Стоп руднику литијума у Србији! Рио Тинто марш са Дрине…!


Потпишите петицију против отварања Рудника литијума у близини Лознице, јер то ће бити катастрофа за тај крај, а и шире, не само за западну Србију. Загадиће се околне реке: Дрина, Јадар као притока Дрине биће мртва река!

Линк ка страници где се потписује петиција је испод ових видео клипова.

Уништиће се воћарство, ратарство и пољопривреда тог краја, многа домаћинства из околних села биће униптена, јер све ће бити загађено: реке, потоци, подземне воде, језера, земљиште.

Др Милица Томашевић – Рио Тинто нам није потребан! (23.01.2021.)

ЈЕЗИВИ планови, Рио Тинто убица – Неће проћи! (24.04.2021.)

Продаја државе – Рио Тинто, рудник литијума код Лознице (24.04.2021.)

Протест против отварања рудника! Лозница (04.01.2021.)

Интервју: Душко Кузовић – Уништена нам је вода, храна и ваздух, ово је специјални рат! (24.01.2020.)

У овом горњем клипу се управо доста прича о катастрофалним последицама отварања рудника литијума у околини Лознице.

Но, и поред свега, највеће загађење Србије је Вучућ, његова олиграхија и камарила!

Кад њих сменимо и доведемо нове људе, који ће променити цео паразитски систем владавине Србијом, и поставимо нови и праведни систем, тек тада ће бити Србија чиста од свих могућих загађења…!

Потпиши петицију!
Линк ка страници где се потписује петиција:

https://peticije.kreni-promeni.org/

Цитирам:

Ани Брнабић, председници Владе Републике Србије
Зорани Михајловић, министарки рударства и енергетике

ЗАХТЕВ:

Забрана пројекта рудника литијума и металопрерађивачког комплекса у долини Јадра.

Због чега је ово важно?

ДОЛИНА ЈАДРА – омеђена је планинама, окружена водом и позната као најплодније земљиште у Србији. Српска влада, уместо да је заштити, одлучила је да склопи договор са мултинационалном корпорацијом Рио Тинто где је започет поступак одобравања рудника литијума где ће се експлоатисати руда јадарит. Влада и компанија игноришу научнике и рударске стручњаке претећи да нанесу неповратну штету по животну средину и људе, као и локалне грађане који не желе да се одрекну својих пољопривредних површина које припадају генерацијама њихових породица.

Одбијамо да Влада уништи долину Јадар у наше име.

Одбијамо да дозволимо тровање воде. Процес раздвајања хемијски стабилног литијума од јарадита укључује употребу концентроване сумпорне киселине. Процес би се одвијао на 20 км од Дрине и користио би 300 кубних метара воде сваког сата, док би се загађена вода враћала у реку Јадар. Изливање неизбежно загађене воде, као и подземни токови воде у присуству арсена, живе и олова, контаминирали би читаве речне сливове и наставили пут преко Јадра у Дрину и Саву, загађујући не само Србију већ и друге земље.

Одбијамо да дозволимо тровање ваздуха. Третман агресивним киселинама производи отровне гасове који се могу ширити у радијусу од преко десет километара и који ће нагризати кожу и плућа људи и животиња.

Одбијамо да се угрози егзистенција становништва у околини Јадра интересима мултинационалне корпорације. Рио Тинто је обећао 700 нових радних места, али је заборавио да дода да ће 19.000 људи, од којих многи раде на одрживом земљишту, бити расељено са тог подручја.

Одбијамо да дозволимо кршење правног поретка Републике Србије. Просторни план покрива 2.030 хектара, укљуцујуци 28 села у околини Лознице и Kрупња, а усвојен је без дугорочног плана експлоатације литијума, као и без потврда резерва, на основу кога би се могао одредити стваран утицај рудника на животну средину. Многи споразуми између владе и Рио Тинта нису објављени у јавности, што указује на нетранспарентност целог процеса и потенцијалну корупцију!

Рио Тинто, од свог оснивања 1930.године, има историју уништавања животне средине, сарадње са профашистичким режимом генерала Франка, подржавање апартхејда, уништавање свете пећине староседелаца у Аустралији старе 45.000 година 2020. године. Kомпанија и њени представници су више пута осуђивани за превару, плаћали су одштете и казне које износе милијарде долара за незаконито уништавање земљишта, али настављају да пустоше и уништавају животну средину широм света. Kомпанија је оптужена за учешће у ратним злочинима у Папау Новој Гвинеји у којој је због експолатације рудника избио десетогодишњи грађански рат.

Ова петиција је само један од корака у борби у којој се залажемо за поштовање српског Устава и у којој стојимо уз становнике Јадра, али и све грађане Републике Србије који могу трпети последице овог еколошки катастрофалног пројекта. Јавни интерес, који је по закону обавезан основ, до дана данашњег није образложен.

Грађани Србије и њен народ имају право на чист ваздух, чисту воду и здраве услове живота. Зауставите прљави рудник литијума Рио Тинто и заштитите људе, наше наслеђе, нашу животну средину и реке у долини Јадар. Уједињени можемо спасити долину Јадра – придружите се борби!

Потпишите петицију. Рио Тинто – Марш са Дрине!

др Драгана Ђорђевић – научни саветник Института за хемију, технологију и металургију, др Љиљана Томовић редовни професор Универзитета у Београд, Бојана Новаковић, Ана Kондић, Јована Ђајић, Наташа Прљевић, др Биљана Стојковић – редовни професор Универзитета у Београду, Марија Марковић, Драгана Арсић, адвокат Сретен Ђорђевић, Мирослав Мијатовић, Александар Јовановић Ћута, Бојан Симишић и Саво Манојловић.

Не дамо Јадар, Kолективна акција Србија, Подрински Анти корупцијски тим, Скупштина слободне Србије, Чувари ватре, Одбранимо реке Старе планине, Побуна Србије, Одбранимо шуме Фрушке горе, Петком за будућност, Удружење за заштиту шума, Зелени талас Чачак, Право за воду, Зелена Патрола, Војвођанска зелена иницијатива, Романи Асвин, Полекол, Хеклер, Удружење за заштиту уставности и законитости и Kрени-Промени.“

О еколошким аспекта погледати стручно мишљење др Драгане Ђорђевић:
https://balkangreenenergynews.com/

Ако почну ископавања никла по замисли министра Бачевића, цела Шумадија ће бити отрована и смртоносна


Извор:Вестинет
16. септембар 2012. 21:27

Да ли је ово још један министар у низу који ће да нанесе ненадокнадиву штету Србији. Знамо да странци богато плаћају, знамо и да су издашни у проценту, али зар смо толико глупи да дозволимо да нам један човек потрује пола Србије да би се после возио у јахти од пола милиона евра као што то чини један бивши бескорисни министар. Порука за господу Вучића и Дачића: „Уз лопове из прошле владе почните да контролишете и своје људе који су већ на самом почетку почели да „миришу“! Поштована господо, није Вас народ бирао да га потрујете него да државу водите домаћински.

Господине Бачевићу, ако се сложимо да је боље бити здрав него болестан и ако смо се сложили да криминалце треба терати у затвор, зашто се не бисмо сложили да је боље живети у средини где жућкасте сумпорне кише не добују по нашим прозорима!

Копање никла на Мокрој гори, у Врњачкој бањи и Тополи било би директан удар на здравље грађана Србије и Републике Српске, изјавио је режисер Емир Кустурица поводом најаве министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Милана Бачевића да једна страна компанија већ истражује лежишта овог тешког метала. Отворено писмо редитеља поводом најаве да ће се копати и прерађивати никл. Луксуз копања никла могу себи да приуште велике земље, жртвујући одређене територије. Никако Србија! Никл спада у 1А групу канцерогених материја.

Поштовани господине Бачевићу! Ево зашто није могуће изаћи у сусрет „моћној“ фирми „Србија никл“, иза које стоји „Јуропијен никл“, исти онај којег смо потерали са територије Србије 2005-2006. године, и зашто нас цивилизацијски разлози терају да одговорно делујемо према нашој земљи. Одговорност није само психолошка, морална категорија. Према њој можемо мерити ниво наше цивилизованости!

Сви подаци доступни о рудницима никла говоре да је у радијусу од 50 до 100 километара од места где се сумпорном киселином одваја ова руда од отпада, људи обољевају, а међународна агенција за истраживање канцера, господине Бачевићу, сврстава никл у 1А групу канцерогених материја, јер изазива карцином носа, синусних шупљина и гркљана. У људски организам може да се унесе водом, храном или удисањем.

Луксуз копања никла могу себи да приуште велике земље, жртвујући одређене територије. Никако Србија.

Напетост око идеје да ће Србија извршити самоубиство 2005. дајући „Јуропијен никлу“ концесију за искоришћавање руде никла, симболички је завршена сусретом између тадашњег премијера Војислава Коштунице и енглеског амбасадора. Као и остали мешетари који су по месним заједницама уверавали Србе да је одвајање руде никла од отпада безопасно, Енглез је нашег премијера уверавао да су то чиста посла и навео пример Турске где се експлоатише ова руда. И да се тик уз руднике може садити парадајз!? Ја сам тада веровао да је, ипак, у питању никловани парадајз!

Војислав Коштуница је слаткоречивом амбасадору одговорио питањем: „А зашто ви то онда не радите у Велсу?“

Не видим ниједан разлог, господине Бачевићу, да за тако велике подухвате као што су рудници не консултујете стручњаке САНУ који, између осталог, због тога и постоје. Они су водили одлучујућу теоретску битку против копања никла у времену које помињем и, хвала богу, тријумфовали заједно са свима који верују да је боље бити жив него мртав и да је одговорност у односу на живот и здравље такође примарна обавеза пред грађанима и историјом.

Сви подаци доступни о рудницима никла говоре да је у радијусу од 50 до 100 километара од места где се сумпорном киселином одваја ова руда од отпада, људи обољевају, а међународна агенција за истраживање канцера, господине Бачевићу, сврстава никл у 1А групу канцерогених материја, јер изазива карцином носа, синусних шупљина и гркљана. У људски организам може да се унесе водом, храном или удисањем.

Није непознато да је општа тенденција западних држава да прераду руда селе у мање развијене земље. На тај начин, без великих улагања, искоришћава се сиромашна руда слабијег квалитета, а читав посао исплатив је због јефтине радне снаге и коришћења „прљавих“ технологија обраде. Посебна карика у том ланцу профитирања у неразвијеним земљама је и слаба контрола надлежних инспекција. Можете ли замислити нашу инспекцију која независно мери засићеност ваздуха сумпорном киселином!? Доступни материјали лако вас упуте у стање у нашим рудницима. По закупљивању постројења у Бору заказала је контрола каква је и одакле руда која се ту прерађује. Наша руда бакра била је солидног квалитета, али сада се у Бору прерађује много сиромашнија и „прљавија“ руда која се доноси из Чилеа.

Потпуно разумем финансијску кризу и економски очај и политичко наслеђе које је запало Вама и Вашој партији. Али, ево начина на који се мисли на будућност. Дакле, за седам година цена је порасла за 5.000 долара и разумљиво је поновно интересовање са српски никл. Али, ако је Србија за седам година неексплоатисања никла „зарадила“ 5.000 долара по тони, колико ће зарадити за своја покољења ако никл сачува наредних 70 година?

То би био не само домаћински однос, попут оног који сељак има према својој шуми, па је не сече, него чува да би обезбедио живот далеким потомцима, него би се, у међувремену, у тих 70 година, дошло и до технолошког процеса који неће из руде издвајати никл, а из људског тела – здравље. Сачекајмо потпуно сигурну технологију – на чему ће нам наши потомци бити захвални. У противном, данас ће неко имати новац, неко неће имати ни новац ни здравље, а потомака, могуће, неће ни бити.

Укупна површина заштићених подручја у Србији покрива 5,86 одсто њене територије. За разлику од Србије, данас је у свету заштићено близу 13 одсто светског копна, док је тај проценат у ЕУ знатно већи – близу 18 одсто. Дакле, Србија спада у државе са најмањим процентом површина на којима се штити њена природна баштина. Поред тога, заштићена подручја Србије су у веома лошем стању услед сталног уништавања, деградације и фрагментације њихових природних станишта. Евентуално обнављање идеје о експлоатацији никла на Мокрој гори управо би указало на одсуство одговорности и на поражавајући однос државе према природној баштини коју је сама заштитила.

  • Парк природе „Шарган-Мокра гора“ је заштићено подручје прве категорије, од изузетног националног значаја, заштићено Уредбом Владе Републике Србије;
  • Овај парк природе истовремено је Међународно значајно подручје за биљке (Important Plant Areas in Europe – IPA in Europe), Међународно значајно подручје за птице (Important Bird Areas – IBA), Одабрано подручје за дневне лептире (Prime Butterfly Areas in Serbia – PBA);
  • У Парку природе „Шарган-Мокра гора“ регистровано је 20 објеката геонаслеђа од националног значаја;
  • Парк природе „Шарган-Мокра гора“ је Емералд подручје које представља део националне еколошке мреже и треба да постане део Паневропске еколошке мреже;
  • Парк природе „Шарган-Мокра гора“ заједно са Заовинама и Националним парком „Тара“, као и са деловима општина Вишеград,

Рогатица и Сребреница, налази се на прелиминарној листи потенцијалних прекограничних Резервата биосфере у оквиру Унесковог програма „Човек и биосфера“ (МаБ – Ман анд Биоспхаере, УНЕСЦО).

Такође, не сме се занемарити чињеница да је Миленијумским циљевима Републике Србије, усклађеним са Миленијумском декларацијом УН из 2000. године, Националном стратегијом одрживог развоја и Просторним планом Републике Србије 2010-2020, утврђено да би до 2012. године под законском заштитом требало да буде 10 одсто, а до 2020. године 12 одсто територије наше државе. Ми, међутим, не штитимо ни подручја која су до сада заштићена. Замислите шта све пропада ако „Србија никл“ крене у експлоатацију руде само на Мокрој гори. Једини начин да се уверимо како је све ово добро јесте да поверујемо попут енглеског амбасадора да уз руднике ничу баште са парадајзом.

Господине Бачевићу, ако се сложимо да је боље бити здрав него болестан и ако смо се сложили да криминалце треба терати у затвор, зашто се не бисмо сложили да је боље живети у средини где жућкасте сумпорне кише не добују по нашим прозорима!

Додик: Српска није укључена у план експлоатације

Председник Републике Српске Милорад Додик негирао је у недељу да је Српска укључена у било какву процедуру експлоатације никла, уверен да би од тога било више штете него користи. Додик је изјавио да се мора размишљати, пре свега, о очувању животне средине и здравља људи.

– Користи од тога могу имати само неке компаније, али би експлоатација никла сигурно утицала на промену комплетне микроклиме и могућности да се на и око места експлоатације здраво живи

– рекао је Додик.

Он је, поводом изјаве српског министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Милана Бачевића да једна страна компанија већ истражује лежишта овог тешког метала, рекао да се, када је Српска у питању, у том погледу у овом тренутку не воде никакве активности. Министар Бачевић је рекао да би се ископавање руде никла обављало на подручју Тополе, на граничном појасу између Врњачке Бање и Трстеника и на потезу између Мокре горе и Републике Српске.

Чувајмо дарове Мајке Природе! Ко нам распродаје изворе и шуме?!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

У Србији на три крста
У Србији на три горе
У Србији на три ветра
Сва Србија разапета
На бубањ гле
И на гајде
(Песник Србске Родине)

Дарове Мајке Природе и Мајке Земље морамо чувати, и сачувати, зарад оних што ће доћи после нас, зарад оних далеких будућих што морају једном доћи. Човек који верује у Живот, уистини, верује и у Будућност, а ко верује у Живот и у Будућност, свестан је да мора да чува дарове Природе, дарове Мајке Земље.
Земљу коју смо наследили од Предака, морамо да чувамо зарад наших Потомака! Залуд нам све вештаствено што смо створили, залуд нам профит и капитал, залуд нам индустријски и технолошки развој, ако уништимо Природу, ако разоримо Мајку Земљу!

Ако посечемо шуме, ако затрујемо земљу, и воду и ваздух, ако разоримо све дарове и дивоте Мајке Природе, онда смо и сам Живот поништили, онда смо све наше чињење унапред обесмислили. Речено је, давно, да ће се у овоме веку водити ратови за воду. Свако ко мисли својом главом, ко осећа и појима својим срцем, зна да је вода највеће природно и Божје благо на овој Плавој Планети, коју су сви древни народи звали Великом Мајком.

У Србији се последњих година распродаје, немилице, благо Мајке Природе, распродаје се, управо оно, што не сме да се продаје, што мора да се чува, како за нас тако и за оне што ће доћи после нас! На политичкој сцени Србије одавно нема Човека визионара, нема Личности од визија, нема никог паметног и мудрог, нема никог ко може да видом својим продуховљеним обухвати и сагледа истовремено и прошлост и будућност, те да их, тако обухваћене, сажме у садашњи тренутак, да кроз садашњи тренутак види оно што је било и оно што ће бити, оно што нас чека!

На политичкој сцени Србије имамо само техничку интелигенцију, имамо само фах-идиоте, имамо само менаџере и манекене, службенике и чиновнике Великог Брата. Сви они скупа немају ни мудрости ни знања једног индијанског поглавице! Индијанци су умели да чувају дарове и блага Мајке Земље. И чували су, све док се нису појавили бледолики варвари са Запада, који су им земљу отели а њих погубили.

Такви су и данас ти исти бледолики са Запада!

Све што умеју и знају ти наши назови политичари (а далеко су и од саме политике, у оном изворном значењу те речи!) то не би стало под шајкачу ни обичног србског сељака!

Они су, не питавши нас (не питавши никога од нас!), распродавали, туђинима, нашим вековним душманима, изворе и шуме, потоке и реке, горе и језера! Нама не требају такви политичари, и нећемо такве на политичкој сцени Србије, и такви више никада не смеју бити у политичком животу Србије! Такви не смеју да одлучују о судбини наше деце, и деце наше деце!

Још није доцкан, и још има наде.
Али, већ колико сутра, све може бити доцкан!

Ово је, заиста, последњи, час да се пренемо и покренемо, да се пробудимо и освестимо, те да спашавамо оно што се још спасити може! Земља Србија је Мајка Србија свију нас, и нико не сме, и нема права, да нашу Мајку черечи и распродаје у име нас!

Ако се не пренемо и не покренемо сад, они што долазе после нас биће туђинци на Земљи Предака својих!

Желимо ли то, браћо Срби и сестре Србкиње?

Никола Алексић: Или ми или они…!


Алексићев проглас можете погледати мало прекомпоновано. То сам нашо на блогу „Недођија„.

Никола Алексић: Или ми или они…!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Еколошки инциденти широм Србије, помор у Сави!


Извор: Васељенска Телевизија

Чукарички рукавац препун мртве рибе и дивљих патака, грађани у шоку, плаше се еколошке катастрофе.

Београд – Туга! Колико нам је вода загађена када су и патке почеле да умиру у њој!? У целој Србији влада општи помор рибе, али да од загађене воде умиру и патке, још нисмо чули. У марини на Ади Циганлији грађани су били шокирани када су у води видели велики број угинулих риба и патака.

Колико је рибица угинуло, тешко је рећи, али људи који имају сплавове у марини кажу да је угинуло око петнаест дивљих патака које су доскоро красиле Чукарички рукавац и марину. – Гледао сам их како се једва крећу ошамућене, доплутале би до обале и ту клонуле. Као да су се отровале. Душа ме боли што животиње ни криве ни дужне страдају – прича нам готово у једном даху М. Л, власник једног сплава.

Помор риба дешавао се и раније, али сада су по први пут примећени и лешеви патака. Када је невреме, гомила ђубрета се спусти у рукавац Топчидерске реке. Ипак, не верујем да је баш то ђубре узрок данашње слике марине. Сумњамо да овде постоји канализациони испуст, јер се с времена на време осети неописив смрад – објашњава Вук Ратковић и додаје да сва сумња пада на оближњу фабрику.

Према његовој причи, вода која излази из тог испуста који се не види на површини прави мехуре и пену.

– Као да је у води нека опасна киселина, а и тамнија је у том делу – уверава нас. До закључења овог броја, инспекција није утврдила шта је узрок помора рибе и патака у рукавцу.

Нису видели патке?!

У Секретаријату за комуналне и стамбене послове кажу да су констатовали угинуће рибље млађи, али да нису видели патке које је наша екипа сликала.
– Вода је узоркована, а резултати хемијских анализа показаће да ли је присутно загађење у рукавцу.

Риба страда у целој Србији

Нажалост, помор рибе се последњих неколико дана десио и у реци Црница у Параћину, где је, према причи мештана, угинуло више од 200 риба (крекуша, мрена, пастрмка и клен), као и у Сврљишком Тимоку.

Републичка инспекција за заштиту животне средине утврдила је ванредним инспекцијским надзором да је у Сврљишком Тимоку дошло до угинућа рибе, непосредно испод испуста градске канализационе мреже Сврљига. Мртве рибе затекли су и низводно три до четири километара.

%d bloggers like this: