Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

Национални програм за борбу против сиве економије


Данас вам представљам једног изванредног пре свега човека, и генијалног економисту, Драгана Радовића, који је од 1990. године на тржишту. Драган је као власник књиговодствене агенције радио по целој Србији, где је по његовим речима прикупио око 600 завршних рачуна, зна начине рада свих бранши, тако да код њега нема преваре и лажи, добро је упознао бит како „мајстори оперишу“, наравно на државном нивоу, у спрези са државо, где су прави криминалци! Стручњак је за порезе и сиву економију, и указује на главну ствар око сиве економије, а то је да је права сива економија развијена на високом нивоу у види високо организованог криминала, где се ништа не може урадити без веза у државиу, а не као што се обично мисли да је сива економија оно што обичан јадник шверцује по улицама и бувљацима, који пристаје на сва понижења само да би зарадио за голи живот, да му егзистенцијално преживи породица. Обични смртници који су принуђени да шверцују по улицама и бувљацима нису никакав проблем у кочењу развоја државе у привредном смислу, ни криви ни дужни, само су последица тоталне криминализације друштва! О томе сам писао баш на дан отварања овог блога, марта 2007. године: „Тотална криминализација друштва!„».

После пренесеног текста следе 2 емисије са Драгановог гостовања на интернет радију „Снага Народа“», јединог слободног медија у Србији, где је Драган више пута гостовао. Ако хоћете да останете здрави и нормални престаните да гледате телевизију, почните да слушате многобројне емисије на Ју Тјубу» интернет радија „Снага Народа„.

**********************

Извор: Васељенска ТВ (26.12.2015.)
Аутор: Драган Радовић

Драган Радовић: "Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ..."

Драган Радовић: Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ…

После годину дана од оснивања Координационог тела за борбу против сиве економије Влада је усвојила НАЛЕД-ов Национални програм за борбе против сиве економије. Анализом програма сигурни смо само у једно: жестоко ће зарадити страни произвођачи фискалних онлине каса и увозничке фирме, све на штету привредника. Вероватно то тако и треба, обзиром да се глас оних који ће претрпети највећу штету није ни чуо.

Какву то борбу, односно, какав финансијски ефекат у борби против сиве економије ће донети Национални програм погледајте сами:

  • У првој години већа наплата 100 милиона евра, утајивачима остаје 3,9 милијарди евра,
  • У другој години већа наплата 200 милиона евра, утајивачима остаје 3,8 милијарди евра,
  • У трећој години већа наплата 300 милиона евра, утајивачима остаје 3,7 милијарди евра,
  • У четвртој години већа наплата 400 милиона евра, утајивачима остаје 3,6 милијарди евра!!!

За само четири године борба против сиве економије биће завршена, смањена са 30% на 26%! У будуће на годишњем нивоу буџет ће бити богатији за 400 милиона евра, „само 3,6 милијарди евра ће остајати сиромашним грађанима на уличним и пијачним тезгама да преживе“!

И овај програм је „усвојио“ председник Владе.

Као једини истраживач сиве економије, пуних 25 година, недвосмислено доказујем да је:

  1. СИВА ЕКОНОМИЈА највећи ресурс Србије за излазак из тешке економске кризе.
  2. Утаје су достигле четири милијарде евра на годишњем нивоу, никако 3 млрд., податак који користи Налед.
  3. Пореска управа Србије је највећи кривац, свака реформа пореске политике је осуђена на пропаст ако се не уради реформа ове службе.
  4. Сива економија је перфидан начин богаћења ЗАШТИЋЕНИХ бизнисмена, никако начин преживљавања сиромашних (да сиромашни окрећу преко десет милијарди евра робе и услуга без евидентирања промета и врше утају од 4 милијарде евра сигурно не би била „сиротиња“).
  5. САМО привредници који раде легално опстају. Како се повећава удео рада на црно, обрнуто сразмерно се скраћује време до банкрота фирме. Највеће неплатише имају највише примедби на висину пореских оптерећења.
  6. Најсиромашнији региони управо су они где је највећа сива економија. Ту је и најмања запосленост, највећа корупција, највише запослених у државним службама, највећа миграција становништва, најмањи наталитет, највећи број неожењених младића.
  7. За само годину дана сива економија се може свести на европски просек 12 %, постоји програм (више пута достављен Влади, Министарству финансија, Пореској управи, разним министрима) који гарантује у првој години милијарду евра већу наплату, у другој години скоро тотално сузбијање сиве економије (нико га не жели, нико се није удостојио да потврди пријем програма).
  8. Криминализовани део бирократије не жели сузбијање сиве економије, свим силама се бори да заштити утајиваче (уз примање мита).
  9. Утаје на акцизној роби сваке године све су веће, достигле су 400 милиона евра (183 милиона литара горива на црно, 180 милиона литара пива, 75 милиона литара вина, 8 милиона кг. кафе, 300 милиона евра пласираних цигарета, 50 милиона литара жестоких алкохолних пића, најмање 20 милиона евра на струји која се украде).
  10. Боља наплата омогућава смањење оптерећење зарада за трећину, најјача мера која би значајно поправила привредни амбијент: смањење оптерећења праћено одређеним начином контроле привредника и јаком репресивном политиком омогућило би тотално сузбијање рада на црно, привредници би због мањих трошкова повећали запошљавање нових радника, повећана потражња за радницима би повећала и зараде ….

Управо је објављена вест о хапшењу 80 особа због корупције и криминалних радњи које су почињене од 2004.г. Логично питање је: каква је то држава у којој се криминалне радње неоткривено обављају преко десет година? Корупционашка, једноставан је одговор. И сива економија се неометано обавља две деценије, многи актери су познати, заштићени, вероватно ће следећа „велика вест“, као данашња, бити ускоро на РТС-у, уместо иницијала ухапшених биће објављена пуна имена и презимена.

**********************

Гнев Србије 11.07.2014. – Драган Радовић (економиста)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом почиње од 01:37:25 али преслушајте емисију од почетка до краја, водитељ Милан Миленковић је такође феноменалан, има кликер за све, а такође се јављају и обични људи да нешто прокоментаришу, а ти коментари су далеко паметнији и сувислији од испразне и заглупљујуће ТВ реторике актуелних политичара, који са много речи не објасне и разјасне ништа. Напротив, том реториком само производе код многих људи додатну конфузију у циљу све веће овцоизације Србије.

Гнев Србије 02.11.2015. – Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом Радовићем почиње од 01:41:47, обавезно преслушати целу емисију…

Шема по којој можете пратити емисије интернет радија „Снага Народа“.

Понедељак:

10-12ч Контраспин (противзамајавање)
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Профилисање
19-20ч Има ли нам лека?
20-21ч Рокомотива

Уторак:

0-12ч Контраспин
12-14:30ч Гнев Србије
14:30-16:30ч Интервју недеље
16:30-18:30ч МЕДЕНИЦА
19-20ч Децивилизатор
21ч Узбуна

Среда:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Ронин

Четвртак

10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-18ч Економија за почетнике
18-19ч Снага речи
19-20ч Душа ћирилице

Петак:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Хоризонт догађаја
18-19ч Глас гусала

Субота:
14-16ч Инфоратници
17-18 РадиоАктив

ММФ „преговара“ само са колонијама, са робовима


Телевизију сам отказао, не гледам је, али понекад послушам дневник на радију у 15:00., чисто да видим како режимски медији лажу и тако служе издајицама на власти, који свесно по налогу страних душмана уништавају Србију и Србе! (Унапред се извињавам анационалним србима комунистима и космополитама, јер нисам споменуо да се овим уништавају и „сви грађани“ Србије. Омакло се, бре…)

И тако, упалих јуче радио у 15:00.

Почеше неки државни службеници да причају о преговорима ММФ-а са владом Србије, и одједном кажу, ситуација је постала „тако напета“, „преговори су тренутно стали“, јер ММФ таржи поскупљење струје, не слушају „премудрог“ Вучића који то кобајаги „не да!“ (не може бре то тако), јер покушава ММФ-у да објасни да би то било лоше по грађане Србије.

Све ми се смучило и огадило, јер све то вређа просечну интелигенцију просечног човека, не неког мудријаша. Па зар ММФ није монетарна институција или је можда међународна електродистрибуција? Наравно да је монетарна институција, али откуд им право да се мешају у економију једне замље, у чисто унутрашње ствари око одређивања цена струје?!

Наравно, они то право немају, али они су само средство и „алат“ новог светског поретка за рушење и уништавање суверених земаља. Тако да кад у некој земљи уђе ММФ нема ту преговора, већ се само НЕМИЛОСРДНО испостављају политички услови колонијама за испуњење, да би издајничка и пљачкашка власт могла да добије кредите од ММФ-а за одржавања и функционисање своје пљачкашке и уништавајуће бирократске структуре. Јер, свака нормална и суверена земља, саму себе финансира из буџетских прихода које им обезбеђује домаћа привреда, домаћа индустрија, а не путем кредита с којима држава (народ, будућа покољења) улази у тешко дужничко ропство.

Дакле… Србија је у свему томе најгора колонија, петооктобарци и „патриоте“ из бившег режима уништили су сву домаћу привреду која пуни буџет, и не само што ревносно испуњавају све што се тражи од њих да униште „своју“ земљу, чак нас и понижавају као људе, као Србе, нашу елементарну интелигенцију, јер ето на радију „озбиљни државни аналитичари“, са „озбиљним интонирајућим гласом“ приказују да смо тобоже нормална земља и да су преговори са ММФ око поскупљења струје нешто сасвим нормално за сваку суверену земљу. Преговори су кажу „врло тешки“, „ситуација је тако напета“, само што не пукне! Наравно, „патриоту“ Вучића приказују као да се нешто супротставља ММФ-у, имате утисак да се сваког тренутка очекује да „лупи шаком у сто“ и да каже „не може брте то тако!“, јер ето они „га не схватају“ када им објашњава да ће поскупљење струју бити лоше за ионако сиромашне грађане Србије (А, ево, ипак, десило се, споменух „грађани“ Србије. Хммм… надам се да сам сада за анационалне србе комунисте и космополите „добар дечко“, а?).

Али, да смо ми суверена земља, шта има ММФ да нам одређује цену струје!
Сиктер бре!

Оваквим вестима третирају нас као ретарде, јер како може једна међународна монетарна институција попут ММФ-а, којој није ресор електропривреда, већ финансије, да захтева повећање цене струје у било којој сувереној земљи у свету?! У нормалним сувереним земљљма то је немогућа мисија, јер је то ствар унутрашње политике те земље, а не неке међународне институције. Али, у најминорнијим колонијама и банана државама попут Србије, то може! Наравно, прво на власт страни центри моћи „инсталирају“ најгори слугерај, да би све „текло по плану“! Нема ту никаквх преговора, већ квислинзи на власти само ревносно и сладострасно играју своје улоге, испуњавају све наредбе (не захтеве), све што води Србију ка тоталном уништењу као државе, и Срба као народа!

Сваки врабац на грани зна истину, а то је да када уништиш своју привреду у „приватизацији“, кад ми више ништа не производимо, ни чачкалице, све до лука, онда све то увозиш из иностранства, и тако пуниш касу страним фирмама, уместо нашим, а тиме немаш ни паре за буџет, јер кад си уништио домаћу привреду која ти пуни буџет, остаје ти да државну паразитску администрацију финансираш само кредитима, да би уопште и опстала, да уништење државе одради до краја. У заузврат, квислинзима се дозвољава од тих светских моћника да се и „они богато омрсе“ путем „приватизације“ и „тржишне економије“, наравно на штету „свог“ народа.

Ево, сад видим из медија да се одлука одлаже за јун: „ММФ: О поскупљењу струје 1. јуна„.

Видећемо, могући сценарио је следећи.

Ако се повећа цене струје под притисцима ММФ-а, медији ће приказати Вучића као неког „веееллиикооог патриоту“, „хероја“, јер ето ММФ-је тражио повећање струје од рецимо 20%, али „патриота Вучић то није дао!“ (лупио је шаком о сто и рекао: „Не може бре то тако са нам Србима!“) Напаковаће ситуацији да се Вучић лавовски „борио“, „борио“, „бориооооо…“… и успео је да издејствује да поскупљење буде „само 10%“. А у бити, толико су му и тражили…

Видећемо шта ће се десити, али од квислинга се може очекивати само још горе и горе…!

Ако поскупи струја, поскупеће све остало, живот ће ионако осиромашеном народу бити још скупљи, још тежи, на видику су контејнери, односно „тржишна економија“, па ко се како снађе.

Али, цела поента је у нама, у народу који све ово посматра, сво ово уништавање Србије од петооктобарских „промена“, и ако наставимо да тако ко послушне овце блејемо: „не можемо ми ту ништа“, „мали смо ми“, „пусти ме бре, то је политика“… онда ће нам ММФ-одређивати и цену: хлеба, шећера, соли, воде, а вероватно и ваздуха.

Џон Перкинс: Економске убице глобалне империје
http://wp.me/p3KWp-3qL

„Џон Перкинс је током много година био водећи светски економиста, односно „економски убица“ који је на креирању глобалне империје радио директно са челницима Светске банке, ММФ-а и другим светским финансијским институцијама. Његов посао састојао се у убеђивању шефова држава и влада земаља трећег света, да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству, после чега би се корумпирана елита у тој држави страховито обогатила а ресурси тих земаља, њихова привреда и економија, извори воде и минерални извори – препустили корпорацијама и геополитичким интересима САД…“

Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!
http://wp.me/p3KWp-5CM

Први корак – Приватизација

„Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц…“

Едвард Херман: Србија је провинција америчке империје


Аутор: Биљана Ђоровић (Интервју из „Атлантиса„)
Извор: Печат

Српски лидери извињавају се свуда около, они пузе, док би, у ствари, Србији требало да буду исплаћене огромне репарације од стране НАТО, САД и Европске уније, зато што је почињен страшан злочин против Југославије и Србије која је велика жртва у читавом овом процесу од деведесетих до данашњих дана.

herman
Едвард Херман

Само неколико месеци пошто се појавила у САД, „Политика геноцида“- студија Едварда Хермана и Дејвида Петерсона, објављена је и код нас, у издању куће „Весна инфо“ из Београда. Књига: „Политика геноцида“, представља квинтесенцију Хермановог аналитичког разумевања система за производњу перветираних симулакрума, који су он и Ноам Чомски у студији „Производња сагласности“ назвали пропагандни моделом. Реч је о операционом моделу који је омогућио успостављање и камуфлирање праве природе и суштине империјалног система што почива на злу и храни се злом. „Политика геноцида“ је бриљантна у сваком смислу значења овог појма: она говори једноставним, јасним и застрашујућим језиком чињеница које показују да је индустријализација лажи омогућила вршење бескрајних злочина без казне и без наде да ствари могу бити другачије.

Професор Херман се са задовољством одазвао и на наш последњи позив, да за „Печат“ говори поводом српског издања његове књиге. У разговору не понављамо чињенице речене у интервјуу поводом америчког издања („Печат“ бр. 126 из августа ове године), тако да упућујемо читаоце не само да набаве ову вредну књигу већ и да се подсете ранијег интервјуа са овим изузетним интелектуалцем који је много допринео да истина о дешавањима у бившој Југославији потпуно не ишчезне у канџама новог светског поретка.

Значајно је што се Ваша и Петерсонова студија: „Политика геноцида“ појавила у српском издању. Књигу отвара посвета издавача која гласи: „Српско издање посвећено издајницима Србије“. Како би то прокоментарисали?

Веома ми се допада посвета издавача, премда је многозначна – тако је много кандидата који конкуришу за ову посвету. Највише ми је блиска идеја да је издавач мислио на лидере Србије. Заиста мислим да су српски лидери овакву посвету, на једној оваквој књизи, веома заслужили. Па ти људи се извињавају свуда около. Они пузе, док би, у ствари, Србији требало да буду исплаћене огромне репарације од стране НАТО, САД и Европске уније, зато што је почињен страшан злочин против Југославије и Србије која је велика жртва у читавом овом процесу од деведесетих до данашњих дана. Србија је изгубила у рату против великих сила, али не би требало да се морално преда и да пузи и да се извињава, када је неопходно да захтева извињење и репарације за оно што јој је учињено. Једна од фундаменталних тема у овој књизи је да је Србија оптужена за геноцид, док, у ствари, Западне државе спроводе геноциде или их подржавају на читавој планети, на пример у Ираку где су милиони људи убијени захваљујући политици САД. Али, да ли се САД извињавају? Да ли оне плаћају репарације? Не, само се њихове жртве оптужују за геноцид и само њихове жртве морају да плаћају репарације, али је веома тужно када морају и да тако огавно пузе.

Еме Сезер је у „Дискурсу о колонијализму“ рекао да је после колонијализма Европу немогуће бранити ни у моралном ни у духовном смислу, те да је рационализација колонијализма нужно водила до Хитлера и Аушвица. То што ови страшни злочини никада нису допрли да свести и савести Запада, чини да је Хитлер на том путу увек присутан. Ваша студија показује да је политика геноцида дубоко укорењена у само срце европске цивилизације. Да ли мислите да је период европске историје, поносно назван хуманизмом и ренесансом, потребно изнова испитати у светлу колонијалне теорије и праксе и истинских геноцида почињених над урођеницима?

Да. О томе говори Ноам Чомски у предговору за ову књигу, говорећи о геноциду и политици геноцида извршеним над америчким индијанцима. Мислим да сте направили веома добру и важну поенту: западна цивилизација се развијала на темељима ужаса које је чинила урођеничким народима, по правилу обојеним народима на удаљеним местима. У Африци се одиграла трговина робљем што је свакако једна од најмонструознијих ствари у људској историји, а у Јужној и Северној Америци је извршен геноцид огромних размера: индијанци су готово у потпуности збрисани, деведесет и више процената урођеничких народа Јужне и Северне Америке је истребљено. То су истински геноциди. Али, разуме се, ако читате уџбенике на Западу ви то нећете моћи да прочитате. Наши „хуманистички“ научници говоре о ренесанси и расту западних култура, акценат се ставља на блиставу страну овог периода оличену у развоју науке, уметности и филозофије – све те велелепне катедрале, чудесна открића, откривање земаљске кугле и удаљених цивилизација.

Чудесна путовања Марка Пола, кинеска свила и индијски чај, активност игле на компасу, експедиције и ослобађање духа: све је у уџбеницима тако подешено да прикаже Западну цивилизацију као стриктно позитивну ствар и, разуме се, тако је и са историјом САД где се акценат ставља на стварање земље слободе и демократије, при чему се углавном не спомиње да је њен настанак начињен на темељима истребљења урођеничких народа. То је начин на који се пише историја. Историја се пише у знаку тријумфализма победника, који себе виде и описују као сушто оличење врлине и у складу са тим уобличавају и свој тријумф. У том смислу говори и насловна страна моје хумористичко – озбиљне књиге, написане давне 1968. године, „Речник Велике цивилизације“ која представља секвенцу из изванредног цртаног филма где се приказује америчка породица окупљена на Дан захвалности за својим трпезаријским столом. Ћурка је на столу и чланови породице се моле и изгледају веома религиозно узнесени. Ту су свеће и ћурка и све изгледа тако свето и узвишено. Али, слика има и свој попречни пресек и ви испод пода видите мртва тела, стреле и перје перјаница индијанских поглавица, збрисаних у том процесу успона америчке цивилизације, и Америка сада слави Дан захвалности којим прославља величанствен тријумф, али, под подом се налазе мртва тела људи које су прегазили и лешева преко којих су прешли.

У уводу за „Политику геноцида“ кажете: историја велике силе (САД) почива на злочинима против мира, злочинима против човечности, етничком чишћењу и геноцидима, при чему је расизам у самом центру империјалног пројекта. Какво је место политике геноцида у пропагандном моделу, који сте Ви и Чомски описали у вашој заједничкој књизи „Призводња сагласности“? Да ли је политика геноцида главни начин на који пропагандни модел данас функционише?

„Политика геноцида“ је савршено уклопљена у пропагандни модел, зато што је политика геноцида – политика селективности, по којој ће се одређена дешавања назвати геноцидним уколико то одговара Западу и ако то одговара западним елитама. Наша анализа је показала да се реч геноцид неупоредиво више употребљавала када се говорило о Босни или о Косову, него о Ираку. А у Ираку су милиони људи убијени: милион људи је умрло од последица санкција и масовног уништења, а у рату од 2003. године погинуло је такође преко милион људи, произвевши милионе избеглица. Како смо ми показали у нашој књизи, ова дешавања нису готово никада називана геноцидом. Када, међутим, погледате чланке који се баве Босном и Косовом, видите да се ова реч користи веома слободно у синтагматском облику: геноцидне операције, што је гротескно, будући да су бројеви жртава и на Косову и у Босни веома мали ако се упореде са бројем убијених у Ираку. Како је то могуће? Па, могуће је зато што је то део начина на који пропагандни модел функционише.

Запад је желео да разбије Југославију и трагао је за злочинима, а од почетка рата у Босни (1992-1995) тврдило се да је убијено преко 250 000 бошњачких цивила, да постоје логори за силовања и тако даље. Наравно, овај број је био далеко мањи, како су показале студије: на пример, студија коју је спонзорисао МТБЈ – Трибунал за Југославију и бројне друге студије које су редуковале број цивилних жртава у Босни на око 65 000. Инфлаторне бројке су смањене, слично као што се то догодило и у случају Косова где су САД процењивале да је око 500 000 косовских албанаца убијено од стране Срба током бомбардовања, за шта се касније испоставило да је било око 6000 погинулих на свим странама у сукобу. Са пет стотина хиљада на шест! И све време су медији говорили о геноцидним операцијама српских снага. То вам је савршена илустрација места и улоге, коју политика геноцида има у пропагандном моделу, и како функционише пропагандни систем: Ви имате мету, у овом случају Србе и Југославију, и та жртва мора да буде осуђена за геноцид. „Политика геноцида“ је књига која показује како пропагандни систем претвара свог непријатеља у геноцидног убицу, а са друге стране обезбеђује да се њен геноцид никада не препозна као такав. И систем дивно функционише на такав начин.

Шта мислите о МТБЈ као институцији у функцији правде? Да ли је његово оснивање подржано повељом УН? Која је улога овог суда у политици геноцида?

Искрено, ја не мислим да је уопште реч о судском телу. Рад Савета безбедности на пољу правде није подржан повељом УН. Простор рада овог тела је поље сигурности. То је на најбољи начин показао Ханс Крохлер, аустријски ауторитет на пољу права, доказавши да нема правне основе по којој би Савет безбедности могао да оснива овакве трибунале. Ради се о нелегалној операцији и суд је креиран суштински од стране НАТО снага, САД и Немачке, како би чувао интересе НАТО-а и САД. То се показало на примеру Југославије, где је циљ био да се разбије Југославија и уништи било који вид моћи Србије. Мајкл Мендел, професор права из Канаде у својој књизи: „Како се Америка некажњено извлачи за убиства“, убедљиво је показао да су ратови САД против Југославије, Авганистана и Ирака, као и институционални апарат који им је дао правну подршку, какав је МТБЈ и УН, направили травестију од права и вратиле свет на закон џунгле. Мендел је истакао да је основна функција Трибунала била да служи НАТО-у, у продужавању ратова и разбијању Југославије. Зато је било потребно поткопати мировне напоре и обезвредити мировне споразуме, какав је био Лисабонски споразум који Изетбеговић није прихватио по савету САД.

Трибунал је ту одиграо велику улогу зато што је заступао тезу да треба обезбедити правду пре него што се постигне мир, а постизање правде значило је привести злочинце правди. И као злочинци, по правилу, виђени су Срби. И када год је НАТО-у била потребна нека „правна“ подршка, био је ту Трибунал. Тако, када им је била потребна рационализација за рат измислили су Рачак, а Луиз Арбур и МТБЈ су ужурбано изнели оптужбе пре било каквих доказа, представљајући Србе у веома ружном светлу. Током бомбардовања, када је НАТО почео да отворено бомбардује цивилна постројења, што није изгледало баш добро и анђеоски у очима света, Луис Арбур је оптужила Милошевића и још троје Срба како би скренула пажњу са овог нелегалног бомбардовања. И ту имамо МТБЈ као колаборатора у ратним злочинима. И они су прешли преко чињенице да бомбардовање није било у сагласности са повељом УН, тако да Трибунал не само да није правна институција већ је лажна судска институција која има функцију да задовољава ПР потребе НАТО-а. И, управо су то обезбедили када су оптужили Милошевића.

Какав је Ваш коментар о третману Милошевића пред овим судом. Да ли је тај третман убрзао његову смрт? Западни медији су његову одбрану пред Трибуналом оштро критиковали као некооперативно и безразложно одуговлачење судског процеса. Шта ви мислите о суђењу Милошевићу?

Читав процес, од подизања оптужнице до Милошевићеве смрти, указивао је на патологију и первертираност система и њему инхерентне правде. Западу је била неопходно оправдање за рат и окупацију Косова, а то се и до тада постизало демонизацијом лидера и народа који су постали мета (у књизи наводимо податак да су САД, према једној процени, извеле веома озбиљне војне интервенције у бар двадесет девет различитих земаља, у периоду од 1945. до 2009. године, примењујући у основи сличне обрасце од којих је готово по правилу примењивана демонизација лидера). Милошевић је био савршена мета. После оптужбе за оно што је урадио на Косову, они су схватили да немају довољан број убијених на Косову за циљеве које су желели да постигну, па су одлучили да га прогласе кривим и за оно што се догодило у Босни тако да је судски процес, по мом мишљењу, био обична фарса. Прочитао сам највећи део материјала са суђења и што сам више читао, све више сам имао позитивна осећања према њему. Милошевић је третиран са необјективношћу, селективно и на њега је примењена такозвана „губитничка правда“ –намењена пораженим снагама у процесу институционализације победничког тријумфализма. Суђење је било превара и фарса, судије су биле пристрасне, као и медији, а тужилац је непрекидно давао изјаве штампи, помажући у његовој демонизацији. И поред тога Милошевић се изванредно и убедљиво бранио, а оптужбе да је одуговлачио са процесом и да га је злоупотребљавао су срамне. Човек се борио за свој живот и за поштовање своје земље, а био је ужасно третиран на том суду који га је вероватно и убио. Не тако што је изведена некаква борџијанска тровачка операција и слично, али, радило се о болесном човеку који се налазио под страшним притиском а није му било дозвољено да се подвргне медицинском третману у Москви, који му је био неопходан. И, само недељу дана пошто је судија одбио да му дозволи да оде на лечење у Москву, Милошевић је умро. У међувремену је суд одобрио оптуженом лидеру ОВК да иде на Косово, како би се ангажовао у политичкој кампањи. Дакле, Милошевић је био убијен и то је најбољи показатељ праве природе овог ужасног Трибунала.

Да ли мислите да је Међународни кривични суд бољи од МТБЈ?

Проитај текст до краја →

%d bloggers like this: