Спортски споменар: Љубодраг Симоновић Дуци


Спортски споменар: Љубодраг Симоновић Дуци

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић – Дуци, велики човек и хуманисата, био је гост на Радио Београду 1, 27. марта 2011. у емисији „Спортски споменар“. Разговор са Дуцијем водио је Мирослав Нешић.

Ово је једна дивна сентиментална емисија где је Дуци представио себе као човека говорећи о себи, о свом развојном и животном пут као људског бића, од најранијег детињства па до данашњих дана. С почетка емисије представио је своју породицу у којој се родио, говорио је о свом оцу, мајци, брату, родбини, о свом детињству проведеном у Краљеву, о томе шта га је тада предодредило да буде оно што је данас, оно што је увек био, велики хуманиста и борац за слободу људи, правду, истину, за један нови хуманији и бољи свет. Што је емисија одмицала даље, Дуци је говорио о својим каснијим фазама живота, о моментима када се преселио за Београд и почео да игра кошарку, па уписао студије, затим о одласку у иностранство, сусрету са Ђинђићем… и тако све до данашњих дана. Била је то једна сажета рекапитулација свог живота закључно са садашњим тренутком… будући да живот тече даље, борба тече даље, до последњег даха…

Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић


У емисији радио Београда 2 „Речено и прећутано“ од 15.09.2011. коју је водила госпођа Биљана Ђоровић, гости су били Др Љубодраг Симоновић и професор Ратко Божовић. Полазна тема емисије била је „игра као културни феномен“, у шта се игра претворила, шта је суштина игре данас.

Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Издвојио бих речи Љубодрага Симоновића – Дуција:

„Читава та грађанска теорија, односно капиталистичка теорија, она је путем игре покушавала да угура човека у постојећи свет, то је типично код Финка са његовом оазом среће. Значи, свет је несрећа… е, сад, стварамо игре као оазе среће, и ту пројектујемо сад нас као слободна бића. Ту ћемо бити слободни, сретни, итд…

То су „кућице од цвећа“ у ствари у свету који је постао, оно што је најгоре Биљана, то је свет деструкције. Значи, ми поштујемо питање игре у једном новом квалитетном амбијенту. А то је амбијент где је човечанство доведено од стране капитализма на ивицу провалије!

Значи, више не може човек да има класичан однос према игри. То више није питање слободе и не-слободе, него је питање опстанка, опстанка! У том смислу треба правити разлику између лажне, слободарске и истинске игре. Капиталистичка игра као што је спорт, то је лажна игра! У њој се не појављује човек као слободно и стваралачко биће, већ као оруђе капитала са којим се постижу политички и економски циљеви.

Слободарска игра се заснива на националним културама. Рецимо, коло. Коло је једна од најзначајнијих, кроз историју гледано, слободарских игара која је створена и на нашем простору… Хоћу да кажем, да у тој борби за један хумани свет, човек мора да се ослони на еманципаторско наслеђе прошлости у смислу слободарске борбе и културе…“

%d bloggers like this: