Трибина о Сребреници: Чињенице говоре да није било геноцида!


У организацији невладине организације „Историјски пројекат Сребреница“ на челу са њеним оснивачем господином Стефаном Каргановићем и уз помоћ амбасадора Русије, као и особља Руског Дома у Београду, у Руском Дому 5.04.2012. одржана је трибина о Сребреници и догађањима везаним за њу за време рата у БИХ 1992. – 1995., о такозваном „геноциду“ Срба над босанским муслиманима.

Трибина о Сребреници: Чињенице говоре да није било геноцида!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Повод да се организује ова трибина и стручна дискусија о Сребреници била је књига Едварда Хермана „Масакр у Сребреници“ (преведена и на србски језик) која у потпуности разобличује западну пропаганду лажи, да се у Сребреници десио геноцид!

Ово је веома значајна дискусија да би се спознала права истина о догађањима у Сребреници. У дискусији су учествовали: форензичар Др Љубиша Симић, филмски режисер Борис Малагурски, аналитичар Александар Павић, професор др Мило Ломпар, новинар Никола Живковић који један део времена проводи у Србији, а један део у Немачкој, затим немачки новинар Мануел Оксенрајтер, и Миодраг Стојановић адвокат у тиму одбране Ратка Младића, као и веома добар познаваоц шта се за време рата у БИХ 1992. – 1995. заиста десило: у, и око Сребренице.

У склопу ове теме о Сребреници и западне пропаганде лажи да су Срби починили геноцид над босанским муслиманима, погледајте и овај значајан документарац који раскринкава те лажи!

Забрањена истина о Сребреници (Forbidden truth about Srebrenica)

Линк ка видео прилогу на: https://www.youtube.com/

Снимак лажног стрељања у Сребреници


Снимак лажног стрељања у Сребреници

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ево једног коментара са фејсбука који указује на систематске бескрупулозне лажи и преваре око Сребренице и догађаја у њој.

Gato Matka,

„Било стрељање или лажно стрељање ово се догађа у Трнову које је 25 км. јужно од Сарајева и територијално никакве везе нема са Сребреницом. Ако је стрељано тих 7 – 8 људи у Трнову тај снимак се злоупотребљава јер се њиме стално лажно показује да се он односи на лажна стрељања у Сребреници и додају му се три нуле и лажна локација. Сребреница је 78 км. северо источно од Сарајева. Удаљеност између општине Трново и општине Сребреница је 110 колометара“.

Неке детаље о овоме можете сазнати и на форуму ЈСО (Јединица за Специјалне Операције) и то на овој страници форума.

Нови докази о сребреничкој лажи!


Ово је снимак радио емисије „Атлантис„, коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, која се некада емитовала на другом програму радио Београда 2. Гости емисије су Стефан Каргановић, директор НВО „Историјски пројекат Сребреница“ и др Љубиша Симић, вештак судске медицине.

Стефан Каргановић и др Љубиша Симић: Нови докази о сребреничкој лажи

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У предмету Душко Јевић и други, где се одређеним људима оптуженим за геноцид судило за убијање заробљеника у складишту земљорадничке задруге у Кравици у јулу 1995. године после пада Сребренице, тужилаштво БИХ (процес је одржан 14.03.2011.) је извело свог заштићеног сведока, он је почео да прича своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и рекао, обративши се председавајућој:

„Ја не могу даље“ и наставио:
„Да ли могу сада да почнем да причам истину?“

Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но председавајућа није имал куд, па му је рекла:
„Па добро, реците шта имате.“

И заштићен сведок почео је да прича, а за то је свакако потребна храброст:

„Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уценама и претњама истражитеља тужилаштва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.“

Питање је сад, колико још има таквих уцењених сведока од стране тужилаштва? С друге стране, др Симић је доказао да се ДНК анализом добија само идентитет леша, не и да ли је страдао у Сребреници, или је можда умро од неке болести пре догађаја у Сребреници. Том ДНК-а анализом желела се избећи једино валидна форензичка анализа и аутопсија, јер рецимо када би се пронашо неки леш са траговима гелера, јасно је да та особа није стрељана или заклана, већ да је страдала у борби. Али, када би тај исти леш идентификовали ДНК анализом, добили би само идентитет леша, ту нема трагова гелера и доказа да је та особа страдала у борби. Форезничком анализом добија се реалан број настрадалих, и то се није уклапало у унапред пројектовану и лажну цифру од 8000 пострадали, док ДНК анализом можете лажно да дођете до те тобоже „валидне“ цифре пострадалих.
Исто тако др Љубиша Симић истако је једну битну чињеницу, ДНК лабораторија у Тузли која врши ДНК анализе, нема уопште сертификат и лиценцу за рад од више истанце, што би значило као кад би неко ко нема диплому доктора-хирурга вршио операцију. Зато и не чуди да муслимани када им се затраже на увид те анализе, они не дају то, тако да је научна проверљивист немогућа, што још додатно указује на игру скривалица.

Ето то је једино објавио Атлантис, најпрофсионалније што се може. Сем Атлантиса, нико о овоме у осталим главним електронским медијима не прича, истина се прикрива!

На овом случају „Сребреница“ јасно се види да светски монструми који воде овај свет инсталирају у глобалном дискурсу и политичким односима норматив и превласт лажи над истином, јер сви фактори врло добро знају да се у Сребреници није десио геноцид: и светски моћници, муслимани, јер куд ћете боље раскринкавање лажи када то чине њихови сведоци оптужбе, знају то и водећи политичари у ЕУ, и ови наши квислинзи на власти. Такође су сви ови фактори свесни да и српски народ то зна, а опет се лаже. То је уједно и глобална психолошка операција да људи свесно пристану на лаж као „истину“, на закон лажи која се приказује као „борба за правду и истину“, а „праведници“ новог светског поретка цинично се позивају да је све у оквиру „међународног права и закона“, знајући да је то лаж, знајући да и ми обични људи знамо да је то лаж, но они то и желе, да ми сви свесно пристанемо на лаж, да је у својим главама уврстима као водећи норматив живљења.

У том контексту најтрагичније смо прошли ми Срби са овом издајничком влашћу и опозицијом, у наше име свесно су прихватили лаж као „истину“ и неправедно нам урезали печат геноцидности резолуцијом о сребреници. Ево сад Тома глуми „мученика“, штрајкује глађу да би натерао Тадића да одреди датум превремених избора.

А што Тома није гладовао када се доносила антисрпска резолуција о Сребреници у Народној Скупштини?

Зашто тај Тома пре доношења те антисрпске резолуције није изводио народ на улицу, да се протестима то спречи?

Зато што су сви лидери позиције и „опозиције“ из истог шињела, све су то бескрупулозни манипулатори који народ третирају као гласачку стоку. Зато сад и Тома гладује, што је чист маркетиншки потез за те будуће превремене изборе, не би ли добио имиџ „главног лидера опозиције“, да се избори за што бољу позицију за шишање оваца.

Док се не отарасимо свих тих странчара, и не доведемо истинску елиту на власт, Србији нема бољитка!

Ширите истину о Сребреници.

Помозимо да се Атлантис врати на таласима Радио Београда 2, потпишимо петицију против укидања Атлантиса.

Петиција против укидања радио емисије АТЛАНТИС:
http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Шта се стварно догодило у Сребреници?


Пошаљите овај чланак пријатељима

…………….

Са Scribd налога сајта „Српска Аналитика“ преузео сам брошуру о Сребреници која је бесплатно дата да се скида са сајта „Иницијатива грађана за истину о Сребреници“. Овде на овом сајту можете читати брошуру тако што ћете кликом на натпис: „Fullscreen“ отворити брошуру за читање преко целог екрана, а кликом на команду „Download“ можете скинути на свом компјутеру целу брошуру и читати је код куће.

„Стрељани“ у Сребреници, а гласају у Европи


Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један текст из „Гласа Јавности“ да видите какви су се све стравични планови искували у „кухињи“ светских моћника, и да је због свега овога око резолуције о Сребреници на сцени класична издаје Србије од стране свих страначких шибицара, и властодржаца и „опозиције“, и запамтите:

Она друга резолуција о злочинима над „свим народима“ је само мамац, важиће само ова прва, конкретна, о Сребреници

Извор:
Глас Јавности

Швајцарац Александар Дорин, пореклом Србин, објавио је књигу “Сребреница – историја једног салонског расизма”, у којој “открива лажи о српском народу који је пуних 60 година у континуитету страдао и одједном постао агресор и једини кривац за сва зла која се дешавају у свету”.

Он наводи да је користио податке које је добио од многобројних новинара, политичара, стручњака и агената из Европе и Америке, који су учествовали у рату на просторима бивше СФРЈ, а којима доказује да су Срби лажно оптужени за масакр на пијаци Маркале у Сарајеву, гранатирања Дубровника и Сарајева, као и силовање више од 50.000 муслиманки па све до наводног геноцида у Сребреници:

„Неки од њих тврди да су на седницама НАТО чули хвалисања генерала да су разбили Југославију и да је тај план постојао најмање 20 година пре почетка последњег рата“

истиче Дорин за један београдски лист.

Највећу пажњу посветио је случају Сребреница, којим се бавио пуних 14 година, и прикупио је мноштво доказа да су приче и бројке о муслиманским жртвама исконструисане. -Сами муслимански извори потврђују да су приликом повлачења из Сребренице према Тузли њихови војници водили жестоке борбе са српском армијом у којима је погинуло око 2.000 бораца, а они су презентовани као жртве стрељања у Сребреници. Поред тога, на биралиштима широм Европе појавило се око 3.000 имена мушкараца који су наводно стрељани и сахрањени у Сребреници – каже Дорин, који поседује листу са тим спорним именима.

Дугогодишњим истраживањем дошао је до броја од 5.000 наводних убијених који никако нису могли да буду сребреничке жртве јер у то време нису ни били у Сребреници већ негде у иностранству. Дорин указује да се у манипулативну бројку од 8.000 стрељаних убраја и око хиљаду војника који су страдали на ратиштима широм Босне између 1992. и 1994. године.

%d bloggers like this: