Леп и креативан цртани филм о штетности ГМО-а


Обавезно погледајте овај изванредно креативан цртани филм Kirrk Rutter-а о штетности ГМО производа и ГМ хране. Филм је лепо урађен, на духовит и креативан начин, тако да ће бити пријемчив и лако схватљив свим узрастиме, и деци и одраслима. Филм већ постоји на Ју Тјубу, са преводом преко „cc“ опције Ју Тјуб плејере, међутим сада су неки наши људи извукли тај преведени титл и „спржили“ га унутар видео прилога, тако да када га сада скинете да га гледате на компјутерима, видеће се и превод.

4

Ширите овај цртани филм комшијама, рођацима, пријатељима…

АНТИ-ГМО – ЦРТАНИ ФИЛМ

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

3

Ђубре светско а контејнер наш


Заиста је фрапантно каву затровану храну за тихо одумирање једе становништво Србије, то је организован криминал најгоре врсте, а владајући естаблишмент, са својим институцијама, само је услужни сервис свему томе. Крше се закони, нико не одговара… контрола хране која се увози је никаква. Увозе се канцерогене намирнице, увози се риба из реке Меконг (Вијетнам) која је једна од 10 најзагађенијих река на свету! Та риба се зове „Пангасиус“, али овде је због сличности третирају као домаћи лист, или сомовину. Риба је загађена тешким металима, али нико од званичника то још није обелоданио, количина продаје те рибе мери се тонама. Упркос законској забрани, пољопривредне апотеке продају семе ГМ соје, а сељаци у Мачви већ десетак година користе ово семе на више од 300 хектара обрадивог земљишта!

Ово неће престати док не сменимо властодржачку псеудоелиту, са својим привеском, „опозицијом“…

Извор: Таблоид

Таблоид истражује
Масовне преваре произвођача, увозника и трговаца, које доводе до масовних пљачки потрошача…

Ђубре светско а контејнер наш

Потрошачи у Србији годишње су опљачкани за стотине милиона евра, невидљивим али подлим триковима произвођача и трговаца, уз добру помоћ државе која не примењује законе и не спроводи у потребној мери, а често и никако, обавезна испитивања увозних али и домаћих производа за које је више пута утврђено да су дословно опасни по живот

Никола Влаховић

Када је пре две године једним истраживањем откривено да пекари у Србији годишње зараде 48 милиона евра закидајући на грамажи хлеба, нико се није ни осврнуо на ту чињеницу осим једног уплашеног директора млинско-пекарске фирме који је невешто објашњавао да хлеб након неколико сати изгуби на тежини „јер му вода испари“! Но, истина је мало другачија…

На кеси и фискалном рачуну пише да тај производ тежи 500 грама, али ако „испаравање“ према једном истраживању буде тешко и до 50 грама, то је онда од сваког грађанина око седам килограма отетог („испареног“) хлеба годишње. Истраживање рађено на примерима векне од 500 грама узете од произвођача попут „Панчевачке пекаре“ (хлеб „сава“), „Класа“ и многих других широм Србије, показало је да ниједна векна од 500 грама није имала 500 грама, него увек упадљиво мање. Случај масовне преваре са разликом у цени белог и жутог шећера посебна је прича, јер ту није реч о закидању на тежини него у вређању здраве памети…

Јер, према стручним тумачењима, енергетска вредност жутог и белог шећера је потпуно иста. Једина разлика је у занемарљивој количини витамина и минерала у корист такозваног жутог шећера, којем је због те пропаганде и цена виша и продаја му боље иде. Месечно су у питању на десетине тона само преко једне продајне мреже. Заправо, једноставнијим речима речено, жути шећер је једна обмана коју шире трговци и трговачке компаније преко медија, махом „женске“ штампе… Бели шећер се производи од шећерне репе, а жути од шећерне трске, тако да је тачно само то да су сировине различитог порекла. Али и један и други се највећим делом састоје од сахарозе. Осим тога, жути шећер је полупроизвод, јер се у производњи белог користи управо жути шећер, па би баш услед чињенице да је у питању полупроизвод требало да буде јефтинији, а не три пута скупљи као што је овде случај. Произвођачима је зарада на жутом шећеру незнатно већа него на белом, али зато на њему трговци лепо зарађују ширећи пропаганду о „здравијем жутом“. Нажалост, у Србији само пет одсто становништва чита декларације на производима, али и они који би да их прочитају имају проблем са намерно ситно одштампаним словима која не може да прочита нико без тешке муке, или уз помоћ оптичких средстава. У овом „жутом“ случају, на декларацији производа пише да је у питању рафинисани шећер „коме је додата боја“.

Умри мршав и срећан

Међу најпродаванијим артиклима на домаћем тржишту налазе се и такозвана „енергетска пића“, додаци прехрани, зачини, дечја храна, кондиторски производи, џемови, чајеви… На њиховим декларацијама у више од 50 одсто случајева написана су лажна обавештење о присутности „активних материја“ и других различитих састојака, мада их тамо уопште нема.

Продајне мреже у Србији препуне су увозне дечје хране у пахуљицама, кекса и алкохолних пића, којима није извршена анализа као што је то случај у Хрватској (мада су у питању исти производи из увоза!) и где је утврђено присуство ризичне количине канцерогених и халуциногених материја штетних за срце и крвне судове! Бројни су примери попут јефтиног кинеског цимета, којег има у слободној продаји на српском тржишту и који се најчешће користи за индустријско справљање посластичарских производа (такође колача и торти у кућној радиности), а за који је утврђено (опет не у Србији него у Хрватској) да има осам одсто недозвољене канцерогене материје „кумарин“. Те канцерогене материје у недозвољеној количини има и у цејлонском цимету који важи за квалитетнији и који је, наравно, знатно скупљи.

Скандал који је пре годину дана избио око такозване „зелене кафе“, када је здравствено-санитарна инспекција Црне Горе забранила даљи увоз и промет тог производа (чије су промотерке у Србији две овдашње певачице, Јелена Карлеуша и Леонтина Вукомановић), открио је два произвођача из Америке и једног њиховог имитатора из Србије, чији „дијететски производи“ нису безбедни за људску употребу. Били су то American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe и српски произвођач Elephant CO – Strong Natura…

Но, касније је београдски произвођач такозване зелене кафе за мршављење некако успео да се избори за даље присуство на тржишту и наставак спорне производње.

У једном од највише коришћених енергетских пића под именом „гуарана“, које се може наћи у свим прехрамбеним и угоститељским објектима у Србији, званично је главна биолошка материја кофеин добијен из гуаране. Реч је о доказаној обмани потрошача коју нема ко да санкционише. Наиме, у овом производу налази се чисти кофеин! И то је тај „енергетски производ“.

Успешна пословна превара

Чести су и препаковани увозни производи. Увезени оригинал добије нову, српску налепницу ситно одштампане декларације која углавном не одговара стварном стању у запакованом производу.

Доказано је и у Србији и у земљама бившег југословенског региона да су бројни производи из увоза лошијег квалитета од онога на тржишту Европске уније. Ту су у питању и прехрамбени и сви други производи, попут детерџената и кућне хемије… Али, има и производа из Србије који су најобичнија масовна превара грађана, и који као такви не могу у земље Европске уније. Наиме, овде се превара подразумева као облик успешног пословања, али се, кад се ухвати на делу, кажњава. Реч је о соковима, на којима најчешће пише да су 100 одсто од воћа. И то баш од оног воћа чија је слика на амбалажи. Али, у пракси није тако. Ради се о мешавини разног воћа, и то кад га има. А углавном га нема у ономе што на тржишту продају као сок. Није тешко установити да је у овом случају реч о грубој повреди више закона, а пре свега Закона о оглашавању, Закона о заштити потрошача, као и Закона о безбедности хране. Наиме, у само једном рутинском испитивању квалитета сокова од двадесетак произвођача, утврђено је кршење тих закона. Али, ништа више од тога. Нити је ко одговарао, нити су производи повучени са тржишта. Неко је дао часну реч а неко платио где треба да се о томе ћути. Преварио се једино један технички директор александровачке Жупе изјавом да је „…контрола квалитета сокова рађена на основу табела које су преузете из ЕУ“ и да су „коришћене методологије које у Србији не важе…“ Ако је све тако, зашто онда српски произвођачи сокова на тржиште ЕУ не могу да продају ниједан свој производ? Да није можда због тога што садрже три пута мање воћа од прописаног?

Широкогруди, очерупани, преварени и неинформисани купац у Србији, јединствена је појава у савременој Европи, која није објашњива чак ни генетиком, оном која је настала од пола миленијума под Турцима.

Али такав купац сваког рога за свећу, добро је дошао и домаћим лоповима, и страним преварантима, и свима који посредују у нечасном послу масовне обмане и отимачине. Због тако кротких поданика и постоје „државни намештеници“ у српским владама, попут садашњег министра пољопривреде Саше Драгина или његове претече Иване Дулић-Марковић, или њиховог духовног праоца Драгана Веселинова, али и многих других који су своја академска знања стицали у компанијама које производе смрт са одложеним дејством.
Тако школовани кадрови најбоље знају да управљају судбином масе, сугестивно изговарајући епохалне лажи о општој добробити, док у ствари помажу монструозне пројекте својих учитеља.

Модификована г… у Министарству пољопривреде

Дивље (улично-пијачно) српско тржиште, богато је свим и свачим па чак и огромним количинама генетски модификоване соје коју, упркос забрани, пољопривредне апотеке слободно продају. Мада се у Министарству пољопривреде понашају као да проблем уопште не постоји, доказано је да у Мачви већ пуну „демократску“ деценију сељаци користе ово семе на више од 300 хектара, а неки су од покошених остатака хранили и бикове на фармама! Такође, упркос званичној забрани увоза генетски модификоване сојине сачме, раније увезене количине (наравно, из Америке) уз одобрење Министарства пољопривреде, несметано су на тржишту. Треба ли помињати каква „својства“ има генетски модификована соја? Сељаци су извели експеримент још одавно: тамо где прскају хербицидима осуши се све, само она (ГМ соја) која расте несметано. Неће отров на отров. А све је препуно (негде и до 70 одсто садржаја) такве соје. Све месне прерађевине, паризери, виршле, шункарице, паштете, мортаделе, месни оброци, конзервисана готова јела

Све до 2004. године, ондашњи савезни фитосанитарни инспектори тражили су да надлежна министарства и царина поштују закон и спрече улазак генетски модификоване соје, падале су и тужбе, али је сваком приликом (увек у другостепеном поступку) интервенисала Ивана Дулић-Марковић, ондашња министарка пољопривреде, рударства и водопривреде, али и директорка бившег Савезног завода за биљне и генетичке ресурсе, и касније потпредседница владе. Дословно је укидала та решења и доносила нова, другостепена, којима је увоз омогућен. Тако је само у три наврата, уз њену агресивну кампању, у Србију ушло застрашујућих пола милиона тона генетски модификоване сојине сачме, и сигурно још толико од „добротвора“ у виду донације, па је та количина дељена бесплатно у Војводини и неким другим деловима Србије (највише Нишки регион). Отишла је Ивана Дулић-Марковић још даље, па је тада дала дозволу за увоз модификованих садница шљива, јабука и другог воћа, зараженог туморима корења. Овај „поклон“ примили су пољопривредници Шумадије. Рецимо да све ово нема везе са чињеницом да је Ивана Дулић-Марковић својевремено била стипендиста америчке компаније „Монсанто“, која се бави производњом генетски модификоване хране, те да јој је баш та компанија платила више студијских боравака широм света, али… У Србији од карцинома годишње оболи око 30.000 људи. Ако је само један одсто њих умрло од онога што је увезено уз њену помоћ, онда је реч о смишљеном злочину.

Директор Еколошког покрета из Новог Сада Никола Алексић располаже подацима да је у априлу 2009. године та иста америчка компанија „Монсанто“ добила дозволу да годину дана врши експерименте са кукурузом у Војводини! Црни хумор је да су се у то време сељаци у неким медијима хвалили како им је баш тај генетски модификован кукуруз „добро успео“.

Садашњи министар пољопривреде Србије Саша Драгин, иначе „кадар“ који је ту тако рећи за руку довела Ивана Дулић-Марковић, због оваквих и сличних ствари нема коме да полаже рачуне. И он је претходно био на стручном усавршавању у америчкој компанији „Монсанто“ која, очигледно, преко својих кадрова које школује, улази у државе попут Србије и спроводи своје болесне али профитабилне науме.

Обмањивање купаца: ко је кажњен по овом закону (Кривични законик РС – „Сл. гласник РС“, бр. 85 од 6. октобра 2005; 88/05 и 107/2005)?

Члан 244.

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа, или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производа кад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служи очигледно лажном рекламом, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

Сита Србија, богата Киргизија

Србија је само у току 2010. године купила и увезла са страног тржишта више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука, око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, 4.800 тона паприка, крушака, краставаца, парадајза, белог лука, купуса, па чак и шљива, и тоне першуна и другог зеленила…

Према доступним подацима пограничних служби, увози се чак и из Киргизије! На списку земаља које извозе у Србију су још и Кина, Шпанија, Чешка, Аустрија, Босна и Херцеговина, Египат, Грчка, Холандија, Италија итд. Јабуке Србија увози из БиХ, купус из Македоније, јагоде из Грчке, пасуљ из Турске, бели лук из Кине…

Свињарија

Трговачке преваре шире се регионом некадашње Југославије по истом рецепту. Тако је један правник из Сарајева одлучио да некога тужи јер је, преварен, купио кесицу желатина у листићима произвођача „Др Оеткер“ (за рамазански колач), па је тек након детаљног читања састојака на декларацији производа схватио да се ради о свињском производу! Проблем је био у томе што је податак да је у питању свињски желатин сазнао кад је случајно прочитао и декларацију на српском језику, на истом паковању, која је била замаскирана, заправо прекривена на паковању.

Риба која се лажно представља

До којих граница иду масовне преваре и пљачке грађана-потрошача, говори и податак да на српским тржницама траје продаја рибе из југоисточне Азије, из реке Меконг, једне од десет најзагађенијих на свету! Њено име је пангасиус, а овде је продају као домаћи лист или сомовину, због сличности. Количине се мере тонама, а њену евидентну загађеност тешким металима још нико није обзнанио, или испитивање количине отрова уопште није рађено.

Залеђени пангасиус кошта мање од три евра и има га у скоро свакој продавници, месари, пијаци, па чак и у дивљој, уличној продаји. Превара је масовна, а најбоље успева у градским ресторанима где је након разних „термичких обрада“ немогуће утврдити шта је сомовина, шта лист, а шта отровна риба латинског имена из далеке и мутне реке Меконг у коју су Американци у вијетнамском рату бацили толико бомби и отрова, колико је довољно да све буде отровано још хиљаду година. У данима када трају српске посне славе, лако је закључити шта све заврши на столовима милиона људи. Једино није јасно шта надлежна српска министарства и пограничне службе раде, где су ти корумпирани административни канали којима затрована храна са других континената стиже, и колико се новца ту обрће. Или је све јасно, али само купцу, продавцу и посредницима…

Еколошки покрет Новог Сада,
Никола Алексић

Никола Алексић: Погубни Codex Alimentarijus 2, видео прилог


После реклама на нишкој телевизији где је гостовао господин Никола Алексић и причао о погубности Codexa Alimentarijusa и ГМО, следи овај наставак и завршетак емисије:

Никола Алексић: Погубни Codex Alimentarijus 2

Линк ка видео прилогу на: http://vimeo.com/
Преузми видео прилог пратећи ово упутство.

На почтку овог наставка, Никола је говорио о многобројним еколошким покретима који се лажно брину о заштити животне средине, служе само да замајавају јавност. Странкама на власти те организације само служе као експозитуре за прање новца, додељујући им средства на локалном и републичком нивоу.

Као пример лажне бриге за заштиту животне средине и код највиших државних функционера који су задужени за то, Алексић наводи случај са бившом министарком за заштиту животне средине, Анђелком Михајлов.

Својевремено су се панчевачки пензионери побунили због енормне загађености ваздуха у Панчеву, где су неки штетни састојци у атмосфери били већи чак 80 пута од дозвољеног.

Као одговор на тај бунт, бивша министарка је рекла нешто што је ван сваке памети и здравог разума:

Анђелка Михајлов:

„Екологија је скупа. Одлучите се, или пензије, или заштита животне средине!?“

О чему ми причамо, који политичари…?

Ма погушили би нас сместа све, да им не требамо за гласање на изборима.

У наставку господин Никола је причао о забрани коришћења лековитог биља ко прихвати стандарде Codexa Alimentarijusa, што је монструозност за посебну причу, затим о заблудама повезаним за флуорисање воде.

Када је говорио о стању вода у Србији, Никола је рекао да генерално ситуација није тако лоша, имамо реке и потоке који су очувани и незагађени, док је у Војводини стање са водама права катастрофа, учињен је злочин миленијума како је рекао.

Ради се о томе да су се у Војводини, чак и по најмањим урбаним насељима, изграђивале водоводне мреже, али без изграђене канализације?! Сви људи који су се прикључили на водоводну мрежу, и тако добили воду за коришћење, постојеће ископане бунаре претворили су у упојне септичке јаме, тако да је први подземни водоносни слој у целој Војводини загађен за сва времена.

Као рецепт за борбу против ових криминалаца и покварењака на власти, против свих партија, поред расположивих видова индивидуалне борбе, на лицу места, код почињавања неправди, и грађанских уличних протеста, Никола препоручује и масован излазак на изборе. Али, али… да грађани прецртају све понуде, јер је и то важећи гласачки листић.

На крају емисије господин Никола је говорио о сарадњи његовог Еколошког Покрета са светски чувеним борцем против Codexa Alimentarijusa и генетски модификованих организама, докторком Римом Лејбоу, која је због притисака америчких власти морала да емигрира у Панаму, где је формирала Светски ратни штаб за борбу против ГМО и Codexa Alimentarijusa.

Дакако, ово „ратни штаб“ не подразумева гранате, пројектиле, већ информисање људи о свој погубности Codexa Alimentarujusa и ГМО. Ту је и едукација о исхрани безбедном органском храном, живом храном, као основним условом здравља и очувања имунитета код човека, помоћ у организовању, савети…

Никола Алексић је и на нивоу Србије формирао један такав штаб. Једино нас оганизована и индивидуална борба може спасити од наших бескрупулозних политичара који су решили да нас сатру, да нас почисте.

Пружимо отпор…!

%d bloggers like this: