Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.


Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: "Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!"

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

"Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. ... Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а - 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција... чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме... И... када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. "јавно-приватног партнерства". То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо..., нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци..."

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари


Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.

IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије – 28.12.2016.


Прексиноћ у пословној канцеларији економисте Драгана Радовића, дошао је пензионисани новинар Танјуга, Недељко Којић и интервјуисао га. Драганова упорност путем разних трибина, и прегрштом својих текстова на интернету, где објашњава како Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) Србије пљачка Србију, даје све више плодова у смислу да све више новинара жели са њиме да разговара о економском и финансијском организованом криминалу у Србији!

IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Србија се пљачка путем разних организованих „операција“. Набројаћу само неке о којима је Драган говорио…

Драган Радовић: "Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом - сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!"

Драган Радовић: „Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом – сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!“

Путем утаје пореза на царини, путем крађе струје у ЕПС-у, путем лажних биланса (завршни рачуни) разних легалних фирми, путем лажних фактура, где се путем такозваних иностраних ћерка фирми, матичних фирми у Србији, износи у страним банкама огромна сума новца стечена криминалним радњама од стране „високих“ играча.

Тема интервјуа била је овогодишњи буџет Србије, где се министар финансија пре неколико дана хвали, да буџет „никад није био бољи“, а премијер говори да је буџет у суфициту, иако још није урађен завршни рачун са тачно прецизним цифрама расхода и прихода, јер једино је то меродавно да се оцени да ли је буџет Србије у дефициту, или суфициту. Међутим, наши високо устоличени „мађионичари“ и „магови“ знају све и без завршног рачуна и прецизних цифри.

Ево шта Драган каже о томе:

„Прво, морам да дам кваликификацију о „никад бољим резултатима“. Да би смо тачно знали какви су резултати, морамо да имамо завршни рачун, који се ради по истеку пословне године. Обзиром да завршни рачун немамо, министар Вујовић може сад да прича шта год пожели. Још лепше податке може да износи председник владе, он је ипак правник. Њему не можемо толико да замеримо кад каже буџет је у суфициту. Да би био у суфициту, морају приходи да буду већи од расхода.

С обзором да су у Србији годинама уназад, расходи већи од прихода, то је дефицит. Они су у економску теорију убацили један термин који не постоји: „суфицит дефицита„. Хоће да кажу: дефицит није милијарду, а требао је да буде милијару, а пошто је био само минус 500 милиона, онда смо ми у плусу 500 милиона?! Ја, ако бих тако образлагао, био бих врло неозбиљан…“

Што се тиче завршних рачуна буџета Србије, Драган је рекао да се завршни рачуни буџета не раде пуних 15 година, дакле од 2001. година, тако да није ни чудо што имамо пуно „математиачара“ на високом државном нивоу, који нам кроје капу како желе, а исход је да су они све богатији и богатији, а Србија и народ све су сиромашнији и сиромашнији.

Драган је изнео пуно значајних и занимљивих чињеница које објашњавају срж економске катастрофе и безнађа Србије, али и нуди ефиласна практична решења, како да се спречи организована пљака наше отаџбине, и како да Србија доживи економски препород!

При крају емисије, Драган је објашеавао више начина како „високи играчи“ и њихова камарила, незаконито стечен новац, путем прања новца, извлаче у страним банкама, које нам касније капиталисти „враћају“ назад, али у виду кредита са последицама дужничког ропства којем ће бити оптерећене и будуће још нерођене генерације.

Један од класичних начина легалног прања новца, дакле путем банака, рачуна, разних потврда, је када матична фирма у Србији, наравно матична фирма озбиљних играча, оформи своју повезану и подређену ћерка фирму у некој земљи у иностранству. Тада ћерка фирма, лажним, дакле фиктивним фактурама, испоставља разне обавезе плаћања матичној фирми, које у реалности и не постоје, или постоје, али су десетоструко надуване и увеличане…, и тако се извлачи из Србије и опере огроман капитал, милијарде евра, а то нема ко ни да провери, јер се то и не жели од стране најутицајнијих државних службеника и „покровитеља“!

На самом крају емисије, Драган је говорио да је пре неколико месеци открио још једну криминалну „операцију“ у великим фирмама које издају фисклане рачуне за продату робу, али се добар део пазара не пријављује, послушајмо шта Драган каже о томе:

„А сада ћу само рећи за још један криминал који сам открио у последњих пар месеци истраживања, када сам схватио да се фискални рачуни свакодневно издају, чак можда милион фискалних рачуна се изда, и не пријави се у пазар. То не раде ситне радњице, него они који имају по 1000 продајних места, по 50 пумпи можда, велики мега-маркети. Значи, не пријављује се промет уопште. То се утврди анализом завршних рачуна. А где је пореска управа…?! Неко их штити, неко из пореске управе, те криминалце, из министарства финансија, из државе. Значи, то се тачно зна! Акцизна роба, цигарете, дуван, кафа… све…!“

Све у свему, погледајте емисију, има доста битних података за разумевање садашњег претешког економског стања у Србији.

А када ће коначно овај израбљени народ да се пробуди, за мене је и даље мистерија?

Радио 2М: Економија у пракси – Гост Јован Тамбурић, 22.12.2016


На радију Милана Миленковића“ економиста Драган Радовић који је много пута гостовао, почео је да води и уређује своју сопствену емисију под називом „Економија у паркси“.

Радио 2М економија у пракси: Гост Јован Тамбурић – 22.12.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Као тему емисије Драган је изабрао ПИО фонд и најављену приватизацију бања, тако да народ Србије, ако се дозволи приватизација бања, остаће без икакве имовине, народне имовине, остаће го ко пиштољ, јер народ без имовине, стварно је го ко пиштпљ, и као такав подложан свакојаквом израбљивању, до уништења самог народа, и саме државе. Било је још речи о пензионерима, пензијама, о раду на црно, као и о томе, како да сви раде легално, и да тако сви да буду задовољни, и: пензионери, привредници, радници, грађани целе Србије.

Средином емисије кост је био Јован Тамбурић који је говорио о најављеном протесту војног и полицијског синдиката Србије, који је заказан за 24.12.2016. у 12 сати испред Владе Србије.

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Ребус Плус: Гост економиста Драган Радовић – 13.12.2016.


Недавно је на нишкој телевизији „ТВ Зона Плус„, а у оквиру емисији „Ребус Плус“ коју води Петар Вујовић, гостовао економиста Драган Радовић, који је тога дана на правном факултету у Нишу, био предавач на трибини са темом о сивој економији и како се изборити против ње.

Ребус Плус: Гост економиста Драган Радовић – 13.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би растурио тај мит и намерно пласирану лаж да је сива економија бизнис сиротиње по бувљацима и уличним картонским тезгама, Драган стално и упорно наводи егзактне податке до којих је дошао са својим истраживачким тимом, на чијем је челу. Егзактан и доказив податак је тај, да на годишњем нивоу, промет робе на црно (сива економија) у земљи Србији, износи 10 милијарди €!

Па зар толику лову може да обрне сиротиња по бувљацима?!

Наравно да не, јер кад би сиротиња обртала 10 милијарди евра на годишњем нивоу, не би била више сиротиња, били би то богаташи или, како наши мејнстрим медији воле да кажу: „контраверзни бизнисмени“.

Па ко онда обрће на црно толике милијарде?

Па легално регистроване фирме, и најбоље је да поводом тога цитирам самога Драгана (натпис испод слике)…

Драган Радовић: "Највећу сиву економију обављају регистровани привредници, под плаштом легалне фирме. Запошљавају раднике - не пријављују их! Праве промет - не пријављују га у целости!"

Драган Радовић: „Највећу сиву економију обављају регистровани привредници, под плаштом легалне фирме. Запошљавају раднике – не пријављују их! Праве промет – не пријављују га у целости!“

Оно што је најинтересантније, а само Драган о томо говори, је то како је од великих сила, инструментализацијом Уједињених Нација (УН), смишљена лепа причица и бајка за наивне, а то је да је пре неколико година у Уједињеним Нацијама званично објављено да је сива економија „пожељна“, да је она „нови облик у развоју капитализма“, јер ето, у земљама трећег света путем сиве економије (наравно нелегалне, јер нигде у нормалним државама нема легалне сиве екомоније, барем не званично) народ се запошљава, нешто ради и зарађује, па шта сад ако је то сива економија, народ мора од нечега да живи, и другим речима, тако Уједињене Нације практички на мала врата легализују рад на црно, да је то тобоже „пожељно“.

Али када се мало загребе испод површине, ова причица се односи само на земље трећег света које хрле ка сириомаштву (приватизација), а не и на најбогатије земље света у чијој „кухињи“ (САД, Велика Британија…) се и смислила ова бајка, јер у тим земљама је и дан данас једно од најкажњивијих дела управо сива економија, па је с тога код њих сива економија процентуално најмања, зато су то и најбогатије и најмоћније земље, јер сва моћ почива на економској моћи, која је услов и претходи војној моћи, јер свет још није видео да је нека сиромашна и слабо економски развијена земља, војна сила.

Па у чему је онда цака, зашто је сива економија „пожељна“ за земље трећег света?
Па да се лакше пљачкају од моћних економскуих земаља и поменутих светских сила, стога да видимо „како се изводи та операција“…

План је темељно смишљен…

Прво се уз инсталиране „играче“ на власти (код нас су то чувени „реформатори“ петооктобарци) приватизује сва моћна индустрија у власништву државе, власници тих форми постану странци, или их покривају лажни, кобајаги власници, тзв. домаћи тајкуни. Затим, кад ти странци постану власници наших фирми, а добар пример за то је U.S. Steel Serbia d.o.o. (бивши САРТИД), тад се почну лажно приказивати трошкови, и пријављују се губици фирме ( лажно наравно) да би се тиме избегло у знатној мери плаћање одређених пореза (дакле врши се незаконита утаја), и тако се „вишак лове“ изнесе у стране банке, у чијим земљама су и дотичне фирме са „губицима“, њихово главно седиште.

Исти тај пљачкашки бизнис, који се још назива и „прање новца“, се омогућује и нашим великим петооктобарским „реформаторима“, њиховим страначким свитама, бизнисменима и камарилама, наравно некажњено, тако да и они путем својих фирми „губиташа“… „вишак лове“ износе у стране банке. Затим, да би тако осиромашена земља функционисала уопше (јер у буџету нема пара, будући да су домаће производне фирме, које стварају вишак вредности и добит, уништене) она мора имати неке паре ради одржавања пљачкашке квислиншке власти и администрације, и наравно таква власт посеже за енермним кредитима.

Од кога узимају кредит?

Па баш од тих банака у којима је прањем пара, односно „пожељном“ сивом економијом по УН-у, однет тај „вишак лове“ из Србије, и тај „вишак лове“ изнет из Србије, поново се Србији враћа, али као кредит… богати постају још богатији, а народ и будућа покољења стављају се у дужничко ропство, беда и сиромаштво рапидно напредује…!

То је слика данашње Србије, јер Драган наводи и званични податак америчког „Глобала“ од прошле године, да је од почетка петооктобарским „промена“ па до пре годину дана, прањем новца из Србије изнешено у стране банке 55 милијарди америчких долара!

И шта мислите, одакле Глобалу ти подаци, како они то знају?

Гле чуда, све податке им је доставила Народна Банка Србије (НБС), тако да у НБС-у тачно знају по имену и презимену, по називу фирме, ко је и колико прањем новац изнео новац из Србије, у стране банке!

Ето, сад вам је јасније зашто је по УН-у ( за земље трећег света) „пожељна“ сива економија, и тачно је да је она нови облик у развоју капитализма, али по формули где ће богаташи бити све богатији, а грађани опљакане земље све сиромашнији…!

Тако функционише капитализам и цео запад!

Радио Сербона: Гост Драган Радовић, економиста – 25.11.2016.


Недавно је на интернет радије „Сербона“ у емисији „Профилисање“ коју води и уређује Томислав Црногорац, гостовао економиста Драган Радовић. Тема емисије била је „50 нијанси сиве економије„.

Радио Сербона: Гост Драган Радовић, економиста: „50 нијанси сиве… економије“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку емисије, Драган је говорио нешто више о себи, у свом почетку као привредника који је с почетка 90-их година прошлог века, имао своју сопствену књиговодствену фирму, има је и дан данас. Нема бранше у којој Драган није водио књиговодство некој фирми, тако да је кроз праксу, а не кроз теорију, стекао велико искуство и знање како се воде легални, а како нелегални послови. Драган упорно говори већ неколико година, да у Србији не постоји тзв. „сива економија“, већ високо организовани државни криминал, који је контролисан и вођен од „одабраних“ висико позиционираних политичара и државних службеника. Тај организовани криминал, је главна претња Србији, а не тзв. „сива економија“ којом се бави сиротиња по бувљацима и уличним картонским тезгама, како нас годинама главни електронски медији упорно убеђују и заваравају, да народ не би укапирао истину.

Да би се то појаснило, Драган је у овој емисији детаљније објаснио како се то прошверцује роба на царини на годишњем нивоу у износу од 4 милијарди €, као и то, да се тиме држава годишње оштећује на име ненаплаћеног ПДВ-а у износу од 600 милиона €.

Ево како се прошверцује 4 милајарди € робе на царини, даћу један пример подстакнут Драгановом аргументацијом, а тако се ради и у пракси. Рецимо, држава да званични податак да је прошле године увезено у Србију роба у вредности од 20 милијарди €, и како су сад независни истраживачи, аналитичари, дошли до податка да је 4 милијарди € робе прошверцовано? А другим речима то значи, да роба у тој вредности од 4 милијарде € није приказана у папирима на царини, на адекватним царинским фактурама.

Методологија је једноставна…

Драган Радовић - економиста

Драган Радовић – економиста

Од државе се покупе ти званични подаци (а у нашем примеру држава каже да је увезена роба прошле године била у вредности од 20 милијарди €), затим се погледа тај званични списак од којих фирми је та роба увезена и из којих земаља, па се ти подаци наше државе, упореде са званичним подацима фирми из земаља из којих је увезена та роба. И, сад, рецимо да је та наведена количина робе од 20 милијарди € увезена из 10 земаља, и провером тих података из држава из које је роба извезена у Србију, дођемо простом математиком до цифре да су те фирме из тих 10-ак земаља извезле робу у Србију у укупној вредности од 24 милијарди €, што би другим речима значило, да је званичан податак наше државе, да је у Србију за прошлу огодину увезено робе у врености од 20 милијарди €, лажан, јер у стварности, по подацима фирми из земаља из којих је роба увезена, дође се до цифре да роба у вредности од 4 милијарди € није прошла кроз папире на царини.

И, сад, ко се бави сивом економијом, ко има кеш од 4 милијарди € да плати увезену робу, сиротиња по бувљацима или заштићени бизнисмени?

Па наравно да толико лову имају само заштићени бизнисмени, популарно названи тајкуни, а не сиротиња по картонским уличним тезгама која продаје робу да заради за голи живот, да прехрани своје породице, своју децу… и која заправо ту робу купује у „првој руци“ од тих заштићених бизнисмена, из њихових велепродаја, или од „друге руке“ на велимим бувљацима и пијацама као што о је Панчевачки бувљак и слични.

Идемо даље…

Рецимо да је та роба у вредности од 4 милијарде €, која није приказана кроз царинске папире, из Турске, и да је ту робу увезо неки „познати“ заштићени бизнисмен. Е, сад, да је та роба прошла кроз царинске папире, тај заштићени бизнисмен би морао да плати и ПДВ порез на ту робу од 4 милијарди €, који би просечно гледано и како је објашњавао Драган, био 15%, и простом математиком дође се до цифре да је порез ПДВ-а на количину од 4 милијарди робе, 600 милиона €. Међутим, пошто роба није приказана у царинским папирима, наш заштићени бизнисмен не плаћа увезену робу са ПДВ-ом за ту робу, што би било 4 милијарде и 600 милиона €, већ само 4 милијарде €, што значи да се ради о утаји пореза у вредности од 600 милиоан €, тако да је врло јасно да се ради о високо организованим криминалним радњама (буџет државе је оштећен, и мањи је за 600 милиона €!), које не могу да се раде без одобрења неких високо позиционираних политичара у Србији (а не уз одобрење многобројне сиротиње која продаје робу по картонским уличним тезгама да би преживела), као и државних службеника на високом нивоу, а ресор царине припада министарству финансија Србије.

И, сад, ко се бави тзв. „сивом економијом“, сиротиња по бувљацима (како нас медији убеђују) која једва преживљава, или „неко други“?
Јасно је да је то „неко други“… да је то врло мала и одабрана група висиоко позиционираних политичара и државних службеника, и не ради се ту о тзв. „сивој економији“, термин је смишљено погрешан, да људима не буде јасна ситуација, већ се ради о високо организованом криминалу на нивоу државе!

Кад се нешто именију јасним и тачним термином, народу је одмах све јасније!

И у коначници, како се дели тих 600 милиона € који се утаје неплаћањем ПДВ-а на царини?
Модел је једноставан, пола иде „заштитнику“, а ресто, по већ унапред направљеном договору, поделе „остали играчи“.

И на крају, тај заштићени бизнисмен који је дао кеш од 4 милијарде евра за робу, није будала да је прода за 4 милијарде € другима, и да на ту вредност убаци своју трговинску маржу, иако се вероватно и он „учипио“ у подели оних 600 милиона €, већ у својој великопродаји (прва рука), прикаже да увезена роба вреди рецимо 5 милијарди €, што значи да буџет државе, у коначници, није оштећен за 600 милиона € неплаћеног ПДВ-а, већ за 750 милиона €, јер то заштићеном бизнисмену омогућава ситуација да робу коју је платио 4 милијарде €, није прошла кроз царинску папирологију.

А сад би још да говорим нешто и о припреми да се људима одузимају станови, будући да је Драган дотако и ту тему, јер све је више сиротиње која је без посла и која је на бедној социјали, па немају пара да редовно плаћају станарске дажбине (инфо-стан), а међу њима сам и ја, као и многобројне породице, све више је сиротиње овде у Бору где живим, а увелико се види да ће бити још и горе, будући да се припрема да се РТБ Бор прода кинезима, тако да биће још отпуштања радника, који су потпуно умртвљени и апатични, уместо да се организују и боре за свој опстанак, они само „храбро“ кукају уз пиво: „да ће бити још горе“.

У оквиру локалне самоуправе Бор, раније је било дозвољено правило, да се касни са највише 9 неплаћених месечних станарских дажбина, пре него што ти прилепе тужбу због неплаћених дажбина, а то је кад уђеш у 10-ти месец са неплаћеном станарином (тад ти долазе на врата лешинари у виду извршитеља), а недавно тај лимит је смањен на 6 месеци!? Иако је све више сиротиње која остаје без посла, па самим тиме и нема одакле да плати станарске дажбине!

Лудило!

Дакле, на помолу је лудило, хаос, велика отимачина и пљачка, и уместо да све то натера људе да се организују, поготову што и поред ових тешкоћа, од идуће године ступа на снагу нови закон о становању, са новим наметима», а угрожени људи само ћуте, надајући се испразно и наивно „да се то ипак неће десити њима“.

Позадина свега је оно што је Драган рекао, врло битни ствар и битан догађај, а то је да је 3. новембра 2014. године амерички „Фонд“ дошао у Србију, и то се уклапа у ову причу потпуно, јер је тај фонд потписао уговор са свим пословним банкама, да све хипотеке које буду одузете од грађана, откупиће их овај фонд за негде можда 15% од праве вредности, а то ће се десити вероватно и са становима који буду одузимани од грђана, који неће моћи плаћати станарске дажбине. И зашто би побогу неки тамо амерички фонд склапао уговоре у Србији из које сви беже, јер је све теже и теже зарађивати динар само да се прехраниш, а камо ли да живш нормално.

Шта ће рецимо том фонду 100.000 одузетих станова, или 50.000 одузетих кућа, шта ће да раде са њима, кад сви беже из Србије која иде ка потпуном колапсу?!

Једна варијанта је замена становништва, а друга да ће грађани Србије бити подстанари у тим становима и кућама у власништву америчког фонда, јер то је модел како се некада живело на западу, власници су били само одабрани „богови“.

Још јасније је да се припрема ова пљачка и пустошење Србије, када се зна да ММФ све више инсистира и врши притисак на владу Србије да се уреди област издавања у закуп, то је припрема за будуће „подстанаре“ који су данас још власници станова!

Народе, пробуди се док си још у свом стану, у својој кући, у својој Србији, јер кад будеш подстанар америчког фонда, за буђење ће бити касно…!!!

П.С.

Пратите интернет радио Сербону на Ју Тјубеу, јер на том радију гостују наши бриљантни интелектуалци! Послушајте емисије врсног историчара и лингвисте Радована Дамјановића, послушајте и ову бриљантну емисију, са бриљантним професором и патриотом, др Миланом Брдаром!

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016.


Најновије гостовање економисте Драгана Радовића на радију“ код Милана Миленковића

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пљачка политичко бирократске мафије која влада Србијом и контролише је, све је већа и већа, живот је све тежи и тежи, а народ и даље све више и више ћути, а биће све горе и горе!

Хммм… изгледа да ту има велике контрадикторне синхронизације.

Шта ћете, навикли нас турци да трпимо по 500 година, па се можда и пробудимо некад, ако срба тада уопште и буде у Србији…

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози...

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози…

%d bloggers like this: