Сива економија – Заблуде и истина


Извор: Мој Недељник
Аутор: Драган Радовић

  1. Најбогатији се баве сивом економијом!
  2. Најбогатији су пронађени у „Панамским папирима“.
  3. Најбогатији су у криминалним приватизацијама (24 укупно).
  4. Најбогатији су највећи порески дужници.
  5. Најбогатији учествују у 4 млрд. евра шверца робе преко границе.
  6. Најбогатији највише дугују пословним банкама и радницима неисплаћене зараде.
  7. Најбогатије – све побројане криминалце у претходних 6 тачака, највише штити држава!!!
  1. Сива економија највећи ресурс Србије за излазак из тешке економске кризе.
  2. Министарство финансија и Пореска управа Србије су највећи кривци за катастрофално стање у буџет.
  3. Што се више ради у сивој зони пре ће бити банкрот.
  4. Само они који раде легално опстају, шире посао.
  5. Увек највише кукају они који најмање плаћају порез

Психо лик српског утајивача: џип BМW X5 или МЕРЦЕДЕС МЛ паркиран испред куће, бахаћење свуда и на сваком месту, летовања и зимовања на најскупљим светским локацијама, можда и куповина некретнине у иностранству – многе сам их упамтио, сада немају за векну хлеба дневно…

Последње анализе говоре да утаје достижу ЧЕТИРИ милијарде евра на годишњем нивоу:

  1. 1.5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА износи утајени ПДВ (преко 10 милијарди евра промета робе и услуга на црно).
  2. 1.5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА износе утајени порези и доприноси на рад (700 хиљ. Радника на црно).
  3.  400 МИЛИОНА ЕВРА износе утаје акциза (дуванска индустрија, деривати нафте, алкохолна пића и остала акцизна роба, у будуће акциза на струју).
  4. 400 МИЛИОНА ЕВРА износе утаје пореза на добит (4,5 млрд. УС $ изнет новац из земље преко фикт. фактура, “напумпавањем” улазних рачуна).
  5. 200 МИЛИОНА ЕВРА износе утаје пореза на имовину, пореза на годишњи доходак грађана и осталих пореза (дивиденда) И такси.

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА 9 милијарди евра добијених кредита за непуне четири године није довољно да поправи неликвидност у земљи? Економска ситуација у Србији је катастрофална. Многи стручњаци процењују да ће бити још гора, много је параметара који наводе на овакве закључке, понајвише неликвидност привреде.

Одговор је: ВАН ЗЕМЉЕ!! Изнет је из Србије! Како? Идентификовано је више начина, најзаступљенији су :

  1. Банке износе остварени екстра профит,
  2. Стране компаније које послују у Србији такође износе профит,
  3. Огроман увоз робе широке потрошње,
  4. Изношење новца од стране грађана и
  5. Изношење прањем новца.

ИЗНОШЕЊЕ НОВЦА ОД 5. ОКТОБРА:

  1. БАНКЕ 28 МЛРД. ЕВРА.
  2. ПРАЊЕМ 55 МЛРД. УС $ – амерички Глобал објавио.
  3. Спољнотрговински дефицит 77 млрд. евра.

Царина прошверцује 4 млрд. евра без плаћеног ПДВ-а

Акцизна роба УКУПНО утаје 400 мил.евра:

  1. Нафтни деривати 100 мил. евра утаје – 183 мил.литара горива на црно.
  2. Цигарете утаје 200 милиона евра – 300 милиона евра робе.
  3. ОСТАЛА АКЦИЗНА РОБА 400 МИЛИОНА (пиво 180 мил. литара, жестока алкохолна пића 80% на црно или 50 мил.литара, кафе 8 милиона кг.).
  4. Брашно више од половине, преко 500 хиљада тона, 23 хиљаде шлепера годишње на црно нико не види.

Бранше:

  1. Естрада утаји 90 милиона евра – уштеде на смањењу плата у просвети годишње 60 мил. евра – да ли смо за естрадне звезде са скромним образовањем или високообразоване просветне раднике.
  2. Гробарска (комунална) сива економија: 100 хиљада умрлих годишње, промет 100 милиона евра минимун, 80 до 90% на црно, све од:погребних трошкова, парастоса, израде споменика, код кремирања баш све исто као у Маратонцима: за сваког кремираног се наплати превоз, сандук, паљење пећи, а све је „групно“.
  3. Велики ресторани и сале свадбе, матуре и сва друга весеља – 36 хиљада годишње је склопљених бракова, 80% у великим салама прослави – све на црно: закуп сале, пиће, кетеринг услуге, фотографске услуге, музика!!! Само на једној свадби утаје ПДВ-а иду од 1000 до 4 хиљ.евра.
  4. Туризам и угоститељство утаје 300 милиона евра!!!
  5. Кладионице 80% на црно – УПИС (Удружење приређивача игара на срећу) процењује утаје 55 до 70 мил. евра, са интернет клађењем 100 мил. – Хрватска скоро двоструко мања, петоструко више има наплату пореза!
  6. Адвокати, лекари и стоматолози – сви паушалци до 6 мил. динара годишње, 500 хиљада месечно могу кеш са минималним порезима да подигну.
  7. ЗАКУП СТАМБЕНОГ И ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – Процене су да има 500 хиљада закуподаваца (400 хиљада станова и 100 хиљада локала). – преко 100 милиона евра утајеног пореза.
  8. Грађевинарство – има ли шта легално? 55% на црно – зграде зидају непостојећи радници, са непроизведеном циглом, цементом, црепом, гвожђем!

НАЛЕД – НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА СУЗБИЈАЊЕ СИВЕ ЕКОНОМИЕЈ – за 4.г. 4%

– у првој години већа наплата 100 милиона евра, утајивачима остаје 3,9 милијарди евра,
– у другој години већа наплата 200 милиона евра, утајивачима остаје 3,8 милијарди евра,
– у трећој години већа наплата 300 милиона евра, утајивачима остаје 3,7 милијарди евра,
– у четвртој години већа наплата 400 милиона евра, утајивачима остаје 3,6 милијарди евра!!!

За само четири године борба против сиве економије биће завршена, смањена са 30% на 26%! У будуће на годишњем нивоу буџет ће бити богатији за 400 милиона евра, „само 3,6 милијарди евра ће остајати сиромашним грађанима на уличним и пијачним тезгама да преживе“!

У претходном материјалу налази се одговор на питање:

КАКО ПОВЕЋАТИ ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ СА ИСТОВРЕМЕНИМ СНИЖАВАЊЕМ ВЕЋИНЕ ПОРЕСКИХ ОПТЕРЕЋЕЊА?
На ово питање никада нећете добити одговор од чланова Фискалног савета, ФРЕН-а, Кори Удовички, мин. Вујовића, Данице Поповић, Милице Бисић, , представника Наледа, броја 1 и многих других експерата – не знају како! Врло је занимљиво да сви наведени знају да има решења, прочитали су у мојим материјалима, не занима их уопште да чују уживо или пак укрсте мишљења.

Зашто?

Драган Симовић: Истина о нама


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

ИСТИНА О НАМА

Германи, Нормани, АнглоСаксонци и сви ини Западњаци већ вековима, преко својих књига, шире лажи о нама.
Какви су били, такви су и остали, само што су данас још грђи и гори.
Али, проблем није у њима, већ у нама!
Проблем је у нама, зато што ми размишљамо о њима; о ономе што они мисле, пишу и говоре о нама!
Размишљајући о њима, ми им придајемо важност коју они нити имају нити заслужују.

У самој суштини, сви ти западни народи нису човечанству подарили ништа племенито, узвишено и значајно; ништа од онога чиме би људски род могао да се подичи.
Уосталом, сви западни народи скупа чине тек једну петину од свеколике глобалне популације народа!
Четири петине људскога рода нису, нити желе, нити могу бити Западњаци!

У последње време, читам разне чланке, анализе и студије наших новинара и историчара,
који стручно и научно, разјашњавају и расветљавају покушаје ревидирања (преиспитивања,
проверавања и преиначења) званичне историје, а уз стогодишњицу почетка Првог светског рата,
с једном једином намером – да Срби (ја бих рекао и Руси!), буду представљени као реметилачки чинилац
устројства европских (западних) народа!

Као што рекох, све је то већ виђено давно, по ко зна колико пута, и чему се ми то, пак, чудимо!?
Као да се то по први пут дешава!
Све се то дешавало по стотине пута у повесници и паметарници словесног човечанства.
Није важно шта Западњаци мисле, говоре и пишу о нама; важно је шта ми мислимо,
говоримо и пишемо о себи; како ми видимо и појимамо себе.
Нашу повесницу и паметарницу не могу да пишу други (понајмање Западњаци!);
нашу повесницу и паметарницу можемо да пишемо само ми; и дужни смо да је пишемо!

Хајде да ми, већ овога часа, започнемо писање својих светих књига, па онда све те књиге да преведемо на руски, шпански и кинески, како бисмо цео свет упознали са нашом Истином.
Ми смо дуго грешили у томе, што смо наше свете и битне књиге, преводили на енглески и ине западне језике, уместо да смо их одмах преводили на језике азијских и латиноамеричких народа.

За оне који нису упућени, представићу редослед најраспрострањенијих језика у свету:
кинески, шпански, енглески, руски, немачки и француски.
Као што видите, енглески је тек на трећем месту, а руски је одмах иза енглеског!
Немачки и француски заостају за руским; односно, руски се креће узлазном,
а немачки и француски низлазном линијом.
И каква је онда сврха превођења наших светих књига на енеглески,
када Енглези и Амери и иначе све мање читају књиге!?

Уосталом, свеколике западне књижевности могу стати у руску књижевност деветнаестог века!
Заиста, проблем није у Западњацима, већ у нама.
У нама је проблем, зато што и даље Запад доживљавамо као Средиште Света,
а Запад је (у овоме времену поготову!) тек једна од провинција Словесног Човечанства.
Последњи је час, да се ми Срби пренемо и освестимо, те да сазерцамао свет бистрога Ума и јаснога Духа!

Снимак лажног стрељања у Сребреници


Снимак лажног стрељања у Сребреници

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ево једног коментара са фејсбука који указује на систематске бескрупулозне лажи и преваре око Сребренице и догађаја у њој.

Gato Matka,

„Било стрељање или лажно стрељање ово се догађа у Трнову које је 25 км. јужно од Сарајева и територијално никакве везе нема са Сребреницом. Ако је стрељано тих 7 – 8 људи у Трнову тај снимак се злоупотребљава јер се њиме стално лажно показује да се он односи на лажна стрељања у Сребреници и додају му се три нуле и лажна локација. Сребреница је 78 км. северо источно од Сарајева. Удаљеност између општине Трново и општине Сребреница је 110 колометара“.

Неке детаље о овоме можете сазнати и на форуму ЈСО (Јединица за Специјалне Операције) и то на овој страници форума.

Драган Симовић: О Истини и Правди


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

О ИСТИНИ И ПРАВДИ

Сви говоре о Истини и Правди, али само ретки желе да се сретну са Истином и Правдом,
док они, још ређи (најређи!), тек, живе по Закону Истине и Правде.
Људима су пуна уста Истине и Правде, не зарад Истине и Правде, већ зарад Лажи и Кривде.
Кад светина говори о Истини, онда има на уму Лажи по којима се влада;
и када спомиње Правду, онда мисли на Кривду коју над неким спроводи.
Постоје људи лажи, који се рађају и умиру у Лажи.
Уистини, огромна већина људи живи у Лажи, јер им је лепше и једноставније да живе у Лажи него ли у Истини.
Живети у Лажи, значи не бити Одговоран (тако размишљају људи у опсени!) пред Створитељем, пред Духом Постања, пред ПраВасељеном.
Али, и то је, како рекох, највећа варка!

Људи лажи остају вековима, некад и тисућама година, утамничени у Лажи, у Вртлогу, у Витлу Самсаре.
Само Освешћен и Посвећен Човек може да искочи и излети из Витла Самсаре (из Закона узрока и последица), и да крене Путем Светлости.
Спасење је увек Вертикала – Сварожница, Усправница, Божанска Оса!
Истина и Правда ослобађају човека; ослобађају породице, племена, а некад и свеколике народе.
Кроз повесницу племена и народа, кроз паметарницу Белих Стриборјана, многи су појединци (а ти појединци су, скоро по правилу, свагда и увек знамените личности!) бивали жртве Лажи; а из Лажи вазда происходи и Кривда која се над неким врши и спроводи.
У овоме времену, које дуго траје, Срби су највеће жртве Лажи и Кривде!

По обиму, обиљу и количини лажи које су изречене, у разним видовима, на разним странама, са разних и различних места, а на рачун ВедСрбства и Срба, уистини, нема примера, нема поређења, нема словесног упоређивања, кроз многе векове у повести човечанства.
Због тих лажи које се, ево, већ дуже од столећа шире о ВедСрбству и Србима, Срби су у двадесетом веку биолошки преполовљени.
Не смемо заборавити, никада, да је највећи геноцид, највећи погром над једним народом, управо извршен над Србима и Србством!
Ниједан народ у двадесетом столећу није тако страдао, није тако крвнички уништаван и затиран (од колевке па до гроба!) као Срби!
Ако Срби желе да живе, ако желе да буду присутни на Мајци Земљи као Словестан Народ, онда они никада не смеју нити да забораве нити да опросте овај грозни злочин извршен над њима!
Можда је праштање, како кажу, хришћанско, али није ведсрбско! Срби су Ведски Народ, и знају да је праштање – понављање злочина над самим собом!

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3


Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2
http://wp.me/p3KWp-62F
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

3. СЛОВО Ц НА НАЈБОЉИ НАЧИН РУШИ ДОКТРИНУ НАШЕГ ЗВАНИЧНОГ ЈЕЗИКОСЛОВЉА

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч.

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Недавно сам на Сајму књига купио књигу Милорада Телебака Шта се крије иза етимологије само због првих реченица. Оне гласе: „Да се подсјетимо. Гласови и слогови сами не значе ништа. Ријеч је најмања језичка јединица која има значење“.

Ово не тврди било ко, већ представник званичног србског језикословља: доцент на универзитету у Бања Луци; објавио је више стотина радова о језику, остварио на стотине језичких емисија у образовном програму радија и телевизије; аутор је језичких приручника; члан је Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима Одбора са стандардизацију српског језика при Институту за српски језик САНУ.

Његову тврдњу спреман је да потврди сваки унутар нашег званичног језикословља јер то наше званично језикословље управо почива на овој неистинитој и антисрбској тврдњи!
Истина јесте на супротној страни и гласи: Свако слово има утврђено значење; свако двословље има утврђено значење. Та значења приказао сам и доказао у мојим књигама.

Да се вратимо слову Ц као обрасцу.
Кад изговоримо овај глас, ми га буквално процедимо кроз зубе. То значи да је овај глас у вези са цеђењем. То потврђују и друге чињенице.
Садашње србско Ц јесте цртеж неког суда из чијег доњег десног угла нешто цури или се цеди.
Глас Ц се у критском сликопису бележио знаком c-1-2 – цртеж цедиљке у облику левка.
Глагољско слово за овај глас идентично је критском: kritsko-C – необорив доказ о непрекидности србске писмености од Крита до данас. Наравно, наше званично језикословље никада није покушало да одговори како је србски творац глагољице знао да су антички Крићани имали овај знак за глас Ц.

Slovo-C

У Јеврејском језику ово се слово именом јавља као цади (צ, ץ). У графици оба јеврејска слова препознајемо приказ неког цеђења. Недвосмислено увиђамо да је име овог јеврејског слова настало у србској језичкој матрици. То не треба да чуди читаоца, јер постоји на хиљада србских речи у јеврејском језику о којима наше званично језикословље не жели да зна. Јеврејски језик јесте недвосмислено ослоњен на србску писменост и србски језик.

Оно што се цеди, у нашем искуственом поимању подразумева кретање које следи земљину тежу (↓), танак млаз, дужину, спорост, слабост у току и трајању, облик подесан за цеђење (В, ∪, ∇), руп(иц)у кроз коју ће се тај процес дешавати. Дакле: ц = цеђење = танак/слаб/дуг/спор/бушан/↓. Да ли слово ц у србским речима носи неку такву поруку? Носи! Једну или више њих! Бацка (жаока) јесте дуга танка и кроз њу се цеди отров; цамах (ницати, јев. צָמַח подразумева спор процес где главну улогу има дуга/танка клица/младица; низ целт (шаторско платно; шатор, нем.), цераду (навоштено, непромочиво платно за прекривање, тал. покр.) и цреп (кровни покривач) цеди се вода/киша; рецка (црта од нечега оштрог, знак зареза, засечен) јесте дуга/танка баш као и рецу (ред, колона, низ, јап. れつ), цеста (пут једнаке ширине омеђен с обе стране), жица (упредена нит, конац; истањен или као нит упреден метал; струна на музичком инструменту; танак слој руде; танак млаз воде која тече кроз земљу…), црта (линија) и цилиа (трепавица); ица (бочица, стакленка), бо̏ца (врста стакленог суда) и цунет (флаша, боца с тесним грлом; узак грлић боце, тал. покр.) – из њих се условно цеди вода; цимбал (музички инструмент са много жица, грч.); мицелија (вегетативно тело гљива које се састоји из врло танких/дугих испреплетаних нити, грч. бот.); ципун (мања цев, шупаљ дрвени трупац који усмерава воду (↓) на воденични точак, грч.); цица (дојка, сиса, хип.) јесте (условно) левак из кога се цеди млеко; пуца (шибица, жигица, палидрвце) јесте дуга/танка; цурак (танак млаз течности); црево (део органа за варење у облику меке и растегљиве цеви); цвекла (врста поврћа) има ∇-облик (подсећа на левак и цеђење); цвет је унутра сав левкаст; из цедила се цеди цвик (кисела сурутка); цвек (клинац, врста ексера) и цвика (ексер) јесу танки/дуги и имају дужину која се ка једном крају сужава/цеди; цев (ваљкаста шупљина) има дужину и поседује потенцијални проток/цеђење; црв јесте издужен; кроз цигарету се цеди дим, кроз цевануицу срж, итд.

Слово Ц на изворној србској словној лествици заузима последње место. То није случајно: цеђење се најмање одвија на врху, цеђење подразумева кретање ↓ и заузимање најнижег могућег положаја.

Ја сам у мојим књигама навео на хиљаде речи које потврђују ову истину.
Свако србско слово има сличну причу из које се може извући његово значење.
Остаје нам да набројимо правила која се односе на значења србских слова:

  1. Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
  2. Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
  3. Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
  4. Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.

У наредном наставку приказаћу значења србских слова.

Наставак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4
http://wp.me/p3KWp-644

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2


Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
http://wp.me/p3KWp-62k
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

2. ВАСПОСТАВЉАЊЕ НЕИСТИНЕ И ПРИСТАЈАЊЕ НА ЊУ

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања)

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Још у детињству ме је био (лош!) глас да сам тврдоглав и својеглав (недоказан! = онај коме се не може утувити у главу). често су те особине сметале и мојим родитељима, независно од тога што су те моје особине проистицале из родитељског васпитања да будем поштен и да браним поштење, да не попуштам насилницима независно од тога које су врсте они били. Многобројне прочитане књиге још у предшколском добу учврстиле су мој став да се треба борити за истину и част.

Иако сам од раног детињства непрестано читао, никада нисам помишљао да ћу се бавити језиком. Међутим, у језику и речима које су ми одзвањале у ушима почео сам да разазнајем дивне, необичне или нелогичне ствари.

Најпре ћу се осврнути на неколико њих.

Са пет година почео сам да косим траву, тј. почео да учим кошење. То је условило и остале касније активности око сена: превртање, навиљчење, сакупљање, стоговање, утовар, истовар… – све послови који се обављају биљекупном алатком која је позната као вила. Баш у то време читао сам причу „Златоруни ован“ где главни јунак муке мучи покушавајући да оствари немогуће замисли злог цара и још горег му саветника: – Од виљевских зуба да ми начиниш двор! – тражи цар од главног јунака. Тад сазнам да је виљев (виљ, вил) = слон! И сећам се да сам, као онај који је потпуно поистовећен са главним јунаком, закључио да је то стварно немогућ задатак јер, пре свега, код нас нема слонова! Већ тада почела је да се рађа дилема: откуд Србима реч за слона (виљев/виљ/вил) ако њега нема на србској етничкој територији (а није га било ни у мочварама иза Карпата (где нам је била, наводно, прапостојбина)?). Наравно, морао сам да сачекам одговор на једно такво питање. Али, већ тада ми је било савршено јасно шта представља пољопривредна алатка вила (слика десно).vila-1

Свако овде може видети да главни парошци код виле представљају савршену имитацију виљевских/слоновских кљова. Помоћни парожак није ништа друго до упрошћена виљевска/слоновска сурла (о речима виљев и вила писао сам опширно у књизи Нови србски митолошки речник).

Тада то нисам знао, али сада знам: реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју. То јесте дивно!
Али нису сва моја детиња сазнања била дивна!

Ако данас отворимо Лексикон страних речи и израза М. Вујаклије прочитаћемо да је реч опијум (наркотик који се добија од мака) несрбска реч која води порекло од латинског опиум или грчког οπιον! Свако ко има два грама мозга у глави и коме накарадни образовни систем није помутио језичку и родољубиву матрицу, може видети једноставну истину: опијум/опиум/опион (онај који опија ум) не може бити страна реч јер пити, опити, пијем, ум и он јесу класичне србске речи. Другим речима, опијум = опиј ум = опија ум, опиум = опи/опија ум, опи он = опи/опија он. Ја никада нисам дао за право учитељици, наставнику или професору у њиховој тврдњи да је опијум несрбска реч. Наравно, због нарочите сујете неких предавача трпео сам неке последице.
Још једна реч из мог детињства носи сличну причу.

Читајући наше јуначке десетерачке песме сусрео сам реч јакреп (шкорпија). На велико моје запрепашћење, прочитао сам да је то реч која нам долази из турског језика! Иако сам био дете (највише 10 година) нисам могао прихватити такву глупост, такав идиотизам (сада знам да је реч о злонамерју!). Реч је савршено србски јасна: јакреп (шкорпија) = јак реп – прецизан опис бића чија суштина лежи у јаком репу, репу који носи отровну/смртоносну жаоку. Ипак, савршено јасна србска реч проглашена је за изворну турску тековину.
Зашто?

Одговор се крије у наслову: било је потребно васпоставити неистину унутар србског језика свуда где је то могло.
Зашто?

Зато, јер једна лаж производи безброј других са циљем да се одржи као истина. Огромна је прогресија лажи проистекла из утемељене лажи! Иако за то не постоји ни један доказ, иако на хиљаде доказа тврде супротно, васпостављена је „истина“ да су Срби дошли на Балкан у седмом веку као дивљи, неписмени варвари геноцидно расположени према домородачком (несрбском) становништву. Такву огромну лаж морало је да прати стотоне хиљада других лажи како би се та прва/базична лаж могла одржати.

Ако би опијум била изворна србска реч, како би било могуће њено постојање у античком латинском језику? – Па Срби су дошли на Балкан у VII сеобном веку, њихов варварски/ништавни језик никако није могао утицати на велики/величанствени латински језик – папагајкски нам понављају наши званични вајни језикословци огрезли у грех према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.

Замислимо студента прве године на филозофском факултету, усмереног ка историји или језику! Замислимо да он своме професору не даје за право да је опијум латинска реч, или му предочава доказе о пресудном србском присуству на Балкану и Подунављу у античко време. Да ли тај студент има било каве шансе да код тог професора положи испит или (укупно) заврши прву годину? Нема! Већ ту настаје прво „тријерење“, на осталим годинама дешава се додатно „пречишћавање“. Сурова србска истина: Филозофски факултет завршавају само они који су спремни да „зажмуре“ на једно или два ока жртвујући истину о Србском колективном памћењу.
Нека се не вређају они коју су се овде препознали! Није касно, биће им опроштено ако своје муком стечно знање ипак утемеље на истинитим србским темељима.

Слична су дешавања и на вишим нивоима „знања“. Да би неко „напредан“ из историографије или језикословља био примљен за било каквог члана Српске академије, мора безбројно пута да полаже „испит“: да безброј пута изговори или напише како су Срби на Балкан дошли у седмом сеобном веку, да су нам писменост донели Ћирило и Методије, да ама баш ништа не зна о србској историји од седмог века до Немањића, да велича грчки и латински језик и да нарочито добро вреднује безбројне „турцизме“ у србском језику!
Због тога нам је историографски и језикословни део Акедимије скуп високообразованих незналица, каријериста или злонамерника према србском колективном памћењу и србској колективној будућности. Због тога овај део Српске академије представља највећу пошаст која је икада задесила србски народ!

У мојим књигама на безброј примера доказујем да ови академичари не знају, да лажу, да фалсификују, да поткрадају србско колективно памћење зарад своје и туђинске користи. Да су управо такви, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!

У наредном наставку одгонетаћу једно србско слово као образац.

Наставак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3
http://wp.me/p3KWp-639

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1


Претходни чланак од истог аутора:

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика
http://wp.me/p3KWp-5it

Славишин текст за скидање са доњег линка је у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици у Wordu, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
Преузми текст

Аутор: Славиша К. Миљковић

ФЕЉТОН

Славиша К. Миљковић

ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА
или
ОДГОНЕТАЊЕ СРБСКОГ ЈЕЗИКА

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Угледао сам свет 1958. године, у селу Врело које се налази на четворомеђи алексиначке, сокобањске, сврљишке и нишке општине. Од 1960. године живим, учим, радим, сликам и пишем у Нишу. Кључна сазнања о сликарству, језику и историји стицао сам самостално.Један сам од оснивача друштва Сербона и часописа Глас Сербоне.

Објавио сам књиге: Нови србски митолошки речник (2008.), Нови србски етимолошки речник 1 (2010.), Одгонетање србског језика 1 (2011.), Одгонетање србског језика 2 (август 2011.), Одгонетање србског језика 3 (март 2012.), Одгонетање србског језика 4 (август 2012) и Одгонетање србског језика 5 (октобар 2012).

1. СРБСКИ ЈЕЗИК ЈЕСТЕ ЧУДО ОД БОГА

Ко су Срби? Зашто су смештени на најидеалнијем кутку на планети Земљи? Зашто говоримо баш оваквим језиком? Колика је величина и снага тог језика? Да ли против Срба постоји Светска завера и да ли у њој учуствују и „домаће” снаге? Колика је снага лажи велика кад су у питању србски језик и историја? Ко замрачује непоновљиву величанственост србског језика? Зашто наша наука крије истину о србском језику и историји? Нацију најпре одређује језик, смемо ли пристати на лажи о србском језику и тако се сврстати уз нације утемељене на лажима? Да ли смемо да се одрекнемо себе да би „тамо неки“ били срећнији?…
Питања су безбројна. Покушаћу да на нека од њих дам одговор позивајући се на сведока који никада није лагао. Име тог сведока јесте Србски Језик!

Зашто србски језик не лаже?

Зато јер је унутар њега уграђено величанствено поимање: Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања. Ово је уједно и прво утемељење на коме почива србски језик! Пред овим божанским поимањем, наука позната као Философија мора да клекне или се дубоко поклони.

Одавде следи да је србски Врховни Бог носилац Истине јер је Србима дао језик ради Истине.
Сви који у ери долара/евра мисле да то и није нека велика и битна ствар – много греше! Ако се мало присетимо неких прочитаних књига можемо тамо наћи примере врховних богова који лажу или подстичу на лаж. Ако је Врховни Бог једне нације лажов, каква је тек онда нација која га поштује?

Чињеница јесте: порекло европских језика се крије. Као извор се наводе антички језици или измишљени индоевропски (индогермански) језик. Пошто се србски језик на великом стаблу језика смешта високо у гранама (као младо-развијен језик), јасно је да су претпостављени (измишљени) индоевропски корени речи ту из непоштене намере да се некако оправда велика удаљеност западноевропских језика од Мајке Језика. Трагови недела сакривају се разарањем србског културног, националног и економског бића. Санкције, разарања, наметнути грађански ратови и бомбардовања, откидања србских етничких територија, геноцид… немају само економски циљ (иако се и он јасно види у виду ресурса и тржишта Србије). Потребно је што више ослабити србску матицу и матрицу ударајући највише на најачег: на непоткупљивог сведока који се зове Србски Језик не би ли он коначно поклекнуо.

Духовност једног народа огледа се у његовом језику. Није духовност у слепој вери (у том случају би најдуховнији били они који су верски затуцани). Ако неко уме зналачки говорити – то није случајност. То је последица, а не узрок. Зна да говори онај који има шта да каже. Реч проистиче из срца (душе), Бога, Истине – јер реч је ради Истине. Не могу се говор и језик усавршавати изговарањем лажи и глупости. Реч је порука прошлости за будућност. Реч се преноси и проноси. Реч јесте истовремено одјек прошлости, реч ће одјекивати и у будућности. Реч нам се као одјек подједнако враћа из прошлости и будућности. Реч је од Бога јер је Бог – Реч (Истина). Реч је истовремено и Запис (реч здесна гласи чер = цер = свето дрво познато као Запис). Записивати реч = Храстом говорити. Храст јесте Божје и србско дрво. Реч храст здесна гласи цар х = цар небески = Бог. Срби и Храст (Запис, Бог, Реч) јесу у сагласју од почетка јер су Срби првописмени. Према томе, истинску духовност не могу имати они народи који су украли реч (језик): реч је ради Истине, крађа подразумева лаж, мржњу и злочине ради чувања украденог. У тим радњама нема духовности. Оног тренутка кад су измишљени народи проглашавалили србски језик својим називајући га лажним именима, тог тренутка престаје духовност тих „народа“. Народ без духовности у одређеним историјским прекретницама постаје народ-звер. Оваква звер не поседује духовност, зато тражи србску крв јер србски језик чува поруку да дух (душа) борави у срцу (крви). Зато је најпожељнија крв оног народа који је сачувао своју духовност (реч, душу, срце, истину – Бога). Због тога над србским народом траје толико дуго геноцид у континуитету.

Нашој (да ли нашој?) језичкој и историјској науци наметнут је огроман комплекс ниже вредности. Тај комлекс наша званична језичко-историјска (назови) наука до бескраја продубљује. Наши званичници у историји и језику не умеју, не знају и, највише, не смеју, а за то су, дивног ли чуда, од овог народа награђивани и уважавани. Изградили су огромну грађевину од карата са којима прокоцкавају сопствени народ, његову духовност, писменост, историју и будућност. После толико изговорених и написаних лажи и неистина, они не смеју омогућити васпостављање Истине. Они су себе доживотно затворили у кули од карата за коју тврде да је вечна. Попут осуђеника на доживотну робију, који су цео свој живот провели у истој ћелији, тако и наши академичари познају сваки милиметар свог научног ћорсокака и могу писати о њему бескрајна „научна“ дела. Тако деформисани, више нису способни да схвате да около њих постоји бескрајно слободан свет србског колективног памћења. Они немају физичке, умне, моралне или било које друге снаге да сруше ту трулу и нестабилну грађевину коју су прогласили чврстом и вечном. Трагедија за нас је у томе што са њиховом смрћу остаје њихов дух уграђен у многобројне њихове клонове. Академичари стварају нове академичаре у својој затвореној кастинској организацији. Клонови настављају њихово срамно дело истичући минорност србског народа и његових тековина, спремајући тако предуслове за нове геноциде над србским бићем. За то време, проверени непријатељи србског народа тапшу их по рамену, позивају их на грандиозно рекламирана „научна“ предавања где аплаудирају једни другима. Штампају им се о србском трошку луксузна издања те, једном давно договорене, „истине“ о Србима као неисторијском народу.

Недело према србском народу не могу опростити никоме.

То јесте један од разлога што сам се латио великог посла у покушају да одгонетнем србски језик. Успео сам да дођем до малог дела величанствене истине о србском језику. Тај делић истине о србском језику у потпуности руши наводе званичног србског језикословља и србске званичне историографије.

Мојих (за сада) седам објављених књига системски доказују правила на којима почива србски језик. Преко 150.000 обрађених речи у мојим објављеним и необјављеним књигама необориво потврђују истинитост тих правила. Њихова величанствена једноставност и лака проверљивост доказују да је србски језик Мајка Језик. То значи да у свим језичким уџбеницима појам индоевропски језик мора бити замењен појмом србски језик.

У наставку овог писања покушаћу да на најједноставнији начин прикажем помињана правила. Тиме ћу показати колико је наше званично језикословље забасало у заблуду или злонамерје.

У наредном наставку говорићу о васпостављању неистине и спремности да се пристане на њу.

Насатавак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2
http://wp.me/p3KWp-62F

%d bloggers like this: