Драган Радовић: Порез на имовину, перфидна пљачка грађана и привредника


Извор: Васељенска ТВ
Писано 1. јуна 2015.

Крајем прошлог месеца почела су да пристижу нова решења за порез на имовину. Ко зна из којих разлога локалне самоуправе су поново подигле износе за 20%, 50% и више % у односу на 2014.г.. Многи се оправдано питају: које то критеријуме користе локалне самоуправе? Како је могуће да су обавезе у односу на прошлу годину повећане, у исто време цене некретнинама реално су пале?

porez

Одговор је врло једноставан: ништа није логично! Бирократију и не занима логика, лична корист је једино правило на основу кога се доносе нова решења! Да би грађани разумели претходну реченицу осврнућемо се на време доношења новог закона о порезу на имовину који је ступио на снагу 01.01.2014.г.

Са 31.12.2013.г. укинута је накнада за грађевинско земљиште, локалне самоуправе изгубиле су значајне приходе. Предлагачи новог закона о порезу на имовину сматрали су да локалне самоуправе морају себи обезбедити довољно прихода за несметано функционисање, зато је први и основни предлог био да се као основица за привреднике не користи више књиговодствена вредност, у многим случајевима значајно подцењена, већ тржишна вредност која ће важити и за грађане.

Свака општина је своје подручје зонирала, према зонама одредила и цену. И на реалну тржишну вредност примењивана је пореска стопа, највише до 0,4%, што су локалне самоуправе буквално схватиле и скоро свака је одредила максималну стопу.

У пракси је то изгледало потпуно накарадно: поједини градови су прву зону, еклсузивну, проширили и на приградска насеља, „тржишна“ цена је често била вишеструко већа од стварне тржишне цене, није се правила разлика између куће од блата или мермера, опорезиване су септичке јаме и свињци, подруми и тавани су имали исту цену као и стамбени или канцеларијски простор и још много тога. 50 хиљада је прописана казна за сваког обвезника који не плати у року, до 15. у месецу који је средина квартала (15.02., 15.05., 15.08., 15.11.). Уколико се не плати 35. дан по истеку рока држава има право да иде у принудну наплату).

Да не буде све црно као у претходном пасусу потрудили су се предлагачи закона, ако желите платити мање порез на имовину, можете, али мораћете (МОРАТЕ) ангажовати неку ревизорско-консултантску кућу која ће вам израчунати ФЕР вредност ваше имовине!!! И ту је срж свих наших проблема! Цео закон је смишљен да би ревизорско-консултантске куће покупиле „кајмак“.

Како?

Само позовете „проценитеља“, платите дерачку цену услуге и добићете вишеструко нижу пореску основицу – ви уштедите, држава је оштећена, али проценитељкса фирма је узела своје. Већини грађана и привредницима је лакше да плате веће пореске обавезе јер је неисплативо ангажовање стручњака за процену ФЕР вредности, али великим страним инвеститорима који су покуповали наше највеће фирме и те како се исплати. Једна домаћа приватизована цементара због ФЕР вредности платиће 100 хиљада евра мање пореза на имовину само у једној години. Толико су платили и за ФЕР процену, не жале, већ у другој години ће им се исплатити.

Привредници су добили још једну шансу да плате мањи порез на имовину: „Привредници којима је превисок износ пореза на имовину у свом граду, могу своју објекте да пребаце у неразвијене општине где су износи нижи….“ поручила је Милица Бисић, заборавила је да појасни привредницима како да пренесу темеље и хале на повољније локације.

Збунујуће делују изјаве многих челника локалних самоуправа по истеку 2014.г. да је порез мање наплаћен! Поново се питамо како је то могуће када су грађани и привредници плаћали вишеструко више? Да ли је могуће да је сва та боља наплата анулирана мањим уплатама оних који су платили порез по ФЕР вредности?

ДА! ДА! ДА!

Нека реч о онима који су предлагачи ове пљачке: може се рећи да је већина њих професорска елита, ПРОФЕСОРСКИ ЛОБИ боље речено!!! То су: Милица Бисић», велики уништитељ српских привредника, у сукобу интереса јер је ангажована у једној ревизорској кући, за ММФ води разне пројекте у Србији, од доласка нове владе пре три године била је иницијатор повећања већине пореских стопа на штету привредника; Милојко Арсић, професор на београдском економском факултету, вођа ФРЕН-а, често ради пројекте за стране наручиоце (и ГИЗ), немачки ГИЗ са Грунауером (све је јасно када је Немац ангажован да „помогне“, чланови Фискалног савета и други професори неолиберали са економских факултета. Заједничка особина ПРОФЕСОРСКОГ ЛОБИЈА су месечне зараде од више хиљада евра, некима иду и десет до 20 хиљада евра на месечном нивоу и да раде на уништењу српске привреде!

Да зло буде веће постарале су се и дневне новине, већина преноси само мишљења Арсића, Бисићке и порезника са локала. Политика у тексту од 31.05.15. даје потпуно погрешан наслов: Општинари направе минус, па повећају порезе на станове! Општине у Србији уопште нису у минусу што може да се види из завршних рачуна за 2014.г. Београдска општина Земун на крају 2014.г. остварила је вишак средстава у износу од 88 мил. . Град Пожаревац пренео је неутрошена средства из претходне године у износу од 462,7 мил.дин.

Обреновац је из претходне године пренео 246.169.965,00 динара. Као што се види општине послују фантастично, за разлику од државе која пуца по свим шавовима. На жалост, сви вишкови средстава који су пренети из претходне године, уместо да се искористе за смањење разних пореских оптерећења на нивоу локала, па и смањење пореза на имовину, биће потрошени на много измишљених начина. Докази за ове тврдње су лако видљиви у плановима буџета за 2015.г., већина општина је значајно подигла трошкове, иако је прокламована година штедње. Многе ставке у буџету су повећане, највише оне у којима се исплаћују радници по некаквим уговорима (страначки новозапослени), повећане су и оне за „остале“ услуге. Анализом трошкова у буџету разних општина примећују се врло креативни начини за пљачкање.

У наведеном тексту из Политике лаж је да неке локалне самоуправе разматрају смањење стопе пореза на имовину због бољих резултата у наплати, повећање буџетских трошкова демантује ту тврдњу. Из свега написаног намеће се још један закључак: локалне самоуправе постале су основна ћелија страначких и свих других пљачкања, вероватно зато што их има много (188), можда и због мањег обраћања пажње јавности на њих, ипак су све очи упрте у државу (читај ВОЂУ)!

Напомена: порез на имовину је приход локалних самоуправа, оне су искључиво надлежне за повећање или смањење стопе и одређивање пореске основице, тржишне вредности. За крај године најављују се локални избори на нивоу Србије, сазнаћемо да ли ће грађани и привредници подржати садашњу пљачкашку политику локалних самоуправа или ће је казнити.

Тужилаштво спасава Чеду


Извор: Васељенска ТВ

*************

14. 11. 2011 18:04 | Вести

Београд – У Републичком јавном тужилаштву покушавају ових дана на сваки начин да се „ослободе“ нежељеног посла и нађу начин да не подигну кривичну пријаву против Чеде Јовановића, председника Либерално-демократске партије јер Агенцији за борбу против корупције није пријавио сву имовину.

Није пријавио сву имовину Агенцији за борбу против корупције (Фото: Сутра)

Како незванично сазнајемо у Министарству правде, у питању је политичка одлука, како се не би узбуркале „страсти“ пред предстојеће изборе. Тренутно се у врху тужилаштва разматра како да избегну подизање пријаве на основу доказа које је Агенција проследила. Тужилац одређен за овај случај је отишао на боловање, а врх тужилаштва разматра како да одбаци пријаву против Јовановића.

– Пошто постоје сви законски основи и докази за подизање пријаве, уколико неки тужилац потпише да се она одбацује, за то сутра може кривично да одговара.

Сa друге стране постоји велики притисак да се пријава против њега одбаци иако је то незаконито – незванично сазнају „Вести“ у Министарству правде.

Зорана Марковић, директорка Агенција за борбу против корупције за „Вести“ каже да не сме бити заштићених, али да прерано изношење података штети кривичном процесу.

– Агенција је зато и основана, да би се спречили политички притисци – каже она.

У Либерално демократској партији нико јуче није хтео да коментарише зашто лидер њихове партије није пријавио имовину уз коментар да „не знају да је уопште против њега требало да се поднесе кривична пријава и да информација уопште није тачна“.

Када је пре око месец дана Агенција за борбу против корупције најавила да ће против лидера ЛДП-а бити покренута кривична пријава, Јовановић је навео да је Агенција већ једном „грубо прекршила закон, не разликујући управљачко од власничког права“.

– О томе да ли има основа да се против мене подигне кривична пријава свакако ће одлучивати Тужилаштво, а не ја. Природно је да, као и сваки други човек, сматрам да је то погрешно – рекао је Јовановић.

*************


Повезане вести:

Кривичне пријаве против Вука и Чеде:
http://bit.ly/uhk9y9

Имовинско стање политичара


Ево мало да се крстите и чудите држави Србији, где имовинско стање политичари пријављују сами,а не надлежне институције за проверу тога. Шта ради ова проевропска коалиција „дрматора-реформатора”?

Позову новинара на кафу и кажу отприлике ово:“ ја имам то и то, и само то и ништа више”…!?

А код обичног грађанина и приватника све то проверавају надлежне институције, инспекције, па траже повезана лица са дотичним, све како и треба. Али,  ДОС „богови” транзиције;- Динкић, Ђелић и „бескомпромисно реални” ЛДП илити „ЛДС”…Чедица Јовановић, имају привилегију да они сами кажу шта имају и тачка!

Какве провере надлежних институција и слична „сра*а”…

Ево извештаја поводом тога једне храбре жене, Верице Бараћ, из Владиног „Савета за борбу против корупције” …

Верица Бараћ – „Самоконтролори“

У развијеним демократијама подацима о имовини функционера се баве за то надлежне институције, а не сами функционери, у предизборне сврхе.

Челници коалиције која на предстојећим парламентарним изборима наступа под слоганом „Европска Србија“, ових дана су упознали јавност са својим имовинским картама. За њиховим примером су се затим повели председник ЛДП-а Чедомир Јовановић и потпредседник СРС-а Драган Тодоровић. Иницијативу за медијску презентацију имовинских карата покренуо је председник Г17 плус министар Млађан Динкић.

Не улазећи у веродостојност презентованих података, чињеница да се овим питањем баве сами функционери представља злоупотребу борбе против корупције у предизборне сврхе и суштински је обмањивање, а не информисање јавности. Тим питањем се, наиме, у развијеним демократијама баве институције у чију надлежност спадају имовинске карте, а не сами функционери који би требало да буду предмет контроле.

У Србији је за вођење имовинских картона надлежан Републички одбор за решавање о сукобу интереса. Одбор је основан Законом о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција априла 2004, а конституисан јануара 2005. Међутим,већ почетком 2006. Министарство правде је припремило нацрт закона о агенцији за борбу против корупције којим је предвиђено укидање поменутог одбора, док је тадашњи министар Стојковић јавно износио оцене да ова институција не ради добро. Септембра 2006. одбор је доставио влади своје предлоге за измене и допуне Закона о спречавању сукоба интереса које би им омогућиле ефикаснији рад, али влада на овај предлог није одговорила.

Јуна 2007. јавност је имала прилику да се увери да у делу закона који регулише подношење података за имовинске карте постоје озбиљни недостаци: Божидар Ђелић је избегао да помене акције које де факто поседује у Меридијан банци, изговарајући се да га прописи обавезују да пријави само имовину која се води на његово име, али не и ону коју поседују његове фирме. А како закон под повезаним лицима подразумева и стрине и заове, али не и правна лица са власничким уделом функционера, Републички одбор је против господина Ђелића обуставио поступак. Међутим, на истој седници, одбор је донео правни став да функционери у своје имовинске карте, осим података о правном лицу у ком имају акције, убудуће морају навести и своја имовинска или управљачка права с образложењем да се ови подаци не подносе само због праћења стања имовине пре и после вршења јавне функције већ и ради идентификовања повезаних лица.

Неколико месеци касније, Министарство правде је припремило нови нацрт закона о агенцији за борбу против корупције, који поново предвиђа укидање Републичког одбора.

Пре осам година, ДОС је уочи доласка на власт понудио грађанима уговор којим се обавезао на изградњу институција демократске државе. Данас, уместо да институцији надлежној за имовинске карте поднесу ваљан извештај, функционери који годинама отежавају рад Републичког одбора сазивају новинаре кући на кафу, и показују како су им станови скромни, а жене љубазне. Притом је министар, коме фали једна соба да би развио свој музички таленат, у протеклих седам година располагао практично целокупним финансијама државе, а да скупштина није усвојила ниједан завршни рачун буџета нити грађани имају веродостојне информације како су у том периоду трошене јавне финансије; иако је Закон о државној ревизорској институцији усвојен још новембра 2005. она до данас није почела са радом, па је Србија још увек једина европска земља која нема екстерну ревизију јавних финансија.

Онда грађанин изађе на улицу и види баснословно скупе предизборне кампање, митинге на које се страначки активисти довозе аутобусима из целе Србије, догађања народа за која се ђаци пуштају са часова, таблоидне репортаже са џет-сет пријема на којима министри и њихове супруге носе вечерњу тоалету скупљу од пријављене имовине.

Сутра ће политичке партије поднети извештаје о финансирању тако што ће лидери провести новинаре кроз скромне страначке просторије, упознати их са љубазним секретарицама и показати филадендрон који ту стоји још од Коалиције „Заједно“, телефонски апарат преко ког су бранили универзитет од Шешељевог закона, стари добри „пентијум 1″ са ког су пробијали медијску блокаду.

Ове 2008. године медији за чију независност смо се борили, уместо да прате успостављање и рад институција, воде аброве по министарским становима. Уговор са грађанима из 2000. године није испоштован, функционери одбијају да положе рачуне за свој осмогодишњи рад, а нуде нам нови уговор за пут ка европској Србији. Ко ће пристати да га потпише?

Савет за борбу против корупције

%d bloggers like this: