Теслине белешке о етру из новембра 1933. године


Захваљујући Велимиру Абрамовићу», који је један од најпознатијих познаваоца Николе Тесле, Теслине белешке о етру из новембар 1933. године угледале су светлост дана и интернета. Велимир је дошао до тих белешки из архиве музеја Николе Тесле, дао их је једном великом поштоваоцу Николе Тесле из Црне Горе, Владимиру Караџићу, на проучавање, Владимир је то проследио мени, и ето тако су се Теслине белешке о етру нашле и на интернету.

Велимир је те Теслине белешке превео на србски језик и убацио их је у својој књизи: „Тесла еволуција свести човечанства„. Књигу је 2014-те издала на Цетињу „Фондација Мирјана А.Р.“

Тесла је у својим белешкама о етру дао и разне формуле, ето прилике разним талентима и поштоваоцима дела ненадмашног генија Николе Тесле, да се искажу, да проучавају…

Теслине оригиналне белешке о етру из новембра 1933. године

Делови из књиге Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“ где Тесла бележи своја запажања о етру

Делови текста о етру налазе се на странама: 105, 106. 107, 108

Књига Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

Књига кошта 1000 динара. Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com, наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Велимир Абрамовић: ЦИВИЛИЗАЦИЈА ТЕСЛИЈАНА


Аутор: Велимир Абрамовић

Аутор: Велимир Абрамовић

Писац овог чланка много рескира објављујући га. Научници могу лако да му приговоре да је оно што је рекао измишљено и без научне основе, црквени људи могу да га оптуже чак и за јерес, да једном човеку, и то ђаволски вештом инжењеру Тесли, неоправдано приписује својства бесмртних анђела, виших Божанских бића.

Али, писац је рођени борац светлости, и за њега нема више религије од истине. Зато је храбро иступио са Теслом, са научником у кога верује, а треба ту додати, иступио са научником у кога и сви ми морамо да верујемо, ако смо прави истраживачи нове науке будућности.

Закорачивши на витешку стазу Вечитог Космичког Ума, писац је сусрео Теслу и од тад су заједно. Теслијанском светском братству придружују се многи, све их је више и прилазе све брже.
Онај коме је дато да препозна анђела, и сам је помало анђео…

Зашто је Тесла тек сада у Русији (Тунгуска тајна)

Теслином одуховљеном Физиком заснована је култура Светског друштва нашег Трећег миленијума. С Теслом је још у току експеримената у Колорадо Спрингсу 1899 године, отпочела планетарна научна цивилизација Теслиана. Њен почетни програм Тесла је објавио 1900 у чланку Светски систем, где је у 12 тачака најавио комплетну савремену цивилизацију. Све ово наставио је 1903 г. успешним тестирањем куле Ворденклиф на Лонг Ајленду код Њујорка, да би са тог места 30. јуна 1908 г. извео експеримент трансмитовања енергије кроз природне медијуме, познат као Тунгуска катастрофа.

С друге стране, у модернистичкој позицији бораца који покушавају да надвладају Космос, наивни научни истраживачи данашњице бију битку са бесконачношћу, битку коју не могу добити. Схватање научног позива као ратне вештине и улога научника као ратника против природе учинили су да се Западна цивилизација белог човека овако убрзано урушава, предвођена духовно немоћним свештенством савремених научника, (нарочито физичара и астрофизичара), до те мере лишених дубљих духовних увида, да многе од њих појам космолошке етике више и не занима.

И као што је раздвајање цркве и државе у француској буржоаској револуцији довело до бурног развоја економије, тако би и раздвајање државе и науке у наше доба довело до наглог развоја фундаменталних истраживања и усвајања нове парадигме планетарног друштва, једног новог облика религиозности неопходног данашњем човечанству, који би проистекао из одуховљене науке и технологије. Не треба посебно напомињати да је управо Тесла и његово дело прави темељ те и такве научно-религијске глобалне цивилизације, јер управо Тесла, и највише Тесла, повезује људску душу и технологију са Светим Духом, који је заправо сумерско-питагорејско-староегипатско-старогрчки врховни Свети Закон, (гр., Hieros Logos), мистичне природне математике.

Географски центар светске културе сели се кроз историју. Био је то некад Бабилон, Стари Египат, Атина, Александрија, Рим, Париз, Лондон, Њујорк. У наше доба, након унутрашње трансформације Совјетског Савеза, центар нове светске научне културе преселио се у Москву. Ту се, по закону по коме сродно привлачи сродно, доселио и Тесла. Заједничка Божанска мисија Тесле и Русије је преображај читаве планете Земље у научно-технолошки рај, са одуховљеном физиком као преовлађујућом светском религијом, прихватљивом за све расе и народе.

Постоји људски морал и космички морал. И управо овај други, космички морал даје смисао Теслиној одбрани Ј. П. Моргана кога још увек неправедно оптужују да је зли финансијер, коме је новац био важнији од напретка човечанства. У аутобиографији „Моји изуми„, Тесла сасвим јасно каже да је његов пројекат на Лонг Ајленду – где је целу планету Земљу умрежио у јединствен резонантни систем са својом кулом Ворденклиф – био одложен природним законима, док човечанство не сазри до степена да може да прихвати управљање целокупном енергијом планете, када ће, каже Тесла, исти пројекат бити тријумфално обновљен. То објашњава што је он без и једне речи протеста прихватио рушење куле Варденклиф намерно ритуално обављено на празник америчке независности 4. Јула 1917. године, у 11 сати ујутру. Тесла је управо био изашао из воза у Чикагу, где је дошао на позив адмирала америчке војне морнарице, кад му је уручен телеграм са обавештењем да је његову кулу срушила америчка војска. Тесла се на ову вест није ни осврнуо. Очигледно је унапред тачно знао о чему се ради и да је у питању извршење одлуке незваничне Светске владе, чија је главна економска полуга успостављена четири године раније, пред сам Грегоријански Божић 1913. године. Тада је Вудро Вилсон суспендовао амерички устав на само један дан, да оснује Федералне резерве, централну банку, приватну институцију која је од тог времена прави власник Америке и у чији рад ни Сенат, ни Конгрес немају никакав увид. Једини који се томе јавно, али безуспешно супротставио, био је сенатор Линдберг, отац Чарлса Лндберга, пилота који је први прелетео Атлантик.

“Сваки разуман човек мора веровати у Бога” – Рене Декарт

У конкретним поступцима Тесла је био неумољив. Његови друштвени ставови били су доследно натполитички и елитни: српском владици Николају Велимировићу је у време првог светског рата одбио да потпише његов политички апел за уједињење Срба ван отадџбине, што је владика разумео и прокоментарисао речима “Жао ми је што сам тог великог човека и минут одвлачио од његовог позвања”. Наводну Теслину изјаву подршке југословенском народноослободилачком покрету у време Другог светског рата, писали су заједнички тадашњи потпредседник САД-а Хенри Волас и Теслин нећак, Сава Косановић. Верујући у највиши аутоматизам космичких сила, Тесла је постизање социјалне среће и мира сматрао могућим само чисто научним средствима.

У правој науци, (а под њом подразумевам искључиво линију сумерско-халдејско-питагорејске математичке религије), ментални рецепти, формуле, морају бити освешћене, до краја растумачене и схватљиве свакоме. Често заборављамо да на сваког човека природни закони делују независно од његове личности, јер су сви космолошки закони надлични, чак и они који формирају саму нашу личност.

Будући да је био изузетно прозорљив, Тесла је имао потпуно свестан увид у живо свекосмичко Биће, имао је приступ језгру еманације – средишту исијавања љубави и светлости, док су, поређења ради, Нилс Бор и Вернер Хајзенберг, исто космичко Биће доживљавали као обични људи и на далеко нижем нивоу, то јест магијски, мутно, метафорички, у облику недомишљених концепција квантномеханичког дејства експериментатора на ексепримент и релације неодређености. Сам Алберт Ајнштајн био је иронични теиста, (”Желим да сазнам планове Бога”, изјављивао је поводом рада на никад завршеној Теорији јединственог поља), и у суштини био је прожет дубоком сумњом у Божју егзистенцију.

Компаративно гледано, Тесла као Духовник Науке, нема озбиљну конкуренцију у савременој историји.

Куда иде наука?

Халдејска мудрост учи нас да су космичке структуре згуснута светлост, а космичка збивања музика микро и макро небеских сфера. Музика коју ми слушамо, јер можемо да је чујемо, само је мали део опсега музике природних лествица, коју производе безбројни делови Континуума.

И сам ген је пребиотског карактера, претходи животу, он је духовна категорија, невидљиви закон аранжирања познатих хемијских компоненти; организација сваког па и људског генома је чисто математичка, а математички објекти, као што знамо, имају ванчулну егзистенцију – нико никада није видео бројеве, а ни геометријску тачку. Комплетна грађа човека – вечна је. Не само комплекс електромагнетских таласа који је материјална основа људске душе, него и атоми и молекули људског тела бесмртни су. Разлика живота и смрти је чисто математичка, у математичком поретку организације живог система. Увођење Духа у науку, преко хипотезе Времена, омогућиће физичку бесмртност.

У савременој науци, посебно у Физици, проучавају се само два логички степенована нивоа постојања – чулна материјална последица и формални језик. Најдубљи ниво егзистенције од кога све потиче и зависи – Духовни ниво, изостављен је из савремених истраживања. Просечан научник нашега доба свесно се одриче Духа, и наравно, не може теоријски да напредује на бази предвиђања надахнућем, као Тесла, већ само технолошки, помоћу безбројних покушаја (неоквантна механика – ЦЕРН, трагање за Хигсовим бозоном, непримерено, као у некој пародији, названим Божија честица). Као да електрон, протон и неутрон нису такође Божије честице?

Природни као и физички закони нису феномени, они се нигде не појављују, или, ако хоћемо, појављују се на питагорејски начин – као сама стварност. Онакве какве се данас примењују у физици, математичке формуле не изражавају крајњу природу физичких закона, него су нејасан научни језик, магијски запис.

Тек у непосредном физичком тумачењу елементарне математике, оне природно дате, а не ове људски конструисане, сусрећемо Дух у основи Физичке реалности. Интересантно је да у целокупној науци о психи – психијатрији и психологији, укључујући и експерименталну, једино у теорији архетипова Карла Густава Јунга, наилазимо на живу научну свест о ултимативној важности Духа за егзистенцију материје. И у самом Јунгу очито је ту прорадило начело јединствене основне бесконачности Света – Архетип Континуума.

Генији као Тесла се у ситуације свог живота не уносе лично. Кад некога воле, они заправо воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника-пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће.

Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових Божанских слика – архетипова.

Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., camera obscura), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.

Сви прави велики визионари су буквални, они напросто до детаља описују призоре својих визија. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визије у материју без икаквог логичког размишљања, које би му заиста само успорило процес утеловљавања идеја. Брзина рада у испуњавању позвања је заправо главни разлог што Тесла није оставио никакву физичку теорију. И као што природа само ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.

Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:

„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“

Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.

Пре четири године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1893-4 године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Друштву физичара у Паризу, а потом и у Краљевском Друштву у Лондону – О светлости и другим фисокофреквентним феноменима.

Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао веома развијене парапсихолошке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело. Теслин брат Данило, имао је исти дар као Даглас Хоум, медијум кога је проучавао Теслин пријатељ, познати енглески научник Вилијам Крукс, односно исту способност као Нина Кулагина.

Наравно да је тако нешто могуће. У питању је однос енергија – материја, који противуречи класичном закону одржања енергије. Ако речју Петар можемо да покренемо са столице човека од сто килограма или визуелним сигналом можемо да зауставимо камион, онда мора да постоји начин на који се разумно разговара и са атомима и молекулима. Не само целокупна материја, него и природни језик састоји се од поретка фреквенција светлости и према томе сваки атом има своје светлосно име. Ако су опсег, поредак и модулација фреквенција одговарајуће, атом ће нас послушати као свако разумно биће. С друге стране, ако Петра погрешно зовнемо Павле, он ће остати да седи. Неће проћи много година, а људски научни дијалог са Космосом прошириће се до нивоа знања о томе да је целокупна природа живо биће и обдарена свешћу.

Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли, (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје, (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Ј.П.Моргана је одвратио од путовања Титаником, о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер, (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О’Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути изузетан дар брата Данила није имао.

И на крају, ко је Тесла и каква је његова улога у нашој будућности?

Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњевековној теолошкој архитектоници Хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем са његовом хришћанском православном свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место нашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења (Теозофија је синтеза науке и религије, чији је оснивач Х.П. Блавацка у 19. веку): Тесла је Археј.

Археји су надљудска бића која се оваплоћују у великим људима на прекретницама људске историје, задатак им је да воде бригу о човеку. Изнад су Арханђела, али испод Серафина и Херувима, који су чисто светло и о којима Тесла отворено говори као о језгру из кога добија све своје идеје. Серафин је на халдејском љубав.

Ради бољег разумевања, навешћу хијерархију у целини, подељену у тријаде. Иначе, Свето тројство, тријада или број три за који је Тесла био изузетно везан, за Аристотела је број целине, јер садржи почетак, средину и крај.

Ево те лествице бића изнад људи:

Најнижи су анђели чувари сваког човека, задужени да га воде.
Арханђели, који су изнад анђела, владају душама народа; то је, по теозофима, свет колективног несвесног.

Археји, (назив потиче од Дионизија Аеропагите), којима припада Тесла, изнад су Арханђела, руководе свим великим преображајима човечанства у облику великих личности на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови личности и космичких инстиката.

То је прва група духовних сила, које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју као и у тајну људске индивидуалности.

Иза њих долази друга тријада сила, то су Деве индијске митологије, Дионизије их назива: ум, (гр., eksusiai), владање, (гр., dynemeis), и царство (гр., heriotes). Ближи су божанству него човеку, не могу као арханђели да сиђу у дубину материје, нити могу да воле човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система.

Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздиже се трећа тријада бића или сила, која је највиша: Престоли – врховне моћи пожртвованости и доброте, Серафини – љубав, и Херувими – смисао мудрости исконске снаге, и толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божије и буде их на нижим плановима постојања.

Престо, Серафин и Херувим чине врховну тријаду из које произилази светлост и која надахњује Космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују Божанство у времену и у простору. То је језгро о коме Тесла говорио амбасадору краљевине Југославије Владићу, из кога је, по сопственим речима “добијао све своје идеје, али у чију тајну није продро…”.

Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није сличај, утицај струјања је једносмеран, одозго према доле.

Врховни Владалац је Свети Закон (гр., Hieros Logos) који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Творац (гр., Demiurg) је несазнатљив.

Вођен из дна Космоса средишњим архетипом мистичне светлости, читавога живота свесно и с радошћу поклањајући људима спознате архетипске законе по којима ради природа, Тесла је, пред сопствену трансфигурацију на православни Божић 1943, и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Силен 29.08.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Силен 05.09.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Силен 12.09.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

Тесла или космос као питагорејска игра бројева


Извор: Кроз простор и време

Космичка авантура др Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

07.10.2014.

Велимир Абрамовић - "Тесла, еволуција свести и човечанства". Цена: 1.000 дин. - 9,00 € Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Велимир Абрамовић – „Тесла, еволуција свести и човечанства“.
Цена: 1.000 дин. – 9,00 €
Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com
Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

пише: Миша Васић

”Благослови нас божански броју, ти који си створио богове и људе! О свети, свети Тетрактисе, ти који садржиш коријен и извор вјечног тока стварања! Јер божански број почиње чистим и дубоким јединством и досеже свето четири; потом ствара мајку свега, која све повезује, прворођену, ону која никад не скреће, која се никад не замара, Свето Десет, које држи кључ свих ствари.”

Pitagora
– питагорејска молитва упућена декади–

… Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Одабрани умови човечанства од вајкада покушавају да проникну у суштину свега постојећег. С једне стране, неумитна питања везана за живот, смрт и тајну индивидуалне људске судбине призивају метафизички вапај за смислом. С друге стране, нагон за самоодржањем људске врсте призива неизбежно посезање за објашњеном магијско-техницистичком основом природних појава у сврху репрограмирања психо-хабитуалног континуума људског апарата у правцу исцељењења од болести, досегнуте дуговечности а све то у комфорном окружењу обиља енергије, удобног становања, ефикасног транспорта и ревитализујуће исхране.

Већ вековима егзистира дихотомија између разумевања природних закона ради прагматичног потчињавања људској вољи и метафизичко-езотеријског мистицизма (базираног на спиритуалној етици и ескапизму из тзв. „реалног“ живота оличеног у уклопљености у „материјални“ свет).

Тако, још од доба инаугурисања (лимитирано редукционистички схваћеног) ´Научног метода´ Франсиса Бејкон-а, шири се јаз између екстровертних ´техно-прагматичара´ и интровертних ´солипсистичких мистика´.

Техно-прагматичари примењују наслеђена и научена знања из области тзв. природних наука, пре свега математике и физике, оријентисани на антропоцентрично-утилитарни однос према космосу. За њих је циљ науке тзв. благодат људског рода, без обзира на последице по природну околину, али и духовно-морални аспект људске личности. При свему томе, не поставља се питање о истинским основама математике, те физике која из ње проистиче. Аутоматизам „колективног егоизма“ користи „бездушне“ математичке законе за трансформацију „мртвог“ универзума, а све са телеолошким призивањем материјалистичког раја овде и сада, на конзументским основама. Чак се рађа и редукционистичка идеолошко-квази метафизичка матрица, која резултира милионским свотама новца уложеним у планетарне трансцендентне ритуале техно-прагматизма („метафизика“ ЦЕРН-а и сл.) чија је сврха трансформација колективне свести у правцу техно-прагматичке парадигме.

Солипсистички мистици, с друге стране, беже у интроверсију дивинизовања принципа синергије спољашњег и унутрашњег, проучавајући синкретичко-еклектичку „плерому“ вековног традицијског наслеђа. При томе, све остаје само на нивоу личних, солипсистичких увида везаних за широк опсег редуктивно асимилованог истинског наслеђа, од ´езотерног хришћанства´, источњачких религија, до кабале и неоплатонизма, те питагорејства. Разнолика тајна друштва столећима негују ову традицију, опозитну техно-прагматичарима, која, на крају, будући одвојена од реалног света, стварних потреба човечанства, и сведена на филозофске системе, теорије и ритуале лимитиране на сопствене конзументе, води ка стерилном комерцијалном синкретизму (задњих пола века озбиљно девалвираног) ´new age´-а, те последично ка сопственом самоукидању, кроз ´next age´ (доктрину о изолованости појединца, који еволуира посве независко од своје околине и космоса, без свести о есенцијалној одговорности за било шта осим себе самог).

Дихотомија духа и материје, без неоходне синтезе, представља исходиште стерилних дискурса, и својом једностраношћу креира хаос бесмисла (на плану метафизике) те девастацију природне средине и угрожава сам опстанак биосфере (на плану прагматизма).

Наравно, истински велики умови човечанства, од Питагоре и кабалиста, преко Сведенборга, Лајбница, Паскала и Њутна, па све до Николе Тесле, постварују спиритуалне принципе кроз есенцијално разумевање метафизике као исходишта потенцијалне прагматичке реализације на добробит људске расе, а све у складу са природним законима.

У чему је тачка повезивања два наизглед непомирљиво различита аспекта односа према космосу? У симболима. Симболи увек претпостављају сопствено исходиште у спиритуалним законима вишег реда у односу на моторичко-сензорну перцепцију истих. Они еманирају амбивалентну менталну асимилацију, будући да су, истовремено, конкретни психички садржаји (редукционистички схваћени као ´објекти´) али и генерисана апстрактна релација према ономе што есенцијално представљају. Та релација је, међутим, апстрактна само у когнитивном смислу, док је у смислу креирања и репрограмирања како психе, тако и самог универзума, и те како конкретна. Симболе треба схватити као инструменте трансформације природе, и психе (као дела природе), будући да су они, заправо, израз неизрецивог архетипског материјала иза кога стоје природни закони у есенцијалном, неспознатљивом виду.

Најапстрактнији симболизам је везан за бројеве (и последичне геометријске фигуре нераздвојиво везане за бројеве). Бројеви и геометријски облици су нераскидиво везани на симболичком плану, креирајући парадигму истинског разумевања природних закона, и истовремену еманацију истих, која води креирању и трансформацији аспеката просторно-временског континуума у коме живимо. Чак и сами закони нису непроменљиви (што је у новије време показао Руперт Шелдрејк), тако да нам не преостаје ништа друго до да (на нивоу симбола) црпимо увиде из пан-космичког информатичког поља, иза којих стоји есенција скривена у безграничном кабалистичко-јудеохришћанском „Ein Sof“ (אין סוף), традицијски схваћеном у нашем прагматичном свету материје-енергије-простор-времена симболички као ´ништа´ или ´нула´ тј. број (есенцијални симбол).

Границе когнитивног су базиране на кодовима које људски ум може да одгонетне, будући и сам генерисан са матрицама представа лимитираних на категорије ван којих су непознате димензије докучиве само симболиком, која истовремено и ствара и моделира стварност.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Целокупно дело Николе Тесле јесте ништа друго до теургијско транспоновање метафизичких, симболичких игара бројева и геометријских релација из информатичке ´космичке супе´ у космичко форматирање и реформатирање.

Зато је прагматизам евидентно неодвојив од метафизике – јер се корени, како функционисања тзв. реалног света, тако и и његовог апстрактног тумачења, налазе у истом извору, који је, за људски ум, ограничен на ниво симбола.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни опсег креирања, рекреирања и егзистирања материјално-енергетског универзума, где се граница између потенцијалних апстрактних есенција и еманираних материјалних еквивалената мери геометријским аксиомима и међуодносом симболичких птагорејско-еуклидских конструката који изражавају природне законе (попут ´златног пресека´ или броја π (пи)).

Др Абрамовић у причу о Тесли уводи и свој лични дискурс ´времена као генератора простора´, где је време дефинисао бројном нулом или геометријском тачком, на основу чега улази у синхроницитет са (на овим страницама већ поменутим) древним спиритуалним учењем о безграничном „Ein Sof““ (אין סוף).

На тај начин, др Абрамовић резонира са есенцијалним симболичким гностичким порукама које информатичко поље потенцијално нуди свима, али су само софистицирани истраживачи космоса довољно отвореног ума да могу да их перципирају, асимилују и рециклирају ширем аудиторијуму, било кроз канале (лимитиране) људске комуникације, било кроз благотворне научно-техничке изуме као изразе поствареног света идеја.

Веб сајт Велимира Абрамовића:
www.constantpresenttime.com

Данас, 07.01.2013. у Београду отвара се Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“


Данас, 07. јануара 2013. у 13 часова сећањем на највећег српског и светског генија, Николе Тесле, отвара се у Београду Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“.

Ово је историјски тренутак за Теслину науку, науку новог миленијума…!

tesla-centar
Сајт Центра:
http://www.teslainstitut.rs/index.html

Аутор: Велимир Абрамовић, професор, др филозофије науке (Математике и Физике)

Преузми текст

НЕКИ ОД РАЗЛОГА ЗАШТО БИ ДЕТАЉНО ТРЕБАЛО ПРОУЧАВАТИ ТЕСЛУ
или
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КОСМОЛОШКЕ СТУДИЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА, БЕОГРАД, Булевар Деспота Стефана Лазаревића 37

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

Први корак: Оснивање сталног научног семинара у коме ће се дискутовати и анализирати идеје и експерименти Теслине Етарске Физике. Да би се то урадило на најбољи начин, неопходно је употпунити документацију Центра копијом непроученог и необјављеног Теслиног научног архива из Музеја Николе Тесле у Београду.

Напомена: Архив београдског Теслиног музеја садржи експерименталне податке, теоријске белешке, размишљања и објашњења, као и записе о Теслиним визијама природних закона, које се односе на теорију материје, са конкретним закључцима о експериментима могућим само у потпуно новој Физици. Није познато да је ова документација од врхунске научне вредности икада проучена (око 60.000 научно-истраживачких докумената насталих у току 38 година, у периоду 1905 – 1943).

  • а) Према научно не верификованим Теслиним истраживањима, електромагнетска индукција као и пропагација лонгитудиналних електромагнетских таласа (за које Тесла користи термин Нехерцијански) је тренутна, бесконачном брзином. Другим речима, брзина преноса Теслиних Нехерцијанских таласа кроз природне медијуме, за одговарајуће таласне дужине, пропорционална је дистанцама. Ово се односи и на светлост, али само на унутра, у границама њених појединих таласних дужина. Радећи са ниским ЕМТ фреквенцијама у Колорадо Спрингсу, Тесла је технички открио да се на првој таласној дужини од емитера, ЕМ таласи индукцијом преносе тренутно (ово напросто значи да, ако желимо тренутни пренос ЕМТ, у Т=0, на раздаљину од, на пример, 20 км, треба емитовати управо ту таласну дужину. Нехерцијански таласи у суштини су индуктивни стојећи таласи. Ово откриће Тесла је пријавио у више америчких патената, 1901 – 1905.
  • б) Патенти за радијантну енергију (несхваћени и до сада неостварени, остварио их је и проверио само Тесла, мада има више веродостојних сведока тих огледа);
  • ц) Коришћење земљиног електрицитета који је неисцрпан (Земља је ротирајући магнет и ради као гигантски сферни кондензатор. Ако би се произвели пријемници и конвертори овог природног електрицитета, сваки човек на нашој планети био би енергетски независан, односно имао антену за слободну енергију);
  • д) Заустављање радиоактивног распада Радијума, као и уранових изотопа каскадним системом Теслиних завојница, (не Ван дер Графовим генератором, чији потенцијал, иако довољно велики, није фреквентно резонантан), које организоване посебном математиком дају подесне фреквенције реда терахерца; делимичном деструктивном интерференцијом језгра Тесла је атоме Урана трансформисао у стабилне елементе, а потпуном деструктивном интерференцијом поништавао је атоме, трансформишући их у вакуумски континуум /“обичавао сам да цепам атоме уопште не ослобађајући енергију”- Тесла/; техником конструктивне интерференције одузимао је или додавао честице урановим језгрима и на тај начин их претварао у атомска језгра стабилних елемената; по свему судећи имао је тачну визуелну представу грађе атома и, математички једноставно, третирао их је као вртлоге Луминоферозног етра, што је експериментално давало запањујуће ефекте.
  • е) Теоријски основи и извори Теслине математике; зна се да Тесла није користио тада већ уобичајени диференцијални рачун и да је Максвелову електромагнетику назвао “поезијом” неприменљивом на праву природу светлости и електрицитета. Од пресудне важности је испитати које је онтолошко значење Теслине једноставне математике, односно, шта је тачна и једнозначна физичка интерпретација математичких објеката и операција које је Тесла користио у својим још увек несхваћеним експериментима?
  • ф) Теслин експериментални физички релативизам заснован на Бошковићевој филозофији природе и његовој пунктуалној теорији материје; књига коју, на познатој фотографији, Тесла држи у рукама седећи испред увеличавајућег предајника је управо Теорија природне филозофије Руђера Бошковића, а у којој се налази одељак О релативности простора и времена, где Бошковић геометријском методом пропорционалног упоређивања (пропорција је математички облик физичког синхроницитета, прим. В.А.) изводи на клатну као идеалном математичко-физичком моделу – све физичке последице за случај када t није једнако t прим, односно случајеве негалилејевскогог релативизма, чиме релативизам дискутује далеко шире и дубље од Ајнштајна. Бошковићеву теорију материје је, први од физичара, усвојио Мајкл Фарадеј и радио на основу ње. На другој фортографији, исто тако веома познатој, седећи између секундара и примара у Колорадо Спрингсу, Тесла држи у рукама још једну књигу – Фарадејев научно-лабораторијски дневник.
  • г) Патенти Теслиних медицинских апарата; Теслина медицинска истраживања често се бркају са Дарсонваловим, као и Рајфовом методом. Од обе ове методе (Дарсонвал користи ултравиолетно зрачење, а Рајф је разним погодним фреквенцијама ЕМТ неутрализовао бактерије и вирусе), Тесла је врло далеко. Он је веровао у најдубљу математичко-физичку хармонију микро и макро света и резонантну интеракцију која је успоставља, или је нарушава. Дакле, његови медицински апарати нису обични високофреквентни осцилатори, него су подешени на фреквенције виших хармоника планете Земље, Месеца, Сунчевог система, Галаксије, односно на фреквенције нижих хармоника структурних елемената људског тела и његових појединих органа, а то су, наравно, атоми и молекули. Укратко, филозофија Теслине медицинске терапије није деструктивна по микроорганизме, већ је у питању реституција нормалног стања, то јест поновно успостављање временске и просторне вибраторне равнотеже, којом се одржава саморганизован систем.
  • и) Луминоферозни Етар; Тесла је сматрао да су Електромагнетски спектар и простор нераздвојиви и да оно што ми сматрамо простором није празно, већ да су то стојећи електромагнетски таласи.
  • ј) Динамичка теорија етра и гравитације; по овој хипотези сваки елемент Мендељејевог система има специфичну гравитациону константу, али се све оне могу уопштити као убрзање квадрата броја Пи.
  • х) Теслина космолошка мисао; сматрао је да је сва васиона жива и обдарена свешћу, да је кретање очигледно, али не и реално и да је основна математика (Пи, златна пропорција,1,0, угао, тачка, радиус… сфера, сабирање, множење…) онај довољан, прави, прави али још неодгонетнути природно-математички језик који производи целокупну стварност.
  • Други корак: по добијању материјала из архива, запослило би се један број истраживача да би проучили поједине научне области и припремили их за опште проучавање.

Трећи корак: Прерастање сталног научног Семинара Центра у Космолошки институт Тесла.

Фото албум са отварања центра

Драган Симовић: Садашњи Тренутак јесте ПраПочетак


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник


Садашњи Тренутак
јесте ПраПочетак

Велимиру Абрамовићу,
 словеснику и посвећенику,
 који проучава
 и, гле,
 живи Време!

Као да је ово
неки Поновљени Почетак
једног од мноштва
Поновљених Почетака,
и као да су се сви ти
толико пута Поновљени
и Понављани Почеци
згуснули у један једини
ПраПочетак,
који се дешава
у Садашњем Тренутку!

Садашњи Тренутак
јесте Садашњи на Почетку
и јесте Садашњи
на Свршетку;
иако ни Почетак
ни Свршетак,
уистини, не постоје;
будући да је
Садашњи Тренутак
једно једино Време
и једно једино
Биће Времена;
али није
ни само Време
нити само Биће Времена,
већ нешто што превазилази
и Време
и Биће Времена,
а зове се
Вечност!

Стирлинг мотори и еко комуне: Додатак први – Теслина парна турбина


Само пар дана после покренуте теме о стирлинг моторима и еко комунама, јавио ми се на мејл један ентузијаста алтернативних направа, прави Теслијанац на пољу истраживања поља бесплатне енергије, у функцији што слободнијег и независнијег живота човека, без да буде завистан од плаћања струје, нафте и бензина. То је инжењер машинства Иван Старчевић. Када је видео да сам отворио тему о стирлинг моторима одушевио се, јер он се скоро 30 година интересује за примену стирлинг мотора у пракси.

Брзо смо се договорили да се испричамо на скајпу будући да је Иван такође заговорник живота у природи уз коришћење разних алтернативних направа које могу бити корисне да човек, породица или нека већа заједница потпуно независно и слободно живи у природи, не загађујући је, и без плаћања струје електродистрибуцији, без плаћања нафте и бензина као горива или енергената, то ће бити непотребно, јер потребна електрична енергија може се производити сопственим алтернативним направама које могу бити сасвим довољне за осветлење кућа, да се обезбеди довољна снага и напон за покретање у рад најосновнијих кућних апарата: фрижидер, бојлер, замрзивач, веш машина, а наравно може и ко жели за телевизор, за погон пумпе за воду, мешалице, циркулара, за бушилице и разне алатке, за коришћење интернета.

Битно је да свако у овоме може да нађе себе, неко ће се определити да производи само сопствену струју за осветлење кућа, само то… без коришћења фрижидера, замрзивача и сл. будући да има и таквих заговорника живота у природи, као и оних за максималну примену бесплатне енергије за погон најосновнијих средстава, апарата и алатки које су потребне за обављање неког корисног и потребног рада некој породици или заједници која живи у природи.

Нема на чему Иван није радио од алтернативних направа: ванкелови мотори, стирлинг мотори, ветрењаче које се окрећу око вертикалне осовине, дигестори за добијање био гаса (метана), Теслина парна турбина, коришћење сунчеве енергије, затим разне корисне направе, обртни сто за кичму итд… итд…

Што се тиче самих стирлинг мотора, Иван ми рече да их није проблем конструисати, он има скицу, али као и увек тешко је појединцу са породицом да живи опрхван скупоћама, разним дажбинама, малим платама (данас је готово лутријсака срећа имати било какав посао са минимално-минималном тзв. „платом“, у потпуно опустошеној и руинираној привреди од страна мафијаша на власти) и уз то да сам финансира своје пројекте, то је немогућа мисија у Србији коју егзистенцијално и економски све више упропашћују криминалне барабе и сво-страначки шибицари на власти!

Зато је потребно удруживање људи сличних идеја попут Ивана, и свако ко је заинтересован да контактира Ивана у реализацији сличних идеја које су овде изложене, да сарађује са њим, или му на било који начин помогне, може га контактирати. Сви заинтересовани нека се прво мени јаве на мејл, а ја ћу вам дати контакт са Иваном.

Будући да сам приликом покретања теме о стирлинг моторима и еко комунама напоменуо да се могу користири и друге алтернативне идеје и пројекти: коришћење соларне енергије, енергије ветра, направе на бази магнета и сл. договорио сам се са Иваном да почнемо разрађивати идеју путем Теслине парне турбине, на чему поред осталог ради и он. Иван ми рече да је стирлинг мотор исплативији од Теслине парне турбине да се користи, али наравно свакако да може и она да буде корисна, јер по његовим проценама да се направи Теслина турбина (применљива), потребно је отприлике 200-300€ или ту негде горе/доле приближно тој суми, док се модел као што је на цртежу може направити за око 3000 динара..

У следећам тексту на овој теми, Иван ће нам изложити своју стожер идеју, идеју примене стирлинг мотора, даће скицу свог стирлинг мотора којег због недостатка финансија још не може да направи, као и опис његовог рада, саме конструкције, чему може да служи.

Ускоро ће Иван почети да прави Теслину турбину па ћемо знати колико су тачни трошкови, и што је најбитније, њу можете користити као погон генератора за струју, за: осветљење просторија, фрижидер, замрзивач, веш машину, телевизор, интернет, бушилица.. и?

Ма доста је и ово, шта ће вам више, може само мање… 😉 🙂

Да не би стално мењао основни назив теме: „Стирлинг мотори и еко комуне“ будући да у оптицај улазе разне друге направе, увек када у новом тексту обрађујем нешто што није стирлинг мотор, поред основног назива теме, биће и додатни, попут садашњег.

Пааа… да почнемо људи, удружујмо се, сарађујмо на овој идеји, крајње је време, убуђаћемо се по градовима, изгубићемо не само здравље, него и елементарну сензитивност, осећајност, људскост, монструми НСП-а уз помоћ наше домаће окупационе власти, решили су да нас трсе и истребљуј ко бубашвабе, зато и прскају све више храну разним пестицидама, хемикалијама, ем једемо индустријску мртву „храну“ натопљену разним хемикалијама, ем ће нам због скупоће требати све више пара да се само-тртујемо.

Има ли већег апсурда и лудила?

Неко ће умирати спорије, неко брже, у зависности од „рока трајања“…

Излаз постоји, он увек постоји, све је у вољи.

Излаз је у животу у природи и храњењу непрсканом органском храном, пијењу изворске незагађене воде (флуор, хлор итд…) уз коришћење алтернтивних направа, па почниме са једном, да видимо како она ради и чему служи.

*************

Аутор: инжињер машинства – Иван Старчевић

Скица модела Теслине парне турбине
(Димензије скице 5121 x 4488 пиксела. Кликни на скицу да је видиш у пуној величини)

Теслина парна турбина ради на принципу сабијеног ваздуха или паре, и окреће се невероватном брзином. Промена смера је веома проста, а Тесла је постизао 15kW са веома малим габаритима.

Поред великог броја проналазака које је сам осмислио Тесла је за једну америчку фирму 1913 направио турбину без лопатица. Промена смера и њен рад  били су веома једноставни, а у исто време тако генијални. Захваљујући трењу ваздуха (паре) убациване тангенцијално на дискове – окретао се ротор турбине. Тесла је са својим прототипом димензија 600x900x600мм производио 150kWпри 16 000 о/мин и при притиску паре од 860kPa. Захваљујући свом ротору који је чинило 25 дискова и осовина, на излазу је притисак паре  био само 7kPa што показује изванредну ефикасноасност (степен корисности око 95%) турбине.

Велики проблем у то време су представљали материјали који су били доступни па су се дискови кривили што у данашње време то није проблем. Пошто је наш циљ да направимо модел Теслине турбине он може бити од било чега – алуминијум, плекси-стакла,челика…..

Овде је приказан модел који је направљен углавном од алуминијума али на вама је и вашој машти да искористите све јефтине и доступне материјале. Такође није морање потпуно испоштовати све што је приказано већ можете и сами импровизовати и вама прилагодити турбину.
Модел је тежак око килограм а висок 90мм и постављен је на дрвено постоље величине
130 x 200мм.

Слика 1 приказује како је турбина изгледала као прототип.
Слика 2 приказује како се комплетна турбина монтира и сви потребни делови.
Слика 3 приказује осовину са чаурама и дисковима и њихове димензије

Кућиште ротора А сл.2 правимо од алуминијума или од конзерве од челичног лима. Цело кућиште се налази између два носача од лима сл. 7 који су савијени према слици 15 са избушеним отворима за косније спајање. Канали између кућишта и носача служе за испуштање ваздуха. Лежаји за осовину монтирају се у месингане лежајеве D сл.2  и тако убачени помоћу два завртња причвршћују се на носаче.

Ротор је састављен од 18 једнаких дискова чије су димензије ф63,5 x 1,8мм
(или ф67 x 1,8мм  ). Израда дискова приказана је на цртежима 9, 10, 11, и 12. Између свакога диска налази се подлошка чији је спољни пречник 22.2 x 0,4мм.
Слика 4 приказује постављање ротора у кућиште и монтажа лежајева на носаче. Пре употребе проверите да ли се ротор лако окреће, ако није тај случај мало отпустите завртњеве лежајева па проверите поново.

Довод паре приказан је на сл.5 и сл.6. а сл.13 приказује како се прави прорез за ваздух. То морате пажљиво одрадити да би се монтирало како треба. Отворе просецате под углом од 120 степени. Ако желите да упростимо ствар можемо направити само један отвор, али онда турбина неће моћи мењати смер вртње. Цеви за довод ваздуха морате прилагодити усисивачу или компресору који имате. Турбина се може применити као погон генератора, црпна пумпа, погон разних уређаја итд.

Напомена: ова турбина није намењена за велике притиске јер при великим брзинама може доћи до оштећења дискова и других делова. Такође да би јефтиније прошли можете користити ДВД дискове, разне кутије (фарбе) пластичне цеви и све што вам је доступно у кући, ауту или у окружењу.

*************

Теслијанци, удружујте се, сарађујте, помозите једни другима, а и ширим масама колико се то може, јер то је била и Теслина главни идеја водиља, смисао живота, зар не?

Претходно повезани текстови:

Стирлинг мотори и еко комуне
http://wp.me/p3KWp-5xT

%d bloggers like this: