ММФ „преговара“ само са колонијама, са робовима


Телевизију сам отказао, не гледам је, али понекад послушам дневник на радију у 15:00., чисто да видим како режимски медији лажу и тако служе издајицама на власти, који свесно по налогу страних душмана уништавају Србију и Србе! (Унапред се извињавам анационалним србима комунистима и космополитама, јер нисам споменуо да се овим уништавају и „сви грађани“ Србије. Омакло се, бре…)

И тако, упалих јуче радио у 15:00.

Почеше неки државни службеници да причају о преговорима ММФ-а са владом Србије, и одједном кажу, ситуација је постала „тако напета“, „преговори су тренутно стали“, јер ММФ таржи поскупљење струје, не слушају „премудрог“ Вучића који то кобајаги „не да!“ (не може бре то тако), јер покушава ММФ-у да објасни да би то било лоше по грађане Србије.

Све ми се смучило и огадило, јер све то вређа просечну интелигенцију просечног човека, не неког мудријаша. Па зар ММФ није монетарна институција или је можда међународна електродистрибуција? Наравно да је монетарна институција, али откуд им право да се мешају у економију једне замље, у чисто унутрашње ствари око одређивања цена струје?!

Наравно, они то право немају, али они су само средство и „алат“ новог светског поретка за рушење и уништавање суверених земаља. Тако да кад у некој земљи уђе ММФ нема ту преговора, већ се само НЕМИЛОСРДНО испостављају политички услови колонијама за испуњење, да би издајничка и пљачкашка власт могла да добије кредите од ММФ-а за одржавања и функционисање своје пљачкашке и уништавајуће бирократске структуре. Јер, свака нормална и суверена земља, саму себе финансира из буџетских прихода које им обезбеђује домаћа привреда, домаћа индустрија, а не путем кредита с којима држава (народ, будућа покољења) улази у тешко дужничко ропство.

Дакле… Србија је у свему томе најгора колонија, петооктобарци и „патриоте“ из бившег режима уништили су сву домаћу привреду која пуни буџет, и не само што ревносно испуњавају све што се тражи од њих да униште „своју“ земљу, чак нас и понижавају као људе, као Србе, нашу елементарну интелигенцију, јер ето на радију „озбиљни државни аналитичари“, са „озбиљним интонирајућим гласом“ приказују да смо тобоже нормална земља и да су преговори са ММФ око поскупљења струје нешто сасвим нормално за сваку суверену земљу. Преговори су кажу „врло тешки“, „ситуација је тако напета“, само што не пукне! Наравно, „патриоту“ Вучића приказују као да се нешто супротставља ММФ-у, имате утисак да се сваког тренутка очекује да „лупи шаком у сто“ и да каже „не може брте то тако!“, јер ето они „га не схватају“ када им објашњава да ће поскупљење струју бити лоше за ионако сиромашне грађане Србије (А, ево, ипак, десило се, споменух „грађани“ Србије. Хммм… надам се да сам сада за анационалне србе комунисте и космополите „добар дечко“, а?).

Али, да смо ми суверена земља, шта има ММФ да нам одређује цену струје!
Сиктер бре!

Оваквим вестима третирају нас као ретарде, јер како може једна међународна монетарна институција попут ММФ-а, којој није ресор електропривреда, већ финансије, да захтева повећање цене струје у било којој сувереној земљи у свету?! У нормалним сувереним земљљма то је немогућа мисија, јер је то ствар унутрашње политике те земље, а не неке међународне институције. Али, у најминорнијим колонијама и банана државама попут Србије, то може! Наравно, прво на власт страни центри моћи „инсталирају“ најгори слугерај, да би све „текло по плану“! Нема ту никаквх преговора, већ квислинзи на власти само ревносно и сладострасно играју своје улоге, испуњавају све наредбе (не захтеве), све што води Србију ка тоталном уништењу као државе, и Срба као народа!

Сваки врабац на грани зна истину, а то је да када уништиш своју привреду у „приватизацији“, кад ми више ништа не производимо, ни чачкалице, све до лука, онда све то увозиш из иностранства, и тако пуниш касу страним фирмама, уместо нашим, а тиме немаш ни паре за буџет, јер кад си уништио домаћу привреду која ти пуни буџет, остаје ти да државну паразитску администрацију финансираш само кредитима, да би уопште и опстала, да уништење државе одради до краја. У заузврат, квислинзима се дозвољава од тих светских моћника да се и „они богато омрсе“ путем „приватизације“ и „тржишне економије“, наравно на штету „свог“ народа.

Ево, сад видим из медија да се одлука одлаже за јун: „ММФ: О поскупљењу струје 1. јуна„.

Видећемо, могући сценарио је следећи.

Ако се повећа цене струје под притисцима ММФ-а, медији ће приказати Вучића као неког „веееллиикооог патриоту“, „хероја“, јер ето ММФ-је тражио повећање струје од рецимо 20%, али „патриота Вучић то није дао!“ (лупио је шаком о сто и рекао: „Не може бре то тако са нам Србима!“) Напаковаће ситуацији да се Вучић лавовски „борио“, „борио“, „бориооооо…“… и успео је да издејствује да поскупљење буде „само 10%“. А у бити, толико су му и тражили…

Видећемо шта ће се десити, али од квислинга се може очекивати само још горе и горе…!

Ако поскупи струја, поскупеће све остало, живот ће ионако осиромашеном народу бити још скупљи, још тежи, на видику су контејнери, односно „тржишна економија“, па ко се како снађе.

Али, цела поента је у нама, у народу који све ово посматра, сво ово уништавање Србије од петооктобарских „промена“, и ако наставимо да тако ко послушне овце блејемо: „не можемо ми ту ништа“, „мали смо ми“, „пусти ме бре, то је политика“… онда ће нам ММФ-одређивати и цену: хлеба, шећера, соли, воде, а вероватно и ваздуха.

Џон Перкинс: Економске убице глобалне империје
http://wp.me/p3KWp-3qL

„Џон Перкинс је током много година био водећи светски економиста, односно „економски убица“ који је на креирању глобалне империје радио директно са челницима Светске банке, ММФ-а и другим светским финансијским институцијама. Његов посао састојао се у убеђивању шефова држава и влада земаља трећег света, да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству, после чега би се корумпирана елита у тој држави страховито обогатила а ресурси тих земаља, њихова привреда и економија, извори воде и минерални извори – препустили корпорацијама и геополитичким интересима САД…“

Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!
http://wp.me/p3KWp-5CM

Први корак – Приватизација

„Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц…“

Поробљавање Србије у форми позападњавања


Аутор: Ратко Крсмановић

Професор Ратко Крсмановић

Све што је човек кроз историју стварао и ствара налази се у широком распону између слободе и ропства. И једно и друго су сапутници живота и имају своју емотивну, психолошку, моралну, духовну, економску, еманципаторску и егзистенцијалну димензију. Одсуство отпора ропству уступа простор потресним процесима гажења човека, народа и држава, што је део трагичне људске биографије. Човек је пречесто пропуштао прилику да се избори, чак и за ону лако дохватљиву и остварљиву слободу. Своју прилику, да као стваралачко, политичко и етичко биће шири хоризонте слободе, пречесто своди на срачунато и анемично таворење у зони тишине и бауљања по лавиринтима наметнутих образаца понашања и стварања. А такви, наметнути обрасци поробљавања својствени данашњем глобалном тутору, захтевају своје ослонце у земљи жртви, одрицање од себе, своје традиције, културе, вере, језика, од оних, тако важних идела слободе и вредносног система који не сме бити сезонског карактера.

Овдашњи ослонци поробљавања, политички аматери, дресирани по разним „напредним“ курсевима и НАТО камповима, „љупког“, „умиљатог“ и до зуба наоружаног Запада, покушавају да своју слугерањску пролазност и незнање надоместе заглушујућом буком и наметањем таквог вредносног система, којим се деструктивност и пороци намећу као врлине, као достигнућа демократије и слобода личности. Данас су ови „семинарци“ постали самопроглашена „демократска“ квази-елита са својим привилегованим слојевима и групама, са поткупљеним делом интелекталаца, са својим „опозиционим“ саучесницима, НВО трабантима и медијским инструментаријумом . Сви су консолидовани на акцији позападњивања Србије и анестезирања свести грађана услед чега, не само што промиче чињеница да смо поробљени, већ нам се чини да смо тек са доласком окупатора постали “слободни“.

Не сме се изгубити из вида чињеница да је та „елита“ на самом старту одбацила логику здравог разума и стварних демократских тековина када је прибегла методама насиља, како би оправдала и надоместила улогу услужног сервиса НАТО-а на терену. Пошло им је за руком да у значајној мери са позиција власти и силе, рециклирају последице опаких НАТО послова у Србији.

Њихова мисија и „визија“ жртвује Србију и истинске вредности људских права и слобода. Место њиховог Бога заузео је „прагматични реализам“ глобалног тутора. Презире се и руга властитом пореклу и свим темељним вредностима државе и друштва. Бришу се сећања на сва она страдања у отимању слободе и борбама за мир, подривају стубови на којима почива култура, економија, безбедност, истина и онај неунишиви народни геније који је надживео многа насиља и неправде. Врши се ревизија историје где се издаја земље и колаборација релативизује и приказује оправданом, изнуђеном, и морално прихватљивом.

Основни појавни облици „демократског“ позападњавања Србије:

  1. Одбрана слободе, националног идентитета, културе и постојаности, представљени су као анатемисана, „мрачна страна српске историје“, баш како су говорили и говоре осведочени непријатељи Србије;
  2. Ствара се илузија о западњачком изобиљу које је са њима лако достижно, што подразумева прихватање њихових, односно пројектованих западних образаца понашања где су идеали слободе изврнути наглавачке;
  3. Поделе и цепање становништва на супротстављене социјалне групе и продубљивање старих подела ради одржавања међусобних противуречности и успостављања нових;
  4. Дискредитовање традиције, културе, друштвеног уређења, система одбране земље и свих сегмената који би могли представљати потенцијалну и стварну баријеру поробљавању;
  5. Цепање државне територије на вештачке регионе и међусобно супротстављање новонасталих делова;
  6. Пропагирање порока западног друштва и њихово правдање као својеврсних врлина и демократских достигнућа;
  7. Подривање економског и финансијског система земље успостављањем центара еконономије под контролом западних банака и концерна, ради довођења у стање потпуне зависности од западних поверилаца и инвеститора;
  8. Кидање претходних и традиционалних међународних веза и партнерства уз ослонац на западне алијансе и савезе;
  9. Ширење псеудокултуре уз маргинализовање стваралаштва и науке;
  10. Профилисање и фаворизовање слоја техноменаџера са енормно високим зарадама и животним стандардом вишеструко већим од већине становништва, што представља основни инструмент за ослонац мултинационалног капитала и експлоатацију земље у интересу Запада.

Целина ових мера се одвија привидно добровољно и принудно мирним путем. Лакоћа српског позападњавања има и дозирану подршку Запада, сразмерно учинку на разарању државе и друштва и довођења у стање зависности и ропства. Анемичност у пружању отпора таквом стању, постала је је део трагичне биографије овдашњег човека.

Запад управо тежи томе да му зацртана жртва сама падне у чељусти и да при том чак буде захвална. Ради тога и постоји моћан систем манипулације и идеолошке обраде. Иза такве, активне операције поробљавања, постоји моћан инструментаријум насиља, којим и Запад и њихови намесници повремено припрете, илуструјући могуће последице „љутње“ и одмазде Запада.

Ипак, ни најсавреманија манипулативна психологија и идеолошка обрада, није у стању да бескрајно дуго и до краја разори свест народа, склоног да чује и оно што манипулатори не говоре али раде.

Склоност Запада да инсталира своје, идентичне моделе „демократије“ у различитим земљама и културама, попут некаквог рачунарског програма прикладног за све конфигурације, већ има страобалне последице по мир и безбедност у свету. Колонијални статус није природно стање већ наметнуто споља супротно интересима и потребама поробљеног становништва.

Атлантис Ултра: Милан Брдар о Конузиновом наступу, о Косову и Метохији, о опстанку Срба


Извор: Двери – Покрет за живот СРбије*

********

Шта је смисао и важност наступа Алксандра Конузина на Београдском безбедносном форуму?
Београд, 18.09.2011

Атлантис Ултра: Милан Брдар о Конузиновом наступу, о Косову и Метохији, о опстанку Срба

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинутипратећи ово упутство.

Гост данашњег Атлантиса Ултра је проф. др Милан Брдар, научник чије се анализе садржане у студијама “Филозофија у Дишановом писоару” и “Српска транзициона Илијада” показују као прецизни декодер бешчашћа политике запада, српске интелигенције и власти који здруженом акцијом воде Србију у пропаст.

Милан Брдар: "Само је наша невоља што ћемо имати сада изборе ускоро, и мени се чини да ће они добро проћи на изборима, да ће и даље бити у власти, што ће бити дефинитивни суноврат ове земљем, јер ми немамо много времена, за опоравак и спашавање, релативно ми немамо. Ако ових 10 година следећих не употребимо за избављење... СРПСКИ НАРОД ЈЕ ИЗГУБЉЕН! Сваки народ на земљиној кугли данас је изгубљњен ако нема матичну државу, а ми смо на путу да је изгубимо. А то што ће нас бити 10 милиона по свету, то уопште неће бити довољено да опстанемо као народ."

У данашњем разговору са проф. Брдаром откривамо смисао и значај наступа Амбасадора Русије у Србији, Александра Конузина, који је изузетно оштро 15. септембра 2011. након што је неко од учесника форума изјавио да Русија у Србији гледа само своје интересе, узео микрофон и жестоко искритиковао учеснике првог Београдског безбедносног форума, оптуживши их да не бране интересе своје земље у вези са Косовом, а потом и љутито напустио салу јер је опоменут да је говорио више од осталих говорника!

Руски амбасадор је оптужио НАТО и Кфор да хоће да доведу на границу са Србијом косовске царинике и војнике кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, а да ту чињеницу нико од ученика Форума не помиње.

Конузин је упозорио да ће догађаји на Косову имати ефекта у региону и шире. „Ми имамо исте интересе и бранићемо вашу земљу, упркос интересима неких Срба да се ваша земља стави под страну контролу“, поручио је Конузин, напустивши затим Форум, после интервенције модератора Ивана Вејводе да је говорио дуже од других учесника панела.

Форум, је у четвртак, 15.септембра отворио председник Србије Борис Тадић, а организатори форума су Фонд за политичку изузетност и Европски покрет у Србији.

********

Као и увек, професор Брдар бриљантно одсликава ситуацију у којој се налазимо. Ради се о томе, од када је дошао ДОС на власти, на снази је удружен подухват највиших представника власти у издаји земље! Чак је то и нешто више, јер квислинзи се утркују да страним налогодавцима понуде и оно што они од њих и не траже.
Владају техником:

„Боље роб, него гроб.“

Где нам привидно чувају голе животе. Тако то изгледа, на први поглед. Међутим, дугорочно… они убијају народ на дуге стазе: бедом, безнађем, криминализацијом и корупцијом друштва, сиромаштвом, дужничким ропством, неморалом, аморалом, … кроз пљачкашку политику приватизације, катастрофалном социјалном политиком, које уствари и нема, белом кугом, уништавањем домаће економије зарад „слободног тржишта“, сиромаштвом, идиотизацијом медија, психичко-духовним убијањем српског народа и њиховог националног идентитета преко контролисаних медија, народ зато само посматра како нестаје, који је наизглед жив, али тихо умире. На сцени је економски, медијски и културно-духовни рат против Срба од стране петооктобараца, черече и територијално распродају Сбију. Циљ је потпунмо уништење Срба на ФИЗИЧКОМ, ментално-психолошком, и духовном нивоу.

Они који остану живи, биће аморфна безидентитетна маса људског меса без земље и домовине, јер квислинзи ће продати све: и Косово, и Војводину, и Рашку об
ласт.

Шибицари на власти то раде зато што нас мрзе, мрзе све што је српско, све им је одвратно што има придев српског, другачије се не може рационално објаснити њихово ЕНТУЗИЈАСТИЧКО УНИШТАВАЊЕ СРБИЈЕ И ИЗДАЈА!!

Људи се напросто убијаји (самоубиство) и бесе, скачу под воз, ЈЕР НАПРОСТУ ПСИХИЧКИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ИЗДРАЖЕ ТАКО ГРОЗАН, БЕДАН И ПОНИЖАВАЈУЋИ ЖИВОТ… СУТУАЦИЈУ КОЈОМ СУ ИЗЛОЖЕНИ ИЗДАЈНИЧКОМ ДИКТАТУРОМ ДОС-а, У ЦИЉУ ПОТПУНОГ УНИШТЕЊА СРБИЈЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСПАРЧАВАЊА!!

После њих ни трава неће расти у Србији ако остану на власти!

До које су нас неиздржљиве ситуације довели указује пример који се десио у граду Бездану на северу Војводине, односно Србије, а такви примери су масовни од стране полуделих мађарских сепаратиста, наглашава професор Брдар.

Ради се о томе, да је у једном вртићу васпитачица једну девојчицу, само зато што је говорила на српском, послала да стоји у ћошку цео час!!?
Има ли већег понижавања од овог!

Где се малој српској дечици још од малена утерује страх, стид и кривица што су Срби!

Власт ћути на овакве случајеве, али нам зато медијски пробијају уши предстојећим педерским балом, којег ће обезбеђивати хиљаде полицајаца!

Из емисије би извуко неке врло битне детаље…

Професор Милан Брдар:

„Само је наша невоља што ћемо имати сада изборе ускоро, и мени се чини да ће они добро проћи на изборима, да ће и даље бити у власти, што ће бити дефинитивни суноврат ове земљем, јер ми немамо много времена, за опоравак и спашавање, релативно ми немамо. Ако ових 10 година следећих не употребимо за избављење… СРПСКИ НАРОД ЈЕ ИЗГУБЉЕН!

Сваки народ на земљиној кугли данас је изгубљњен ако нема матичну државу, а ми смо на путу да је изгубимо. А то што ће нас бити 10 милиона по свету то уопште неће бити довољено да опстанемо као народ.“

Биљана Ђоровић:

„Да ли се можемо ипак надати неком буђњу витализма… што је неопходно за опстанак народа?

Милан Брдар:

„Па доро, ево… надамо се, али је неопходно да се то и пробуди на следећим изборима. Следеће 4 године, овакве и сичне политике за Србију је кобно! Ја то тврдим! То је већ кобно за Србију! И после те 4 године, значи 2017-те, 18-те, ја мислим да ће бити касно!
Пазите, можемо рећи кад говоримо о томе да ли се надамо. Ја не морам да се надам, ја знам, емпиријски. Чињенично. У овој земљи стасава генерација српских националиста. То су ови данашњи клинци у средњим школама, евентуално прва, друга година студија. То су та деца која све гледају, која су се забављала, која нису хтела да се баве политиком. Како улазе у студенско доба постају заинтересовани. Али, којима је већ мање-више, свега преко главе, јер су видели све лажи, све су то прошли. Почевши од своје куће, па… група вршњака, факултет, школа, школа, факултет, и остало. Тако да нема сумње да у овој земљи стасава генерација националиста, то јест патриота који ће бринути о овој земљи.
Али ја се бојим да неће то бити спас, јер ће они наступити на сцену касно!

Кад ови буду већ све дотукли…!
И када та генерација неће имати чиме да поврати земљу у живот!
Тога се ја плашим!
Дакле, није спорно да ли ће бити људи… биће их!

Ови својом политиком, својим понашањем индукују српски национализам, који је по мени, У ОВОМ МОМЕНТУ, ЈЕДИНО РАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА САМООДБРАНЕ!
Али нећемо имати ништа сем генерације младих људи… пазите, они морају да дођу у неке тридесете године, да дођу на сцену тамо негде за 6,7 до 10 година. Видећете ту квалитативну промену.

Али овде ће бити гола сиротиња!
Опустошена белом кугом!!
Без ичега!!
Са рафовима стране робе генетски модификоване!! Са расточеном државом!/strong>
Тако да ће то бити, јел, онако…

као запуштена башта кроз коју је прошла свиња!!!

Да се ово не би десило потребно је да учинимо промене већ на следећим изборима, и у следеће 4 године. Али на изборима треба да се пријави нека патриотска организација. Видећемо ко ће се пријавити.
Ако се пријаве „Двери – Покрет за живот Србије“ нужно је гласати за њих, све остале партије: ДС, ДСС, СРС, СНС, ЛДП, НС…НЕ! НЕ! НЕ!

Ако се пријави још нека патриотска организација, треба проћи цензус, и направити патриотску коалицију, то је по мени изтлаз, што се тиче избора.

О историјском и демократском значају 5. Октобра


Аутор: Ратко Крсмановић
30. септембар 2010.

Уз сваку годишњицу петооктобарских догађаја, неизбежан је заглушујући закључак мање-више свих лидера ДОС-а, како је по среди „велика историјска победа демократије, промена, те да је ДОС испунио своја обећања…“ Страни медији су писали да је „Србија поново пронашла своју душу“. Та „велика победа“ и „проналазак душе“ су отпочели у пламену највеће државне институције – Парламента, пламену државне телевизије, оружаним активностима тзв. кризних штабова и криминалних група, њиховим упадима у државне институције, управе и јавна предузећа. Пљачке су биле само колатерална штета. Обични учесници демонстрација нису могли ни претпоставити да ће њихови лидери постати инструменти у рукама Запада за разарање СР Југославије а потом и Србије.

Продаја заводљиве приче о хипер срећној будућности у коју нас воде већ 10 година, није више убедљива ни за саму структуру ДОС-а.

вештина обмане

Нису била делотворна ни накнадна дисциплиновања непослушних. Извођачима радова на петооктобарским догађајима, заглибљеним у амбијенту корупције, подвала, афера, медијских цензура и манипулација, за даље трајање и пут „демократизације“ био је потребан и 6. Октобар у виду ванредног стања како би се звезде револуције лишиле сваке евентуалне сметње или неповерења у народу. „Ово је шести октобар, ово је нешто што је Србија очекивала“, пенио је од јарости и гнева током ванредног стања лидер ДОС-а и принц револуције Владан Батић (интервјуу за Блиц, 7. април 2003). Међутим, чак ни прагматични Запад није могао дозволити толику количини кршења људских права и суспензију демократске фасаде од стране „ватрених револиционара“ а у виду акције „Сабља“, осмишљене за обрачун са „непријатељима“. Ипак, у народу је остао страх као најсмртоноснији вирус који се ширио медијима. Био је то ефикасан начин да се скрши свака снага колективног деловања и жеља да се бране идеали правде и слободе. Наши ватрени присталице револуције, ни данас не губе наду у могућност репризирања француских одмазда и гиљотина од пре 200 година и новог револуционисање српског друштва. „Сада је јасно да 6. октобар никада није свануо и да посао мора да се уради до краја“ (Владан Батић у изјави Куриру, 5. октобар 2004, стр. 5).

Да бих се лишио евентуалног субјективизма у оцени ових догађаја и последица које су уследиле, послижићу се само неким подацима из књиге „Игра сенки“ Тима Маршала. Из његове књиге, која је својеврсна хронолологија припреме и извођења пуча у тадашњој СР Југославији, постаје јасно да је Запад пројектовао, финансирао и непосредно руководио петооктобарском “револицијом”, а потом обилато наплатио своју улогу кроз економску, финансијску и свестрану колонизацију земље. Наравно, рачуни се и даље испостављају. Запад је омогућио да сами, непосредни извођачи радова на њиховим пројектима колонизације наплате своју “револуционарну” улогу. Док се Маршал хвали улогом страних обавештајних служби на Балкану, улогом Запада у акцијама “Бљесак” и “Олуја”, наоружавању и обуци ОВК, овдашњи медији су заокупљени спровођењем агитпроповске политике ДОС-а и поданичког сврставања у ред асанатора поља злочина Северноатланске алијансе, покушавајући да прикрију или игноришу наставак НАТО злочина који се одвијају према нашој земљи и нашем народу, почев од даље разградње државе, злочина пред илегалним хашким трибуналом где се покушавају сакрити њихови почињени злочин против мира као родно место свих каснијих злочина и изместити одговорност на друге стране. О пучистичком карактеру ових догађаја говори сам Маршал на крају књиге, износећи податак да је Велимир Илић с колоном возила од 22 километара понео оружје и повео паравојску као и тим кикбоксера, што је “личило на државни удар”.

У поменутој књизи, уредник и новинар „Скај њуза“ нас обавештава о дугогодишњим припремама за “рушење режима у Београду”, те да су завршне припреме одржане у Лакташима код Бања Луке, као и да су се тада састали представници британске обавештајне службе МИ6 и наше војне обавештајне службе. Британци су добили уверење да се војска неће мешати у предстојеће догађаје и да неће пуцати у народ уколико буде бранио “демократски изабрану владу”.

Између бројних података он наводи да су стране обавештајне службе, пре свега британске и америчке, а затим и немачке, уложиле 60 милиона долара у независне медије, од 1997. године, потом у Отпор, а на крају, после НАТО бомбардовања 1999. године, у српску опозицију да би им помогли да с троне збаце Слободана Милошевића. Да то није успело 5. октобра, следећа прилика би се указала тек за неколико година, сматра Маршал.

лепо упакована лаж

Данас, чак и већини учесника ових догађаја, ношених обликованим уверењем о неопходности промена, постаје јасно да се иза деморатске фасаде крије намесничка, уцењена власт и корумпирана државна управа, која непрекидно арчи оно што је остало после похаре мултинационалних корпорација, не питајући за цену и последице. У исто време владајућа коалиција и даље понавља изанђалу паролу како је главни циљ њене политике улазак Србије у Европску Унију, шта више, “без алтернативе”, што заправо значи континуирано спровођење колонијалне и окупационе политике запада. Свако разумно и стварно развојно решење превазилажења заосталости, очувања интегритета, спречавања корупције и подела у друштву, условљено је тзв. релном политиком, односно прихватањем решења која диктира Запад.

Дакле, Запад јесте пројектовао и финансирао нашу “револуцију” да би потом вишеструко наплатио своју улогу кроз уништавање домаће привреде, образовања, система вредности, одбране, окупацију земље од стране мултинационалних компанија и банака које суштински данас владају Србијом. Истовремено, Запад је омогућио да већина ликова из галерије заслужних револуционара наплати своје услуге, који су иствремено били најдоследнији реализатори пројекта темељног разбијања најпре Југославије а потом и Србије. НАТО трупама су широм отворена врата и сви војни ресурси , отима се Космет, прети Санџаком И Војводином, гази се Република Српска… Ми ћемо све то бранити свим средствима само не и војним, што у преводу значи да и нећемо ништа бранити.

Историјски посматрано, заиста би се овај период могао сврстати у онај део политичке историје у коме Србија није одлучивала о својој судбини. То и није нарочита новост нити откриће јер је у таквом стању односа и решења Србија живела већи део свог живота. Међутим, сама историја није тако егзактна наука где постоје строге формуле и решења, али ни једно објективно сагледавање односних догађаја неће моћи избећи оцену о деструктивности И штети нанетој Србији и српском народу током и након петооктобарске револуције. Намесничка власт јесте испунила обећања, али, коме И за кога?! У амбијенту подвала, афера, превара, манипулације, медијских цензура, увожења разних трендова и вреднсти страних овдашњој култури и традицији, просечном грађанину остају недокучиве или недовољно разумљиве последице овакве „историјске победе демократије“. Остаје недокучива, поред свих „транспарентности“, грабеж плодова рада грађана Србије, природних ресурса, изврнуте колевке нерођене деце, гњечење слободољубиве и патриотске свести. Замагљена је слика, да је снага ове власти на туђим ногама, да је семе српског живота у туђим рукама.

%d bloggers like this: