Срби: Имате ли ви границу трпљења, или сте се претворили у добровољне робове? Трибина у клубу Таргет (Београд)


У организацији удружења „Млада српска снага“ одржана је у београдском клубу „Таргет“ трибина поводом катастрофалне ситуације у којој се налази Србија и Срби као народ, а пропадању се још не види крај …

Трибина у клубу Таргет (Београд)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Говорници су били следећи: економиста Драган Радовић, Игор Антишић испред удружења „Млада српска снага„, и Милан Миленковић испред удружења у формирању под радним насловом „Тврђава„. Иначе, Милан Миленковић је још и главни уредник и водитељ интернет радија „Снага Народа„, јединог слободног медија у Србији који заступа интересе србског народа!

Први говорник, Драган Радовић, је једини прави економиста у Србији који се бави економском чињеничном праксом, а не испразним економским теоријама у смислу „како би требало да буде – кад би било“, јер економско стање једне земље зависи од чињеничне праксе, а не од „дубокоумних“ теорија. Својим анализама и убитачним економским аргументима, Драган је доказао да нам није крив запад за економску катастрофу, нити неолиберални капитализам, већ домаћи политичари-шибицари, разни економски „експерти“ и „стручњаци“, КОЈИ СУ СЕ ЗАРАД ОСВАЈАЊА ВЛАСТИ ПРОДАЛИ ЗАПАДУ, да би их они довели на власт, па да продају и нас, Србе и Србију, с циљем да запад са својим неолибералним капитализмом потпуно опљачка и уништи Србију, где су домаћи политичари-шибицари са својим „експертима“ и „реформаторима“, само извршитељи радова (за рачун запада и капиталиста) са својим пратећим камарилама и брижљиво негованом петом колоном. И, наравно, треба да се и шибицари-петоколонаши „омрсе мало“, да се и они НЕКАЖЊЕНО баве пљачком и економским уништавањем Србије за своје сопствене интересе, интересе својих странака и пратећих камарила. Дакако, све нас обичне људе успављују и хипнотишу говорерћи нам да то што раде, да су то „реформе“ у интересу народа … „евроатланске интеграције“ … „улазак у ЕУ“ … „глобализација“, иза чега стоји чиста пљачка и уништавање Србије!

Све у свему, ми срби се налазимо у унутрашњој окупацији која не би била могућа без пете колоне која је инсталирана од стране запада (САД) у свим институцијама Србије, како на републичком тако и на локалном нивоу, у културним институцијама, па и у цркви. Као никада у својој историји, Срби су продани и издани од свих, и од државе, и од цркве! Та издајничка пета колона дуго је дуго припремана од стране запада, још за време СФРЈ, и активирана је у прави час, од случаја до случаја, онако како је плански текао ток распада СФРЈ, па сад и Србије, све до њеног потпуног уништења, а време буђења Срба скоро да је истекло, врло мало времена је остало за буђење нације, биће то трка с временом …

Игор Антишић је био други говорник испред удружења „Млада српска снага„, то је удружење које постоји непуних годину дана. Оно окупља оно мало самосвесног омладинско-родољубивог, и националног ткива Србије, које није иззомбирано „чарима“ Холивуда, игрица, компјутера, ТВ екрана и лажним вредностима запада, као ни лажним родољубљем и лажним салонско-кафанским национализмима. Они своју срећу и животно испуњење не виде у страним земљама, где би кору хлеба зарађивали на западу, већ желе да остану у Србији таквој каква је, а не да беже из ње. Да јој помогну и усправе је, да се одуже прецима који су лили крв да би они данас имали Србију, да живе у њој, а не на западу, а и наравно зарад својих личних интереса, својих породица, јер све се може кад се хоће и непоколебљиво ради на томе, да се ускладе и колективни и лични интереси, где су колективни интереси на првом месту!

Јер, како можеш да будеш срећан човек, срећна индивидуа, ако велика већина око тебе пропада?

Последњи говорник је био феноменални радио водитељ и политиколог Милан Миленковић који врло успешно у својој емисији „Гнев Србије“ на интернет радију „Снага Народаосвешћује Србе, оно што се још може освестити у смислу тога да Срби КОНАЧНО сами брину о својим националним, културним и духовним вредностима, без чега Срби као народ не могу опстати ни под разно. Милан је наступио испред удружења које има радни назив „Тврђава„. Срби, да би опстали, треба да делују као целина, а не овако разбијени на мање групације и индивидуе, већ као народ. Као некада када су наши преци деловали синхронизовано као национална целина, ради нас данас, а треба мислити и на будућа поколења, још нерођена. То је једна од најбитнијих порука коју бих истакао од онога што је говорио Миленковић.

Кад су говорници завршили своја излагања, посетиоци трибине су им постављали питања. Све је ово врло битно за препород и опстанак србског народа, зато погледајте и послушајте ову трибину …

Игор Антишић: Може све само Србин не


По идентитетном и менталном склопу, србима, да би опстали као народ, потребни су млади нараштаји попут србина Игора Антишића из организације „Млада српска снага„, јер преци су изумрли и поклани од „браће“ (узалуд), старија и средња генерација срба је потпуно откорењена од националног идентитета, јер су у СФРЈ васпитавани у анационалном идентитету, што значи бити све, само не нешто конкретно и органско – Србин! Дакле, бити неорганска идејно-идеолошка теоретска универзалија: грађанин, југословен, космополита, комуниста итд … дакле ниси одговоран никоме, јер идеје и појмови: грађанин, југословен, комуниста, космополита, не могу да ти дају повратни одговор, па да видиш на чему си, да ли исправно радиш или не …

Наравно, свака част малој групацији срба интелектуалаца и обичних срба у народу из те старије и средње генерације, који и поред све комунистичке лоботомије нису изгубили национални дух и идентитет, већ су и дан данас остали срби, али су медијски потпуно анонимни или маргинализовани, јер у данашње време зомбија и зомбизма, догодило се само оно што се каже у медијима, на телевизији (строго контролисано), а шта се заиста догодило у нормалном органском животу … ма ко *ебе живот (он захтева одговорне слободне индивидуе које размишљају својом главом), кад можеш да функционишеш конформистички као „слободан“ роб разноразних виртуелних светова, понуда је огромна: телевизија, филм, игрице, интернет, спортски преноси … ма и превише је тога.

Због свега овога, значај Игора Антишића је велики, само да се тако нешто још више оплоди међу Србима, размножи, и омасови …

**********************

Извор»
Аутор: Игор Антишић

image18

2018. биће тачно један век како губимо наш идентитет и све оно што нас је чинило Србима. Почевши од вере, писма, слављења заједничких хероја и жртава, па тако и културних и научних радника и много других ствари. Како се то догодило и то само за један једини век, што признаћете, у историји и није пуно?

Последња четвртина, а посебно сам крај 19 века код српских интелектуалаца, готово без изузетака преовладава идеја о уједињењу са Хрватима и Словенцима у једну државу. Док су Хрвати до пред само уједињење палили српске куће по Загребу, забрањивали ћирилицу и изјављивали како би побили све Србе али их има пуно, дотле је наша интелигенција са све краљем на челу хрлила у једну природно неодрживу творевину. Саму ту идеју су Срби платити крвљу у Великом рату, док су баш ти исти са којима смо се ујединили били на противничкој страни али све то се брзо заборавило јер требало је по сваку цену ослободити “браћу”. Овде нам се намеће питање од кога их ослободити када су за те исте гинули? Читав идеал тадашњег српског врха можда се најбоље огледа кроз Нишку декларацију и ове реченице “Постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси”.

image19

Након уједињења српски елемент је постајао све слабији и заправо је служио за поткусуривање и вечити аргумент оних који су ту земљу видели само као корак ка “својим” земљама, Хрватска и Словенија, да је то хегемонија српске буржоазије и угњетавање осталих. Било би добро да је тако било али није. Занимљиво је исто тако споменути да у политичком животу ни једна српска странка није имала у називу српска, а још горе да се свака на овај или онај начин залагала за Југославију, подређујући стално Србију и користећи је као добру преговарачку понуду хрватским и словеначким странкама, које су већ тада тражиле своје оквире и границе унутар Краљевине СХС, па касније Краљевине Југославије.

Оно што је најтужније је то да су се тада полако Срби почели преводити у Југословене и то директном заслугом српске интелигенције или елите, како је коме лакше, а већ тада се почело полако одбацивати ћирилично писмо и мало је фалило да се склопи унија са Ватиканом. Каква је имагинарна и неостварива замисао била та земља најбоље се види догађајем пред сам Други светски рат када су заједничку војску одмах напустили Хрвати и Словенци и пребацили се код истих оних од којих смо их ми “ослобађали” у Великом рату.

Након завршетка Другог светског рата слика и прилика Срба се пресликала, али овај пут у много горем облику, што је и нормално, јер онај ко не учи из своје историје сваку следећу грешку скупље плаћа. Доласком КПЈ и Тита на власт, оно што је започето у Краљевини, наставило се и у СФРЈ само много озбиљније. Од српског корпуса створене су нове нације, па смо тако добили нације географског и религијског типа, односно Македонце и Црногорце географским начелом и Муслимане религијским (од којих данас постадоше Бошњаци или Босанци, чекамо да се договоре како ће се звати). Што се самих граница Србије тиче и ту се напорно радило, па је Барања захваљујући Миловану Ђиласу, предата Хрватској, а Србија је била једина од тадашњих Република која је имала и своје две покрајине, Војводину и Косово и Метохију. Срби су и даље били стубови југословенства, заправо многи су прешли (као да је то нека карташка игра) у Југословене, а да би напредовали у послу многи су престали да славе славу и да иду у цркву. Католици ових проблема нису имали, али православци (Срби) су били на великим искушењима. Латиница је постала доминантна и како је време одмицало све више и више је ћирилица, не само одбацивана, него и заборављана међу Србима, а ово посебно важи за Србе ван Србије. Тако то иде када хоћемо свима сем самима себи да угодимо. СФРЈ се попут своје претходнице распала у крви, а Срби су протерани са готово свих простора бивше државе и своје уточиште нашли у Србији. Поново нисмо научили из грешака и када смо лако могли прећи преко геноцида усташа и надалеко по злу познатих Јасеновца и Старе Градишке, етничко чишћење Срба, а посебно етничко чишћење из Хрватске (где су Срби били конститутиван народ) и није тако тешко пало. Кунеш се у друге, а за своје немаш поштовање и шта друго можеш да очекујеш?

image20Распадом СФРЈ улазимо у државу СР Југославију или боље речено Србију и Црне Гору, а од 5. октобра 2000. године почињемо да се здушно боримо за оне који су нас само годину дана пре тога крвнички бомбардовали и нахранили осиромашеним уранијумом. Занимљиво је да опет нисмо били Срби, него смо постали грађани. Овај период, а пошто смо живи сведоци истог, бићу слободан да кажем да је најгори период у историји нашег народа. Најгори је због само једне ствари, а то је што се у прошлости и многим мукама српског народа могао изгубити “само” живот, а данас се губи идентитет Србина појединца, а самим тим и читавог народа и земље Србије. Ми смо сведоци наплате по убрзаном принципу свега оно што је почело да се ради од 1918. године, а бићу слободан да кажем и раније. Из свега овога нисмо извукли никакве поуке, него и даље срљамо у пропаст и за брата сматрамо оног ко је нашег брата до јуче клао, протеривао или злочиначки бомбардовао. Међутим, ипак требало би да се запитамо и поставимо испред себе пар питања. Некада је одговоре и правце размишљања, а у циљу освешћења, најбоље исказати питањима.

  1. У Југославији смо били Југословени, а у Србији смо грађани, па ако је тако, јел Србина створио Југословен, а Србију грађанин или је то све дело Срба? Или нас је једноставно срамота да кажемо да смо Срби?
  2. Ако не учимо из наше прошлости и немамо за своју земљу и свој народ поштовање, шта онда можемо очекивати у најскоријој будућности? Нову Мачву, Јасеновац или погроме из Крајине и са Косова и Метохије?
  3. Резиме у најкраћим могућим цртама нам је показао да нас је наша елита стално гурала у пропаст, а при томе њима ништа није фалило, ни тада као ни сада, па да ли опет треба да слушамо ту теоријску елиту без трунке народног (заправо они се гаде сопственог народа) или треба да покушамо да створимо нове снаге, које ће пре свега бити народни људи или боље речено народни трибуни?
  4. Видели смо да за време Југославије, што монархистичке, што титоистичке, нисмо имали ни једну српску странку, него југословенске странке састављене од Срба које су се бориле за Југославију, а данас видимо да нема странака које се боре за Србију, Србе и остале народе који живе са нама и поштују нас подједнако као и ми њих, него се борба заснива на евроунијатским или руским причама, па нам се намеће питање да ли је то добар метод борбе и докле ћемо да кукамо и живимо у заблуди да ће нам неко са стране помоћи?
  5. Да ли могуће да након свих ових горких искустава и то само за непун један век нисмо баш ништа научили и да и даље лутамо и верујемо онима који су нас толико пута преварили?

Како се организовати за спас Србије? Трибина: „По мало о свему“


У организацији удружења „Млада српска снага„, које постоји скоро годину дана, и које треба подржати, у Новом Саду је 07. јуна 2016. одржана трибина под називом „По мало о свему„.

Говорници на трибини: Милан Миленковић, Игор Антишић и Драган Радовић

Говорници на трибини: Милан Миленковић, Игор Антишић и Драган Радовић

Да, причало се по мало о свему, али око централне теме Србије, око те лажне патриотске сцену у Србији после распада СФРЈ па све до данас, а пре свега после петооктобарских „промена“ и око тих разних „патриотских“ и „родољубивих“ партија и странака, чије врхушке са својим лидерима, пре или касније, падну у загрљај петоколонашке владајуће позиције, инсталиране на власти од страних центара моћи, а често се испостави, да су те „патриоте“ унапред припремљене у страним и домаћим, а отуђеним, обавештајним „кухињама“, да глуме патриоте и родољубе, не би ли се тако спречило оформљивање истинске УДРУЖЕНЕ патриотске сцене у Србији, чијим ће лидерима на првом месту бити интерес Србског Народа, интерес заједнице, изнад личног!

Јер… видима свих ових година… да многе наше „патриоте“ интересује само цензус, само лични интерес, да пређу 5% и уђу у Скупштину, и да тако у име свог личног интереса, са својом ужом партијском камарилом, паразитирају на народу, продајући му јерфтине патриотске реторичке приче, које и остају приче, а не дела, јер са 5% у парламенту не можеш да учиниш ништа у смислу истинских промена, једноставно постанеш део шибицарског система за манипулацију над србским народом, систем те прогута и апсорбује, а ти само постајеш верни слуга система, издајући народ, претке, и будућа покољења…!

Трибина – По мало о свему

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Главни говорници на трибини били су новинар Милан Миленковић, који је и водитељ на интернет радију Снага Народа, затим Игор Антишић, председник удружења „Млада српска снага„, и Драган Радовић, независни економиста-привредник, који је у потпуности објаснио, да је прави криминал који пустоши и пљачка Србију онај организовани, на високом нивоу, којег организују и контролишу државни чиновници у врху власти, са својом пратећом бирократијом, тајкунима…

Будући да смо историјски гледано потпуно разбијени као народ, главни мото приче ових истинских патриота, је како се организовати и помоћи свом народу да се у предстојећим тешким временима како-тако организује, и спаси потпуне пропасти и уништења…!

Послушајте трибину, на њој су били претежно млади људи, они који су се одлепили од компјутера, јер стварно желе да учине нешто за заједницу, за колектив, за србски народ. Постављана су многа питања на која су говрници давали адекватне одговоре, свако у свом фаху.

Морам да напоменем, да момци из удружења „Млада српска снага“, на челу са Игором Антишићем, имају изузетни значај, помогните их, направите за почетак контакт са њима, њихов рад је чисто на волонтерској и добровољбој линији, иза њих не стоје никакви Сороши и антисрбске НВО организације, већ само воља и жеља да пронађу начин како да се помогне србском народу, да се спаси од потпуне пропасти која му прети у предстојећим још бурнијим временима…

%d bloggers like this: