обавља „деконтаминацију народног духа“ и преваспитавање Срба глобализованом, орвеловском истином. Над истим душама су Србија, Косово и Метохија и Срби, и пред истим искушењима, само зато што то и тако „велики брат” хоће.

Едвард Херман о политици геноцида


Аутор: Биљана Ђоровић (Интервју из „Атлантоиса„)
Извор: Печат

Безвредне су жртве које су страдале од геноцида који је извршио САД или његови клијенти. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. Зато су страдали Муслимани жртве геноцида, а страдали Срби у „Олуји“ нису жртве етничког чишћења.

herman
Едвард Херман

Едвард Херман, професор емеритус на Вартоновој школи економије и Аненберговој школи за комуникације Универзитета у Пенсилванији, изузетан је познавалац деловања пропагандног модела у спровођењу политике моћи. Овај експерт за корпоративна и регулаторна питања, политичку економију и медије, пријатељ и сарадник Ноама Чомског, написао је студије које су прецизно декодирале механизме, односе, узроке и последице система који почива на интересима моћних: „Злочини у Вијетнаму“; „Контрареволуционарно насиље, чињенице о проливању крви и пропаганда“ (са Ноамом Чомским); „Политичка економија људских права, први део: Вашингтонска веза и фашизам у трећем свету“ (са Ноамом Чомским); „Политичка економија људских права, други део: Након катаклизме, постратна Индокина и реконструкција империјалне идеологије“ (са Ноамом Чомским); „Корпоративна моћ – корпоративна контрола, студија фондова у XX веку“; „Права мрежа терора“; „Успон и пад бугарске везе“; „Производња сагласности: Политичка економија масовних медија“ (са Ноамом Чомским); „Индустрија тероризма“; „Испод хипокризије: Декодирање вести у доба пропаганде, укључујући и речник двоструког говора деведесетих“; „Тријумф тржишта“; „Глобални медији“ (са Робертом Мекчеснијем); „Мит о либералним медијима“…

Са Едвардом Херманом разговарамо о студији „Политика геноцида“ коју је написао са Дејвидом Петерсоном (објављеној маја ове године у издању Monthly Review Press-а из Њујорка). До краја године требало би да се појави и студија „Политика Сребреничког масакра“, коју Херман пише у сарадњи са још шест аутора.

„Политика геноцида“ је једна од најважнијих књига у нашем времену и представља квинтесенцију вашег и Чомсковог декодирања производње сагласности, медијске подршке злочиначкој политици Запада, политике људских права и пропаганде. Као структуралиста, полазите од становишта да систем почива на базичним, предоминантним структурним одредницама. Које су то одреднице?

У књизи „Производња сагласности“, Ноам Чомски и ја показали смо да је корпоративни систем заснован на интересима невидљивих доминантних снага. Корпоративни финансијски интерес руководи и диктира политику великих сила, доминира у САД-у и диктира њену унутрашњу и спољну политику. Ми се сада налазимо у периоду у коме се ова структура моћи шири и изнова успоставља као једина: са нестанком Совјетског савеза, САД користи НАТО за процесе који подразумевају вођење непрекидног рата. У САД-у уопште нисмо више у могућности да реформишемо систем који је сада прошао законе и нове регулативе, после чега се више не могу контролисати велике банке које су постале исувише моћне и имају огроман, кључни утицај на америчку политику. Живимо, дакле, у свету у коме корпоративни финансијски систем одређује унутрашњу и спољну политику земаља, што се показује и у малим земљама које су поражене у рату, и у којима се различитим контролисаним и увежбаним механизмима на власт доводе квислинзи који се савијају и пузе пред великим силама; зато је и отпор овим процесима у тим земљама скоро незнатан.

Политика геноцида је комплексан појам. Замолила бих вас да нам опишете генеалогију рутинизације ове политике.

Ваши читаоци разумеју, у то сам сигуран, да је у питању иронична употреба речи „политика“, јер како можете имати политику нечега што је тако страшно као геноцид. Насловом смо желели да сугеришемо да је геноцид, као највеће зло, исполитизован у овом свету на начин на који је исполитизована реч „тероризам“: једна ружна реч са конотацијом нечег лошег, зла. Политика тероризма подразумева да људи који имају моћ могу називати своје непријатеље терористима и представити себе и своје савезнике као борце против тероризма, док је политика геноцида усмерена на то да покаже да то раде само лоши момци – никако ми или наше државе клијенти. У књизи „Производња сагласности“, Чомски и ја написали смо поглавље „Вредне и безвредне жртве“. Безвредне су оне жртве које су страдале од нашег геноцида, геноцида који смо извршили ми или наши клијенти, какви су, рецимо, Израелци који убијају Палестинце – безвредне жртве, зато што је Израел једна од кључних држава клијената САД-а. И онда када је Индонезија убијала на стотине сељака, они су били безвредне жртве. Све то демонстрира савршено уклапање света са високо исполитизованим системом дефиниција. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. И у тим случајевима се користи реч „геноцид“. Узмимо за пример Босну: САД и НАТО су подржавали босанске Муслимане, тако да када су они били убијани, проглашавани су за вредне жртве над којима је извршен геноцид, а када су убијани Срби – то није могао бити геноцид јер су Срби били безвредне жртве. У књизи „Политика геноцида“ наводимо веома добар пример – пример Сребренице у вези са којим је читав догађај од 11. јула извучен из контекста дешавања у и око Сребренице: жртве, Муслимани, биле су вредне жртве и зато се за злочине над њима и могао применити појам геноцида. А ако размотрите дешавања у Хрватској и Крајини, где је Хрватска уз помоћ САД-а протерала 250.000 Срба, 1995. медији то нису назвали чак ни етничким чишћењем, иако је то један од већих примера етничког чишћења у модерној историји, током којег је убијено неколико хиљада Срба из Крајине; али, ради се о безвредним жртвама чиме је ово дешавање дисквалификовано за категоризацију каква је геноцид.

Говорите о политизацији заснованој на инфлацији самог појма геноцида?

Да, о веома селективној употреби речи геноцид, која подразумева да САД и његове клијентске државе не могу никако бити ангажоване у вршењу геноцида. Ми се увек само бранимо од злих људи и земаља. Чак и када убијемо 3-4 милиона Вијетнамаца (обратите пажњу на распон броја страдалих), или преко милион Ирачана.

Како је могуће да рат САД-а против Вијетнама у коме је страдало 3-4 милиона људи није био препознат као акт инвазије, као геноцидни подухват?

То је акт који је предузео САД који располаже огромном моћи, а медији су веома снисходљиви према таквој политици. И док велика моћ убија, медији гледају на другу страну као и огромна већина интелектуалаца уосталом. Имате, дакле, медије али имате и Уједињене нације и њихов Савет безбедности, и имате агенције које су креирале УН. Током Вијетнамског рата, а ни после њега, није било никаквог суда УН који би судио САД-у, као што га није било ни у случају агресије на Ирак, где је 2003. директно прекршена повеља УН. Уједињене нације формирају трибунал само тамо где то одговара САД-у, или где оне зажеле да се суди. И ти судови укључују Србе и лидере Дарфура (Арапи који су се удружили са Кинезима). У случају Руанде, САД се удружио са Кагамијем и РПФ-ом (Револутионарy Патриотиц Фронт), тако да је трибунал УН основан за Руанду процесуирао Кагамијеве непријатеље, а у случају Југославије, САД је желео да УН оснују Трибунал који ће судити Србима. Све ове међународне институције представљају полуге америчке моћи: тријумфална моћ је данас још увек оличена у САД-у.

Можемо ли да говоримо о одговорности УН и организација какве су Амнестy Интернатионал и Human Rights Watch за успешно спровођење политике геноцида? Како сте већ рекли, међународни кривични судови дубоко су умешани и представљају део структуре система.

Све ове организације морају да се подреде жељама САД-а. Као што смо рекли, кривични судови могу да се организују само за непријатеље САД-а. Такође, имате и мале трибунале каква је Међународна криминална инспекција (ICC)), која је основана пре неколико година. САД није чак ни њен члан, али је толико моћан да је уобличио начин на који ова комисија ради; а она ради само у случају да су мете одобрене од стране САД-а. Једна од ствари коју смо нагласили у књизи „Политика геноцида“ јесте та да је ова комисија осудила само црне Африканце, и то њих 13-14; ова комисија морала је да искључи, међутим, оне црне Африканце које САД воли, на пример Кагамија у Руанди и Мусавенија у Уганди, зато што су они наши клијенти, и то без обзира на то што се ради о једним од највећих убица у модерној историји. Дакле, имате Међународни суд за Руанду и Југославију и имате Међународну криминалну комисију које раде по директним потребама и захтевима Западних сила, посебно САД-а. Међународна комисија може да се ангажује против челног човека Дарфура зато што то одговара САД-у и Израелу јер скреће пажњу са њихових сопствених активности: са инвазије на Ирак и са израелске акције етничког чишћења на Западној обали. Овакве међународне институције које оснивају УН скрећу пажњу међународне јавности на случај Дарфура, и на Арапе на које има утицај Кина, који представља добру мету, а одвлаче пажњу са деловања Израела који је наша клијентска држава.

Како би онда требало да окарактеришемо систем у коме је више од милион Ирачана умрло од како је 2003. године започет рат против Ирака? Акт агресије који је САД спровео против ове суверене земље није препознат као злочин против човечности, иако је акт агресије на Нирнбершком трибуналу проглашен за највећи међународни злочин и акомулирано зло, те стога представља јасно кршење Повеље УН и међународног права.

olbrajt
Државни секретар САД-а Медлин Олбрајт изјавила да је убиство 500.000 деце за циљеве спољне политике САД-а оправдано. Операција Срба у Сребреници која доводи до страдања војно способних људи постаје предмет масовне осуде и презира

У питању је апсолутизовани, централизовани, глобални систем који је тако организован да ови трибунали и комисије о којима смо говорили искључују највећи злочин из своје јурисдикције. И Међународни кривични суд за Југославију, и Међународни кривични суд за Руанду, и Међународна комисија, искључили су акт агресије из своје надлежности. Зашто су га искључиле? Зато што је САД био укључен у акт агресије. Е зато овај акт није био ни предмет јурисдикције ових међународних институција.

Вратио бих се на ваше раније питање о Humans Right Watch-u и Amnesty International. Ове организације такође искључују агресију као питања које су предмет њихове бриге. Тако, када је почео рат у Ираку, Human Rights Watch је начинила опаску да се она неће бавити том проблематиком, да је добро што је покренут рат и да ће се она бавити оним што се догађа након што је рат започео. То је просто нечувено. Започињање рата је најважнија ствар и сви други злочини који се дешавају после тога деривати су тог највећег злочина, тако да можемо закључити да чак и организације за људска права раде оно што САД жели, и у складу са тим одбијају чак и да квалификују агресију коју САД спроводи. А ако ме питате како се САД извукао упркос чињеници да је извршио акт агресије и убио милион људи, он је то урадио зато што је знао да ће се извући, да га Савет безбедности УН неће осудити. И након што је САД напао Ирак, неколико месеци после тога Савет безбедности је дао САД-у право да управља Ираком. Замислите да је након што је Ирак извршио инвазију на Кувајт, Савет безбедности дао Ираку право да управља Кувајтом! Да је рекао: Добро, пошто сте већ извршили агресију и окупирали Кувајт, ви њиме и управљајте. А то је управо оно што је СБ омогућио САД-у у случају Ирака, након што су оне извршиле гнусну агресију и после чега је четири милиона Ирачана отишло у избеглиштво, милион људи убијено а друштво потпуно уништено. И то је рефлексија огромне моћи. У књизи „Политика геноцида“ нагласили смо да су санкције УН наметнуте Ираку 1990. године, под директним наређењем САД-а и В. Британије. САД је током рата у Персијском заливу 1991. уништио водоводно-канализациону мрежу у Ираку чиме је снабдевање водом било онемогућено. То је урађено са јасним сазнањем да ће нанети огромно зло ирачком народу. Без канализационог система и система за филтрирање воде, ирачки народ ће бити неотпоран према болестима; то је САД знао када је бомбардовао ова постројења. Санкцијама УН које су уследиле, САД и В. Британија нису дозволили Ираку да поправи уништена постројења и због тога је умрло милион Ирачана. Најбољу илустрацију политике геноцида представља изјава Државног секретара САД-а, Медлин Олбрајт из 1996. године, изречена у интервјуу који је дала новинару националне телевизије који ју је питао: „Пола милиона Ирачке деце умрло је као последица санкција у Ираку. Да ли је то вредело?“. На ово питање Медлин Олбрајт је одговорила: „Да, вредело је“. Државни секретар САД-а изјавила је да је убиство 500.000 деце за циљеве спољне политике САД-а оправдано. А онда имате Сребренички масакр у коме је страдало, по цифрама за које ја сматрам да су страховито пренадуване, 8.000 војно способних мушкараца. И свет се уједињује у осуди, а Европска унија доноси чак Резолуцију којом се 11. јул проглашава даном сећања на жртве. Како је уопште могла да изјави тако нешто!? И нико ништа не предузима у вези са тим, та њена изјава није чак ни добила неки публицитет. САД је слободан да врши геноциде и масовна убиства, и то нико не осуђује, глобални медији се тиме не баве, док операција Срба у Босни која доводи до страдања војно способних људи постаје предмет масовне осуде и презира. Ето, то је изванредан пример политике геноцида.

У „Политици геноцида“ направили сте разлику између конструктивног, нефер, бенигног и митског проливања крви. Да ли би сте нам детаљније објаснили поделу на ове категорије?

potok
Масакр у Сребреници и све остале оптужбе против Србије, као и понашање Међународног суда, део су рата НАТО-а против Србије, која је то требало да препозна

Реч је о ироничној и помало циничној категорији која садржи и велику дозу валидности. Конструктивни геноциди су они који се врше у корист интереса САД-а, какав је био геноцид над народом Вијетнама. Конструктиван – са значењем: у складу са интересима САД-а. И Ирачки рат је био конструктиван: ми смо га извели и милион људи је умрло и друштво је разорено у циљу онога што су лидери САД-а сматрали да је у интересу САД-а. Бенигни су они геноциди које врше наши клијенти. Израел је вршио оваква проливања крви као и Индонезија.

Прочитај текст до краја →

Масакр муслимана над Србима 1992. – видео прилог направио амерички новинар Ричард Рос!


Пошаљите овај чланак пријатељима

Не може више то тако, Срби, Срби, па Срби…! Погледајте прилог америчког новинара, било је и одсецања Српских глава и тела! Некима су вађене очи, неке фамилије покланих Срба нису могле ни да препознају своје најмилије, јер су им тела била спаљена, изобличена! Па зар то није масакр и геноцид над Србима господине Тадићу! На крају прилога крвник муслиман прича како је и кога клао. Зашто ће држава да повуче тужбу против Хрвата за геноцид над Србима у периоду 1991.-1995. ако и они повучу своју!! Зар је протеривање 400.000 Срба од стране Хрватске геноцид против Хрвата? А шта је онда Јасеновац? Нећемо ли се извињавати једнога дана и за Јасеновац кад га прогласе „радним логором“, а сад су стигли до цифре од само 30.000 покланих у односу на 700.000 покланих Срба што је реална цифра. О тој цифри говорили су и немачки SS генерали! Ако је геноцид над Србима од стране Хрвата у периоду 1991-1995, зашто онда то више није геноцид, ако они повучу тужбу за непостојећи геноцид над „тим Србима“ !

Како вас није срамота да причате о „моралном искораку“, а Српске жртве вам служе за политичку трговину…! Да ли ви тако саосећате са Српским жртвама масакра?
Докле бре да нас понижавате! Има ли граница томе?

Злочини муслимана, прилог направио амерички новинар Ричард Рос. Сребреница- Власеница 1992 (Преведено)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ратко Младић, тај „ратни злочинац“, пушта цивиле, жене и децу из Жепе да аутобусима безбедно пређу на територију под контролом муслимана


Ратко Младић тај „ратни злочинац“ пушта цивиле, жене, децу и старце, из Жепе, да безбедно оду за Кладањ, иако су муслимани из те исте Жепе, убијали Српску децу у кањону Жепе!!
То није ратно злочинац, то је часни борац за слободу свог народа!

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Скини видео прилог путем овог употства.

Дневник РТР Српске

Парастос за 48 српских бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске које су 04.јуна.1992. год. на Жепи, и поред договора о мирном проласку, из заседе побили муслимани!

Спикер…

“ парастосом за 48-моро погинулих бораца на Жепи је обиљежена 17-та годишњица једног од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса војске Републике Српске. Колона је нападнута са свих страна, војници су насумице убијани, а 12 заробљеника, приопадници такозване армије БИХ, затворили су их у оближњу шталу и живе запалили!!!

Жепа 4.6.1992. Масакр над 48 српских бораца на Жепи – Парастос припадницима ВРС †

Скини видео прилог путем овог упутства.

Насупрот њему, кољач Срба Насер Орић се хвали новинару „Торонто Стара“ Билу Вилеру да је убијао српске цивиле, чак наводи да је у једној акцији побијено 114 Срба, али то суду у Хагу није довољно да га осуди за злочине против Срба!? Што значи да је суд у Хагу саучесник у масакру над Србима, да то није суд правде већ инквизиторски суд за Србе, јер и поред тога што је само на конту Орићевих признања и хвалисања могао да га осуди као ратног злочинца, они га ослобађају са морбидним објашњењима:

„Међутим, доказ да су злочини извршени није довољан да би појединац био осуђен због тих злочина. Кривични поступак захтева доказе који потврђују, ван сваке разумне сумње, да је оптужени као појединац одговоран за злочин и само у том случају може бити донета пресуда“(!??)

%d bloggers like this: