Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Пасје гробље: Монструозни злочин комуниста над србима и црногорцима 1942. године! Зашто јавни комунистички интелектуалци упорно ћуте о овом злочину? Не осуђују га јавно ни до дан данас?


Ово је исечак из емисије „Некад било»“ са телевизије Републике Србске у којој је гостовао Перо Симић где је причао о Титу пре свега, али је било и речи о злочинима комуниста над православним народом, над Црногорцима и Србима. Један од таквих монструозних злочина био је и злочин назван „Пасје гробље“ који се догодио на бадњи дан, на православни празник 1942. у Колашину, где су комунисти православним црногорцима и србима још док су били живи вадили зубе и ударали их дрвеним маљевима по лобањама, после су развукли лешину пса преко лешева људи, и тај простор назвали „Ово је пасје гробље„. Измасакрирано је и убијено 373 цивила.

Пасје гробље – Злочин комуниста над Србима и Црногорцима 1942.

Линк ка видео прилогу на YouTube

Комунистички злочини: Пасје гробље – Читава верзија

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ту се види да је тај масакр има ритуалан карактер, јер догодио се на православни празник. О томе је писао и Радован Калабић у овом» тексту, ево шта каже о овом монструозном злочину комуниста над србима:

„На Бадњи дан, 6. јануара 1942, следбеници Јосипа Броза Тита у Црној Гори починили су један од најмонструознијих злочина у Другом рату, који је по својим размерама и начину извођења попримио сва обележја колективног, ритуалног и сатанског смакнућа. Партизани су на тај свечани дан, уочи најрадоснијег хришћанског празника по православном календару, зверски убили 373 потпуно недужна цивила у Колашину. На дан свеопштег опраштања и помирења.

Маскр је извршен маљевима и тупим предметима. Неке од уморених накнадно су касапили, пошто би опљачкали све највредније ствари на њима до златних круница у вилицама. Жртве су биле оба пола, свих узраста и занимања, а највише их је било из редова угледних домаћина, судија, трговаца и занатлија. Нису поштеђена ни деца, ни најстарији. Како би их додатно понизили, њихови џелати оставили су их све несахрањене. У Лугу, на десној обали реке Таре, поред побијених подигли су и један дрвени крст, на који су разапели убијеног пса.

По томе је ово ваљда јединствено гробље у свету добило име Пасје. [11] “
……….

[11] Опширније у др Вучета Реџић: „Пасје гробље у Колашину»”, Евро, Београд, 1999″.

Дакле, порука овог монструозног злочина комуниста је јасна, овај садо-мазохистички масакр комуниста над србима и црногорцима такође је имао циљ, не само да измасакрира жртве, већ да осрамоти србе и црногорце као народ, то је порука, да их доведе на ниво животиња, на ниво паса. Наравно, ништа није случајно, све је брижљиво испланирано од стране комуниста на високом положају, не од комуниста нижег ранга или обичних бораца партизана, јер овај злочин је имао и за циљ да изазове одмазду од четника, да изазове братоубилачки рат, и директан је знак да су комунисти овим злочином желели да произведу братоубилачки рат међу србима, а такође је и јасна чињеница и да су га они овим монструозним злочином ПРВИ започели у Црној Гори, а не четници! Желели су да испровоцирају да се срби што више поубијају и покољу међу собом, били они партизани или четници, словили их ми Срби или Црногорци, исто је то.

Зашто, и дан данас, данашњи комунисти Срби јавне личности ћуте о овоме ЈАВНО, ЈАВНО, ЈАВНО, А ЗНАЈУ, ЗНАЈУ, ЗА ОВАЈ ЗЛОЧИН?

О овом злочину такође није ништа јавно рекао, нити написао неки текст, уважени комуниста „борац за истину»Љубодраг Дуци Симоновић, зашто?
Али се зато каткад ЈАВНО оглашава у својим наступима када треба оцрнити националне величине: Милоша Црњанског, Иву Андрића….

Да су којим случајем овакав монструозни злочин начинили четници над комунистима, ех како би тада Дуци сав свој бес истресо не на нечије „крваве»“ паре, већ на четнике (Читај: националисте) у неком чланку или ТВ наступу, али кад такав злочин учине комунисти (грађани света, човечанства), е онда, онда настаје тајац и мистериозна ирационална ћутња, не само Дуцијева, већ свих сличних анационалних србских комуниста космополита, којима је једина „националност“ човечанство, бити грађанин света.

Кад их питаш да критикују комунизам, што је њихова обавеза будући да је та хумана идеја злоупотребљена у циљу уништавања Срба, јер и идеја и идеологија их обавезује, будући да је народ веровао тој иделогији и идеји која се пропагирала у СФРЈ (комунизам је за све људе и народе), они кажу отприлике: „Па комунизма није ни било, шта ту има да се критикује?!“

Али под маском комунизма, убијани су срби и црногорци, ваљда су и то људи?

Још нешто, веома важно…

То што су тражиле комунистичке вође од обичних партизана бораца, па и командира, да ЛИЧНО убијају своје рођаке, стричеве, „јер су четници“ или „петоколонаши“, или нису комунисти, о чему говори у дргом прилогу сам припадник партизанских јединица Светозар Арсенијевић, првоборац НОБ-а, могу само људи идеолошки монструми и психопате! Јер знају, да тако разбијају не само народно јединство (срби убијају србе), већ и саме породице, фамилије, и од рођака праве трајне крвне непријатеље који су касније лак плен и подложни лаком идеолошком „препакивању“.

Ако су комунисти Србије, укључујући и Дуција, борци за истину, управо их поред комунистичке идеје и та истина, којој су се посвтили, обавезује, као интелектуалце, да је они комунисти који су јавне личности и износе јавно, али и објективно, а не само да причају усхићено како су само четници злочинци, већ и комунисти, они са врха, који су наредили овај злочин у Колашину 1942. године, а не обични комунисти нижег ранга. Коло воде они са врха, не обични комунисти.

Шта треба, кој злочин комунисти да учине према србима, а да тај злочин ти данашњи „оригинални“ комунисти – ЈАВНЕ БЕСЕДНИЧКЕ ЛИЧНОСТИ осуде, да јавно проговоре у некој ТВ емисији, или да се огласе неким текстом о комунистичким злочинима?

Пасјих гробаља је било и по Србији….

Злочиначка комунистичка пасја гробља по Србији

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Наратор:
„Испод ове њиве која се налази између Свилијанца и села Црквенац, на потезу званом „Расадник“, могла би да се налази једна од бројних тајних гробница са жртвама комунистичког режима. Међу жртвама које су избрисане из званичне србске историје је и свилајначки предратни судија, Живојин Ценковић. Унук судије Ценковића који се по убијеном деди такође зове Живојин, тврди да је 1944. године, без претходног суђења новоформирана власт стрељала преко 20 угледних свилијанчана.

Живојин Ценковић, унук убијеног судије:
„То су били у Свилијанцу, једна зграда постоји где су их држали у подруму, где нико није могао да дође до њих. Он је написао чак писмо једној баби коју имам, да се она не секира, да ће да буде све у реду, да он ништа није крив. И након тога су их 16. новембра ујутру извели и стрељали на овој овде, тадашњој ливади, … то је била“.

Наратор:
„Власти после другог светског рата су се трудиле да уклоне писане трагове о крвавим чисткама, па су и локације гробница остајале необележене. По неким сведочењима, припадници јединица које су учествовале у ликвидацијама су овакве масовне гробнице називали „Пасјим гробљима“. Ексхумација стрељаних особа била је строго забрањена“.

Живојин Ценковић, унук убијеног судије:

„Колко ја знам лично из приче старијих, да нико није могао да приђе да откопа. Значи, све што је било… они су били веома плитко закопани да су то развлачили пси, а иначе су их чували тадашњи партизани, да нико није могао да приђе да их откопа. Ја се надам лично, прво и због ових људи овде, а и због свих ових фамилија, ред би био да се ти људи закопају као људи, а не као пси“.

Наратор:
„О злочинима комуниста током и после другог светског рата у поткомунистичким земљама је почело да се говори одмах након пада берлинског зида. Новоформиране власти су отварале досијее, откопавале гробнице, пописивале жртве, и достојно их сахрањивале. У Србији је ова тема дошла на ред тек 20 година касније. Државна комисија која ради на утврђивању броја стрељаних лица после 1944. године, има пред собом готово немогућу мисију, јер како поједини историчари процењују, у скоро свакој општини у Србији постоји бар једна оваква гробница“.

Наравно, и овај процес је са становишта деце комунизма који су данас на власти, али сада као „европејци“, само формално започет, будући да су то били примопрани да ураде као просец који се мора одрадити ако желиш да као држава уђеш у ЕУ, али су га само започели, процес и није завршен до краја, јер „нема пара“, да се тајне гробнице јавно обележе и обзнане, и да се жртве тих комунистичких злочина достојно сахране, као људи, а не као пси.

Зашти ти вечито „забринути за човечанство“ комунисти и космополите Србије не проговоре јавно о овоме, они који су јавне личности, и о овим масовним гробницама у Србији насталим комунистичким злочинима над Србима!

Зар срби можда не спадају у то човечанство о коме они толико брину?
Можда зато што нису класно свесни, што немају пролетерску свест, па самим тиме не треба трошити речи?

Срби, не да не знају ишта истинито о својој хиљадугодишњој историји, већ не знају ни ову непосредну (други свестки рат и период после тога…), онако како се стварно и истинито дешавала. Да би се Срби освестили као народ, да би постојали као народ, а не као крдо појединаца изгубљених у времену и простору, они за почетак треба добро да упознају ову непосредну историју (да прођу кроз катарзу и да би самим тим знали како даље), да своје осрамоћене жртве од комунистичких злочина достојно сахране, као људе, њихове кости.

Историјски… Народ, Срби….. то су и „мртви“, тренутно живи Срби, и будућа нерођена покољења. Мртви, док су били живи, свесно су и несебично жртвовали своје животе да би нама и тада још нерођеним србским покољењима бивало боље, да живимо у миру и слободи. Међутим, ми данас „живи“ срби као се понашамо?

Шта ћемо оставити својим покољењима?

Нажалост, понашамо се као целина недостојно својих великих предака, а и питање је колико међу србима данас има срба у правом смислу те речи, јер су данашњи срби негде око 80% овцоизирани зомби, усамљени апатични и излуђени „слободни“ грађани, без икакве колективне свести и идентитета, јер само колективитет може да да сигурност СВАКОМ појединцу, а самим тиме и колективитету као целини, Народу.

Ако се Срби не освесте национално као појединци, и док поново као целина не постану самоорганизован народ и нација у правом смислу тих речи, нестаће као народ под дејством историјског проклетства…

То је законитост, тако се живот догађа, не зато што ја то кажем…

Драган Симовић: О злочинима запада


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

О ЗЛОЧИНИМА ЗАПАДА

Запад никада неће моћи да се искупи за злочине извршене над Србима!
Злочини које је Запад извршио над србским народом, ни у једноме свету не могу бити опроштени!
Онај ко би опростио злочине Запада над Србима, такође би учинио злочин, јер је и сам чин праштања таквога злочина у суштини поновљени злочин.
Зато што су ти злочини над Србима били вековима осмишљавани и планирани; зато што су ти злочини учињени из свести и свесности западног човека.

Нека се не заваравају Зпадњаци – србски им народ никада неће опростити злочине!
Нема расног Србина који ће им опростити те ужасне и грозне злочине.
Нека се Западњаци не поводе за србским политичарима који и нису србски – понашање марионетске владе у Београду, нема никакве везе са србским народом!
Срби знају, да од 1999. године ниједна влада у Београду није србска.
Западњаци, а посебице Американци, увек ће бити презрени од србскога народа!

Увек ће они, за све будуће векове, бити последњи изроди људскога рода.
Запад ће убрзо нестати; та демонска и сатанска цивилизација мора да нестане са лица Земље.
Мора да нестане, да би могла да се роди једна нова божанска цивилизација!
Расним Србима не треба никакво извињење Западњака, будући да расни Срби знају да Западњаци никада не могу бити искрени.
Не могу да буду искрени, зато што им је такав ДНК, зато што им је такав светлосни запис.
Не могу да буду искрени, зато што су рођени у лажи, и што ће умрети у лажи!

Зато што су рођени од лажљивих предака, и што ће рађати лажљиве потомке.
Ни хуманитарна помоћ Запада не треба Србима, зато што расни Срби знаду да је све отров и смрт што им са Запада долази.
Оно што су Западњаци Амери чинили Белим Индијанцима, то исто чине и Србима.
Убијали су зверски Беле Индијанце, да би им земљу и сва блага преотели.
Сви амерички злочини бејаху због пљачке и отимачине.

Све ратове и данас воде због пљачке и отимачине.
Какви су били, такви су и остали.
Какви су остали, такви ће и бити све до нестанка њихова.
То је несој који се никада поправити не може!

Драган Симовић: О Истини и Правди


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

О ИСТИНИ И ПРАВДИ

Сви говоре о Истини и Правди, али само ретки желе да се сретну са Истином и Правдом,
док они, још ређи (најређи!), тек, живе по Закону Истине и Правде.
Људима су пуна уста Истине и Правде, не зарад Истине и Правде, већ зарад Лажи и Кривде.
Кад светина говори о Истини, онда има на уму Лажи по којима се влада;
и када спомиње Правду, онда мисли на Кривду коју над неким спроводи.
Постоје људи лажи, који се рађају и умиру у Лажи.
Уистини, огромна већина људи живи у Лажи, јер им је лепше и једноставније да живе у Лажи него ли у Истини.
Живети у Лажи, значи не бити Одговоран (тако размишљају људи у опсени!) пред Створитељем, пред Духом Постања, пред ПраВасељеном.
Али, и то је, како рекох, највећа варка!

Људи лажи остају вековима, некад и тисућама година, утамничени у Лажи, у Вртлогу, у Витлу Самсаре.
Само Освешћен и Посвећен Човек може да искочи и излети из Витла Самсаре (из Закона узрока и последица), и да крене Путем Светлости.
Спасење је увек Вертикала – Сварожница, Усправница, Божанска Оса!
Истина и Правда ослобађају човека; ослобађају породице, племена, а некад и свеколике народе.
Кроз повесницу племена и народа, кроз паметарницу Белих Стриборјана, многи су појединци (а ти појединци су, скоро по правилу, свагда и увек знамените личности!) бивали жртве Лажи; а из Лажи вазда происходи и Кривда која се над неким врши и спроводи.
У овоме времену, које дуго траје, Срби су највеће жртве Лажи и Кривде!

По обиму, обиљу и количини лажи које су изречене, у разним видовима, на разним странама, са разних и различних места, а на рачун ВедСрбства и Срба, уистини, нема примера, нема поређења, нема словесног упоређивања, кроз многе векове у повести човечанства.
Због тих лажи које се, ево, већ дуже од столећа шире о ВедСрбству и Србима, Срби су у двадесетом веку биолошки преполовљени.
Не смемо заборавити, никада, да је највећи геноцид, највећи погром над једним народом, управо извршен над Србима и Србством!
Ниједан народ у двадесетом столећу није тако страдао, није тако крвнички уништаван и затиран (од колевке па до гроба!) као Срби!
Ако Срби желе да живе, ако желе да буду присутни на Мајци Земљи као Словестан Народ, онда они никада не смеју нити да забораве нити да опросте овај грозни злочин извршен над њима!
Можда је праштање, како кажу, хришћанско, али није ведсрбско! Срби су Ведски Народ, и знају да је праштање – понављање злочина над самим собом!

Докази да су за Маркале одговорни муслимани из сарајевског подрума с минобацачима! Потврдио канадски мајор Џон Расел!


Извор:www.jadovno.com/

Армија БиХ је на пијаци Маркале извршила ратни злочин над сопственим народом, потврдио је још један официр Унпрофора, канадски мајор Џон Расел.

У једном подруму у центру Сарајева у коме су муслиманске снаге током рата држале минобацаче разног калибра, припадници УН су недуго по експлозији на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, открили минобацаче ручне израде који су по свим карактеристикама одговарали бацачу из кога је испаљен хитац који је убио 68, а ранио 198 људи. Ово ће током следеће недеље, на суђењу првом председнику РС, Радовану Караџићу, детаљно образложити некадашњи мајор канадске војске Џон Расел, који је током ратних година био у саставу Унпрофора у БиХ.

У једном подруму у центру Сарајева у коме су муслиманске снаге током рата држале минобацаче разног калибра, припадници УН су недуго по експлозији на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, открили минобацаче ручне израде који су по свим карактеристикама одговарали бацачу из кога је испаљен хитац који је убио 68, а ранио 198 људи.

Ово ће током следеће недеље, на суђењу првом председнику РС, Радовану Караџићу, детаљно образложити некадашњи мајор канадске војске Џон Расел, који је током ратних година био у саставу Унпрофора у БиХ.

Мајор Расел је био у тиму УН истражитеља који је истраживао прву од две експлозије на сарајевској пијаци, али и поред закључка који је послао команди у Загреб, да је немогуће утврдити да ли је граната испаљена са српских или муслиманских положаја, он је дан касније, посредством мреже Си-Ен-Ен „сазнао“ да су за тај напад одговорни Срби.

„То је била очигледна пропаганда против Срба, без доказа да су они нешто учинили“, објаснио је Расел правним саветницима Радована Караџића.

„Неколико дана после експлозије, у пратњи неколико припадника Унпрофора, обишли смо подрум једне зграде у Сарајеву где су снаге Армије БиХ чувале минобацаче. Стражар који је чувао то складиште најпре нам је тврдио да они не поседују минобацаче 120 mm, али када смо почели да отварамо сандуке угледали смо их.

Реч је о минобацачима ручне израде који су били истог калибра, исте боје и заварени на исти начин као и граната која је погодила пијацу.“ – испричао је овај официр канадске војске.

Француски „упрофорци“ саботирали истрагу

првој експлозији на пијаци у центру Сарајева сведочиће и канадски генерал Мишел Готје. Он је предводио истрагу УН шест дана по експлозији на Маркалама, а у свом извештају је указао на низ нелогичности у истрагама које су обавили претходни тимови Унпрофора.

„Припадници француског контигента који су се први појавили на месту догађаја и из кратера су извадили ‘реп’ гранате од 120 мм чиме су битно биле умањене шансе да се сазна тачна путања и растојање одакле је пројектил испаљен. Истражитељи из Тима Фребат 4 нису чак ни измерили дубину или угао пенетрације те гранате, нити израчунати угао пада, због чега се није могло ослонити на њихов извештај.“ – казао је генерал Готје у писаној изјави Караџићу која ће и бити предмет унакрсног испитивања.

Генерал Готје је такође установио да је и друга истрага припадника Унпрофор на Маркалама која је спроведена после експлозије, имала катастрофалне резултате.

„Капетан Верди, аналитичар из тима Унпрофора „Север Сарајево“ је направио прорачуне око 15 часова тог дана, а онда је утврђено да је направио математичку грешку.“ – навео је генерал Готје.

Стивен Јоудри: Гранату испалили Муслимани

Један од Караџићевих сведока биће и канадски пуковник Стивен Јоудри, експерт – балистичар који је учествовао у анализи више стотина кратера насталих експлозијама минобацача разног калибра. Јоудри је такође био укључен у истрагу о експлозији на пијаци Маркале, а својим претпостављенима је након детаљне анализе изнео став да је 95 одсто сигуран да је граната стигла са положаја под контролом Муслимана.

Пометња на промоцији књиге Мадлен Олбрајт! Чеси је оптужили за крвопролиће! (Видео)


Браво браћо Чеси, показали сте овој србомрзитељки где јој је место!
Уједно сте овом вашом подршком дали сигнал да сте са нама, да ми Срби никад не признамо тзв. независно Косово, да не дзволимо да defacto то уради и ова наша однарођена власт!

Не вреди им ништа њихова испразна, излизана и безвредна реторика:

„Ми никада нећемо признати независност Косова и Метохије“

будући да су прихватили „све обавезе“ претходне издајничке Тадићеве властодржачке структуре, која је миц по мис, разним тзв. „техничким споразиумима“ 95% гурнула Космет у независност!

Тадићу треба да се суди за ову велеиздају!!

Извор: Правда

Објављено: 25. октобар 2012, 14:01
Актуелно / Свет / Тема дана |

Пометња на промоцији књиге Мадлен Олбрајт, Чеси је оптужили за крвопролиће

Праг, Чешка – Приликом промоције књиге бивше америчке секретарице Мадлен Олбрајт у Палати књига Нови Луксор дошло је до опште пометње када су је активисти удружења „Пријатељи Срба на Косову“ замолили да потпише плакате и дискове са подацима и фотографијама о злочинима над Србима.

Ратни злочинци: Олбрајт у Прагу, Чешка, 23.10.2012.год.

Линк ка видеио прилогу на:http://www.youtube.com/

Активисти удружења „Пријатељи Срба на Косову“ , замолили су М. Олбрајт да им потпише плакате и дискове са подацима и фотографијама о злочина над Србима. Уследила је жестока реакција обезбеђења, те су активисти овог удружења нападнути и вербално и физички. М. Олбрајт иако је покушала да одглуми смиреност и незаинтересованост, скочила је са столице и почела да виче на присутне. Један од учесника и члан удружења Пријатељи Срба са Косова, Данијел Хуба, на питање зашто су данас овде одговара:

Мадлен Олбрајт: Србе треба бомбардовати!

“Мадлен Олбрајт је са положаја државног секретара САД гурнула у бомбардовање Савезну Републику Југославију 1999. године, када су НАТО авиони бомбардовали без мандата УН. Подржавала је џихад у Босни 1992-1995, и манипулацију чињеницама око Сребренице, али и лично зарадила од приватизације телекомуникација Косова. Зато би требало да сноси последице за своје политичке одлуке и призна одговорност за крвопролиће у којем су страдале хиљаде цивилних жртава “.

Истина о Јасеновцу се скрива деценијама! Југословенство, највећа трагична заблуда Срба!!


Решио сам да док још могу да пишем, док је време, будући да ће са овим стрвинарима на власти и у светској тајној влади, доћи све тежа предстојећа времена (већа беда, сиромаштво, глад…), да отворим једну важну и тешку тему о катастрофално највећој историјској заблуди Срба, а то је југословенство код Срба. Као и повезано кобно стварање заједничке државе Југославије са такозваном јужнословенском „браћом“ Хрватима и Словенцима. И једни и други од самог старта су лукаво и привремено ушли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, са намером да кад за то дође повољан тренутак, изађу из ње, што се и знамо недавно десило, а уједно ће се уз помоћу наивних Срба и Југослсавије/а лишити опасности и утицаја страних сила око себе, Италије, Аустрије.

О томе говоре они сами, даћу и аргументоване доказе и потврде о томе, да не буде да је то нека теорија завере, иако је ствар у случају „југославија“ и сувише јасна, али то се стално понавља, та излизана до задњег слоја „ђона“: „теорија завере“… и то неуспешно, да се њоме заташка и тобоже дискредитује нека истина, која се наравно само „умоболним“ Србима јавља, зар не?

Шема је позната…

Есенцијална поента свега овога је да ми немамо шта да кривимо њих, Хрвате и Словенце, они имају право да створе своје самосталне државе, али не на штету Срба. Међутим, за ту трагедију и штету, огромну катастрофалну и несагледиву штету по наше национално Биће путем стварања Југославије, криви смо искључиво ми, Срби, односно наша незрела елита опседнута идејом југословенства, без опреза и ризика за тај потез и одговорност према србском народу, с обзиром да им је било познато да су се хрвати борили против Срба, убијали их и клали и за време првог светског рата, а и пре тога, а ми правимо заједничку државу са њима!? Цену те њихове незрелости, и непоправљиву штету, платио је недужни србски народ са стравичним геноцидом од стране Хрвата у Јасеновцу!!

Кажем хрвата, а не само хрватских усташа, јер су по откривеним и документованим подацима, од стране Др Србољуба Живановића и Међународно признате Комисије за истину о Јасеновцу (МКИЈ) на чијем је он челу као британац, откривени нови стравични детаљи, а то је да је 1.371 католичких свештеника чинило грозне, просто невероватне злочине у НДХ над Србима! Клали су их и убијали и они! Хрвати су једини народ на свету који је имао и логор за децу, где су убијана и клана наша Србска дечица. Такође, јеврејска и ромска, али у далеко мањем обиму.

Зашто ово све покрећем?

Прво, ради истине, самопоштовања према сопственом народу и невиним србским жртвама, које су ни криве ни дужне платиле кобну незрелост србских интелектуалаца, јер да није било Краљевине Југославије, не би било ни Јасеновца ни 700.000 српских ЦИВИЛНИХ жртви!!

И друго, невероватно је да и поред ових трагичних последица стварања Југославије са Хрватима и Словенцима, на своју сопствену штету, данас постоје Срби који би да праве неку нову Југославију?!!

Да, се разумемо, ја нисам против великих идеја самих по себи као што су комунизам и југословенство. Са есенцијалне универзалности идеја, то је грандиозна ствар. Међутим, увек има једно „али“ које све поквари, а то је да идеје не спроводе саме себе у пракси, већ људи, а најзначајније у свему томе је да се такве идеје могу искористити у манипулативне сврхе ради разбијања и уништења појединих народа, ми Срби смо пример за то.

Не каже џабе мудра изрека:

„Пут у пакао, поплочан је добрим намерама“

И ја сам био у младости идеалиста (ја сам 1958. годиште), југословен, тако сам васпитаван, а и са становишта морала, етике, логике све ми је било природно, чак нисам по именима и презименима својих другара са којима сам се дружио могао да докучим, ко је Шиптар, ко Србин, ко Муслиман итд… а било их је, јер просто то ме није ни интересовало, мислио сам да је битно да смо људи, какве везе има ко је које нације, ко је Шиптар, Србин, Хрват… Са становишта Универзалности и полазишта де је човек свесно биће, односно ДА ОН ТО МОЖЕ БИТИ, то тако и јесте. Међутим, кроз живот и више кроз самообразовање, схватиш да то само тако изгледа на први поглед, будући да човеком влада подсавесно, несвесно и ирационално биће, мали део постотак човекове свести је освешћен и контролисан од њега самог.

Али, с обзиром да сам у СФРЈ доста пута био на хрватском приморју, пролазио сам кроз разне инцидентне ситуације са хрватима, упознао сам и тамошње Србе, и било ми је јасно да није баш све онако како су нас учили о „несаломљивом“ „братству и јединству“. Све је било лажно, вешто потискивано и прикривано, само се чекао миг. Дакако, познавао сам и хрвате који су добри као људи, дружили смо се, међутим, то су особе које се брзо прећутно уклопе у постојећу ВЕЋИНСКУ националну матрицу антагонизма и неговане мржње према Србима, не одупиру се томе, а то видимо и данас, јер Хрвати своје данашње генерације васпитавају да мрзе Србе, величају усташтво, певач Томпсон пева оде усташкој кланици у Јасеновцу.

Међутим, поново кажем, пустимо ми хрвате, ми Срби смо сами себи највећи проблем, поготову ова идеја југословенства, која чак и да се обнови на неком културном нивоу простора бивше СФРЈ, то би било обележено начелом да су Срби као „агресори“ криви за распад бивше СФРЈ, и о томе се не би расправљало, то се не би доводило у питање.

Нас Србе, у овом најбитнијем историјскок тренутку за наш биолошки и духовни опстанак, никакви „изми“ не могу спасити и објединити, већ искључиво национална идеја на здравим основима, затим повезивање са Словенским народима који нису никада ратовали против нас, а то су Руси, Белоруси, Украинци. То је за нас ЈЕДИНИ излаз и спас у предстојећа можда најбурнија времена од настанка човечанства, јер технологија злочина је напредовала, некаашњи неандерталац са буздованом у руци, данас само контактом на тастатури компјутера, може уништити пола света, још пар истих потеза, и са овом цивилизацијом може бити све готово, будући да је воде прави спиритуални и морални монструми, патолошко-интелектуалне наказе од људи!

Идеја југословенства је велика, али нису искрени југословени били нити хрвати нити Словенци, само наивни Срби који су до последњег Србина бранили Југославију, а добили су Распад СФРЈ, нове масакре, протеривање са подручја Хрватске где су вековима живели (остварен је историјски сан и пројекат хрвата, НДХ- трећину Срба поклати, трећину покатоличити, трећину протерати), затим Хаг, терет лажног геноцида у Сребреници!
Али ни то није крај, распарчавање Србије се наставља, рат против Срба се наставља, на реду је издаја КиМ-а од ове однарођене властодржачке структуре.

И гле чуда, народ који је највише страдао од „браће“ хрвата у стравичном геноциду, испада да је он геноцидан, на бази лажне пропаганде о тзв. геноциду у Сребреници.

Идеја комунизма је такође добра, али нека се сви комунисти запитају, зашто ни „К“ од комунизма није нигде спроведен, ни у једној земљи!

А не само да проповедају комунизам!
Где им је одговорност!

Баш сам с пролећа дискутовао овде у Бору са једним србином комунистом, али разочараним, прича ми како је сама идеја остварива, јер се базира на принципу већ постојећих мањих заједница људи, попут манастира, да то постоји већ на Тиберту, у Србији…

Да, рекох му, кад се пар стотинак обичних људи договоре, они сами спроведу идеју и тако створе неку минијатурну комуну попут манастира, не требају им политичари посредници, идеологија, комунисти, Маркс, Енгелд, Лењин, Али, брале мој, и сам знаш да на нивоу држава и света то све спроводе политичари шибицари, из других манипулативних сврха, док те мање обичне комуне, стварају обични искрени људи-НЕПОСРЕДНО без комунистичких мнифеста.

Велике идеје не спроводе искрени идеалисти који у друштву више служе као део образовне и васпитне интелигенције, већ тзв. „комунисти“ шибицари, а највећих битанги комуниста шибицара било је код Срба на штету Срба!!
Док су комунисти Хрвати и Словенци скривено и у позадини радили на учвршћивању националне идеје и разбијању Југославије, наивни Срби су и даље веровали да Југославије неће да се распадне, и бранили су је до последњег Србина. А када знамо да распад СФРЈ подржава и страни фактор који је увек традиционално историјски био против Срба, онда је заблуда и илузија југословенства још већа, јер србски наивни интелектуалци су и на то требали да рачунају приликом стварања Југославије, самим тим им расте одговорност за све могуће ризике које ће да плати народ, ако нешто крене лошим током, а не они. И неспособни да то признају, њихови данашњи савременици неодговорно и безобразно брује:

„Да није било страног фактора, Југославија се никада не би распала.“

Ма немој, баш велика „мудрост„, а како то да се то само примило код Хрвата и Словенаца, тих „веееллииикииххх југословена“ а код Срба није, јер су истински бранили Југославију, останак у њој!!

Тако су неодговорни идеалисти, толика проливена србска крва због заблуде југословенства, а крив им страни фактор.

А зашто о страном фактору и супротстављеним национализмима, најодговорнији србски идеалисти (наравно и незрели краљ!) у врху тадашње власти, нису размишљали приликом стварања краљевине Југославије!! Зашто нису заштитили србски народ од тог великог ризика стварања заједничке државе са хрватима, босанским муслиманима, шиптарима и словенцима, који су увек ратовали у великој већини као народ против Срба, и пре првог светског рата, и током тог рата!! Па логички је закључак да макар та провизорна „братска“ држава живела и 100 година у лажном миру (јер би се увек ради „братства и јединства“ ћутало о злочинама хрвата, босанских муслимана и шиптара према србима) страни фактор може увек исценирати неке међунационалне инциденте или злочине, који ће испровоцирати рат, и из ирационалног и подсвести „братских“ народа“ „отворити“ каме са ножевима да кољу Србе, а из подсвести и памћења Срба, мере заштите од „братског“ клања !! Насупрот томе, да су Срби како су велике силе још 1915 нудили Србима самосталну националну државу, зашта су и гинули током ратова 1912-1918, такви инциденти не би могли бити организовани од стране тог фамозног страног фактора, јер би нам тада држава била компактна, са већинским србским народом, без међунационалних конфликата, будући да би Срби били једина нацијаа у Србији, остало би биле нацоналне мањине.

Наравно, и остале мањине и грађани који нису србске националности, живели би са свим грађанским правима равноправно са Србима, јер у миру се живот, у свакодневном животу (који нема историјски ток, већ ток свакодневнице и САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА: право на рад, право на образовање и школовање, на слободно исповедање религије, неговања своје културе итд… итд…) догаћа на нивоу грађанских права, како за Србе, тако и за остале националне мањине, а не на основи националне припадности!! Ово је важно споменути, јер обичнио србски комунисти и идеалисти говоре за Србе који од многих својих идентитета унутар свог бића (духовни, нацинални идентитет, грађански, космополитски..) у важном датому историјском тренутку државе Србије испољаљвају у мери која је потребна, ради заштите, свој национално-народњачки идентитет, да су затуцани, јер ето мисле „само на себе, а не на човечанство“, и тиме они показују колико су инфатилни, фанатици идеје и незрели, јер и срби као „њихив“ народ, ваљда и они припадају том човечанству, ПОБОГУ!!!

Али не, за велики број СРБСКИХ комуниста, ИДЕАЛИСТА „њихов“ народ није њихов, већ други, то су други (другост), а други народи, то човечанство, су њихови (хрвати, словенци, чилеанци, либијци итд…) и нон-стоп те наружују као примитивца када споменеш свој национални СРБСКИ интерес! А кад ти други „братски“ народи раде на својим националним интересима и боре се за то, е „то је нормално“, јер су то „њихови“ (човечанство), они се боре за човечанство, а не као „примитивни Срби“ за „своје националне интересе„. Најгоре је кад у својој нацији имаш утицајне идеалисте фанатике (који од шуме у галви, не виде дрво које им је испред носа!), а не да тако кажем;- рационалне идеалисте, који баштине рецимо идеал југословенства (човечанства), али су свесни да је идеја једно, а реализација нешто сасвим друго, поготову кад вршиш „немогућу мисију“, да свој србски народ (рационални идеалисти ипак имају одређену дозу националног идентитета, и одговорност за то, дакле према свом србском народу, док „србски“ идеалисти фанатици, не! За њих је „нација“ човечанство) уједињујеш под идејом југословенства у заједничку државу са „братским“ народима чији су већински национални корпуси кроз историју УВЕК ратовали против Срба (хрвати, словенци, босански муслимани, шиптари). Тада би рационални идеалисти „повукли ручну“, јер ипак имају одговорност као припадници србског народа, за свој народ, они нису из својих глава потпуно избрисали своју националну самосвест, у критичним историјским моментима за свој народ, они се приклањају свом националном бићу.

Србски идеалисти фанатици немају ту одговорност, јер су 100% анационална бића, а неки од њих су и националномрзци, србомрзци (будући да су Срби за њигх вечито „други„, а не човечанство), потајно или отворено, у зависности од друштвене позиције, менталног склопа и дозе фанатизма. Они једино брину о идеји, да им не „умре“ идеја у главама „њиховог“ народа, а страдање „свог“ народа којег уједињују са његовим џелатима, ноншалантно сматрају као неком „трагичном невином грешком“ (нормално, то је тако инфатилно и неодговорно. Прво угураш свој народ у потенцијалну кланицу, то увек виси у ваздуху, иако си свестан ризика, а после велике трагедије се вадиш како си нам „мислио добро“! Ниси ти јадан крив, већ, „националисти и страни фактор“!!!) , јер ето, србски фанатични идеалисти и поред сурове ситуације страдања „свог“ народа од „братских“, стално се и поред сурове реалности надају да ће „наша браћа“ да схвате „да их Срби воле“, па неће с тога више да их кољу и убијају, тај „њихов“ народ (већ ће га, „ваљда“, заволети), који је устври за њих само, да се изразим најновијим изразима, идејна „колатерална штета„, јер они ће поново, чим им се укаже „нова нада“ о стварање неке будуће Југославије (човечанства) да пуне главе срба да треба ићи у том правцу, јер ето, они нам на нивое мисли „мисле само добро“, ебеш реалност, историјска догађања и живот, „битна је идеја„.

Државе стварају нације, не грађани, будући да су за стварање Србије вековима кроз историју гинули наши преци Срби, а не апстрактни грађани. Да објасним, значај тог термина „грађанин“ је сам по себи НЕОДРЕЖЕН и апстрактан, јер грађанин може бити Србин, али и Хрват, Бугрин, Кинез, Турчин, Енглез, тако да државе стварају нације, народи, а не грађани, јер су и нас као србе наши вековни душмани уништавали као србе, као припаднике србског народа, а не као недефинисане грађане.

Међутим, када се говори о ствараљу друге Југославије, – СФРЈ (после јасеновачке кланице), нису баш сви Срби југословени били наивни, као ни Срби комунисти,  они у врху КПЈ, добро су знали шта се се све трагично и  лоше може поново десити Србима у тој „старој-новој“ Југославији, када их поново уједињујеш са „братским“ народима, и они су активно и свесно кумовакли томе, знали су да од идеолошки замишљњеног југословенства (човечанства у малом) нема ништа! Знали су да је то само жвака за наиван србски народ, али су верно служили Титу и његовој диктартури, јер их је и он пажљиво бирао, које ће Србе (тешке анационалне сировине) имати у свом властодржачком окружењу, а које ће одважне ликвидирати!

Да почнемо са доказима, са доказима да су наша „брааааааћћаааа…“ веома лукаво ушли у Југославију, почнимо са Словенцима, у идућем прилогу биће више о томе путем једног видео прилога, сада ћу само изнети податак да је Словенац Едвард Кардељ 1952. године на седници Централног Комитета Комунистичке Партије Словеније, када су се словеначки делегати бунили да се само гради Југославија, а Словенија не, и шта ће сад њима Југославија…

Едвард Кардељ је то прекинуо следећим речима, то стоји у записнику са те седнице:

Едвард Кардељ 1952. год.:
Извор: http://wp.me/p3KWp-5HO

„Другови, да се одмах прекине ова расправа, јер ви добро знате да смо ми Словенци ушли у Југославију привремено. И да ћемо ми изаћи кад дође време. То време није дошло“

Наша расправа ће трајати још, сада треба расветлити забрањену истино о Јасеновцу и страдању Срба у стравичном геноциду!

*************

Извор: Политика

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама!

Професор др Србољуб Живановић о раду Међународне комисије за истину о Јасеновцу која је као независно тело утврдила да је у овом усташком логору страдало нешто више од 700.000 Срба!, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома!

На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (МКИЈ), уз сарадњу Удружења Јасеновац – Доња Градина из Републике Српске, јуче је у Дому Војске Србије представила две књиге с пете конференције МКИЈ посвећене откривању истине о ономе што се дешавало у јасеновачком систему усташких логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ током Другог светског рата. Конференција је одржана 24. и 25. маја 2011. у Бањалуци.

Позабавићемо се неком другом приликом садржајем ових књига, зато што смо јучерашњу промоцију и учешће на њој професора др Србољуба Живановића искористили да као председник МКИЈ каже о њеном раду нешто више за наше читаоце.

Професор Лондонског универзитета, светски научни ауторитет у области анатомије, антропологије и палеопатологије, др Живановић је члан МКИЈ као британски држављанин, пошто у њеном раду не учествује нико од људи с територије ранијих југословенских република. Чланови су угледници из САД, Велике Британије, Русије, Израела, Италије, који сарађују с десетинама истраживача из многих других држава.

На првом месту, наш саговорник наглашава да је јуче први пут у Београду представљена међународна Декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, штампана на осам језика, коју је после вишегодишњих истраживања истине о концентрационом логору Јасеновац 2012. донела МКИЈ.

Комисија је, према речима професора Живановић, 2008. утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома. Прошле године комисија је саопштила и податак, на основу непотпуних истраживања, да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српскe деcе, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Интересује нас да ли је утврђивање чињеничног стања подразумевало и увид у доскора недоступне архивске изворе, што професор Живановић потврђује, наводећи следећи пример:

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

Установљене чињенице, према речима нашег саговорника, нарочити значај имају ако се упореде с подацима изнетим у Музеју Спомен-подручја Јасеновац, иза чије поставке стоји садашња хрватска држава. Поменута су имена нешто више од 80.000 хиљада жртава, али тај списак није тачан већ и зато што се на њему налазе и имена људи који никад нису били у Јасеновцу.

– Таквих је много, као што је много имена оних који су страдали на другим стратиштима, што значи да је све то далеко од истине – каже професор Живановић и наглашава да Хрватска заступа став да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина.

– Зато непрекидно постављам питање како ћемо утврдити имена оних жртава које су, на пример, изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу, или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун. Држао сам тај сапун, помешан с песком, у руци, у Смедереву, где су га Немци делили преко Црвеног крста. Не знамо ни имена жртава које су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца. Лично сам их посматрао, а избацивала их је вода на обале ове две реке. Сахрањивани су на локалним гробљима без икаквих обележја. Једна таква масовна гробница се налази поред Куле Небојша у Београду. Сматра се да је у њој сахрањено око 2.000 лешева. После ослобођења Београда два камиона тих лешева су по нечијем наређењу одвезена за Јасеновац, а онда се одустало од тога, пошто их је било много. Сада више нико и не зна да је ту масовна гробница. Много лешева је било и на врху Ратног острва, то је наша комисија установила.

Јасеновац 2010.

На крају разговора, професор Живановић помиње и оно што се догодило током његовог недавног двомесечног боравка у Израелу.

– Обишао сам тамо много музеја холокауста, па и онај код града Аке, старе феничанске луке. У њему је и педагошко одељење где деци из школа држе предавања, а она читају документе које су за собом својевремено оставиле жртве. На основу тога касније нешто напишу или нацртају, да би се видело јесу ли деца уопште схватила шта је холокауст. На једном документу који сам насумице узео писало је „Историја једне девојчице из Бјеловара”. Рођена 1937, она је описала страдање своје и целе њене породице у НДХ. Деца у Израелу тако сазнају шта је било код нас, а овде можда никада нећемо сазнати шта је све било у време тог великог злочина, пошто се истина скрива деценијама – закључује професор др Србољуб Живановић.

*************

Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу се скрива деценијама

%d bloggers like this: