Препород живота: Здрави без лечења (намештање атласа – првог пршљена)


Сам наслов овог чланка, је у ствари наслов књиге Предрага Ђорђевића: „Препород живота – Здрави без лечења„. Укратко, Предраг нам у својој књизи описије да је кључ за човеково здравље и дуговечност намештање атласа, тог првог вратног пршљена, на правом анатомском месту, пошто је скоро свима нама људима, атлас од самог рођења дислоциран, односно није на правом анатомском месту. Да још једном поновим, аттлас је дакле први вратни пршљен који се налази одмах испод лобање. Једноставним речником речено, атлас је „шраф“ који спаја главу и кичму (тело). Ево његове локације:

Предраг Ђорђевић је још од детињства стално био болестан од разних болештина, а то се касније наставило и током његове зреле доби, од 40-те године престао је да се лечи, али и даље није губио наду да ће се излелити, читао је разне медицинске часописе, разговарао са лекарима не би ле сазнао како да се излечи и реши своје здравствене проблеме. И таман кад је размишљао да се пресели на Куби и тамо проведе остатак живота, десио се нагли преокрет. Док је тражио часопис „Атлас“ са текстовима о Куби, случајно је угледао насловну страну једног магазина о здрављу, са следећин насловом и поднасловом:

Наместите атлас – Продужите живот
Измештен први пршљен је узрок већине болести

То је био чудесни преокрет у Предраговом животу, знао је да је на путу излечења, јер је узрок свих његових здравствених проблема у измештеном атласу, који није лежао на правом анатомском мести, стога решење је наравно било довести га на правом анатомском месту.

Убрзо је Предраг пронашао човека из Швајцарске (Рене Шимперли) који ће да му намести атлас, тако да је Предраг коначно оздравио у својој 51-ој години живота…

Убрзо је основао своје удружење „Препород живота“ у којем има и лекара званичне медицине, усавршио је унапредио Шимперлијеву методу намештања атласа, тако да је створио своју сопствену методу, затим је покренуо и обуке, да што више људи обучи својом методом намештања атласа. У доста градова по Србији, Предраг има огранке своје организације где су обучени људи наставили да путем његове методе намештају људима атлас, тако да организам се после сам враћа у нормали, долази до оздрављења, а та оздарвљења иду сходно одређеним болестима које су мучиле сваког појединца пре него што је наместиоа атлас Предраговом методом, тако да неко оздрави потпуно за пар месеци, неко и брже, неко за годину-две, у зависности од случаја до случаја…

Ево шта је за Предрагову методу намештања атласа рекао др Душко Ристивојевић, као рекцију на Предрагову књигу: „Препород живота – Здрави без лечења“ (скини књигу):

Подржимо велику идеју

Коме се обраћа писац ове необичне књиге?

Обичном  човеку – да му понуди здрављ  на доступан и приступачан начин. Лекарима специјалистима из разних области, да медицинском методологијом и истраживањима дају и научну потврду ове методе довођења организма у природан склад и хармонију, а то је ЗДРАВЉЕ.

Ефикасност и делотворност  ове методе Предрага Ђорђевића се  потврђује свакодневно, али то није довољно да би ова метода добила на масовности и да би истовремено била заштићена од злоупотребе шарлатана и имитатора који би је упропастили. Нажалост, многе велике идеје су пропале у зачетку на овим просторима, на  штету нашег народа. Не  дозволимо да се то догоди и у овом случају, па зато подржимо овог човека и његову идеју.“

А сада вам преносим Предрагов пут до излечења којег је он лично описао у књизи „Препориод живота – Искуства препорођених“. Све је пренето са сајта Предраговог удруижења: „Препород

Извор:
https://www.preporod.org/knjige.html

Искуство Предрага Ђорђевића…

Како сам постао атласолог

Предраг Ђорђевић

      Мој атлас је намештен 26. септембра 2009. године, и тога дана сам поново рођен, тачније – препорођен. Морам да нагласим да ми је „препорођендан“ важнији од рођендана.

Тада ми у Србији још нисмо имали своје атласологе, него су нам атлас намештали људи из иностранства, који су једном месечно долазили у Београд и примењивали „Атласпрофилакс“ метод швајцарског изумитеља Ренеа Шимперлија. Испунио сам упитник својим многобројним обољењима и потешкоћама, чак сам и маргине потрошио, а то није било све. Имао сам педесет година, а изгледао сам као да имам деведесет.

Од раног детињства сам био страшно осетљив и слабашан, мучиле су ме алергије, упале, прехладе, исцрпљеност и замор, а у трећем разреду сам пуна четири месеца провео у болници. Схватио сам колико сам осетљивији од друге деце и због тога сам се осећао јадно, немоћно и збуњено. Касније, у зрелом добу, почеле су да ми загорчавају живот главобоље и јаки реуматски и неуролошки болови, а имао сам и преосетљивост на поједине намирнице. Рецимо, мирис диње, лубенице, краставца или паприке нисам могао да поднесем, a камоли да тако нешто прогутам.

Негде до своје тридесете године уздао сам се у званичну медицину, али ми она није могла помоћи. Тражећи узроке проблема, већ од двадесете године подробно сам разговарао са лекарима и читао медицинску литературу. Схватио сам да је главни узрок мојих болести у мом телу, а не ван њега. Кад сам дигао руке од званичне медицине, окренуо сам се природној и доживео извесна побољшања, али се нисам избавио. Штавише, у четрдесетим годинама су ми се појачали сви дотадашњи проблеми и настали нови, попут ужасно болних афти у усној дупљи. Неуралгични болови у десној јагодичној кости трајали су ми по пет дана непрекидно. Од њих не може да се спава, да се једе, да се живи…

У то доба у нашој кући одраста троје деце и ја крајњом снагом себе потискујем да би они што нормалније живели. С нестрпљењем чекам да постану пунолетни, па с мојим животом шта буде…

Од четрдесете године се више нисам подвргавао никаквим лечењима. Изгубио сам сваку наду и помирио се с тим да ће ми, како иду године, бивати све горе. Болови ми нису давали да спавам ни да радим, а општа слабост и безвољност била је стално присутна. Замишљао сам да ћу се у педесетим годинама преселити на Кубу, јер ми тамошња клима не би изазивала болове које покрећу контрасти у температури. Тешко би ми пало одвајање од тројице мојих синова, али нисам хтео да ме гледају слабог и болесног у старости, нити да будем терет било коме.

И таман кад сам одустао од живота и хтео да се повучем на место где ћу да скончам, почетком септембра 2009. наиђем на новински чланак о атласу…

Кроз три недеље атлас ми је био намештен. Швајцарски метод је у мом случају био сто посто делотворан, јер спадам у једног од три хиљаде људи са свега две врсте измештености – улево и уназад. Касније ћу, помно истражујући, открити да постоји чак пет врста измештености атласа, а Шимперли је знао за три. Његов метод је био најуспешнији од свих других, а ПРЕПОРОД МЕТОД НАМЕШТАЊА АТЛАСА је резултат темељне допуне и усавршавања Шимперлијевог метода. ПРЕПОРОД МЕТОД је данас једини потпуно поуздан поступак, којим се атлас прецизно поставља на тачну анатомску позицију.

За свега три месеца од намештања атласа, до краја те, 2009. године, ослободио сам се већине проблема који су ме мучили читавог живота. Последња ми је нестала неуралгија, након две и по године.

У Чачку, где сам тада живео, бавио сам се јавним послом, и сви су знали колико сам болестан био и колико ми је намештање атласа помогло, тако да је око двеста људи убрзо после мене наместило атлас.

Изгледало ми је невероватно да више нисам изнутра стар и опхрван болестима. То ме је потпуно подигло и улило ми нову снагу и вољу не само да живим, него да и сам доприносим здрављу људи.

Кроз годину дана Шимперли је организовао обуку у Србији, коју смо прошли нас шесторо. Уз мене и мог сина Филипа, ту је било и троје лекара. Цена обуке је била висока – двадесет хиљада евра по кандидату, тако да сам за себе и свог сина потрошио сву уштеђевину за старост. Но, вредело је, од тада смо помогли многим људима, а ја обуку у Удружењу ПРЕПОРОД ЖИВОТА држим бесплатно, како би што пре што више људи постигло добро здравље.

Шимперли је укупно обучио четири стотине људи на планети. Мој син Филип је био најмлађи у нашој групи, али му је добро ишло. Штавише, кад је неко из Београда једном приликом позвао телефоном Шимперлија с намером да отпутује код њега, он је казао: „Нема потребе да долазите у Швајцарску, мој најбољи студент на планети, Филип Ђорђевић, живи у Београду.“

Три месеца по завршетку обуке радио сам по уговору са Шимперлијем, према којем његов метод не сме да се мења. Међутим, том методу је нешто фалило. Мене је намештање атласа изузетно болело, као да ће ми откинути главу. Пребледео сам, ознојио се, осетио мучнину, умало нисам пао у несвест…

Када сам ја био одговоран за прва два човека које је намештање атласа довело близу несвестице, обуставио сам рад, не желећи даље да мучим људе. Упркос болу, атлас им не би био намештен како треба и излечење би било де-лимично. Нерадо сам прекршио уговор, али сам морао даље да истражујем како је могуће у потпуности наместити атлас. Без обзира на огромне трошкове обуке, пре бих остао у доживотном минусу него што бих наставио да практикујем недовољно добар метод.

Убрзо сам осмислио сопствени метод, смањио број притисака на потиљку и повећао им ефикасност. Све у свему, мој метод је знатно мање агресиван и многи га доживљавају као мало јачу масажу. Најмлађе дете чији сам атлас наместио имало је 45 дана, а најстарији човек 96 година.

Намештање атласа има непроцењиву вредност, као и сам живот. Срећан сам што сам основао Удружење ПРЕПОРОД ЖИВОТА, прву нашу фабрику здравља.

Вероватно овај мој посао и није посао. Често радим и по десет сати, а на крају дана сам одморнији него на почетку. Доносећи другима олакшање, олакшавам и себи, нема умора. Жеља ми је да за мог живота бар једна милијарда људи на планети намести атлас, а онда ће, убрзо за њима, и сви остали.

Погледајте и неке видео прилоге где Предраг говори о својхој методи намештања атласа, док на овом ју тјубе линку можете погледати искуства излечених, међу којима има и познатих личности, има и доктора…

Предраг Ђорђевић о настанку препород масаже потиљка (24.12.2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Предраг Ђорђевић, Данијела Савићевић – Атлас Профилакс (03.06.2012.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Четврта емисија „Чвор живота“ – Како наместити атлас (212.06.2014.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Покрет за препород: Перунови Вртови


Перунови Вртови

У Србији се зачео и родио један уметнички, исцелитељски, духовни и еколошки покрет под називом: „Перунови Вртови„. Ко жели да помогне покрет, добродошао је. Да би сазнали нешто више о Перуновим Вртовима, преносим речи једног од креатора покрета:

Ова је моја песма постала темељ једног уметничког, исцелитељског, духовног и еколошког Покрета у Великом Гају (у општини Пландиште, а у Банату), који смо заједнички осмислили мој пријатељ, Др Зоран Стојановић, из Вршца, и ја!

По замисли Др Зорана Стојановића (иначе, ортопеда-хирурга, који је пре неку годину напустио званичну западну медицину, и прешао на древне методе духовног исцелитељства), ово би, истовремено, требало да буде и Покрет и Школа самоисцељења и самоизлечења илити самооздрављења! Сва та Древна Знања, превасходно Ведских Срба и Руса, о Свеколикости Живота и Живљења, уткана су у темеље, како Покрета тако и Школе.

И Покрет и Школа обједињени су под именом Перунови вртови!

Мој је пријатељ, Др Зоран Стојановић, дошао до самопознања, да су све болести савременог човека, последица његовог удаљавања од Природе и Духа, те да ће се поновно исцељење и оздрављење, уистини, догодити само онда када се човек врати Природи и Духу Стварања! По веровању, и сазнању, Др Стојановића, свако је самоме себи једини истински лекар и исцелитељ!

Дакле, Др Стојановић, у Перуновим вртовима, жели да пренесе своја искуства, знања и сазнања, свакоме ономе ко жели да крене овим Путем Посвећења, те да свако самога себе и лечи и исцељује. Ми се надамо, и верујемо, да ће неко у Србији ово препознати, и да ће стати иза нас.

Све смо осмислили, заокружили и надахнуто написали. Имамо кућу од двеста квадрата. Имао баште и вртове. Имамо у селу три парка за духовно тиховање и за летња предавања.

Село је на путу ветрова са Карпата уистини ваздушна бања!

Једино нам недостају скромна средства, од општине и од покрајине, па да се на стотине људи учини радосним и задовољним животом у Истини и у Лепоти!“

Прилози покрета, текстови, песме…

Драган Симовић: Кад јечи дрво и плаче гора


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Великој Мајци у Светлости

Кад јечи дрво
И плаче гора,
Сетан је тада
И тужан
Син Твој,
Премила Мајко
Милости пуна!
(Песник Румених Облака)

Једном сам, у једној гори, а догодило се то у детињству раном, доживео нешто што је у мом бићу, у души мојој, остало записано за сва времена. Једног дана, у прамалеће, у рано пролеће, а дан бејаше предиван и небо бејаше дивотно плаветно, поведоше ме ујак и стриц у планину, да гледам како они секу дрво у шуми. Мене су сместили на један пропланак, одакле све бејаше видно и прегледно, а они се, са секирама и пилом, спустише низа страну у тек пролисталу букову шуму. Одабрали су једну моћну и високу столетну букву, и стали су да засецају наизменице час с доње а час с горње стране. Секли су тако, не знам колико, кад секирама а кад пилом, док сам ја све време то посматрао, зурећи у врх крошње.

А онда сам, у једном трену, видео како дрво подрхтава, од корена до највише гране у крошњи. Испрва је дрво само подрхтавало, а онда је почело да јечи. Да, та столетна буква заиста је јечала, као човек коме злотвори чупају душу, кога крвници муче на страшним мукама. У следећем трену, чуо сам застрашујуће крике, и одмах иза тога продоран врисак који се пронео гором, и разлио се далеким брдима; и све је уоколо затреперило и зањихало се, и ваздух се усталасао, да би се, у магновењу, заорила застрашујућа грмљавина и тресак силан узвинуо пут неба као да се брда сорише.

И одмах потом, чудесна тишина, и мук. Као да је све у трену застало, као да се земаљско време зауставило, као да је све живо изненада утихнуло. Погледао сам у небо, и на плаветном небу, између двају као снег белих облака, угледао два орла сура.

Погледао сам у стрица и ујака, и видео их како седе на земљи, и сами некако збуњени и зачуђени, и сами скоро преплашени. Ништа ме нису питали, ништа их нисам питао, а као да смо, на неком немуштом језику, између се разговарали.

Тог дана сам (а било је то у раном детињству, пре мог поласка у школу), схватио нешто што ће у бићу моме, у души мојој, остати златним сунчевим зраком заувек записано. Да, схватио сам да је дрво живо, да има душу, да осећа бол и да тугује и јечи као човек. Од тог дана, заволео сам дрво, заволео сам дрвета, заволео сам шуме, заволео сам горе. Од тог дана, сваком бих се дрвету обраћао као ближњему својему, миловао сам га, и тепао му, а доцније и разговарао с њим.Од тог дана, почео сам да се дивим и чудим сваком дрвету, да га истражујем, да га упознајем, да га препознајем, да му поверавам своје снове, своје тајне.

А доцније, много доцније на својим путима, научио сам и освестио, да шаљем дрвету љубав и да љубав примам од дрвета, да седим испод дрвета наслоњен леђима на стабло при корену, и да осетим исцељујуће дејство дрвета, да осетим како ми извачи свеколику нечистоту, како ми исисава сваку бољку и болест, какоме окрепљује и укрепљује, како ме јача и снажи.

И кад се после толико лета, снова сретнем са дрветом из детињства, тада и осећам и видим његову радост, али истовремено и благ прекор што се за дуго нисам појављивао!

Често срећем своје пријатеље, који су се уистини посветили заштити Природе; али су детињство проживели у граду, на плочнику, између бетона и челика; и док слушам њихове приче, њихово појимање Природе, ја лепо видим како им у свему томе нешто недостаје. Све они разумно причају о лепотама и чарима Природе; нема ту шта да се замери; али они Природу, ипак, посматрају споља, извана, и никада неће моћи да допру до самог Бића Природе!

И опет слушам друге пријатеље, мудријаше и мислиоце, који хвале животиње (обично псе и мачке!), и мени се уносе у лице док се упињу да ми објасне оно што сам знао још пре рођења њихова; ја се тада чудом чудим, како ти мудријаши и мислиоци појма немају, да су дрвета још тананија, још племетнија и дивотнија, и још умилнија, од сваке животиње коју они хвале!

Заиста, у Природи је све живо и, све има душу!

Ако не видимо душу у свему, у Вас Роду (како су Бели Срби звали Природу и Пра Васељену), онда, уистини, ништа видели нисмо!
Овај ћу свој лирски запис завршити стихом:

Ништа тако свирати не уме
Бајну свирку од Искони плаве,
Ко нада мном тополе кад шуме,
Кад под ветром повијају главе.

%d bloggers like this: