Скуп на Ртњу од 22-24 маја 2020.


Синиша Огњеновић, алијас Тодор Пештерски, са својим пријатељима организује на нашој Светој и мистичној планини Ртањ – скуп, скуп правих и истинских љубитеља и поштоваоца планине Ртањ, а кад то кажем, мислим на обједињену природну и духовну компоненту…

Дружење ће бити од 22-24 маја 2020. године

Позивамо вас на скуп на Ртњу 22-24 мај 2020. 

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја сам до сада само 2 пута био на Ртњу, једном 2011-те, а дрогог пута било је то маја 2015-те, и са тог мог другог боравка на Ртњу носим незаборавна и значајна искуства, за које сам само ја светстан, светстан неке суштине, а посебно ми је било чаробно искуство када сам са једним својим другом преспавао у једној чаробној колиби, колиби коју су наши преци направили крајем 19 века…

Врло радо бих дошао на тај скуп, барем да још једном видим и доживим Ртањ, сигуран сам да би то била надоградња искуства из маја 2015-те, али то је за мене немогућа мисија, јер дугујем око 50.000,00 динара за станарину, престао сам да је плаћам, јер немам пара, плаћам само струју, телефон и интернет, а ускоро нећу моћи ни то да плаћам, а и чека ме ускоро и сусрет са извршитељима, тим лешинарима и паразитима људских душа, јер само такав слој људи може да обавља тај посао…

Али, шта да се ради, тако је то у животу. Интересантан је, јер је непредвидив и жив…
Ево, погледајте један величанствен снимак Ртња преко дрона….

Ртањ из ваздуха (24.10.2014.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Добар је тренутак да се подсетимо гостовања Тодора Пештерског на Балкан Инфо, где је Тодор изнео неке врло значајне чињенице, и моменте, везаних за Ртањ…

Интервју: Тодор Пештерски – Ртањ је пирамида древне ведско-србске цивилизације! (22.12.2019)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Древни ванземаљци – Теслин експеримент


Овај видео је превео Myth Seven»

Древни ванземаљци – Епизода Теслин експеримент

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине (фебрузар 1915.)


Овај Теслин чланак: „Како космичке силе утичу на наше судбине“ објављен је у америчким новима „New Yorker American“ 7. фебруара 1915. године. Тај чланак је преведен и објављен у књизи: „Никола Тесла – чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда, 2006. године, 147 – 153.

 

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине

Скини текст»

Драган Симовић – Поезија из књиге песама „Бела Србија“ (видео)


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

Тесла или космос као питагорејска игра бројева


Извор: Кроз простор и време

Космичка авантура др Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

07.10.2014.

Велимир Абрамовић - "Тесла, еволуција свести и човечанства". Цена: 1.000 дин. - 9,00 € Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Велимир Абрамовић – „Тесла, еволуција свести и човечанства“.
Цена: 1.000 дин. – 9,00 €
Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com
Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

пише: Миша Васић

”Благослови нас божански броју, ти који си створио богове и људе! О свети, свети Тетрактисе, ти који садржиш коријен и извор вјечног тока стварања! Јер божански број почиње чистим и дубоким јединством и досеже свето четири; потом ствара мајку свега, која све повезује, прворођену, ону која никад не скреће, која се никад не замара, Свето Десет, које држи кључ свих ствари.”

Pitagora
– питагорејска молитва упућена декади–

… Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Одабрани умови човечанства од вајкада покушавају да проникну у суштину свега постојећег. С једне стране, неумитна питања везана за живот, смрт и тајну индивидуалне људске судбине призивају метафизички вапај за смислом. С друге стране, нагон за самоодржањем људске врсте призива неизбежно посезање за објашњеном магијско-техницистичком основом природних појава у сврху репрограмирања психо-хабитуалног континуума људског апарата у правцу исцељењења од болести, досегнуте дуговечности а све то у комфорном окружењу обиља енергије, удобног становања, ефикасног транспорта и ревитализујуће исхране.

Већ вековима егзистира дихотомија између разумевања природних закона ради прагматичног потчињавања људској вољи и метафизичко-езотеријског мистицизма (базираног на спиритуалној етици и ескапизму из тзв. „реалног“ живота оличеног у уклопљености у „материјални“ свет).

Тако, још од доба инаугурисања (лимитирано редукционистички схваћеног) ´Научног метода´ Франсиса Бејкон-а, шири се јаз између екстровертних ´техно-прагматичара´ и интровертних ´солипсистичких мистика´.

Техно-прагматичари примењују наслеђена и научена знања из области тзв. природних наука, пре свега математике и физике, оријентисани на антропоцентрично-утилитарни однос према космосу. За њих је циљ науке тзв. благодат људског рода, без обзира на последице по природну околину, али и духовно-морални аспект људске личности. При свему томе, не поставља се питање о истинским основама математике, те физике која из ње проистиче. Аутоматизам „колективног егоизма“ користи „бездушне“ математичке законе за трансформацију „мртвог“ универзума, а све са телеолошким призивањем материјалистичког раја овде и сада, на конзументским основама. Чак се рађа и редукционистичка идеолошко-квази метафизичка матрица, која резултира милионским свотама новца уложеним у планетарне трансцендентне ритуале техно-прагматизма („метафизика“ ЦЕРН-а и сл.) чија је сврха трансформација колективне свести у правцу техно-прагматичке парадигме.

Солипсистички мистици, с друге стране, беже у интроверсију дивинизовања принципа синергије спољашњег и унутрашњег, проучавајући синкретичко-еклектичку „плерому“ вековног традицијског наслеђа. При томе, све остаје само на нивоу личних, солипсистичких увида везаних за широк опсег редуктивно асимилованог истинског наслеђа, од ´езотерног хришћанства´, источњачких религија, до кабале и неоплатонизма, те питагорејства. Разнолика тајна друштва столећима негују ову традицију, опозитну техно-прагматичарима, која, на крају, будући одвојена од реалног света, стварних потреба човечанства, и сведена на филозофске системе, теорије и ритуале лимитиране на сопствене конзументе, води ка стерилном комерцијалном синкретизму (задњих пола века озбиљно девалвираног) ´new age´-а, те последично ка сопственом самоукидању, кроз ´next age´ (доктрину о изолованости појединца, који еволуира посве независко од своје околине и космоса, без свести о есенцијалној одговорности за било шта осим себе самог).

Дихотомија духа и материје, без неоходне синтезе, представља исходиште стерилних дискурса, и својом једностраношћу креира хаос бесмисла (на плану метафизике) те девастацију природне средине и угрожава сам опстанак биосфере (на плану прагматизма).

Наравно, истински велики умови човечанства, од Питагоре и кабалиста, преко Сведенборга, Лајбница, Паскала и Њутна, па све до Николе Тесле, постварују спиритуалне принципе кроз есенцијално разумевање метафизике као исходишта потенцијалне прагматичке реализације на добробит људске расе, а све у складу са природним законима.

У чему је тачка повезивања два наизглед непомирљиво различита аспекта односа према космосу? У симболима. Симболи увек претпостављају сопствено исходиште у спиритуалним законима вишег реда у односу на моторичко-сензорну перцепцију истих. Они еманирају амбивалентну менталну асимилацију, будући да су, истовремено, конкретни психички садржаји (редукционистички схваћени као ´објекти´) али и генерисана апстрактна релација према ономе што есенцијално представљају. Та релација је, међутим, апстрактна само у когнитивном смислу, док је у смислу креирања и репрограмирања како психе, тако и самог универзума, и те како конкретна. Симболе треба схватити као инструменте трансформације природе, и психе (као дела природе), будући да су они, заправо, израз неизрецивог архетипског материјала иза кога стоје природни закони у есенцијалном, неспознатљивом виду.

Најапстрактнији симболизам је везан за бројеве (и последичне геометријске фигуре нераздвојиво везане за бројеве). Бројеви и геометријски облици су нераскидиво везани на симболичком плану, креирајући парадигму истинског разумевања природних закона, и истовремену еманацију истих, која води креирању и трансформацији аспеката просторно-временског континуума у коме живимо. Чак и сами закони нису непроменљиви (што је у новије време показао Руперт Шелдрејк), тако да нам не преостаје ништа друго до да (на нивоу симбола) црпимо увиде из пан-космичког информатичког поља, иза којих стоји есенција скривена у безграничном кабалистичко-јудеохришћанском „Ein Sof“ (אין סוף), традицијски схваћеном у нашем прагматичном свету материје-енергије-простор-времена симболички као ´ништа´ или ´нула´ тј. број (есенцијални симбол).

Границе когнитивног су базиране на кодовима које људски ум може да одгонетне, будући и сам генерисан са матрицама представа лимитираних на категорије ван којих су непознате димензије докучиве само симболиком, која истовремено и ствара и моделира стварност.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Целокупно дело Николе Тесле јесте ништа друго до теургијско транспоновање метафизичких, симболичких игара бројева и геометријских релација из информатичке ´космичке супе´ у космичко форматирање и реформатирање.

Зато је прагматизам евидентно неодвојив од метафизике – јер се корени, како функционисања тзв. реалног света, тако и и његовог апстрактног тумачења, налазе у истом извору, који је, за људски ум, ограничен на ниво симбола.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни опсег креирања, рекреирања и егзистирања материјално-енергетског универзума, где се граница између потенцијалних апстрактних есенција и еманираних материјалних еквивалената мери геометријским аксиомима и међуодносом симболичких птагорејско-еуклидских конструката који изражавају природне законе (попут ´златног пресека´ или броја π (пи)).

Др Абрамовић у причу о Тесли уводи и свој лични дискурс ´времена као генератора простора´, где је време дефинисао бројном нулом или геометријском тачком, на основу чега улази у синхроницитет са (на овим страницама већ поменутим) древним спиритуалним учењем о безграничном „Ein Sof““ (אין סוף).

На тај начин, др Абрамовић резонира са есенцијалним симболичким гностичким порукама које информатичко поље потенцијално нуди свима, али су само софистицирани истраживачи космоса довољно отвореног ума да могу да их перципирају, асимилују и рециклирају ширем аудиторијуму, било кроз канале (лимитиране) људске комуникације, било кроз благотворне научно-техничке изуме као изразе поствареног света идеја.

Веб сајт Велимира Абрамовића:
www.constantpresenttime.com

Данас, 07.01.2013. у Београду отвара се Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“


Данас, 07. јануара 2013. у 13 часова сећањем на највећег српског и светског генија, Николе Тесле, отвара се у Београду Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“.

Ово је историјски тренутак за Теслину науку, науку новог миленијума…!

tesla-centar
Сајт Центра:
http://www.teslainstitut.rs/index.html

Аутор: Велимир Абрамовић, професор, др филозофије науке (Математике и Физике)

Преузми текст

НЕКИ ОД РАЗЛОГА ЗАШТО БИ ДЕТАЉНО ТРЕБАЛО ПРОУЧАВАТИ ТЕСЛУ
или
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КОСМОЛОШКЕ СТУДИЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА, БЕОГРАД, Булевар Деспота Стефана Лазаревића 37

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

Први корак: Оснивање сталног научног семинара у коме ће се дискутовати и анализирати идеје и експерименти Теслине Етарске Физике. Да би се то урадило на најбољи начин, неопходно је употпунити документацију Центра копијом непроученог и необјављеног Теслиног научног архива из Музеја Николе Тесле у Београду.

Напомена: Архив београдског Теслиног музеја садржи експерименталне податке, теоријске белешке, размишљања и објашњења, као и записе о Теслиним визијама природних закона, које се односе на теорију материје, са конкретним закључцима о експериментима могућим само у потпуно новој Физици. Није познато да је ова документација од врхунске научне вредности икада проучена (око 60.000 научно-истраживачких докумената насталих у току 38 година, у периоду 1905 – 1943).

  • а) Према научно не верификованим Теслиним истраживањима, електромагнетска индукција као и пропагација лонгитудиналних електромагнетских таласа (за које Тесла користи термин Нехерцијански) је тренутна, бесконачном брзином. Другим речима, брзина преноса Теслиних Нехерцијанских таласа кроз природне медијуме, за одговарајуће таласне дужине, пропорционална је дистанцама. Ово се односи и на светлост, али само на унутра, у границама њених појединих таласних дужина. Радећи са ниским ЕМТ фреквенцијама у Колорадо Спрингсу, Тесла је технички открио да се на првој таласној дужини од емитера, ЕМ таласи индукцијом преносе тренутно (ово напросто значи да, ако желимо тренутни пренос ЕМТ, у Т=0, на раздаљину од, на пример, 20 км, треба емитовати управо ту таласну дужину. Нехерцијански таласи у суштини су индуктивни стојећи таласи. Ово откриће Тесла је пријавио у више америчких патената, 1901 – 1905.
  • б) Патенти за радијантну енергију (несхваћени и до сада неостварени, остварио их је и проверио само Тесла, мада има више веродостојних сведока тих огледа);
  • ц) Коришћење земљиног електрицитета који је неисцрпан (Земља је ротирајући магнет и ради као гигантски сферни кондензатор. Ако би се произвели пријемници и конвертори овог природног електрицитета, сваки човек на нашој планети био би енергетски независан, односно имао антену за слободну енергију);
  • д) Заустављање радиоактивног распада Радијума, као и уранових изотопа каскадним системом Теслиних завојница, (не Ван дер Графовим генератором, чији потенцијал, иако довољно велики, није фреквентно резонантан), које организоване посебном математиком дају подесне фреквенције реда терахерца; делимичном деструктивном интерференцијом језгра Тесла је атоме Урана трансформисао у стабилне елементе, а потпуном деструктивном интерференцијом поништавао је атоме, трансформишући их у вакуумски континуум /“обичавао сам да цепам атоме уопште не ослобађајући енергију”- Тесла/; техником конструктивне интерференције одузимао је или додавао честице урановим језгрима и на тај начин их претварао у атомска језгра стабилних елемената; по свему судећи имао је тачну визуелну представу грађе атома и, математички једноставно, третирао их је као вртлоге Луминоферозног етра, што је експериментално давало запањујуће ефекте.
  • е) Теоријски основи и извори Теслине математике; зна се да Тесла није користио тада већ уобичајени диференцијални рачун и да је Максвелову електромагнетику назвао “поезијом” неприменљивом на праву природу светлости и електрицитета. Од пресудне важности је испитати које је онтолошко значење Теслине једноставне математике, односно, шта је тачна и једнозначна физичка интерпретација математичких објеката и операција које је Тесла користио у својим још увек несхваћеним експериментима?
  • ф) Теслин експериментални физички релативизам заснован на Бошковићевој филозофији природе и његовој пунктуалној теорији материје; књига коју, на познатој фотографији, Тесла држи у рукама седећи испред увеличавајућег предајника је управо Теорија природне филозофије Руђера Бошковића, а у којој се налази одељак О релативности простора и времена, где Бошковић геометријском методом пропорционалног упоређивања (пропорција је математички облик физичког синхроницитета, прим. В.А.) изводи на клатну као идеалном математичко-физичком моделу – све физичке последице за случај када t није једнако t прим, односно случајеве негалилејевскогог релативизма, чиме релативизам дискутује далеко шире и дубље од Ајнштајна. Бошковићеву теорију материје је, први од физичара, усвојио Мајкл Фарадеј и радио на основу ње. На другој фортографији, исто тако веома познатој, седећи између секундара и примара у Колорадо Спрингсу, Тесла држи у рукама још једну књигу – Фарадејев научно-лабораторијски дневник.
  • г) Патенти Теслиних медицинских апарата; Теслина медицинска истраживања често се бркају са Дарсонваловим, као и Рајфовом методом. Од обе ове методе (Дарсонвал користи ултравиолетно зрачење, а Рајф је разним погодним фреквенцијама ЕМТ неутрализовао бактерије и вирусе), Тесла је врло далеко. Он је веровао у најдубљу математичко-физичку хармонију микро и макро света и резонантну интеракцију која је успоставља, или је нарушава. Дакле, његови медицински апарати нису обични високофреквентни осцилатори, него су подешени на фреквенције виших хармоника планете Земље, Месеца, Сунчевог система, Галаксије, односно на фреквенције нижих хармоника структурних елемената људског тела и његових појединих органа, а то су, наравно, атоми и молекули. Укратко, филозофија Теслине медицинске терапије није деструктивна по микроорганизме, већ је у питању реституција нормалног стања, то јест поновно успостављање временске и просторне вибраторне равнотеже, којом се одржава саморганизован систем.
  • и) Луминоферозни Етар; Тесла је сматрао да су Електромагнетски спектар и простор нераздвојиви и да оно што ми сматрамо простором није празно, већ да су то стојећи електромагнетски таласи.
  • ј) Динамичка теорија етра и гравитације; по овој хипотези сваки елемент Мендељејевог система има специфичну гравитациону константу, али се све оне могу уопштити као убрзање квадрата броја Пи.
  • х) Теслина космолошка мисао; сматрао је да је сва васиона жива и обдарена свешћу, да је кретање очигледно, али не и реално и да је основна математика (Пи, златна пропорција,1,0, угао, тачка, радиус… сфера, сабирање, множење…) онај довољан, прави, прави али још неодгонетнути природно-математички језик који производи целокупну стварност.
  • Други корак: по добијању материјала из архива, запослило би се један број истраживача да би проучили поједине научне области и припремили их за опште проучавање.

Трећи корак: Прерастање сталног научног Семинара Центра у Космолошки институт Тесла.

Фото албум са отварања центра

<span>%d</span> bloggers like this: