Примењена етика у „праведним“ ратовима


Одличан коментар Биљане Ђоровић који је дат поводом ове доле изјаве декана политичког факултета Илије Вујачића (изјава је реакција на оштре протесте професора Милана Брдара и Александра Јокића поводом срамне доделе почасног доктората филозофу Мајклу Волцеру, који се залагао за бомбардовање Србије) дао ми је повод да уведем једну под тему теме:“Глобализам – робство без робовласника“ под називом: „Праведни“ рат, у којој ће се јасно видети како су се разни филозофи веома лепо „ушемили“ да злоупотребом своје струке сурово оправдају оно што се не може оправдати, а то су очигледне бруталне и нелегалне агресије, неодобрене од УН-а, попут бомбардовања Србије од стране НАТО пакта, те војне армаде новог светског фашистичког поретка.

Све то има за циљ да се на мала врата те бруталне агресије легализују као „праведни“ ратови против неподобних слободарских народа и држава који држе до своје самосталности и слободарске самосвести. Од тога после није далека ни теорија „превентивних ратова“, или удара, где ћете оправдати превентивно бомбардовање неког „геноцидног народа“, јер боље да га бомбардујете пре него да чекате да „геноцидни народ“ опет учини неки масакр.

Изјава декана Илије Вујачића:

“ Мислим да је то у равни дневне политике и не желим да коментаришем те оптужбе. Мајкл Волцер је највећи живи политички филозоф и додела почасног доктората ће подићи рејтинг Универзитета у Београду у међународним оквирима. О свакој личности могу се извести контраверзе, али професор Волцер није био идеолог НАТО бомбардовања Србије, већ такав поступак није осудио „

Аутор: Биљана Ђоровић

Филозофска аргументација о праведном рату (jus ad bellum) гомила се у ритму експанзионистичке политике САД и НАТО као империјлалног пит була (израз професора Едварда Хермана), са циљем да обезбеди подршку за бесомучно уништвање земаља и народа, по вољи војно индустријског комплекса иза кога стоје интереси неизлечиво болесних мултимилајрдера за које умрежено раде и Волцер и овдашњи трабанати који продају будућност наше земље (и света). (Раде за истог газду и у том смислу и треба разумети почасно признање удељено водећем идеологу војних интервенција.)

То да је „Мајкл Волцер највећи живи политички филозоф “ како је, са свом надменошћу (према нашој јавности) коју функција декана ФПН-а, аутоматизује, апологетски (према газдама) изјавио Илија Вујачић,  могу да тврде само они који у својој заслепљености функцијама и новцем „одавно раде за оног другог“ (види дијалог Великог инквизитора са Христом; Фјодор Достојевски: Браћа Карамазови). Примењена етика у духу Макијавелија или Игнација Лојоле постала је владајућа филозофска дисциплина и самосврха великог броја наших научних посленика који имају за циљ да Србију уведу у НАТО, признају да је у Сребреници извршен непостојећи геноцид и да је бомбардовање наше земље и отимање Косова било праведно.

За други задатак (признање да је геноцида у Сребреници било као и одговорност Србије за исти) већ су добили поене и сада је на делу реализација два преостала задатка. Нема одмора за великане наше науке: декана ФПН-а и остале примењене етичаре!  То што теорија праведног рата пада у воду чим се уведу аргументи какав је: дуготрајно дејство и последице употребе осиромашеног уранијума који не прави разлику по националној основи – не распознаје добре Шиптаре од злих Срба, (а како су Срби истерани са Косова а осиромашени уранијум највише тамо бачен, може се очекивати да ће највећи број оболелих од леукемије и других облика неизлечивих канцера, рађања деце са деформитетима и сл. задесити управо оне у име чије заштите су ангажовали војну машинерију Милосрдног анђела), ове апологете империјалне деструкције ни најмање не занима. Примењена етика Новог светског поретка реализује се у концентричним круговима и свако ко је умрежен добија свој проценат од њене примене. Остали добијају монсанто, кодекс алиментаријус, осиромашени уранијум, риалити шоу програме, спортске канале а губе запослења, здраву животну средину, здравствену заштиту, образовање, национално достојанство и право на истиниту историју.

Професоре факултета и остале који промовишу Мајкла Волцера као „највећег политичког филозофа“ и сл. суочићемо са аргументацијом Ноама Чомског (који никада неће од београдског универзитета добити признање које је добио Волцер, па се неће, попут њега ни изненадити) која убедљиво показује да се под окриљем филозофије и од умрежених институција Новог светског поретка промовисаног „највећег полтичког филозофа“ крије идеолог империјалне политике.

Данас ћемо се упознати са једном од  анализа Ноама Чомског, коју смо за ову прилику превели. Посетиоце сајта који знају енглески упућујемо на следеће текстове Ноама Чомског:

1. Just War Theory Noam Chomsky U.S. Military Academy, West Point, April 20, 2006 – у коме Чомски темељно анализира Волцерове тезе изнесене у књизи: Arguing About War;

2. Интервју са Чомским: On Just War Theory and the Invasion of Iraq. U.S. Military Academy at West Point. Q&A;

3. Noam Chomsky, Humanitarian Imperialism: The New Doctrine of Imperial Right,

Monthly Review, September, 2008.

Текстове  ћемо у догледно време превести и са Чомскијевом аргументацијом упознати посетиоце овог сајта.

%d bloggers like this: