Драган Симовић: Истина је изнад свега!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Више од два милиона Срба, у двадесетом веку, убијено је, на најсуровији начин, од усташа –
кршћана и мухамеданаца!
Злочин који је тада учињен над Србима, није забележен у повесници човечанства!
Ни Монголи ни Татари нису били тако свирепи, тако крволочни и тако зли, као усташки крвници и кољачи!
И све је то чињењо с благословом Папе и Ватикана!
Кршћанска црква иза свега овога стоји и дан-дањи, и још се дичи тиме!
Кршћанска је црква све кољаче Срба прогласила за блажене и свете!
Кршћански жреци били су први међу првима!
Највећи крволоци били су управо они!
Више од два милиона Срба, који су, у најгрознијим мукама, прешли у Онострано, вапије за Правдом и Истином!
Космички бол два милиона Срба стићи ће оне који су тај злочин учинили!
Стићи ће их и у деветом колену!
То је Закон Карме, Закон Сетве и жетве, Закон Космичког бола!
Том Закону нико ни измакао ни умакао није, па неће ни они који су се напили србске крви!
Више од два милона Срба уморено је онако како нико словестан ни највећим душманима својим
пожелео не би!
Сва имовина тих страдалних Срба нашла се у рукама крвника и кољача!
И данас је у рукама њихових потомака!
Кршћанска црква све то благосиља!
Кршћанска црква и јесте црква огња и мача!
Кршћанска црква и јесте црква ножа и србосека!
Више од два милиона Срба, у двадесетом веку, убијено је, на најсуровији начин, од усташа –
кршћана и мухамеданаца!
Ни Монголи ни Татари нису били тако свирепи, тако крволочни и тако зли, као усташки крвници и кољачи!
Космички бол више од два милиона Срба Мученика, путује, гле, низа најудаљенија звездана јата, и стићи ће, још мало, до Срца Пра Васељене!
А тада ће се, као Перунов Живи Огањ, као Перунова Стрела Огњевита, стуштити, као Одговор, на оне,
који су тај Бол изазвали!

Драган Симовић: Европо, чуј, и памти! Има нас Срба!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Европо, чуј, и памти!
Има нас Срба!

Има нас Срба, који знамо ко смо и чији смо!
Има нас Срба, који знамо одакле смо пошли и куда и зашто идемо!
Има нас Срба, који памтимо своје Велике Претке, и који се поносимо и дичимо пореклом својим!
Има нас Срба, који се држе божанске осе и корачају Путем Срца и Душе!
Има нас Срба, који љубимо Род и Родну Груду, и за које је издајство Рода и Отачества страшније и од саме смрти!
Има нас Срба, који љубимо Језик свој и Писмо своје, и који се никада нећемо одрећи Језика и Писма ни за сва блага овога света!
Има нас Срба, који Слободу и Живот са Смислом љубе изнад свега, и који ће пре умрети од глади и студени, него ли се одрећи Слободе и Живота са Смислом!
Има нас Срба, који знамо да је на Србство и Србију ударила најмрачнија сила овога света, да сатре и затре Србство и Србију, и да десет милиона Срба не може да се одбрани од милијарде демонских и рептилских хорди!
На сваког Србина, од најмањег детета па до стогодишњег старца, насрће стотину звери и бесова у људскоме обличју!

То никада није било, нити ће икада бити у повесници човечанства и у памћењу Мајке Земље!
Европо, чуј, и памти!
Има нас Срба, који се дивимо великим песницима, великим уметницима, великим личностима европским, и који поштујемо и ценимо високу културу Европе!
Да, Европо, има нас Срба!
И, управо стога, нећемо се одрећи ниједног слова Светиња Србских, ни Рода ни Родине, ни Језика ни Писма, ни имена ни презимена својега!
Европо, има нас Срба, који неће да те моле, да их примиш ни у најлепше дворце и ризнице своје, а камоли да те моле да их примиш у предворја и у коњушнице!
Има нас Срба, који се стиде оних Срба-Несрба који клече на коленима пред тобом и љубе скуте твоје!
Ми са тим Србима ничега заједничког немамо!
Штавише, ми их и не сматрамо Србима!

Европо, ако раскомадаш и разориш Србију, и ако је тако ојађену и понижену угураш у своје тамничине и у логоре смрти, има нас Срба, који ћемо тада, у Духу својих Великих Предака, кренути на Пут без повратка, да се у Небесној Светлости сретнемо са својим Великим Прецима, који су умели у трену да разлуче битно од небитног!
Европо, пишем ти ово песнички надахнуто писмо, напросто да би знала, да они назови Срби, који клече пред тобом и љубе скуте твоје, нису послани од мене, нити од мени сродних Срба, и ја се унапред ограђујем од сваке њихове изговорене речи!
Будући да су мој глас; као и гласове мени сродних Срба; покрали на изборима управо они који ће ових дана клечати и молити пред тобом, нисам, Европо, имао другога начина да те обавестим о својему мишљењу и осећању, о својему погледу на свет и о својој животној поетици; будући да је Србијом завладала тама од века, и да слободан и самосвојан човек нема приступа ни електронским ни штампаним медијима; тако да си ти, Европо, поверовала да мене, као и мени сродних Срба, у Србији нема.
Не знам, Европо, да ли ће ово писмо икада стићи до тебе, али, свеједно и ако не стигне!
Знам да ће зацело стићи до оних који долазе, који морају доћи, из једне Будућности у којој ће Истина бити сушто име за Бога!

%d bloggers like this: