Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!


Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић - Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

  1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
  2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
  3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
  4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
  5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

ЕПС мора имати милијарду евра годишњи профит!!!


Аутор: Драган Радовић, у Беогхраду 13.06.2016.

Почетком претходне недеље БЕТА је пренела изјаву Милорада Грчића, привременог директора нашег највећег јавног предузећа, дату новинару РТС-а:

„Цена струје у Србији, иако је најнижа, остаће непромењена захваљујући ефикасном пословању и уштедама које је остварила Електропривреда Србије (ЕПС), изјавио је данас генерални директор тог предузећа Милорад Грчић.

У прва три месеца ове године ЕПС је направио уштеду већу од шест милијарди динара и остварио 6,5 пута већи профит од очекиваног – 14 милијарди, рекао је Грћић за РТС и додао да је извозом струје у прва четири месеца зарађено око 42 милиона евра.“
Милорад Грчић је овом изјавом потврдио нешто што образлажемо већ пар година: ЕПС мора на годишњем нивоу имати профит од најмање пет стотина милиона, врло реално и читавих милијарду еура! Добит од 14 милијарде динара, односно 113,7 милиона еура, са истим резултатом у наредна три квартала, на годишњем нивоу донеће профит од 455 милиона еура!!! ФАНТАСТИЧНО! Још увек без спречавања крађе струје, вероватно са врло малим уштедама на пљачкашким тендерима и без икаквог отпуштања вишка (до трећине) радника!

Највеће уштеде у ЕПС-у могуће је остварити спречавањем крађе струје, или како у нашем највећем јавном предузећу кажу: смањењем нетехничких губитака! У августу 2014.г. председник Владе је дао изјаву да неће бити повећања цене струје док се не утврди ко краде 18% струје! На крају 2014.г. укупна разлика испоручене и нефактурисане струје износила је 5,997 млрд. кWх!!! Питамо се: на основу којих параметара је пре пар дана Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, дао следећу изјаву дневном листу Политика:

„Годишњи губици ЕПС-а само по основу нетехничких губитака, дакле, крађе струје, равни су годишњој производњи једне и по термоелектране типа „Костолаца Б”, снаге 500 мегавата, што су огромни губици“.

Савић даље каже: „У Европи су ови нетехнички губици управо због уведених паметних бројила значајно смањени и износе око три одсто, а у Србији су и даље између 10 и 12 процената“ (подаци у Билтену показују нетехничке губитке у висини од 18,5%).
Просто је невероватно колико сви завничници, који имају везе са ЕПС-ом, обмањују јавност. У билтену ЕПС-а за 2014.г. у подацима о производњи струје стоји податак да је годишња производња термоелектране Костолац Б 2,298 млрд.кWх, ако су крађе струје једнаке једној ипо производњи, добијамо количине од 3,447 млрд. кWх. Питамо г. Савића, где је нестала разлика у приказаним подацима у количини од 2,55 млрд. кWх? Никада нећемо добити тај одговор! Нити ћемо добити одговор на питање: како је могуће да су у последњих неколико година крађе струје, нетехнички губици, дуплирани! Када смо већ код математике, нејасно је коју цену кWх је користио г. Савић када је срачунао да губици у Србији износе само 60 милиона еура, износ који као понављачи у школи годинама изговарају сви званичници са платног списка државе (било да су запослени у ЕПС-у, Агенцији за енергетику, Мин. енергетике, Надзорном одбору) када причају о крађама струје. У већ поменутој изјави Савић наставља да обмањује јавност податком да су крађе струје 10% до 12%, иако математика доказује да су нестанци струје 18,5%.

Пратећи ову материју дуги низ година недвосмислено доказујемо да ЕПС мора на годишњем нивоу имати милијарду еура остварен профит!!! Стварност је другачија.

Због (врло сумњивих) лоших резултата уназад годинама, ЕПС мора узимати кредите, једини начин покривања и финансирања огромних обавеза.

Колико је задуживање узело маха говори вест објављена пре седам година, 2.септембра 2009.г. пренео је РТС:
„Генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић и директор Европске банке за обнову и развој за Србију Хилдегард Гацек потписали су Уговор о зајму између ЕБРД-а и ЕПС-а, вредан 40 милиона евра, за набавку и увођење бројила за даљинско очитавање утрошене електричне енергије у Србији. Госпођа Гацек је подсетила да је ЕБРД ове године у Србију уложила 322 милиона евра, прошле 423, а да су укупне инвестиције те међународне финансијске организације у Србију од 2001. године до 02.09.2010. 2,1 милијарду евра.“
Да се вратимо на фантастичне резултате с почетка текста. Искрено, сумњамо у њих! Просто је немогуће да се оствари добит 6,5 пута већа од планиране, преко сто милиона евра само у првом кварталу.

Да ли има разлога за „филовање“ података, не само од стране директора Грчића, већ и Савића? Само један одговор се намеће: наменски се сервира добра прича, вероватно за БУДУЋЕГ: власника, сувласника, главног менаџера или ко зна кога већ? Да ће се „нешто“ десити потврђује убрзано сређивање стања унутар система ( „шминка се девојка за давање“), приметно је и :

  • а. учестала прича о отпремнинама како би се значајно смањио број запослених,
  • б. тестирање у једном делу ЕПС-а, после више година одбијања, система који спречава растур и крађе сваког киловата (годинама су разни министри енергетике и директори ЕПС-а одбијали увођење Система за елиминацију нетехничких губитата),
  • ц. склањање залиха разних резервних делова, највише оних који су набављани, а да уопште нису били потребни, вероватно због „уградње“ на тендерима (само у једном делу ЕПС-а сумњиви делови који покушавају у највећој тајности да се отпишу из евиденције, износе више десетина милиона еура).

А „БУДУЋИ“ може бити само Немац. Сумња је основана, јер ЕПС највише кредитног задужења има код немачких повериоца. Још гора сумња је начин на који би се спровела радња давања, назире се већ опробан начин, сличан или исти као уступање ЈАТ-а за „Џ“ (жаргонски речено) на „заједничко“ управљање Арапима и стварање АИР Сербие. Немцима је превисока цена од три до четири милијарде еура, иако знају да је реална између петнаест и шеснаест милијарди – па зашто би платили преузимање, ако већ могу да уђу у управљачку структуру! Ако се претходни сценарио оствари, у Србији народна изрека „спашавај се ко може“ више неће постојати.

НАПОМЕНА

Према званичним подацима ЈП „ЕП Спбије“ годишњи „нетехнички“ губици достижу 6 млрд. (шест милијарди) кWх,, скоро петина производње. Ова количина електричне енергије (ЕЕ-е) одговара годишњој производњи хидроцентрале Ђердап I (5,91 млрд. кWх у 2014.г.)
За производњу наведених приближно 6.000.000.000 (шест милијарди) кWх ЕЕ-е потребно је утрошити приближно 10,000.000 тона угља – лигнита са наших површинских копова. Са друге стране, за ову количину сагорелог угља и производњу наведене количине електричне енергије, потребно је утрошити финалну енергију за ископ (уклањање) приближно 30,000.000 тона јаловине, чијим се копањем и одлагањем деградира земљиште, што се у Србији још увек одвија као трајан процес.

Врло ефектна илустрација обима и величине штете услед нетехничких губитака електричне енергије је следеће поређење: истоветни губитци би настали у случају да негде, направимо огромну вештачку планину од око 10,000.000 Т лигнита, затим исту запалимо 01. Јанура, да би до краја следеће године 31. децембра (две године непрекидно) ова планина потпуно изгорела, а без икаквих корисних ефеката на пример: циљног загревања, па макар то било и грејање једне једине кофе воде.

Драган Радовић – економиоста: Изношење новца из земље највећи је узрок неликвидности српске привреде!


Извор: Макроекономија
Текст писан: 22.06.2015.

Добијени кредити

Аурор: Драган Радовић - економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Аурор: Драган Радовић – економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Како је могуће да 8 милијарди евра добијених кредита за непуне три године није довољно да поправи неликвидност у земљи? Економска ситуација у Србији је катастрофална. Многи стручњаци процењују да ће бити још гора, много је параметара који наводе на овакве закључке, понајвише неликвидност привреде. НОВЦА НЕМА НИ ЗА „ЛЕК“. Иоле разуман привредник пита се како је могуће да привреда у коју је упумпано 8 млрд.евра кредита, за непуне три године, чак 1,4 милијарде евра за само четири месеца 2015.г. буде неликвидна више него икад? Намеће се само једно питање: где је тај новац? Одговор је: ВАН ЗЕМЉЕ!! Изнет је из Србије!

Како?
Идентификовано је више начина, најзаступљенији су :

  1. Банке износе остварени екстра профит;
  2. Стране компаније које послују у Србији такође износе профит;
  3. Огроман увоз робе широке потрошње;
  4. Изношење новца од стране грађана и
  5. Изношење прањем новца.

1.Банке:

На самом почетку 21.века наши велики експерти Динкић и Лабус су преко ноћи уништили банкарски сектор и отворили пут страним банкама. Када су вам једни од водећих људи у држави наклоњени сасвим је нормално да се таква ситуација „искористи“ за енормно пљачкање грађана и привреде. У Србији камате на добијене кредите су биле највише у свету, чак 30 до 40%, за кашњења у плаћању обавеза и двоструко веће. Провизије за све услуге још увек су огромне, само разлика између куповног и продајног курса дозвољена је до 5% (велики трговински ланци за продају робе широке потрошње у УСА раде за маржу 3 – 4 %). НБС је ишла на руку банкама држањем превисоке референтне каматне стопе, чак преко 13%. И сада је превисока, 6,5% (6% од 11.6.2015 – МЗ), у многим европских земљама је до 1%. За 12 година банке су изнеле преко 30 милијарди евра профита.

2.Стране компаније:

Многе стране компаније (. НИС, Делезе, Идеа, Yура, Застава ФИАТ ) су донеле инвестиције, субвенције од 10 хиљада евра по отвореном радном месту је био најбољи „убеђивач“ да дођу у Србију. Већина инвеститора су искористили велику понуду радне снаге, схватили су да радници морају да раде и за само 200 евра. Због огромне уштеде на зарадама радника остваривали су екстра профите које нису инвестирали поново већ су износили ван. Нема званичних података колико је новца изнето. Врло неповољна дешавања су сто све стране компаније имају своје оф шор фирме по свету преко којих „напумпавају“ трошкове фиктивним фактурама сто изношење новца значајно повећава.

3.Увоз:

Увоз свега и свачега је растао из године у годину. Највећа штета једној привреди, а то се десило нашој, је да се стално задужујете, увозите капитал, (увозите новац) како бисте га искористили за увоз робе широке потрошње, увоз који уништава домаћу производњу). Само у 2014.г. из Србије се званичним банкарским каналима у свет „одлило“ 20,478 милијарди евра!!!

4. Грађани износе новац:

И наши грађани својски су се укључили у уништење домаће привреде неконтролисаним изношењем новца. У 2015.г. многе новине су, пуне хвале, објавиле податак да наши туристи троше ван земље милијарду евра!!! Агенције у својим понудама имају разне дестинације са ниским ценама, због великог рада у сивој зони (смештај у иностранству је обезбеђен и плаћен на црно, радници у агенцијама махом без пријаве, аутобуски превоз скоро увек на црно) цене су за трећину повољније. Сузбијањем рада на црно од стране туристичких агенција (до 80% оствареног промета агенција летње аранжмане продају у готовини и без регистровања промета) и већих цена аранжмана најмање половина туриста остало би у земљи, не морамо објашњавати каква би финансијска инекција за посрнулу привреду било 500 милиона евра потрошених на домаћем тржишту – само од туризма!!!

Други начин за побољшање ликвидности је у спречавању крађе струје сто би на годишњем нивоу ЕПС-у и држави Србији донело веће приходе за најмање 500 милиона евра. Наизглед, извршила би се само прерасподела: новац не би остао у џеповима крадљиваца и оних који су им крађе омогућили, прелио би се у буџет. Није исто: ако остане код крадљиваца велика је вероватноћа да ће се потрошити ван земље, као што троше сви велики утајивачи.

5.Прање новца: је високоразвијена криминална активност у Србији која заштићеним бизнисменима и политичарима дозвољава, по подацима америчке организације „Глобал фајненшел интегрити“, просечно годишње изношење новца у висини од 4,5 милијарде УС $!!! СВАКЕ ГОДИНЕ!

Исти ниво је задржан и после промене власти 2012.г. По основу нелегалних финансијских токова, односно тајног преноса новца!!! Од почетка демократских промена (5. октобар) па све до данас опрано је и изнето преко 50 милијарди УС $ због чега Србија заузима врло високо 19. место на светској ранг листи. Пре неколико година новинар је тадашњег гувернера питао да ли зна за изношење новца из земље путем прања и за податке које објављује Глобал одговорио: „Наравно да знамо, Глобал је те податке и добио од НБС!!!“ СТРАШНО!!! НБС тачно зна ко ВРШИ прање новца и не ради ништа на сузбијању!!! Врло је занимљиво да и Запад има сазнања ко врши прање и изношење новца а не спречава? Одговор је једноставан: новац се износи управо на тај Запад са једне стране, улаже се у њихове банке (баш оне које су дошле код нас после уништења домаћег банкарског сектора) које нам ИСТИ ТАЈ НАШ НОВАЦ враћају преко прескупих кредита из тачке 1. МИ САМИ СЕБЕ УНИШТАВАМО ПЛАЋАЊЕМ КАМАТЕ НА НАШ НОВАЦ!!! Намеће се још један закључак: све власти од 5. октобра уопште не спречавају криминалне радње! Да ли то значи да свађе између партизана и четника, звездаша и партизановаца, левичара и десничара, капиталиста и радника, Владе и синдиката, и свих других служе само да одвуку пажњу народа, а да је циљ свих циљева наших нових демократских владара ПЉАЧКА И САМО ПЉАЧКА?!?!

Спречавањем наведених начина изношења новца ликвидност привреде значајно би се побољшала, тада би се повећала и потрошња која неминовно покреће и домаћу производњу. Покретањем производње порасла би тражња за радном снагом, смањује се незапосленост, повећавају се зараде, стандард грађана расте и све креће напред. Има још много начина и ресурса за повећање ликвидности, и то оних који су нам на дохвату руке а да и не знамо.

Пример ЕПС-а, нашег највећег и најјачег јавног предузећа! Годишњу ликвидност ЕПС би могао да повећа за више стотина милиона евра и то само по једном основу!

Како?
Спречавањем крађе струје!

Веровали или не, ове крађу су досегле невероватне вредности! У 2012. г. разлика између испоручене и фактурисане количине струје (крађа) достигла је 3 млрд. кWh. У 2013.г. ова разлика је повећана за читавих 53%, на 4,6 млрд. кWh!!! Како је средином 2012.г. била смена власти, питамо се да ли је ново руководство ЕПС-а имало удела у томе? У августу прошле године, када су из ЕПС-а упорно најављивали поскупљење струје, премијер г. Вучић је на једној конференцији поручио руководству овог гиганта: „Не долазите ми са захтевом за повећање цене струје све док не утврдимо ко краде 18% струје!“ Сличну реченицу је изговорио и министар Вујовић тих дана и више нико до данас то није поновио. Финансијски гледано, укупне крађе од 18% су ускратиле буџет државе за 1,2 милијарде евра!!! Ако знамо да Ђердап 1 производи годишње 5,65 млрд. кWh долазимо до фрапантног сазнања, радници у целој години раде укупно 297 дана за струју која се украде!!! И те крађе нико не спречава!!! Очигледно лоповима се „усладила“ крађа када се повремено најављује изградња Ђердапа III, па ускоро ће целокупна производња са Јединице да нестаје, мало је, дајте још једну електрану!!! Како још увек званични подаци за 2014.г. о разлици испоручене и фактурисане» количине струје нису објављени (да ли неко са намером крије) претпоставка је да су крађе још веће. Општа паника је настала крајем прошле године у руководству ЕПС-а (посредна сазнања) када су открили да укупне крађе прелазе за 15% укупни годишњи фонд плата за све раднике ЕПС-а. Обзиром да је просечна плата са свим дажбинама 1000 евра, ЈП има између 48 и 49 хиљада радника, месечни фонд зарада је око 50 милиона евра, годишњи око 600 милиона евра, крађе струје издиже на ниво до 700 милиона евра годишње. Занимљиво ће бити да појаснимо ко су крадљивци струје: грађани и привредници! Једна од 5 ЕПС-ових фирми за дистрибуцију и наплату струје прошле године је имала крађе преко 31% што говори да је на тој територији скоро свака трећи власник куће, стана, угоститељског или другог објекта, фирме, производње, трошио струју много више од плаћене по рачуну. Иако горе наведене податке сви званичници ЕПС-а знају, упорно траже повећање цене са образложењем да садашња није економска! Оправдано се питамо која цена може бити економска са оваквим лоповлуком! Зачуђујућа је да државни органи баш ништа не раду на спречавану овог криминала. Као да неко жели што веће урушавање ЕПС-а, као да је то једини циљ! И још се нон стоп узимају кредити за текућу ликвидност, чак се иде корак даље и ово јавно предузеће се ставља у исти кош са најпознатијим губиташима, Србијагасом и Железницама Србије! Очигледно се са намером ствара таква слика, сигурно зарад што већег обезвредњавања имовине и продаје страном „стратешком“ партнеру по вишеструко нижој цени од реалне!

Објављено на порталу Васељенске ТВ

Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!


Извор: Српска Аналитика
Аутор Уредништво 23. октобар 2011.

Јозеф Штиглиц, професор економије на америчком универзитету Станфорд, бивши саветник америчког председника Била Клинтона и некадашњи председник Светске банке за обнову и развој одлучио је да „проговори“ о томе како моћне западне банке и Међународни монетарни фонд у својим тајним документима планирају и хладнокрвно изазивају социјалне немире у многим сиромашним и транзиционим земљама широм света које наводно „помажу“. Текст је изворно објављен у лондонском „Обзерверу“ („The Observer“) још 2001. године, а ми га због његове актуелности преносимо читаоцима Српске аналитике.

Четири корака до проклетства

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских
предузећа која чине кичму привреде једне земље.

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.

Први корак – Приватизација

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц.

Други корак – Либерализација

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље. Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“. Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана. Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Штиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.

Трећи корак – Тржишно одређивање цена

Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.

Четврти кораК – ММФ-ов протест

Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла. Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи. Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.

(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four
steps to damnation“, april 2001.)

*****************

Другим речима професор Штиглиц нам говори да су идеолози капитализма и његове ударне песнице фашизма смислили перфидније облике ратовања за уништење држава, нема више физичког облика ратовања, то је застарео метод, јер мораш да будеш ко Хитлер, а то ће народи одмах приметити и борити се против поробљавања и уништења. Али зато, ако у циљаним земљама нађеш интелектуалну издајничку багру и тзв. „елиту“, а на балкану и Србији има је на претек (!) онда си на добром путу да уз помоћу „приватизације“, „евро-атланских интеграција“, „уласка у ЕУ“, „ММФ-а и кредита“ у потпуности уз помоћу издајничке багре, уништиш и ставиш у тотално колонијално ропство одређену државу и народ, а да ниси испалио ни један метак!

Како се то уз помоћу домаћих издајника (економских издајица) ради у Републици Српској, лепо и кристално јасно објашњава часни и поштени доктор економских наука, Алекса Милојевић.

Др Професор економије Алекса Милојевић – Пулс, БН телевизија

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Детаљ око лажне статистике је веома битан да превара успе, и да се под паролом фраза и еуфемизама: „приватизација“, „слободно тржиште“, „интеграција“, „уласка у ЕУ“ народ не само преведе жедан преко воде, него да умре од жеђи, а да у лудило ништа није ни схватио, шта му се догађа, будући да му строго контролисани медији док он пропада у сиромаштву непрекидно приказују „позитиван привредни раст“, „раст индустријске производње“, “ раст БДП-а“… људи умиру од глади, а статистика говори да је „живитни стандард у благом порасту“ итд…

Полазиште за свеопшту лажну статистику економских и финансијских кретања је лажно приказивање Бруто Друштвеног Производа (БДП), односно његовог погрешног израчунавања, по препоруци из Брисела. Тако је за 2010 издајничка влада Републике Српске израчунала да је њихов БДП за 2010. 8,3 милијарди конвертибилних марака (км.) док је њихов реалан БДП по рачунима професора Милојевића за тај период 1,7 милијарди км.

Где је сад ту лажна рачуница издајничке владе РС у ових 8,3 милијарди БДП-а?

Они су рецимо 3,1 милијарду радничких дознака (то је кад наши људи који раде у иностранству уплаћују паре родбини да преживе) затим дуг владе, општина и фондова од 4,2 милијарде приказали као „друштвени производ“ (?!), а то уопште није њихово, то није њихов производ. Како може друштвени производ да буде кредит који је рецимо влада узела на име извршавања својих обавеза према грађанима РС?!
Или радничке дознаке које рођаци из иностранства уплаћују родбини у РС?!

То није њихово, то није „производ РС“ и најглупљем је то јасно.
Чиста, одвратна небулоза!

И сад на основу те основне лажне статистике у виду БДП-а фризира се и остала лажна пратећа статистика, па тако по Додиковој влади (статистици) србски народ у РС данас боље живи 2 ипо пута него пре рата 1991!??

У то не можеш ни идиота да убедиш, а камо ли трезвеног човека!

Исти систем лажне статистике ради се и у Србији, али треба нагласити оно најбитније што помиње др Милојевић, да не буде да народ пропадне, а да нико не буде крив!!!
Да не буде да исти људи који су СВЕСНО упропастили народ кажу:

„Па, добро, јбг.,… грешило се…“

И затим да исти људи потпуно некажњено наставе тзв. „реформе“.
НЕ!!

Мора се на суду одговарати за потпуно свесно упропашћавање свог народа!!!
Професор Милојевић даје и решења за излазак из кризе, послушајте, довољно је да га чујете пола сата-сат како прича и све ће вам бити јасно. И где је брутална превара, лаж, перфидна манипулација, а где је излаз.

Овакви људи, стручни савесни и поштени, треба да воде Србски народ!!!

Речено и прећутано: Сергеј Кара-Мурза – Манипулација свешћу


Прошле године у новембру, емитована је на радио Београду 2 емисија „Речено и прећутано“ коју је водила госпођа Биљана Ђоровић. Тема емисије била је „Манипулација свешћу“, другим речима, говорило се о другом издању књиге Сергеја Кара-Мурзе: „Манипулација свешћу“ коју је на србски језик превела госпођа Сава Росић.

Речено и прећурано: Сергеј Кара-Мурза – Манипуилација свешћу

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред преводиоца Саве Ресић, гости емисије били су Слободан Качаревић, главни уредник „Балкан магазина“ и Жељко Цвијановић, главни уредник „Новог Стандарда“. Као пример како се манипулише са људима, са читавим народима, у емисији је једним делом говорено о претешкој финансијској кризи у Грчкој, на којој се лепо може видети већ утабана шема лагања и варања једног народе (код нас поготово), где се Грчка ставља пред свршен чин „узми или остави“. Ако узме траншу кредита и све што иде уз то, цена је губитак историје, друштвених добара, острва, али тиме се проблем не решава, већ само продубљује, у недоглед… Истовремено, гости су сасвим лепо објаснили модел финансијске преваре мешетара са Вол Стрита, путем папира без покрића такозваних „деривата“ који су практично лажни новац у хартијама од вредности. Те хартије од вредености „деривати“, безвредне су зато што су без покрића, држе се у „зомби“ банкама које само служе да покрију губитке Америке и неких европских земаља. Кратко и јасно речено, вредност тих безвредних папира „деривати“ у хартијама од вредности, а зову их још и „труле“, је 75 пута већа него што је годишњи бруто производ целе Планете!!

Сам Сергеј Кара-Мурза за своју књигу говори да је својеврстан приручник који може да послужи свакоме како да препозна манипулацију, али и како да јој се одупре, и тиме да самањи своју нервозу. Од мноштво њих, навешћу две. Када вам политичари говоре да неки њихов политички програм „нема алтернативе“, будите сигурни да је превара у току, јер сам живот је тако динамичан и кривудав да за све у животу има више алтернатива, или како то госпођа Росић пластично помиње, објашњавајући народну мудрост:“само смрт нема алтернативу“.

Још суптилнији облик манипулације је увођење туђица у неком језику, које имају сврху да створе конфузију код човека. Туђице се уводе код појмова који су „инструмент“ мишљења и размишљана, и када их човек магловито или напола схвати, он нема потпуно разумевања о ономе кад нешто чита или слуша, поготову кад политичари говоре тим новоговором са пуно туђица. Све се то свесно ради, да би се манипулисало појединцем, народом, да са прикрије истина, права позадина догађаја.

Ми у Србији, пре Грчке, савременицо смо најбруталније манипулације и историјске преваре од када је издајнички ДОС дошао на власт! Ради „боље будућности“, продали су нам све: садашњост, прошлост, историју, привреду, животе, културно-духовни идентитет, душе, мртве, живе, сада и територију, пуштајући КиМ низ воду, процедуралним признавањем независности самозване „Републике Косово“ које је у завршној фази!

Осим, осим… ако се Србски народ не пробуди, крајње је време!

Да би купили ову обимну књигу: „Манипулација Свешћу“ по цени од 950 динара, потребно је само да позовете сина госпође Росић, Петра Расића на: 064/92-58-932 и да поручите књигу.

Деретић: Београд под уценом, Меркелова поднела три списка људи са власти који су покрали донације!


Деретић: Београд под уценом, Меркелова поднела 3 списка људи са власти који су покрали донације!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Са једне нишке телевизије у Емисији „Полигон – Политички ммагазин“ у којој је био Гост академик Јован И. Деретић извуко самко сам један битан детаљ који објашњава стрмоглаво „јуришање“ Тадићевог режима да све већим уступцима шиптарској страни, кроз тзв. „преговоре о техничким питањима“, њиховој такозваној „Републици Косово“ фактички да све прерогативе једне независне државе и тако фактички призна „реалност“, односно независност Косова.

Када је долазила у Београд, Ангела Меркел је поднела 3 списка људи са власти који су покрали паре од донација, повољних кредита и путем махинација из транзиције. Меркелова је у име Европске Уније тражила да се ти људи похапсе, да се те паре врате држави. Шаховским речником речено, Меркелова је људе из врха власти довела у шах-мат позицију, може се претпоставити како се налазе под страховитим уценама, и да не би добили мат и били судски гоњени од Европске Уније, они послушно испуњавају све захтеве да одцепљеном Косову дају све атрибуте државности и тако признају његову независност! У ту сврху треба да послуже најављњени преговори у Бриселу о интегрисаном управљању границом. Ако га Борислав Стефановић потпише то би био последњи чин издаје, фактичког признавања независности тзв. Републике Косово“.

Иначе, интегрисано управљање границом, је европски концепт међудржавног разграничења, како је то у медијима објаснио Слободан Самарџић из ДСС-а. Претходно је Борко Стефановић, како шиптари тврде, споразумом с краја јуна о слободи кретања, тзв. Републици Косово, већ дао атрибуте државности, јер ће Сби морати личне карте, возачке дозволе и пасоше да узимају из Приштине, као и таблице за аутомобиле. Рок да Срби с Космета замене своја садашња српска документа шиптарским је 1.јануар идуће.

Ако уз све ово већ потписано Борко у Бриселу потпише споразум о интегрисаном управљању границом, односно сада административним прелазима, то ће бити крај! Србија ће тим међудржавним разграничењем фактички и статусно признати независност Косова!

Једини спас да се то не деси је да косметски Срби на барикадама и даље остану, а да неко овде у централној Србији организује грађане, кад већ то „опозиција“ неће или не сме, да се покрене масовна иницијатива, петиција, да се прекину сви преговори са Пришптином, да се проблем са Косметом врати ономе ко је једини меродаван да то решава, Савет безбедености Уједињених Нација, јер по резолуцији 1244 једино су Уједињене Нације меродавне да решавају ситуацију на Космету. Брисел, Европска Уније, Еелекс, немају никакав мандат да решавају косметски проблемм.

Позив на јавни протест због непотребног задуживања у име екологије


Извор: Еколошки Покрет Новог Сада

Влада Србије преко ЕПС-а тражи од Европске банке за реконструкцију и развој кредит од 140 милиона евра за наводни пројекат унапређења животне средине у колубарском басену у исто време док у том басену спроводи тероризам скрнављењем месног гробља у Вреоцима под заштитом око хиљаду полицајаца у борним колима.

Дођите испред Европске банке за реконструкцију и развој на протест

Уколико им Европска банка одобри тражени кредит, паре ће бити потрошене за предстојеће изборе, као што су ненаменски потрошене и паре за пресељење Вреоца које се нашло на путу ширења површинаског копа.

Еколошки покрет Србије-Савез еколошких организација Србије је прихватио апел месне еколошке организације из Вреоца да стане иза својих мештана и да организује јавни протест грађана Србије испред Европске банке за реконструкцију и развој са захтевом да се тражени кредит одбије, јер ће бити злоупотребљен за предизборну кампању режима.

Протест ће бити одржан у понедељак, 25. јула испред објекта Европске банке за развој и реконструкцију, бул. Др Зорана Ђинђића бр 64а са почетком у 10.00 часова.

Позивају се сви грађани Београда и Србије који не желе да им праунуци отплаћују кредит за лажирање парламентарних избора 2012. године, да дођу у назначено време на заказани протест да их питамо да ли су европски банкари банкари или саучесници у пљачкању Србије преко донација и непотребних кредита.

За реализацију јавног протеста Еколошког покрета Србије-Савеза еколошких организације Србије задужен је Еколошки покрет Новог Сада.

Директор
Никола Алексић, с.р.

%d bloggers like this: