Ђубре светско а контејнер наш


Заиста је фрапантно каву затровану храну за тихо одумирање једе становништво Србије, то је организован криминал најгоре врсте, а владајући естаблишмент, са својим институцијама, само је услужни сервис свему томе. Крше се закони, нико не одговара… контрола хране која се увози је никаква. Увозе се канцерогене намирнице, увози се риба из реке Меконг (Вијетнам) која је једна од 10 најзагађенијих река на свету! Та риба се зове „Пангасиус“, али овде је због сличности третирају као домаћи лист, или сомовину. Риба је загађена тешким металима, али нико од званичника то још није обелоданио, количина продаје те рибе мери се тонама. Упркос законској забрани, пољопривредне апотеке продају семе ГМ соје, а сељаци у Мачви већ десетак година користе ово семе на више од 300 хектара обрадивог земљишта!

Ово неће престати док не сменимо властодржачку псеудоелиту, са својим привеском, „опозицијом“…

Извор: Таблоид

Таблоид истражује
Масовне преваре произвођача, увозника и трговаца, које доводе до масовних пљачки потрошача…

Ђубре светско а контејнер наш

Потрошачи у Србији годишње су опљачкани за стотине милиона евра, невидљивим али подлим триковима произвођача и трговаца, уз добру помоћ државе која не примењује законе и не спроводи у потребној мери, а често и никако, обавезна испитивања увозних али и домаћих производа за које је више пута утврђено да су дословно опасни по живот

Никола Влаховић

Када је пре две године једним истраживањем откривено да пекари у Србији годишње зараде 48 милиона евра закидајући на грамажи хлеба, нико се није ни осврнуо на ту чињеницу осим једног уплашеног директора млинско-пекарске фирме који је невешто објашњавао да хлеб након неколико сати изгуби на тежини „јер му вода испари“! Но, истина је мало другачија…

На кеси и фискалном рачуну пише да тај производ тежи 500 грама, али ако „испаравање“ према једном истраживању буде тешко и до 50 грама, то је онда од сваког грађанина око седам килограма отетог („испареног“) хлеба годишње. Истраживање рађено на примерима векне од 500 грама узете од произвођача попут „Панчевачке пекаре“ (хлеб „сава“), „Класа“ и многих других широм Србије, показало је да ниједна векна од 500 грама није имала 500 грама, него увек упадљиво мање. Случај масовне преваре са разликом у цени белог и жутог шећера посебна је прича, јер ту није реч о закидању на тежини него у вређању здраве памети…

Јер, према стручним тумачењима, енергетска вредност жутог и белог шећера је потпуно иста. Једина разлика је у занемарљивој количини витамина и минерала у корист такозваног жутог шећера, којем је због те пропаганде и цена виша и продаја му боље иде. Месечно су у питању на десетине тона само преко једне продајне мреже. Заправо, једноставнијим речима речено, жути шећер је једна обмана коју шире трговци и трговачке компаније преко медија, махом „женске“ штампе… Бели шећер се производи од шећерне репе, а жути од шећерне трске, тако да је тачно само то да су сировине различитог порекла. Али и један и други се највећим делом састоје од сахарозе. Осим тога, жути шећер је полупроизвод, јер се у производњи белог користи управо жути шећер, па би баш услед чињенице да је у питању полупроизвод требало да буде јефтинији, а не три пута скупљи као што је овде случај. Произвођачима је зарада на жутом шећеру незнатно већа него на белом, али зато на њему трговци лепо зарађују ширећи пропаганду о „здравијем жутом“. Нажалост, у Србији само пет одсто становништва чита декларације на производима, али и они који би да их прочитају имају проблем са намерно ситно одштампаним словима која не може да прочита нико без тешке муке, или уз помоћ оптичких средстава. У овом „жутом“ случају, на декларацији производа пише да је у питању рафинисани шећер „коме је додата боја“.

Умри мршав и срећан

Међу најпродаванијим артиклима на домаћем тржишту налазе се и такозвана „енергетска пића“, додаци прехрани, зачини, дечја храна, кондиторски производи, џемови, чајеви… На њиховим декларацијама у више од 50 одсто случајева написана су лажна обавештење о присутности „активних материја“ и других различитих састојака, мада их тамо уопште нема.

Продајне мреже у Србији препуне су увозне дечје хране у пахуљицама, кекса и алкохолних пића, којима није извршена анализа као што је то случај у Хрватској (мада су у питању исти производи из увоза!) и где је утврђено присуство ризичне количине канцерогених и халуциногених материја штетних за срце и крвне судове! Бројни су примери попут јефтиног кинеског цимета, којег има у слободној продаји на српском тржишту и који се најчешће користи за индустријско справљање посластичарских производа (такође колача и торти у кућној радиности), а за који је утврђено (опет не у Србији него у Хрватској) да има осам одсто недозвољене канцерогене материје „кумарин“. Те канцерогене материје у недозвољеној количини има и у цејлонском цимету који важи за квалитетнији и који је, наравно, знатно скупљи.

Скандал који је пре годину дана избио око такозване „зелене кафе“, када је здравствено-санитарна инспекција Црне Горе забранила даљи увоз и промет тог производа (чије су промотерке у Србији две овдашње певачице, Јелена Карлеуша и Леонтина Вукомановић), открио је два произвођача из Америке и једног њиховог имитатора из Србије, чији „дијететски производи“ нису безбедни за људску употребу. Били су то American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe и српски произвођач Elephant CO – Strong Natura…

Но, касније је београдски произвођач такозване зелене кафе за мршављење некако успео да се избори за даље присуство на тржишту и наставак спорне производње.

У једном од највише коришћених енергетских пића под именом „гуарана“, које се може наћи у свим прехрамбеним и угоститељским објектима у Србији, званично је главна биолошка материја кофеин добијен из гуаране. Реч је о доказаној обмани потрошача коју нема ко да санкционише. Наиме, у овом производу налази се чисти кофеин! И то је тај „енергетски производ“.

Успешна пословна превара

Чести су и препаковани увозни производи. Увезени оригинал добије нову, српску налепницу ситно одштампане декларације која углавном не одговара стварном стању у запакованом производу.

Доказано је и у Србији и у земљама бившег југословенског региона да су бројни производи из увоза лошијег квалитета од онога на тржишту Европске уније. Ту су у питању и прехрамбени и сви други производи, попут детерџената и кућне хемије… Али, има и производа из Србије који су најобичнија масовна превара грађана, и који као такви не могу у земље Европске уније. Наиме, овде се превара подразумева као облик успешног пословања, али се, кад се ухвати на делу, кажњава. Реч је о соковима, на којима најчешће пише да су 100 одсто од воћа. И то баш од оног воћа чија је слика на амбалажи. Али, у пракси није тако. Ради се о мешавини разног воћа, и то кад га има. А углавном га нема у ономе што на тржишту продају као сок. Није тешко установити да је у овом случају реч о грубој повреди више закона, а пре свега Закона о оглашавању, Закона о заштити потрошача, као и Закона о безбедности хране. Наиме, у само једном рутинском испитивању квалитета сокова од двадесетак произвођача, утврђено је кршење тих закона. Али, ништа више од тога. Нити је ко одговарао, нити су производи повучени са тржишта. Неко је дао часну реч а неко платио где треба да се о томе ћути. Преварио се једино један технички директор александровачке Жупе изјавом да је „…контрола квалитета сокова рађена на основу табела које су преузете из ЕУ“ и да су „коришћене методологије које у Србији не важе…“ Ако је све тако, зашто онда српски произвођачи сокова на тржиште ЕУ не могу да продају ниједан свој производ? Да није можда због тога што садрже три пута мање воћа од прописаног?

Широкогруди, очерупани, преварени и неинформисани купац у Србији, јединствена је појава у савременој Европи, која није објашњива чак ни генетиком, оном која је настала од пола миленијума под Турцима.

Али такав купац сваког рога за свећу, добро је дошао и домаћим лоповима, и страним преварантима, и свима који посредују у нечасном послу масовне обмане и отимачине. Због тако кротких поданика и постоје „државни намештеници“ у српским владама, попут садашњег министра пољопривреде Саше Драгина или његове претече Иване Дулић-Марковић, или њиховог духовног праоца Драгана Веселинова, али и многих других који су своја академска знања стицали у компанијама које производе смрт са одложеним дејством.
Тако школовани кадрови најбоље знају да управљају судбином масе, сугестивно изговарајући епохалне лажи о општој добробити, док у ствари помажу монструозне пројекте својих учитеља.

Модификована г… у Министарству пољопривреде

Дивље (улично-пијачно) српско тржиште, богато је свим и свачим па чак и огромним количинама генетски модификоване соје коју, упркос забрани, пољопривредне апотеке слободно продају. Мада се у Министарству пољопривреде понашају као да проблем уопште не постоји, доказано је да у Мачви већ пуну „демократску“ деценију сељаци користе ово семе на више од 300 хектара, а неки су од покошених остатака хранили и бикове на фармама! Такође, упркос званичној забрани увоза генетски модификоване сојине сачме, раније увезене количине (наравно, из Америке) уз одобрење Министарства пољопривреде, несметано су на тржишту. Треба ли помињати каква „својства“ има генетски модификована соја? Сељаци су извели експеримент још одавно: тамо где прскају хербицидима осуши се све, само она (ГМ соја) која расте несметано. Неће отров на отров. А све је препуно (негде и до 70 одсто садржаја) такве соје. Све месне прерађевине, паризери, виршле, шункарице, паштете, мортаделе, месни оброци, конзервисана готова јела

Све до 2004. године, ондашњи савезни фитосанитарни инспектори тражили су да надлежна министарства и царина поштују закон и спрече улазак генетски модификоване соје, падале су и тужбе, али је сваком приликом (увек у другостепеном поступку) интервенисала Ивана Дулић-Марковић, ондашња министарка пољопривреде, рударства и водопривреде, али и директорка бившег Савезног завода за биљне и генетичке ресурсе, и касније потпредседница владе. Дословно је укидала та решења и доносила нова, другостепена, којима је увоз омогућен. Тако је само у три наврата, уз њену агресивну кампању, у Србију ушло застрашујућих пола милиона тона генетски модификоване сојине сачме, и сигурно још толико од „добротвора“ у виду донације, па је та количина дељена бесплатно у Војводини и неким другим деловима Србије (највише Нишки регион). Отишла је Ивана Дулић-Марковић још даље, па је тада дала дозволу за увоз модификованих садница шљива, јабука и другог воћа, зараженог туморима корења. Овај „поклон“ примили су пољопривредници Шумадије. Рецимо да све ово нема везе са чињеницом да је Ивана Дулић-Марковић својевремено била стипендиста америчке компаније „Монсанто“, која се бави производњом генетски модификоване хране, те да јој је баш та компанија платила више студијских боравака широм света, али… У Србији од карцинома годишње оболи око 30.000 људи. Ако је само један одсто њих умрло од онога што је увезено уз њену помоћ, онда је реч о смишљеном злочину.

Директор Еколошког покрета из Новог Сада Никола Алексић располаже подацима да је у априлу 2009. године та иста америчка компанија „Монсанто“ добила дозволу да годину дана врши експерименте са кукурузом у Војводини! Црни хумор је да су се у то време сељаци у неким медијима хвалили како им је баш тај генетски модификован кукуруз „добро успео“.

Садашњи министар пољопривреде Србије Саша Драгин, иначе „кадар“ који је ту тако рећи за руку довела Ивана Дулић-Марковић, због оваквих и сличних ствари нема коме да полаже рачуне. И он је претходно био на стручном усавршавању у америчкој компанији „Монсанто“ која, очигледно, преко својих кадрова које школује, улази у државе попут Србије и спроводи своје болесне али профитабилне науме.

Обмањивање купаца: ко је кажњен по овом закону (Кривични законик РС – „Сл. гласник РС“, бр. 85 од 6. октобра 2005; 88/05 и 107/2005)?

Члан 244.

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа, или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производа кад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служи очигледно лажном рекламом, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

Сита Србија, богата Киргизија

Србија је само у току 2010. године купила и увезла са страног тржишта више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука, око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, 4.800 тона паприка, крушака, краставаца, парадајза, белог лука, купуса, па чак и шљива, и тоне першуна и другог зеленила…

Према доступним подацима пограничних служби, увози се чак и из Киргизије! На списку земаља које извозе у Србију су још и Кина, Шпанија, Чешка, Аустрија, Босна и Херцеговина, Египат, Грчка, Холандија, Италија итд. Јабуке Србија увози из БиХ, купус из Македоније, јагоде из Грчке, пасуљ из Турске, бели лук из Кине…

Свињарија

Трговачке преваре шире се регионом некадашње Југославије по истом рецепту. Тако је један правник из Сарајева одлучио да некога тужи јер је, преварен, купио кесицу желатина у листићима произвођача „Др Оеткер“ (за рамазански колач), па је тек након детаљног читања састојака на декларацији производа схватио да се ради о свињском производу! Проблем је био у томе што је податак да је у питању свињски желатин сазнао кад је случајно прочитао и декларацију на српском језику, на истом паковању, која је била замаскирана, заправо прекривена на паковању.

Риба која се лажно представља

До којих граница иду масовне преваре и пљачке грађана-потрошача, говори и податак да на српским тржницама траје продаја рибе из југоисточне Азије, из реке Меконг, једне од десет најзагађенијих на свету! Њено име је пангасиус, а овде је продају као домаћи лист или сомовину, због сличности. Количине се мере тонама, а њену евидентну загађеност тешким металима још нико није обзнанио, или испитивање количине отрова уопште није рађено.

Залеђени пангасиус кошта мање од три евра и има га у скоро свакој продавници, месари, пијаци, па чак и у дивљој, уличној продаји. Превара је масовна, а најбоље успева у градским ресторанима где је након разних „термичких обрада“ немогуће утврдити шта је сомовина, шта лист, а шта отровна риба латинског имена из далеке и мутне реке Меконг у коју су Американци у вијетнамском рату бацили толико бомби и отрова, колико је довољно да све буде отровано још хиљаду година. У данима када трају српске посне славе, лако је закључити шта све заврши на столовима милиона људи. Једино није јасно шта надлежна српска министарства и пограничне службе раде, где су ти корумпирани административни канали којима затрована храна са других континената стиже, и колико се новца ту обрће. Или је све јасно, али само купцу, продавцу и посредницима…

Еколошки покрет Новог Сада,
Никола Алексић

Председничко дисциплиновање поданика


Аутор: Ратко Крсмановић, професор

Многи аналитичари и политичари су покушали да објасне феномен хулиганства и насиља у српском друштву. Мало је оних анализа и јавних реаговања из којих није препознатљива отворена пристрасност.

prevara
Под паролом „Готов је“ крила се права истина коју сваки изманипулисан, разочаран и понижен грађанин Србије види: Готови сте!!

Док власт, која је на таласу незадовољства грађана освајала своје позиције уз примену свих врста оружја и насиља данас најоштрије осуђује овакве појаве, прети и спроводи своје претње, са друге стране се тражи разумевање за таква понашања уз препознатљиве облике изражавања симпатија за навијачке групе и НВО чије је учешће у нередима препознато.  Имају право они који говоре да је млади човек обезвређен, понижен и обманут. Обезвређење, не само младог човека већ човека уопште, представља тако снажно и интезивно заслепљивање лицемерством власти, израженом у паролама о бољем животу и „европској будућности“иза  чега, на другој страни остаје сурова реалност свакодневног урушавања и демистификовање велике преваре која је уследила након насилног преузимања власти, ватреним, медијским, хладним и свим могућим оружјем и оруђем.

delije
Некада су им петооктобарци додељивали медаље за храброст и допринос демократији, а данас су то за Тадићев режим „хулигани“. Врхунско лицемерје и цинизам.

Слику таквог стања и односа није тешко специфицирати и описати.  Оно што поменутим  анализама постојећег стања и објашњења чиниоца револта младих људи углавном недостаје,  јесте игнорисање околности да су тако потребнеи важне реформе друштва преусмерене у правцу старих и историјски преживелих односа, доводећи Србију као и друге земље тзв. транзиције у колонијални и вазални статус. По среди је један антиисторијски и антицивилизацијски процес који своје наказно лице више није у стању да прикрива медијском шминком и лажима.

Виртуални свет, сурова реалност и бунтовничко срце

Не може имати карактер трајања виртуални свет сачињен од малобројног слоја богаташа, њихових чланова породице, страначких првака, манекена, подобних глумаца, промотера, парадера, криминалаца и спортиста који живе срећним и безбрижним животом. Порука је да срећа и богатство и не зависе од  знања, рада, образовања, хуманизма, пожртвованости и солидарности већ од способности да се изрази лојалност властима, снисходљивост пред свим наметнутим, најчешће нама туђим вредностима  и ултиматумима. Неодрживе су бајковите слике живота у доколицама, на „фармама“, банкетима, свечаностима у земљи од седам милиона људи где посао тражи скоро два милиона (званично око 950.000).

realnost
Све чешћа слика „реформи“ и обећаног привредног „препорода“. То су те лажи „слободног тржишта“ за рачун профита корпоративног капитализма

Слике тих људи, њихове патње, бриге, ноћне море и живот нису предмет пажње оних који обликују слику Србије.

surova reralnost
Призор из реалности. Када ће многим оваквим породицама бити боље? Кад уђу у причу из бајке звану ЕУ?!

Слика те Србије смета и ремети причу о срећи и светлом путу „ без алтернативе“.
Они који виде и ову Србију, не умеју предуго да носе згрчени јаук испод језика, већ сваки повод а све чешће га налазе и користе да искажу револт и незадовољство.

  • Зар је тешко препознати скрнавитељски однос према земљи?

  • Зар је могуће реформама, тачније имитацијом реформи, правдати социјално дистанцирање и осиромашење људи, арчење имовине и ресурса земље, енормно инострано задуживање..?

  • Зар мислимо да су свету стваралаштва и младих људи потребни посебни тумачи дела и намера властодржаца?

Разумљиви су напори власти да спречи пожар и потресе  услед незадовољства и револта грађана, али, свака брутална репресија према бунтовничком срцу младих људи има за последицу још већи осећај беспомоћности и безперспективности а дипломирани психолог би морао имати у виду релацију:  очекивање –  фрустрације – конфликти и компензације . За дивно чудо, када смо код психологије као науке, да се игнорише и важност „формираног обрасца реаговања“. Начини на који то раде челници власти, представља својеврсну увреду разума. Подручје части и разума оних који су обезбедили право грађанства, настраностима попут хомосексуализма,  насиљу, криминалу, препуштању судбине земље центрима изван ње, са сигурношћу се може рећи да не прелази ни границе писаћег стола.

pederi
Срећан ти пети октобар

Протест на такво стање није хулиганство, већ ствар избора, ствар личности, способности разумевања па и образовања. Са ове временске дистанце се данас лако може говорити о манипулацијама делом грађана и инструментализацијом незадовољства услед низа притисака на Србију пре десет и двадесет година, када није пристајала на понижења и окупацију.

Србија се одупирала колонијализму двадесет две године. Не без последица! Глобални тутор или „империја зла“ (https://dzonson.wordpress.com/2008/08/24/globalizam-i-antiglobalizam/)  није бирала средства да колонизују Србију. Указивања на изворе и смисао њихових притисака је неретко подвођен под „умишљену“ категорију „теорија завере“(омиљени термини барјактара октобарског пуча). Србији су наметнуте санкције од дела међународне заједнице, са којима се уз велике напоре носила не тргујући нити са својом територијом, нити са добрима и без икаквих иностраних задуживања. Није скршен антиколонијални отпор. Очувани су независност, интегритет, идентитет и слобода Србије и СР Југославије. Отпор нису угрозили ни унутрашњи ослонци глобалног тутора,  инспирисани и плаћени  споља у лику једног дела странака, углавном десне орјентације по мери Запада, профитерске или без икакве орјентације.  Када би такви досијеи данас без фалсификовања били предочени овдашњој јавности, било би то много жешће разочарење од оног које је уследило демистификовањем сарадње власти и „земунског клана“, о коме говори сам „надзорник радова“ на „обарању Милошевића“ (http://www.nspm.rs/hronika/vilijam-montgomeri-milosevica-smo-srusili-sa-100-miliona-dolara.html).

montgomeri
Вилијам Монтгомери: Слободана Милошевића смо срушили са 100 милиона долара. Кликни ». Било је и више, нисте ви шкртарили, него ајд сад, да ти не кваримо књигу.

Међутим и „вријеме је мајсторско решето“.

Тај отпор није скршен ни током активирања  плана са терористичко-сепаратистичким покретом на Космету, којим је требало не само дестабилизовати  Србију, већ је лишити сопственог родног места, места на које је српски народ с’ правом осетљив и рањив. Одлучност Србије да спроведе уставну обавезу  и одупре се тероризму био је разлог да се исфабрикују лажи и конструкције о вршењу тобожњег геноцида, што је био повод за одмазду у виду бомбардовања од стране НАТО-а. Рат се могао избећи, али само капитулацијом, нашта тадашња Србија није пристала и нашта ће увек, она слободољубива Србија бити поносна.  Ни тада Србија није побеђена. Очувана је свака њена стопа територије.

Терет свих ових битки за суверенитет, независност и слободу, у значајној мери је носила младост Србије, са неким, не баш часним изузецима – онима који су, док се та битка за Србију  водила похађали разне напредне курсеве и боравили у НАТО -камповима ради дресуре за извођење пуча у Београду у лику „Отпора“ , уцењених и купљених појединаца и неких НВО, о чему данс отворено говори поменути  Монтгомери у својој књизи.

Жеља да Космет постане албански или натовски није реализована а на Косово су дошле снаге Уједињених нација на годину дана. Свој гнев и дуго припреману одмазду за непокорност, глобални тутор је реализовао 5. Октобра, након првог круга гласања на председничким изборима, када је направљен најмоћнији савез самог врха криминала, дела тајних служби, ДОС-а, тајкуна и дела НВО. Овај савез, ојачан и разним навијачким групама, тада херојима а данас „хилиганима“, склепан по мери и укусу оних који су у претходних десетак година испробали сва средства како би колонизовали Србију,  одолева до данас, али сам карактер и последице њиховог деловања сагласно интересима спољних тутора а наспрам интереса и потреба грађана Србије у значајној мери је демистификован. Демистификована је велика превара и манипулација.  Када се грађани, а нарочито младост једне земље суочи са таквим стањем, револт је неизбежан и оправдан.

Актуелно дисциплиновање стварних и потенцијалних учесника протеста има за циљ да предупреди понашање и латентну претећу експлозију незадовољства грађана изазваног демистификовањем улоге и карактера власти, пљачке,  дробљења државе и свакодневног понижења. Да згњечи патриотска осећања , солидарност и бригу за друге, храброст, пожртвованост…  Да Србију претвори у уснуло племе без наде и снаге да може постати слободна, развијена и срећна земља богатих људи са својим етничким, културним, националним и верским идентитетом. Десетак година узалудног ишчекивања да се обезбеди бољи и сигурнији живот, представља крупан разлог за сумњу и исправност постојећег „транзиционог“ пута. У чему је тај живот бољи, сигурнији и праведнији у односу на онај пре транзиције, не рачунајући терет иностраног дуга и стално испоручивање нових и нових, често и увредљивих захтева према Србији од стране разних окупационих гувернера?

Навијачке групе и власт

Владари су кроз историју зналачки примењивали познате римске максиме, попут оне  „хлеба и игара“, чиме су учвршћивали своју власт и популарност. А када смо код Рима, публике и навијања, указао бих на својеврстан континуитет пароле „Готов је(Habet, hoc habet!) . Није у питању никаква оригиналност наших „отпораша“, већ више од две хиљаде година коришћен узвик оркестриране публике у арени којим се означава врхунац самог спектакла.  Од тог момента судбина губитника је зависла само од покровитеља борбе, од положаја његовог палца. Окренут палац на доле, значио је смрт за борца а нагоре опроштај живота. Онога дана када је цео Београд претворен у страшно борилиште под истом паролом, нисмо могли видети палац покровитеља, али данас, десет година касније, видимо и покровитеље и њихове пресуде.

Хомогенизоване навијачке екипе, са респектабилним бројем чланова, разним реквизитима и хијерархијски уређеном организацијом и са специфичним разумевањем храбрости (што више буке, дима, обрачуна са „муријом“,  жестоки одговори на лоше суђење и бруталност чувара реда у спортским аренама и на улицама, постали су подвизи а не ствар нереда и хулиганства), нису одолеле разним поткупљивањима мимо самог спорта. Они се разликују по свом делу града, „фазону који фурају“, по старости, по месту на стадиону свог клуба, својим заставама, начину навијања… Поред тога, навијачке групе имају своју навијачку инфраструктуру у виду секција, како по Србији, тако и изван Србије. Значајан део политичких странака Србије, ослоњених на јасле својих покровитеља, поједине навијачке групе сматрају својим експозитурама, чиме се померају границе спортског навијања.  Својевремено је сукоб навијача који су себе називали „војском Драшковића Вука“, са полицијом представљан храброшћу, борбом против комунистичке диктатуре и жељом за променама.  На тим основама су после петоктобарског пуча дељена разна признаља за „демократију“ навијачким групама, не слутећи да ће ти „подвижници демократије“ убрзо постати „државни непријатељи“. Блиске везе или јединство навијачких група и „извођача радова“ на „рушењу Милошевића“ не представља никакву мистерију, али се сада догодио својеврстан обрт.

Навијачке групе, младе усијане и страствене главе са неспорно развијеним осећајем за пожртвованост и солидарност са припадницима групе  (реаговање на пресуду Урошу Мишићу, унука истакнутог српског војводе),  сада нису спремне да се клањају пред влашћу у чијем позиционирању су својевремено саме учествовале, већ суочене са посве другачијим амбијентом у односу на обећања, прете челницима власти, режимским новинарима, судијама, полицајцима и управама својих клубова. Некада пожељна бука и заглушујуће скандирање навијача на стадионима и улицама, сада улива страх властодршцима по њихов „европски пут“, „европску перспективу“  међународни углед земље, мир и безбедност грађана. Наравно, не помиње се оправдани страх од помрачине коју су сами произвели, па сада тај страх желе да одагнају галамом и доступним инструментаријумом државне принуде, јер ето није угрожена њихова лична власт већ сама држава, боље рећи оно што је од ње остало након десетогодишњег арчења и наплате револуционарних заслуга.

Власт експресно демонстрира и примењује расположиве капацитете репресије уз несмањену жестину медијског обрачуна са „хулиганима“.  „Прво се третирају шефови организованог криминала, после се у правну процедуру стављају насилничке навијачке групе и политичке организације. А сви ће доћи на ред… јер једино држава сме да се користи силом“, поручио је председник Републике Србије Борис Тадић својим грађанима. Међутим, треба приметити да на ред  још нису дошли батинаши Драгољуба Милановића, пљачкаши и потпаљивачи  Скупштине, нападачи полицијских станица  и поред тога што су познате персоналне улоге. Може ли судија, поступајући по закону, судској пракси и слободном судијском уверењу осудити „хулигана“ који је из револта гурнуо  контејнер низ улицу, по наредби промотера насилног освајања власти, насиља у Београду од пре десет година?! Може и мора ако не жели да ризикује свој статус и своју егзистенцију. Наивно је и нереално очекивати да успостављају и поштују законитост у друштву они који си насиљем дошли на власт, они који живе и богате се кршећи законе, али одмах посежу за пуном применом закона када им се неко испречи на путу споконог остваривања функције владања. Ту је и могућност експресне измене постојећих законских решења, само да се обезбеди трајање на власти.

Да би се убрзао и олакшао најављени редослед процесуирања изгредника, „откривена“ је веза организованог криминала и „хулигана“, али се не говори о претходној, очигледно пољуљаној вези истих тих „хулигана“, некадашњих барјактара демократије и телесне гарде садашњих властодржаца. Зар није онда логична и веза организованог криминала и саме власти? Хоће ли и та веза бити обухваћена санкцијама? Јасно је да власт истрајава на безусловном подчињавању и да ћемо на то бити приморани, а таква порука је упућена од највећег ауторитета власти – председника државе лично. Охолост, цинизам и хвалисање нису препоручиве у озбиљној полтици нити су одлике великих умова.

Дијалектика „слуге и господара“

Све у свему, манипулација са навијачким групама се показала као „батина са два краја“. Активирање другог краја проистиче из револта на двоструки морал, јер један је морал прокламован а сасвим други се збива у стварности уз сазнање да живимо земљи са границама од паучине која ропоће у испуњавању понижавајућих ултиматума, беди, преварама и свеукупном транзиционом глибу. У таквој стварности нису остварљиви њихови идеали и очекивања.  Тешко је контролисати насиље које настаје из револта због сиромаштва, превара, очаја и напуштености. Власт, њихови ментори и саветници превиђају чија су деца ти и такви „хулигани“ и „фашисти“. Превиђају да су то деца оног милиона родитеља који су остали без посла, без права на рад а тиме и на егзистенцију, да су то унуци оних стваралаца добара, градитеља, професора и лекара, чије пензије не покривају ни трошкове наметнутих пореских и комуналних рачуна, то су студенти на факултетима које купују криминалци и заштићени сведоци, деца која се не мире са решењима у којима преваре и лажи постају  морални императиви и да су то деца која препознају „мачкову пређу“ и „шарене лаже“. Таква, сурова реалност подстиче агресивност и насиље.

Власт губи из вида да су нове генерације увек имале сопствене пројекције, своје вредности и идеале без чега би људска срећа и слобода била обесмишљена и саката.

Превише се занемарује аспект узора свету младих људи а верује се у делотворност празних речи иза којих нема дела. Данас се на стадионима оре неке нове песме од којих подилази језа властодршце, попут оне која се чује на Маракани: „Слобино време, враћа се Слобино време!“

Навијачке групе су озбиљна претња и тајкунима, не толико због њиховог савеза са влашћу, јер тајкуни имају извежбан рефлекс благовременог „престројавања“, већ због сметње њиховим намерама да запоседу власништво над спортским клубовима и ресурсима.

Следи измештање пажње јавности са горућих проблема

Након ових дешавања а у условима најављених редоследа корака у обрачуну са хулиганима и носиоцима насиља, будно око контролора над овдашњим вршењем власти прво ће „обрадити“ понуђену слику стања и понудити формулу решења сагласно својим циљевима ширења америчког колонијалног канцера  (https://dzonson.wordpress.com/2009/05/18/bela-kuca-crta-nove-karte-na-balkanu/).  Отуда је, на основу уобичајеног шематизма глобалног тутора, реално очекивати извесне промене и померања унутар саме владе и владајућих странака као и кондиционе припреме резервних тимова. Тиме се измешта пажња јавности са мучног социјалног стања и ствара привид тобожњих промена. Поред поменутих измена у влади и странкама, не треба искључити ни неке локалне изборе са истим циљем (позориште за масе) и стварањем услова за увођење неких играча са „резервне клупе“, како би се пољуљала снага неподношљиво ојачале опозиције и неки делови увезали у структуру власти, чиме се купује тишина појединих опозиционих галамџија жељних власти по сваку цену.  Стварни циљ је континуитет колонијалног статуса Србије.

Модерни свет и стварност не допуштају ни једном народу да срља, да се клања пред  ауторитем власти и да тавори у колонијалном статусу, већ да допусти и  створи простор за креацију највећих појединачних и колективних вредности, око којих ће се окупити целокупна заједница и сачинити развојне планове своје земље у којој ће живети деца данашње деце.

Стиче се утисак да наша судбина и не зависи од нас. Да је наша судбина у рукама других.

marioneta
Тадић на четири (туђе) ноге

То може опстајати све док се делује неорганизовано и неповезано. Злу које прети, отпор може да пружи онај коме је зло намењено.

Забела 2011


На једном корисном блогу под називом: „Недођија“ угледао сам доњу слику. У оригиналу постављена је на сајту магазина „Таблоид„. Слика говори све.

Забела 2011
(кликни на слику, да је погледаш у већој резолуцији)

Што пре, то боље...!

Огроман успех Бркићеве књиге о мафији!


Десило се нешто невероватно, изванредно! Бркићева књига „Сјај и беда спортске мафије“ доживела је заиста огроман успех! На дан 31.01.08 даунлодована је била тачно 23.145 пута!!! uspeh Ево то можете видети из screenshot приказа са сервера где сам поставио његову књигу.01-31-2008_14-37-14.png Како се то догодило? Не могу тачно да се сетим колико је пре овога књига била скинута, aли од када је 29.01.2008 на блогу Б92 објављена вест да је ухапшен Председник ФК Војводина, и остала „мафијашка компанија“ (ти ликови се налазе у Бркићевој књизи) …настала је права навала на мој блог и на даунлоад књиге!!!! Извесни Игор је дао линк ка тексту о тој књизи на мом блогу са линком за даунлоад, и користим ову прилику да му се захвалим, јер је и он дао велики допринос за даунлоад књиге!

Од тада је поготову са блога Б92 (преко 2.500 посета) за наредна 2-3 дана била права навала на мој блог и књигу, а велике посете су биле и са сајта „Serbian cafe“ и других локација. Међутим, морам да напоменем да WordPress.com, на чијој платформи ми је блог, не објављује стопроцентну статистику посета, тако да су те посете на блогу биле још бројније. Шта се дешава даље? Када сам погледао статистику на серверу где сам поставио књигу, имао сам шта да видим, књига је на дан 31.01.08 била скинута 23.145 пута!Браво Бркићу, браво новинари Таблоида !!! И хајде да наздравимо том успеху књиге, и да мафијашима у Србији дође већ једном крај!!!

kraj

Највероватније је да су људи скидали књигу и директно са линка на серверу, а не само преко мог блога, и вероватно су делили линк једни другима и путем E-mailа, а и са разних форума где сам поставио директни линк ка књизи.
Скидајте књигу и даље, мало је ово!
Зачинимо овај велики успех култном песмом:

Погледај дом свој анђеле!

Пљачкаши душа !


dos.jpg

Најбољи пресек и преглед да ли је учињен напредак у Србији после тзв. петооктобарских промена је да се види шта је бивша опозиција (целокупни ДОС) обећавала и гарантовала народу да ће да учини када дође на власт. Прошао је довољан временски рок од 7 година да се види да ли су наши „генијалци“ када су дошли на власт са речи прешли на дела, и реализовали оно што су обећали и гарантовали.

Да је 7 година довољно за промене показао је Путин који је посрнулу Руску привреду и земљу усправио и дигао на ноге, тако да је Русија поново постала јака и респектабилна земља на коју се мора рачунати у међународним односима.

А шта је са Србијом?
Верујем да су многи заборавили на ДОС-ов Уговор са народом где је ДОС експлицитно наговештавао шта ће да уради када победи на изборима, шта ће да уради за првих сто дана и за годину дана.

Они су гарантовали то! Најбоље о томе шта је обећано, гарантовано, а шта учињено, говори новинар ТАБЛОИДА у свом чланку…

mgrabez.jpg
Милица Грабеж

Ђавољи уговор

Преображење 2000. године (19. август) Демократска опозиција Србије издала је свој предизборни програм назван Уговор с народом. Програм су потписали сви лидери странака тадашњег ДОС-а и председник експертске групе Г 17 плус.

С овим слоганом опозиција, на чијем је челу био Војислав Коштуница, кандидат за председника СРЈ, обратила се грађанима Србије и тадашње СРЈ.

На Преображење 2007. године, када исписујем ове редове, присећам се Уговора с народом, у десет тачака. Читам их изнова. ДОС обећава:

ПРВО: Усвојићемо декларацију о хитним припремама за доношење новог устава, ради отклањања постојећег уставног хаоса.

ДРУГО: Донећемо резолуцију којом се укида садашња економска и политичка блокада Црне Горе, а највиши државни органи обавезују се да одмах отпочну разговоре с легитимним изабраним руководством Црне Горе о карактеру и функцијама будуће државне заједнице Србије и Црне Горе.

ТРЕЋЕ: Обавезујемо будућу владу да одмах поднесе програм конкретних мера Савету безбедности УН, којим би се омогућила доследна примена Резолуције 1244 о Косову, очувао територијални интегритет и суверенитет Србије, гарантовало право на миран и сигуран живот, и подстакла његова интеграција у институције земље.

ЧЕТВРТО: Донећемо закон којим ћемо смањити број министарстава барем за трећину, укинути сва министарска места без портфеља и ограничити број потпредседника на највише три.

ПЕТО: Донећемо закон којим се свим посланицима и члановима владе забрањује гомилање функција током мандата. Члановима владе током мандата биће изричито забрањено да током мандата управљају привредним организацијама.

ШЕСТО: Нова влада ће се обавезати да у року од сто дана стави на увид надлежним скупштинским одборима сва тајна полицијска досијеа.

СЕДМО: Сви чланови владе и народни посланици биће обавезани да објаве детаљан преглед свог имовинског стања и стања чланова своје породице, на дан ступања на дужност.

ОСМО: Од Народне скупштине Републике Србије захтевамо да одмах обустави примену оних закона који производе огромну друштвену штету Србији и њеним грађанима.

ДЕВЕТО: Одабраћемо једну реномирану, независну ревизорску кућу да изврши ревизију буджета и обави темељан преглед финансијског пословања скупштине и владе током претходних мандата.

ДЕСЕТО: Скупштина ће формирати независну комисију експерата која ће преиспитати и обнародовати све релевантне документе, аудио и видео записе које је садашња власт држала у тајности, а односе се на вођење унутрашње и спољне политике Србије и Југославије у периоду 1987-2000. година.

Овако је гласио „Уговор с народом“, који су Војислав Коштуница и сви остали лидери ДОС-а саопштавали грађанима на предизборним митинзима.

Када је 5. октобра те године ДОС насилно преузео власт, сви из ДОС-а су истог трена заборавили на дата обећања. Пођимо редом.

ПРВО: Устав Србије донет је тек 30. септембра прошле године двотрећинском већином, са 242 гласа народних посланика, а потврђен на референдуму који је био намештен.

ДРУГО: Односи с Црном Гором су погоршани, и она се прошле године раздружила са Србијом.

ТРЕЋЕ: Обећана резолуција о Косову остала је мртво слово на папиру.

ЧЕТВРТО: Влада је повећала број министарстава, а Ђинђићева влада имала је чак шест потпредседника.

ПЕТО: Министри и посланици у ДОС-овим владама стали су на чела јавних предузећа, банака, фондова, и већина њих имала је више функција, с огромним принадлежностима.

ШЕСТО: Нова Влада Србије је заиста донела уредбу о отварању полицијских досијеа, али је месец дана касније Уредбу поништио Уставни суд Србије, и полицијски досијеи су и данас државна тајна!

СЕДМО: Чланови владе и народни посланици, с ретким изузецима, нису грађанима ни до данас ставили на увид своје имовно стање, нити намеравају да то учине.

ОСМО: Скупштина Србије мењала је, и по више пута, углавном законе које је ДОС-ова власт доносила, а главни закони ни до данас нису изгласани.

ДЕВЕТО: Ревизија буџета претходних влада никада није извршена.

ДЕСЕТО: ДОС-ова власт никада није ни формирала комисију експерата са задатком да испита важне одлуке претходних Милошевићевих влада.

Уместо обећаног Уговора, власти ДОС-ових странака опљачкале су Србију до голе коже, извршна власт је стала на чело мафијашких група, стотинак породица је преузело скоро сву државну имовину, Србија је постала земља за научне експерименте, за депонију нуклеарног отпада, прање новца, трансфер прљавих технологија…

Грађани Србије су доведени до просјачког штапа. Војислав Коштуница још је премијер, Ђинђићев наследник Борис Тадић још је председник Републике…

Ко с народом тикве сади…

Хмм… Милица је оптимиста, јер наговештава да ће народ да се побуни после толико лажи, превара, обмана, а много је веровао том ДОС-у, надао се, очекивао…!

Бојим се да је народу „опљачкана“ душа која је на издисају, нада је умрла, сви су се предали стихији и петооктобарском лудилу шок терапија и Евроатланских интеграција…

О Боже мој драги..
smajli

Привреда нам је у колапсу, народ живи у хаосу и беди, али зато ми имамо министра финансија број један у Свету…!??
ној
О Боже…зашто…зашто !

Боже сиђи барем мало на земљу, знаш ти како се то већ ради, проветри мало главе и душе овом народу, да се већ једном усправи и поврати самопоштовање, и да отера у прошлост сву ову страначку багру…!
Социјалисти и Радикали…и ви сте у том „пакету“…

Потребна нам је национална и лична катарза, а државу да воде нови поштени и стручни људи који до сада нису били ни у једној партији, а у закону о странкама забранити да било који „експерт“ из било које странке води, или да буде у одбору, неко државно предузеће, да не могу да буду министри, гувернери итд.!

Имамо толико добрих и поштених стручњака, интелектуалаца, паметних људи међу обичним светом распрострањених по целој Србији… али никада нису добили шансу…!!
Људи… дајмо им шансу…!
То си ти, он..она…

Каква бре уска „страначка грла“, марш напоље…!!!
Амин !

Просудите Сами


Господин Бркић ми је дао одобрење да публикујем његову књигу :

„Пр(о)судите Сами“

knjiga.jpg

У тој књизи Бркић је комплетирао неке своје значајне критичке текстове о криминалу у Србији, мафији, примитивизму политичара, разоткривајући их у правом светлу… живот обичних људи се до темеља срозао, о губитку свих моралних вредности, о илузији неких промена и реформи…. народ је имао огромно поверење у нову власт, али…(?) …увек једно „али“ све поквари…

Читајте књигу онлajн и преузмите је у целини »

Верица Бараћ


windowslivewritervericabara-1265e1.jpg5.jpg

А сада је на реду да вам представим једну даму, даму која може бити узор многим политичким „мушкарчинама“ у борби против корупције и организованог криминала у Србији.
То је госпођа Верица Бараћ,председник „Савета за Борбу против корупције“ кога је основала бивша Влада Републике Србије, али у ствари то је и садашња Влада, у којој је дошло само до „ротације“ и премештаја неких „играча“ на друге положаје.

Савет за борбу против корупције је био и остао само помоћни орган Владе Србије, који има само саветодавну улогу и нема никаква овлашћења да покрене неки кривични поступак по својим детаљним извештајима о корупцији и криминалу у држави. Они само подносе извештај, а Влада одлучује да ли ће да се покрене кривични поступак на основу увида у те извештаје.
Али, … у тим извештајима има поприлично људи баш из Владе који наравно неће сами против себе да покрену поступак.

Госпођа Бараћ је храбра и упорна и поштено одрађује посао са својим стручњацима у Савету, али шта то вреди када ти извештаји, без обзира на очигледне аргументе по којима се може спровести истрага, по правилу скупљају прашину у фиокама Владе републике Србије….

Верица Бараћ гостује понекад на малим ТВ станицама и говори о корупцији и како се борити против тога, а једном је, гостујући недавно на ТВ Сезаму (Борска ТВ станица) рекла суштинску ствар,да је корупција „системска ствар“ и да су све Владе, ове-оне, институционизовале систем Владавине путем корупције..!

Тај сисатем треба променити… говори госпођа Бараћ!
У праву је, али како…?
Како да промене систем људи који га спроводе и контролишу ..како!?
„Умрежили“ су се брате…тужилаштво…судство… и само дрпишу…!

Но,…да се ја не распричам, пошто је реч о госпођи Бараћ, даћу вам на увид неке текстово који најбоље говоре о њој, а посебно обратите пажњу на извештаје Савета за борбу против корупције који носе потпис ове храбре жене !

Све те текстове и извештаје скинуо сам са сајта Савета за борбу против корупције:

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/index.jsp

А извештаји су доступни за скидање.

Верица Бараћ: председник Савета за борбу против корупције::
Изјава Верице Бараћ, председнице Савета за борбу против корупције, поводом именовања Мирка Цветковића за министра финансија
Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције: „Закон о приватизацији штити интересе људи бившег режима
18.01.2007. Одговор Савета за борбу против корупције на неистините наводе Млађана Динкића о борби против корупције
Интервју председнице Савета за борбу против корупције, Верице Бараћ, дат „Чистим рукама“ поводом пет година рада Савета
Тајкуни из сенке управљају странкама (Блиц)
Заљкучци и препоруке

Стручни извештаји Савета за Борбу против Корупвије, стручне анализе и сагледавања о организованом криминалу у Србији, корупцији:

Извештај о извозу шећера-I део (18.11.2003.)
Извештај о извозу шећера-II део-(09.03.2004.)
Извештај о извозу шећера у земље Европске Уније, III део (15.04.2005.)
Извештај о Мобтелу-(06.04.2005.)
Питања о стечају Сартида-(19 02 2004.)
Извештај о стечају Сартида-(10.05. 2004.)
Извештај о Националној штедионици-(07.12.2004.)
Коментари на осврт Националне штедионице-банке а.д. на Извештај Савета о Националној штедионици

%d bloggers like this: