Драган Симовић: Велика Правасељенска Завојница


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Све оно што се догађа и што ће се догодити, већ је давно догођено, и у праисконим спевовима опевано.
У Махабхарати, древном спеву ведских ришија, наћи ћете јасну и потпуну слику,
наћи ћете документарни филм у песничкој речи, наше блиске будућности.
Велики свети рат између бића светлости, на једној, и небића таме, на другој страни.

Већ је отпочело галактичко разлучивање, космичко разлучивање оних који су за Светлост од оних који су за Таму.
Оно што је доживела Стара Атлантида то ће доживети и Нова Атлантида.
Све се понавља, и све се враћа на Почетак, на НадПочетак, будући да се све одвија по Великој ПраВесељенској Завојници.
Велика ПраВасељенска Завојница јесте Потка Вечности.

02

У времену које долази, које ће убрзо доћи, биће битна Свест.
Свест о божанском пореклу, о прецима и о себи.
Свест ће нас ослободити страхова и брига, Свест ће нас ужижити у садашњи тренутак,
у овај тренутак, у вечно сада.

Галактичко разлучивање већ је отпочело.
Одвија се свуда око нас у концентричним круговима.
Одвија се и по Космичкој Спирали.

Приметићете како се свуда око вас људи опредељују из свог унутарњег бића,
како се разлучују, како се разилазе.
Разилазе се како по Вертикали тако и по Хоризонтали.
Приметићете како има Срба и Срба.
Како су Срби већ унапред опредељени и разлучени.
Како се једни окрећу ка Светлости а други ка Тами.
Како су једни за Светлост са Истока, а други за Таму са Запада.
Како једни прослављају Живот а други славе Смрт.

Приметићете како су им лица различита, како им је поглед различит, како им је мирис душе различит,
како су им мисли различите, како су им осећања различита.
Дојучерашње суседе нећете више препознавати.
Они су само привидно били ваши суседи.

03

Почетак великог космичког разлучивања догодио се на Косову,
али се од Крима све убрзано одвија.
Све се одвија по Великој Божанској Спирали.
Ништа више није као некад, нити ће, пак, ишта више бити као некад.
Разлучују се расе, разлучују се народи, разлучују се државе, разлучују се племена.
Још мало, само још мало, и кренуће немири у свим земљама, у свим народима, у свим родовима.

Распашће се све вештачке творевине, распашће се Империја Зла и Империја Звери, распашће се сви трабанти и сателити, распашће се све марионетске владе свуда у свету, распашће се све оно што су невидљиви жреци Црнобога вековима на крви градили.
Запада више неће бити.
Нове Атлантиде више неће бити.
Ничега од Зла и Звери више неће бити.

Драган Симовић: Истина о нама


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

ИСТИНА О НАМА

Германи, Нормани, АнглоСаксонци и сви ини Западњаци већ вековима, преко својих књига, шире лажи о нама.
Какви су били, такви су и остали, само што су данас још грђи и гори.
Али, проблем није у њима, већ у нама!
Проблем је у нама, зато што ми размишљамо о њима; о ономе што они мисле, пишу и говоре о нама!
Размишљајући о њима, ми им придајемо важност коју они нити имају нити заслужују.

У самој суштини, сви ти западни народи нису човечанству подарили ништа племенито, узвишено и значајно; ништа од онога чиме би људски род могао да се подичи.
Уосталом, сви западни народи скупа чине тек једну петину од свеколике глобалне популације народа!
Четири петине људскога рода нису, нити желе, нити могу бити Западњаци!

У последње време, читам разне чланке, анализе и студије наших новинара и историчара,
који стручно и научно, разјашњавају и расветљавају покушаје ревидирања (преиспитивања,
проверавања и преиначења) званичне историје, а уз стогодишњицу почетка Првог светског рата,
с једном једином намером – да Срби (ја бих рекао и Руси!), буду представљени као реметилачки чинилац
устројства европских (западних) народа!

Као што рекох, све је то већ виђено давно, по ко зна колико пута, и чему се ми то, пак, чудимо!?
Као да се то по први пут дешава!
Све се то дешавало по стотине пута у повесници и паметарници словесног човечанства.
Није важно шта Западњаци мисле, говоре и пишу о нама; важно је шта ми мислимо,
говоримо и пишемо о себи; како ми видимо и појимамо себе.
Нашу повесницу и паметарницу не могу да пишу други (понајмање Западњаци!);
нашу повесницу и паметарницу можемо да пишемо само ми; и дужни смо да је пишемо!

Хајде да ми, већ овога часа, започнемо писање својих светих књига, па онда све те књиге да преведемо на руски, шпански и кинески, како бисмо цео свет упознали са нашом Истином.
Ми смо дуго грешили у томе, што смо наше свете и битне књиге, преводили на енглески и ине западне језике, уместо да смо их одмах преводили на језике азијских и латиноамеричких народа.

За оне који нису упућени, представићу редослед најраспрострањенијих језика у свету:
кинески, шпански, енглески, руски, немачки и француски.
Као што видите, енглески је тек на трећем месту, а руски је одмах иза енглеског!
Немачки и француски заостају за руским; односно, руски се креће узлазном,
а немачки и француски низлазном линијом.
И каква је онда сврха превођења наших светих књига на енеглески,
када Енглези и Амери и иначе све мање читају књиге!?

Уосталом, свеколике западне књижевности могу стати у руску књижевност деветнаестог века!
Заиста, проблем није у Западњацима, већ у нама.
У нама је проблем, зато што и даље Запад доживљавамо као Средиште Света,
а Запад је (у овоме времену поготову!) тек једна од провинција Словесног Човечанства.
Последњи је час, да се ми Срби пренемо и освестимо, те да сазерцамао свет бистрога Ума и јаснога Духа!

Агонија Европе у жару цивилизацијског рата


Аурор: Проф. Светозар Радишић

КАБАЛИСТИЧКО-ЈЕЗУИТСКА КОНЦЕПЦИЈА ЗА СТВАРАЊЕ НЕОРОБОВЛАСНИЧКОГ ПОРЕТКА У СВЕТУ ПОКАЗАЛА СЕ КАО ВЕОМА ЕФИКАСНА ПРОТИВ ИСТОЧЊАКА, СЛОВЕНА, ПРАВОСЛАВЉА И СРБА

www.svetozarradisic.com

Преузми текст:
Агонија Европе у жару цивилизацијског рата

Садашњу агонију Европе описали су савременици Напуљског философа Бенедета Крочеа, попут Карла Сфорце, Лиуђи Пирандела, Томаса Мана, Андреа Жида, Пола Валерија, а наговестио је и Семјуел Хантингтон предвиђајући „сукоб цивилизација“. Најумнији људи с почетка 20. века знали су шта следи када свет воде декадентне Сједињене Америчке Државе, а Хантингтон се преварио само у једном – није схватио да је рат цивилизација постојао од њиховог настајања. У Европи се, како је то рекао Пол Валери, сукобљавају западна – квантитативна и источна – квалитативна цивилизација, а све што Европљани доживљавају су последице тог сукоба.

Занимљиво је да су у источним земљама често постојале поделе на „прогресивна“ прозападне и „назадне“ националне снаге. У Русији је из тежње да се мисли и живи као на Западу настао Санкт Петербург, не би ли што више личио на Венецију. У Србији је спевана и песма у којој се помиње „западњачка река“. Источна суптилна духовност је сметала наводној западној ефикасности и прорачунатом позитивизму.
Нажалост по Европљане и читав људски род, тренутно побеђују похлепни и похотни мегафинансијери Запада, чија је философија заснована на све опаснијем, самопрождирућем тора-талмуд-кабалистичком низу. Европску унију предводи Европска комисија, која служи најимућнијим финансијерима обједињеним староегипатским магијским иницијацијама. Недовољно развијени ум „светске елите“ не успева да реши проблем све веће насељености планете, у условима претварања природних рудних и енергетских потенцијала у робу, очевидног недостатка енергије и опште загађености и заражености живих бића и животне средине.

Чујте Срби»“ ништа се променило није од времена када су Владимир Дворниковић, свети владика Николај Велимировић, свети Јустин Ћелијски, Милош Црњански, Јован Дучић и Рудолф Арчибалд Рајс говорили да „Стара дама“ (Европа) никад неће опростити Србима што имају другачије писмо, припадају византијској култури, имају крсну славу и фреске, знају шта је частољубље, добротољубље и правдољубље…

УМИРЕ ЕВРОПСКИ МОРАЛ

Злурадују се обични, опљачкани људи, када чују да је ухапшен неки од њихових дојучерашњих вођа. Реч хапшења се све чешће помињу уз имена политичара. Слободан Милошевић, Мило Ђукановић, Хашим Тачи, Агим Чеку, Иво Санадер… Све чешће се помиње да су неки од њих као што су Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман, Јосип Броз…. измакли судским процедурама. Свакодневно се помињу имана политичара који су стекли иметак у правним процедурама које омогућавају пљачку. На Интернету се праве анкете о томе ко је најкорумпиранији политичар (Млађан Динкић, Божидар Ђелић, Бојан Пајкић, Борис Тадић, Драган Шутановац, Ненад Чанак, Вук Драшковић…), или ко се од „тајкуна“ више и брже „снашао“ Мишковић, Карић, Шарић, Беко, Марковић, Митровић, Ђилас…, или ко је већи издајник Борис Тадић, Вук Бранковић, Вук Драшковић или кум Вијуца. Једно је сигурно да се „демократама“ допао западњачки, материјалистички начин размишљања и да нико од њих не мисли да су људи све гладнији због њихове похлепе.

У Србији, због западњачког односа према истини, политичари више брину о хомосексуалцима, него о отворено прозваним и угроженим источњацима, словенима, православцима и Србима. То се догађа у још увек српској Србији, коју су окупирали Европска комисија, НАТО и Оебс преко својих доушника и истомишљеника. Тешко је доказати тзв. демократама да демократија не постоји, када они то до сада нису схватили. Још је теже да схвате да је свет подељен на Исток и Запад и да су они инструменти помоћу којих Запад поништава Исток. Никад очигледније и отвореније није изгледао рат те две цивилизације.

Срби су се одрођавали у процесима германизације, латинизације, поримокатоличавања, исламизације, арбанизације… Свеже су ране настале одвајањем Срба из Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Те ране трају и боле од Титове одлуке да настану три нова народа Муслимани (верници), Црногорци и Македонци. Сада Срби не могу до својих Плитвичких језера, крај којих су вековима живели, а туђинци су у својој северној Македонији и северној Црној Гори. Запад наставља продор на исток и сваколико освајање простора западно од реке Дрине.

Срби су поражени, окупирани, опљачкани и понижени. Очевидни губитак слободе оверен је ниподаштавајућим понашањем марионетске власти. Чини се да је највећи проблем изумирање, јер Срба је све мање бројно, а још већи проблем је што се потискују из политичких, школских, медијских, правних, културних и осталих институција и система у Србији. Сви су у Србији заштићенији од Срба. Можда ће бити боље када Срби у Србији постану мањина. Граница између истока и запада на реци Дрини постала је фатална за Србе, а истовремено мостобран и одскочна даска за нови напад Запада.

ХАШИМ ТАЧИ – РАТКО МЛАДИЋ 1:0

Мада је сулуда идеја да Србија и Срби буду под санкцијама због било каквих поступака Србина рођеног ван Србије, ту врсте примене прекомерне силе од стране Брисела и Стразбура српски владари су благонаклоно прихватили. Стога је председник Србије Борис Тадић, 12. новембра 2010, уочи посете Италији, изјавио је да је хапшење хашког бегунца Ратка Младића „велика обавеза за српску државу и њену демократију“ и да ће, независно од захтева Европске уније (ЕУ) и Хашког трибунала, Београд свакако ухапсити Младића, јер је „оптужен за ратне злочине и према домаћим законима“. Обећање је испунио и уписао се на списак најомраженијих политичара, који су из било ког разлога тврдили да су Срби.

Можда је разлог за таква схватања Бориса Тадића чињеница да ни он није рођен у Србији, или истина да је тек недавно постао пуноправни грађанин Србије, па му је веза са Ратком Младићем остала свежа и снажна, будући да га сматра својим истинским сународником. Тек, нелогично је што је хапсио држављанина суседне, пријатељске земље Републике Српске, земље настале комадањем катастарски српског простора.

Изјаве председника Србије Бориса Тадића у вези са генералом Ратком Младићем нису биле ретке. Он је већ изјавио да Влада Србије чини апсолутно све што је у њеној моћи да лоцира и ухапси хашког оптуженика Ратка Младића: „Верујем да ћемо га временом успешно лоцирати и ухапсити… Протеклих 15 година, морам са жаљењем да кажем, није увек било политичке воље за његову екстрадицију“, рекао је 2010. године Тадић и верно се насликао. Заборавио је да Младића нико није прогонио до 2000. године, а да су се „демократе“ сетиле српског генерала тек 2003. године. То значи да су га тражили најдуже осам година. Коме су потребне толике лажи, када је немогуће да психолози нису учили математику?

У ствари, ти ставови демократе, који је постао најважнији српски политичар подршком мање од 33 одсто људи који имају право гласа, показују суштину цивилизацијског рата. Такав морал није постојао у византијској култури. Реч је о доказу да тренутно побеђује западна, квантитативна цивилизација у којој ништа није свето. Како би било добро да српски владари прочитају Душанов законик и „Номоканон“.

Београдска администрација се понаша природно, као свака власт пораженог, окупираног и пониженог народа. То није чудно, јер су у Србији, унакаженој од стране неописиво надмоћнијег непријатеља уништени инфраструктура и основни услови за живот. Зато је логично што је тужилац за ратне злочине, Владимир Вукчевић, који је ревносно, као да је службаник НАТО-а тражио Ратка Младића, изјавио: „Хаг неће реаговати за случај Тачи“. Није ни покушао да каже да то није правно коректно.

Али, понижавање понижених и поражених у цивилизацијском рату се наставља. Председник Србије Борис Тадић изјавио је у Београду 15. децембра 2010, да је спреман да разговара са премијером Косова Хашимом Тачијем, упркос томе што се Тачи доводи у везу са доказаним злочинима над Србима: „Морамо да преговарамо са сваким кога косовски Албанци изаберу за свог легитимног представника”, рекао је Тадић. Уз то је истакао да треба проверити наводе из извештаја известиоца Савета Европе Дика Мартија о продаји органа заробљених и потом искасапљених Срба. При томе је знао да се злочини припадника бивше Ослободилачке војске Косова доводе у везу са Тачијем. Да би се знало ко му је ментор „први међу српским дократама“ је додао да и „међународна заједница” (непостојећа организација) „мора да заузме став” у вези са извештајем Мартија о злочинима на Косову.

Одмах након Тадићевих снисходљивих изјава, огласили су се нови претпостављени свих балканских политичара. Након што је Тачи изјавио да му Дик Марти не може ништа, пошто ускоро иде у Сједињене Државе, портпарол Стејт департмента Филип Краули је оценио да тврдње о продаји људских органа неће значајније променити америчке односе са Приштином, те да ће САД наставити сарадњу са Хашимом Тачијем и поред извештаја Савета Европе, који га доводи у везу са злочинима. Само Срби нису невини до пресуде. Ратка Младића су морали „Срби“ да хапсе, да би Србија била кандидат за Европску унију. Хашима Тачија не морају да хапсе косовско-метохијски Албанци, јер су његови ментори и верни пријатељи истински српски непријатељи. С разлогом.

Уосталом, Филип Краули је морао да испоштује невероватну присност државне секретарке САД Хилари Клинтон у сусретима са Хашимом Тачијем. Стога је подвукао оно што би рекао и Ричард Холбрук да је хтео да остане доследан у односу на др Радована Караџића: „У овом тренутку, и узевши у обзир да је свако невин док се не докаже супротно, он је актуелни премијер и наставићемо да сарађујемо са њим… Америчко-косовски односи су засновани на узајамном интересу, а не на некој посебној личности“. Кетрин Ештон је сијала од задовољства у сусрету са Тачијем 27. маја 2011, тако да је њена љубазност према Борису Тадићу на дан хапшења генерала Ратка Младића остала осенчена у хладу.

ПАПСТВО – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА 1:0

У још једном походу западних похлепника на исток, ради сваковрсног харања и уништавања културних тековина, очевидно је да папство уз масонерију има главну улогу. Једнако је прозирно да су разбијачи Српске православне цркве екуменисти, који су се први поклонили папи у Ватикану. Екуменисти свакако нису објединитељи религија, као што се представљају. Они уз „Њу ејџ“ покрет стварају планетарну религију ради лакшег владања људима у тзв. новом светском поретку, чији је крајњи циљ орвеловско неоробовласничко друштво. То што је папа спреман да под своју контролу и као своје поданике (по)стави поглаваре свих класичних религија (хришћанство, ислам, јудеизам, будузам, хиндуизам), затим сатанисте, гностике, врачеве и шамане, не значи помирење, него уништавање другог религијског пола: православља. Ретко коме није јасно да признавање папе за врховног верског поглавара планете и промена календара значи да је римокатолицизам победио у верском рату православље, а тада православље нестаје.

Српске владике које су се поклониле папи одрекле су се српства, Светог Симеона, Светог Саве, Светог владике Николаја Велимировића и Светог Јустина Ћелијског, а то је суштинско напуштање хришћанства, православља и светосавља. Одрицање од српства и светосавља је највећи пораз који је до сада доживела квалитативна цивилизација.

Међутим, велики проблем ватиканаца је истинско веровање светосаваца. Као што српски политичари греше када поштују нехумане одлуке стразбурско-бриселских „хуманиста“ огрезлих у злочине против мира, тако су у великом и необјашњивом греху Патријарх српски и Синод СПЦ, који нису смогли довољно хришћанске духовне снаге да угосте чајем и саслушају промрзле црноречке монахе окупљене пред зградом Патријаршије у Београду. То се зове небрига. Они који највише говоре о души и уче мирјане хришћанској послушности нису били спремни на милосрђе и опрост, али јесу за папство и лепљење етикета верно верујућим. Веома важне владике из СПЦ својим ноншалантним понашањем, непристојним и неодмереним речима, коришћењем телохранитеља и луксузних џипова подсећају на безбожно понашање папе и његових гостију када се у просторијама на Тргу Светог Петра у Ватикану наводно обраћају Богу у ритму там-там бубњева и музике за плес.

На срећу постоји обимна литература, а у последње време све више филмова и видео записа, који сведоче о покушајима да се докрајчи православље у Србији преко у Ватикану школованих црквенодостојника. Проблем Ватикана је слаба вера „црквене елите“ и још више светосавско искрено веровање у вечност душе. Наспрам сатаниста су људи који се не плаше смрти.

Срљање СПЦ према 2013. години очевидно произилази из непознавања или ниподаштавања историје – мајке знања. Римокатолички симболи који се шире Србијом само су још један доказ могућег пораза источне цивилизације. У сусрет поразу су загрљени први пут црква и држава – политичари и свештеници су се поново ујединили. Некада су заједно били на страни српског народа, а сада то не смеју да буду. Уосталом, национализам је највећа опасност за „нови светски поредак“. Као да је јуче те речи изговорио принц Леополд Бернард, оснивач групе „Билдерберг“. У сукобу између Истока и Запада полако нестаје и словенска душа. Њу више нико и не помиње.

Иако су људи источног духа (на основу генетике, због поднебља) бројнији и присутнији у Србији од људи западног духа, „источњаци“ немају никаква права, а непрестано трпе менталну и духовну тортуру слушајући речи тзв. демократа „Србија се определила за ЕУ и стандарде Запада“.

Нажалост, или на срећу, већ се може предвидети крај сукоба две најснажније цивилизације. Када неконтролисано зло са запада продре у источне душе настаће и коначни обрачун, у којем ће се сажимати зло. Запад ће бити поништен. Уосталом, генатска предност Истока је у притајеној мудрости и дубоко развијеном предосећају. Душе Истока које су се прозлиле наметнутим, западним начином живота и мамонистичким схватањем, починиће највећу одмазду у историји људског рода без кајања, несхватајући да су изабрале праву страну у сукобу подсвесно – генетски. Можда ће тада бити јасно шта значи невероватно сагласје државе и цркве, 26. маја 2011. (магијски: на дан живота и смрти) држава је ухапсила српског генерала Ратка Младића, а Сабор СПЦ је одлучио о позиву папи за 2013.годину. Константинопоље.

%d bloggers like this: