Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

Велимир Абрамовић: Планета Земља као резонантни систем


Извор: Башта Балкана
Аутор: Др Велимир Абрамовић

Никола Тесла и Ј.П. Морган – њихов међусобни однос

Одлучивши да отпочне градњу емисионе станице, Тесла је прво купио земљу на Лонг Ајленду, а потом се обратио за помоћ чувеном индустријалцу Моргану који је био члан многих мистичних друштава и човек посебних својстава, такорећи геније пословне организације.

Теслина лабораторија у Колорадо Спрингсу

Али треба знати да је Морган већ тада боловао од рака и да је потајно гајио наду да ће Теслина наука успети да му омогући да преживи. Од Тесле, он је очекивао да га некако прикључи на космичке изворе енергије и тако да га учини здравим и младим заувек.

Далеко од тога да је Тесла рачунао са Моргановим слабостима. Напротив, чињенице указују да је Теслино инсистирање да баш Морган буде тај који ће подржати читав подухват било у вези са Теслиним општим схватањем детерминисаности животних поступака и предодређености људи за поједина дела.

Преговори око Варденклифа између старих пријатеља били су тајни и тешки. Не зна се поуздано ни када је Тесла коначно одлучио да приступи изградњи Торња, ни шта је Морган као искусан пословни човек од тога очекивао.

Два пута је Тесла у својим јавним изјавама мењао исказе о томе шта је сврха Торња на Лонг Ајленду. Прво је тврдио да је у питању светски телеграфски и телефонски систем (овај други такође бежични), а потом је променио причу и говорио о светском систему бежичног преноса енергије кроз Земљу. Техничке карактеристике Варденклифаи не потврђују ни једно ни дуго. Траг истине налази се можда у једном од писама Моргану:

То што сам замислио, господине Морган, није само прости пренос порука на велике дистанце без употребе жица, него пре трансформација читавог глобуса у осећајно биће, као што то глобус и јесте, који може да осећа свим својим деловима и кроз који мисао бљеска као кроз мозак…“

(Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)

Ј.П.Мпрган

Многи аутори, а Теслини биографи посебно, оптуживали су Моргана да је ускратио финансијску помоћ Тесли баш онда када је овај био на прагу своје највеће научне моћи, када је требало да заврши и пусти у погон своје ремек-дело – Кулу Варденклиф. Желим да истакнем да сам истражио предмет и дошао до следећа два закључка: прво, Теслин пројекат трансмитера на Лонг Ајлонду није зависио само од Морганових субвенција; новац су нудили и други индустријалци, а и сам Тесла могао је сасвим лако да продајући медицинске апарате на бази високофреквентних струја заради потребну своту. Друго, Кула Ворденклиф је у основи завршена и испробана, а додатни новац је био намењен за изградњу електричне централе за напајање трансмитера, а не за сам трансмитер. У аутобиографији, Тесла о свему томе веома јасно каже:

Упркос ономе што свет прича, Морган је извршио све своје обавезе преузете према мени. Мој пројекат био је одложен природним законима. Свет за њега још није био спреман. Био је исувише испред времена у коме је настао. Али исти ти природни закони на крају ће преовладати и пројекат ће бити поновљен уз тријумфалан успех“.

(My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Пуну снагу свог трансмитера Тесла је испробао 15. Јула 1903, почевши тачно у поноћ. Грађани Њу Јорка присуствовали су те ноћи манифестацији далеке научне будућности. Заслепљујуће бљештави праменови електричне плазме, дијаметра и по стотину миља спајали су сферну куполу Варденклифа са небом. Под насловом Теслини бљескови застрашују и поднасловом „али он неће да нам каже шта то покушава са торњем“, The New York Sun известио је следећег дана:

„(…) сусесди који живе у близини Теслине лабораторије на Лонг Ајленду више су него заинтересовани за природу његових експеримената са бежичним преносом. Прошле ноћи били смо сведоци необичних феномена као што су муње разних боја које је Тесла по вољи пуштао, затим паљења слојева атмосфере на разним висинама и на врло великој површини које је ноћ повремено претварало у дан (…) дешавало се и да читав ваздух буде и по неколико минута испуњен светлуцавим електрицитетом који се концентрисао по ободима људских тела, па су сви присутни светлели светлоплавом сабласном светлошћу (…) изгледали смо сами себи као духови“.

Теслин првобитни план био је да сагради пет Кула, истих таквих као што је био Ворденклиф: друга је требало да буде у Амстердаму, трећа у Кини, а четврта и пета на Северном и Јужном полу. Овај план одгођен је из разлога који тек треба да се истражују. Најзад, да је све предвиђено и урађено, шта би се постигло? Планета Земља постала би један хомогени резонантни систем којим би се могло једноставно управљати помоћу телефонских команди чија функција би била стављање у погон одређених осцилатора за производњу и емитовање разних фреквенција елекгромагнетских зрачења.

Овај електромагнетни осцилаторни систем био је допуњен још и системом за механичку резонанцију са Земљом, који се састојао из тунела испод лабораторије испуњених водом и уљем, и хидрауличких пумпи које су такође служиле као осцилатори.

Синхроним радом оба система се према егзактним математичким законима могла одједном завибрирати како разређена стратосферска, јоносферска и атмосферска, тако и течна и чврста структура читаве наше планете.

Пре него што пређемо на спекулације о томе какве би све биле последице једног таквог догађаја, наведимо још две бизарне чињенице. У интервјуу који је 17. јула 1930. године дао за већ поменути New York Sun, Тесла продубљује енигму:

„Људи око Варденклифа који се толико чуде мојим експериментима од пре два дана, да су последње две године били будни уместо што су спавали, могли су да упознају заиста невероватне ствари. једном, али не овог пута, објавићу податке о нечему што није описано ни у бајкама“.

И после необичне ноћи у којој је својим изумима запалио не само небо над Њу Јорком већ и над непрегледним пространством Атлантског океана, Тесла изненада напушта своју лабораторију, 1905. године, без јасног разлога, остављајући унутра све нетакнуто. Колико се зна, никада више није крочио у Верденклиф, никада га није ни обишао, никада није чак ни прошао тим крајем. И што је најчудније, није одатле понео баш ништа, ниједан прорачун, ниједну скицу или документ, ни најмању хартију. Била је то круцијална тачка његовог јавног научног рада. Живео је још четрдесет година, радећи непрестано, али пријављујући само патенте из механике и објављујући искључиво новинске чланке.

Велимир Абрамовић: Буђење Тесле у Београду је почело


Разговор водила: Биљана Ђоровић

Велимир Абрамовић, оснивач приватне философске школе “Институт за Науку о Времену”, докторирао је на тему: “Проблем непрекидности у природној философији Лајбница и Бошковића”. Као професор радио је на катедри “Теорије филма” на Универзитету уметности у Београду као и “Концепције Времена, Простора и Материје у философији и природним наукама” у Центру за мултидисциплинарне студије, Универзитета у Београду. Од 2004. до 2007. био је декан факултета “Академија уметности” у Београду; од 2003. уредник је научног и философског часописа „Delphis“ из Москве; оснивач је и главни уредник научно-философског часописа “Теслиана” а од 2004. стални је члан Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара на Државном универзитету Ломоносову у Москви. Пре две године објавио је монографију о Николи Тесли “Светлост која се никада не гаси”, у издању Православне речи из Новог Сада.

У овом тренутку настојим да образујем „Институт за космологију и науку о времену – Никола Тесла“, како бих се и ја сам тиме бавио интензивно и то експериментално, заједно са пријатељима, са којима већ годинама радим…. Буђење Тесле у Београду је почело. Ви који читате, пошаљите нам у Јоносферу и ваш светлосни зрак душевне подршке.

У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког Семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, крајем октобра месеца ове године предвиђено је да професор Велимир Абрамовић одржи предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална Теорија релативности.

Професор Велимир Абрамовић је недавно изнео информацију да се пројекат у ЦЕРН-у налази пред колапсом који ће до пролећа бити сакривен од јавности.

Како смо недавно захваљујући вама сазнали, пројекат у ЦЕРН – у одустао је од портаге за Хигсовим бозоном И од суперсиметрије. Ова информација од великог значаја неће бити објављена до пролећа следеће године. Реците нам како ви видите смисао и значај пројекта у ЦЕРН – у и разлоге његовог краха?

С обрзиром да научни комитет који управља ЦЕРН-ом броји преко 300 чланова, а уже тело које планира рад сударача протона преко 100 научника, сасвим је јасно да у том самоуправно организованом, веома сложеном, изузетно скупом и неефикасном систему управљања никаве праве науке не може бити. У ЦЕРНУ нема праве научне памети, него је она замењена софистицираном научном политиком. Не постоји колективни креативни чин, већ само индивидуални, јер само психа појединца може да ради као пријемник космолошких закона независан од општег образовања и универзитетских обичаја неке средине у којој живи геније осамостаљеног ума.

У ЦЕРН-у се паралелно раде три пројекта, потрага за Хиггсовим Бозоном, наводном градивном јединицом наводне Тамне материје, непримерено названим „Божја честица“, затим се проверава стандардни модел елементарне грађе опште материје, који је недавно дефинитивно нарушен мерењем надсветлосне брзине једне врсте неутрина. И најзад је у игри трећи пројекат, генератор муонске плазме, који треба да резултира великим сударачем муона, честица које су, како се верује, чисте енергетске лоптице, без икакве унутрашње структуре.
С обрзиром да научни комитет који управља ЦЕРН-ом броји преко 300 чланова, а уже тело које планира рад сударача протона преко 100 научника, сасвим је јасно да у том самоуправно организованом, веома сложеном, изузетно скупом и неефикасном систему управљања никаве праве науке не може бити. У ЦЕРНУ нема праве научне памети, него је она замењена софистицираном научном политиком. Не постоји колективни креативни чин, већ само индивидуални, јер само психа појединца може да ради као пријемник космолошких закона независан од општег образовања и универзитетских обичаја неке средине у којој живи геније осамостаљеног ума.

Кажете да у ЦЕРН-у ради систем произвођења сензационалних научних вести који служи ублажавању немоћи науке пред правим проблемима нуклеарне физике. Каква је аргументација на коју се позивате?

Да, управо тако. На пример, када су се недавно истопила језгра три реактора у Фукушими, одговор научника из ЦЕРН-а није био да хитно седну у авион, оду у Фукушиму, угасе језгро и деконтаминирају реакторе, јер они појма немају како то да ураде. Уместо тога пустили су јапанске ватрогасце камиказе да гасе реактор шмрковима морске воде. Да би скренули пажњу јавности са своје потпуне немоћи да одговоре на реалне захтеве, научни политичари из ЦЕРН-а објавили су вест да су произвели анти-водоник и да ће га ускоро моћи одржавати невероватних 15 минута, како би проучили разлоге зашто у Космосу антиматерије и материје нема подједнако, него је антиматерија тако ретка, и ако је у почетку великог праска, којим је, по ЦЕРН-у, наводно створен Космос, и једне и друге материје морало да буде у истим количинама. Ово је само један пример како се брани буџет од 20 милијарди евра, који далеко мање унапређује науку, него што су то, на пример, готово бесплатно учинили Галилеј и Њутн. Шта је радио Галилеј да би открио да слободни пад тела не зависи од масе, један од најважнијих закона Физике? Он је пуштао лоптице низ дрвене канале и бацао камен у вис, што све заједно није коштало готово ништа. Њутн је на вашару купио стаклену призму којом су се играла деца. Исто као и деца, гледајући разне боје, кад се призма окреће према Сунцу, Њутн је открио законе геометријске оптике и урадио теорију боја.

Али је тада у науци на делу био ум, а не фондови и вишак образовања, непотребно и нетачно а компликовано симболичко знање. Физичари су лажно свештенство нашег доба које је изградило космолошку схоластику налик на средњевековну теологију. Али свему томе долази крај. Велики је број експеримената непокривених теоријом, а расте број невероватно угледних теорија које ничим не могу да се потврде. Погледајте само овогодишњу Нобелову награду за Физику додељену за откриће убрзаног ширења свемира које ће свет довести до потпуног хлађења, до смрти васионе. Та представа о ширењу космоса је потпуно нетачна: Ако бих стао на београдски трг Славију и гледао како од мене одлазе сви аутомобили у свих седам улица, треба ли да тврдим да се шири Београд? Такође, ако се Космос шири, да ли то такође значи да један метар простора постаје два метра? На ово друго, један пријатељ, окорели физичар,одговорио ми је да се шири и еталон мере, а не само простор, па све то не може да се утврди другачије него само у једначинама. Онда сам схватио како савремена физика користи математику за метафоричке описе, а не за физичку интерпретацију математичких операција и објеката, како је то тражено у Питагорејству, како би се успоставила фундаментална веза математике са реалним светом.

Које пројекте ЦЕРН обуставља? Од кога потиче информација о њиховом обустављању?

Kада су се недавно истопила језгра три реактора у Фукушими, одговор научника из ЦЕРН-а није био да хитно седну у авион, оду у Фукушиму, угасе језгро и деконтаминирају реакторе, јер они појма немају како то да ураде. Уместо тога пустили су јапанске ватрогасце камиказе да гасе реактор шмрковима морске воде.

Укратко, ЦЕРН је одлучио да обустави пројекте Хиггсовог Бозона (Божја честица) и трагања за Суперсиметријом елементарних честица и оставио само пројекат Муонске плазме (класична плазма настаје када електроне одвојимо од атомског језгра, али освајање технике муонске плазме треба да омогући креирање такозване тешке масе директно из енергије).

Омасовљење фундаменталних истраживања које врши ЦЕРН у суштини уназађују науку. Моја унутрашња информација из ЦЕРН-а потиче од једног турског физичара који од почетка сумња у церновске теорије, иако је тамо запослен, и залаже се, још увек тајно, само у себи, за промену парадигме у правцу проучавања Теслине Етарске технологије, која је у Теслином архиву поткрепљена његовим многим експериментима, који разрешавају главне проблеме науке и технологије нашег планетарног друштва, као што је, на пример, заустављање радиоактивног распада радијума и изотопа урана (детаљно описан Теслин експеримент) или распростирање електромагнетских таласа кроз природне средине бесконачном брзином (Не-Херцијански таласи) или производња гигантских модела електрона, протона и неутрона, односно читавих атома техником којом природа производи лоптасте муње после великих олуја.

Наивност свих наведених церновских истраживања, очигледна је када се упореди са Теслиним резултатима описаним у његовом научном архиву који је још непроучен, а садржи око 60.000 научних докумената једне потпуно нове физике.

У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког Семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, предвиђено је да за десетак дана одржите предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална Теорија релативности. Ово је већ друго ваше предавање на Ломоносову. Прво је одрзано 2003, такође у октобру, под насловом „Увод у онтологију времена“. То је уједно било и прво предавање на Ломоносову икада одржано на српском језику, уз превод.

Укратко, професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио је да не види никакву грешку у мојим рачунима и да би учесници семинара волели да чују моје излагање уживо. Узгред буди истакнуто да се ни један велики универзитет у Свету не бави посебно темом времена, осим Ломоносова, јер у западњачкој Физици природа времена још увек није препозната као проблем који је неопходно разрешити.

Написао сам следеће писмо шефу катедре за Екологију и стручњаку за математичко моделовање екосистема, Александру Петровичу Левичу:

Не замерите ми на овом личном обраћању, које служи као позив на предавање.
105 година прошло је од објављивања Ајнштајнове Електродинамике тела у кретању (Специјалне теорије релативитета), у немачком часопису Annalen der Physic. За све то време ова теорија није се ни мало развила, нити је из ње проистекла технологија контроле времена у физичким и биолошким системима и процесима. Другим речима, никада није постојао нити постоји било какав релативистички инжењеринг на основу Ајнштајновог схватања времена као чисте релације, односно на основу његове дефиниције симултаности, као и на основу главног физичког закључка Специјалне теорије релативности о асинхроности покретних и непокретних физичких система, (дилатација времена узрокована кретањем). Примера ради, у чувеном парадоксу близанаца Ајнштајн обећава физичку бесмртност човеку који ће у ракети путовати брзином светлости, тврдећи да такав путник неће старити, али да се неће ни подмлађивати, јер темпорални рачуни показују да путовање у прошлост није могуће.

Ваши закључци довели су вас до тврдње да Специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика, еквилибристике, која након што се разобручи губи своју моћ која се до тада доима као натприродна.

Али, пре него што сам се упустио у анализу заиста никоме јасног Ајнштајна, упитао сам се: Ко сам ја ? Философ чији основни духовни интерес је дефинисање времена, онтолошки, математички и физички. Радим на томе преко две деценије и спремам се да резултате ускоро објавим у књизи Основе науке о времену. То је прави разлог зашто сам у Специјалној теорији релативности покушао да пронађем идеју за конструисање практичног инструмента којим се може утицати на време, или бар за идеју за експерименте са физичким временом. У томе нисам успео, али сам успео у нечем другом: да ту теорију најзад схватим. Било је то и моје велико разочарање: реч је о кружном доказу заснованом на згодно изабраној Гаусовој модуларној аритметици. Када сам најзад освестио о чему се ради, закључио сам: Специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика. И као што знамо, сваки разоткривени трик нема у себи више ничега натприродног. Исто тако, ко заиста схвати теорију релативности, одмах ће увидети разлоге да се она обори. И зато, усуђујем се да кажем, да ће свако ко буде присуствовао мом предавању учинити част свом интелекту и суштински разумети Ајнштајнову до сада свакоме нејасну релативност времена.

С дубоким поштовањем и пријатељски, али не на уштрб истине, насловио сам предавање: Објашњење Ајнштајнове математичке методе и обарање физичких закључака Специјалне теорије релативности. Зашто? Ајнштајн тврди погрешан концепт садашњости, по коме ‚‚свака тачка простора има своје време‚‚ што је у сукобу и са искуством и са разумом: да је тако како каже Ајнштајн, границе просторних димензија биле би неистовремене, на пример крајеви неке дужине, па простор какав видимо, а тиме и читав Свет, не би могли уопште да постоје.

Како је професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио на ваш предлог?

Укратко, професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио је да не види никакву грешку у мојим рачунима и да би учесници семинара волели да чују моје излагање уживо. Узгред буди истакнуто да се ни један велики универзитет у Свету не бави посебно темом времена, осим Ломоносова, јер у западњачкој Физици природа времена још увек није препозната као проблем који је неопходно разрешити.

Пример са Ајнштајновим сатовима који показују различита времена при разним брзинама, је смешан, јер је још Руђер Бошковић у 17 веку, али и многи други, Галилеј пре њега – распарављао о томе да једно те исто клатно (када је изведено из равнотежног положаја за исти угао) осцилује брже на обали мора, а спорије на врху планине, а сат је у основи физички осцилатор…

Где је инжењеринг Специјалне теорије релативности? Теорија не служи баш ничему већ преко сто година.

У писму часопису “Pathfinder” (Читач трагова) 1937. Године, Никола Тесла је објаснио своју позицију, као и теоријски извор своје релативистичке праксе по коме је он радио своје изузетно успешне експерименте:

“Да поменем једну од очевидних заблуда савремене псеудо-науке. Теорију релативитета покренуо је још пре више од 200 година мој славни земљак Бошковић, велики филозоф, који је, и ако притиснут бројним обавезама, успео да напише око хиљаду томова на безброј различитих тема. Он је радио на релативитету – укључујући чак и континуум временског простора – тако детаљно и без грешке да за друге није остало ништа, већ само да додају неке којештарије. Релативисти нису никада поменули његово име, јер наравно – у мутноме се риба лови.”

Водите српски езотерисјки дневник. Коме га све шаљете и са каквим циљем?

Прочитај текст до краја »

Видео прилог са научне конференције о Николи Тесли у Филаделфији, јул 2011.


Извештај припремила: Мирна Момчичевић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Велимир Aбрамовић (надлична мисија): Оснивање Kосмолошког Института Никола Тесла у Београду


Аутор: Велимир Абрамовић

Први корак: Семинар у коме би се дискутовале идеје Теслине физике; основно је добити копију Теслине архиве из Музеја, како би могли да се користе његови експериментални резултати и теоријска размишљања, добијена на основу, као што знамо, његових потпуно тачних визија природних закона. Много пута доказаних у његовим експериментима.

(Семинар може да почне одмах у Септембру 2011):

  • а) Брзина електромагнетских таласа (по Теслиним експериментима она је сразмерна удаљености, другим речима, бесконачна);

  • б) Патенти за радијантну енергију (несхваћени и неостварени, остварио их је само Тесла);

  • ц) Коришћење земљиног електрицитета који је неисцрпан (Земља је магнет који ротира и ако би се произвели пријемници и конвертори природног електрицитета, сваки човек на нашој планети био би енергетски независан, односно имао антену за слободну енергију);

  • д) Заустављање радиоактивног распада Радијума, као и уранових изотопа каскадним системом Теслиних завојница које организоване посебном математиком дају фреквенције реда терахерца (делимичном деструктивном интерференцијом језгра Тесла је атоме Урана трансформисао у стабилне елементе, на пример Плумбум, олово; потпуном деструктивном интерференцијом Тесла је поништавао атоме, трансформишући их у Континуум /“Обичавао сам да цепам атоме не ослобађајући никакву енергију”- Тесла/; техником конструктивне интерференције језгрима атома Урана додавао је честице и на тај начин их претварао у још теже, али стабилне елементе; знао је тачно грађу материје и посматрао је као једноставне математичке вртлоге Луминоферозног етра.

  • е) Теоријски основи и извори Теслине математике; зна се да Тесла није користио уобичајени диференцијални рачун и да је Максвелову електромагнетику назвао “поезијом” неприменљивом на праву природу светлости и електрицитета. Које је онтолошко значење Теслине једноставне математике? Шта је тачна и једнозначна физичка интерпретација математичких објеката и операција које је Тесла користио у својим још увек несхваћеним експериментима?

  • ф) Теслин експериментални физички релативизам заснован на Бошковићевој филозофији природе; књига коју Тесла држи у рукама седећи испред увеличавајућег предајника је теорија природне филозофије Руђера Бошковића у којој се налази одељак Релативност простора и времена, где Бошковић геометријском методом пропорционалног упоређивања (пропорција је математички облик физичког синхроницитета, В.А.) изводи на клатну као идеалном математичко-физичком моделу – све физичке последице за случај када t није једнако t prim, односно случајеве негалилејевог релативизма, чиме релативизам дискутује далеко шире и дубље од Ајнштајна. Бошковићеву теорију материје прихватао је и радио на основу ње – Мајкл Фарадеј (то је друга књига у Теслиним рукама на Теслиним фотографијама; седећи између секундара и примара у Колорадо Спрингсу, Тесла држи у руци још једну књигу – Фарадејев научно-лабораторијски дневник).

  • г) Патенти Теслиних медицинских апарата; Теслина медицинска истраживања често се бркају са Дарсонвализацијом, као и Рајфовом методом. Од обе ове методе (Дарсонвал користи ултравиолетно зрачење, а Рајф је утврђивао фреквенције којима се убијају бактерије и вируси), Тесла је врло далеко. Он је веровао у математичку хармонију микро и макро света и резонантну интеракцију која је успоставља, или је нарушава руши. Дакле, његови медицински апарати нису обични високофреквентни осцилатори, него су подешени на фреквенције виших хармоника планете Земље, Месеца, Сунчевог система, Галаксија, односно на фреквенције нижих хармоника структурних елемената људског тела и његових појединих органа, а то су, наравно, атоми и молекули. Укратко, филозофија Теслине медицинске терапије је поновно успостављање просторно-временске вибраторне равнотеже, којом се одржава саморганизован систем.

  • х) Теслина космолошка мисао; сматрао је да је сва васиона жива и обдарена свешћу, да је кретање очигледно, али не и реално и да је основна математика (Пи, 1,0, угао, тачка, радиус… сфера, сабирање, множење…) онај прави и још неодгонетнути природни језик који производи целокупну стварност.

Други корак: По добијању материјала из архива, запослило би се неколико истраживача за стално да би проучили поједине научне области и припремили их за опште проучавање .

Трећи корак: Оснивање Космолошког Института Тесла, у Београду, прерастање Научног Савета Семинара у Савет института.

Ко зна о чему говорим, њему више речи од ових не треба.

Напомена: Буџет Семинара, а потом Института биће јаван, објављиваће се дневно на Небојшином Блогу, да би свако видео шта се ради и колико кошта. ИЗМЕђУ ОСТАЛОГ ОВО БИ БИЛА И ПРВА ИНСТИТУЦИЈА У СВЕТУ СА ЗАИСТА ЈАВНИМ БУЏЕТОМ. ТО ОД НАС ЗАХТЕВА ТЕСЛА. Виши морал неопходан је да нам отвори пролазе ка вишим нивоима свести и сазнања. Знајте само једно, пријатељи, ИНСТИТУТ СЕ МОРА ОСНОВАТИ У БЕОГРАДУ. ТО ЈЕ, НА ОСНОВУ АНАЛИЗЕ КОСМИЧКИХ ЗАКОНА, ЗАКЉУЧАК СВИХ СВЕТСКИХ ЕЗОТЕРИЈСКИХ ДРУШТАВА. ЗА САДА ТОЛИКО. ЉУБАВ И СВЕТЛОСТ БЕСКРАЈУНА.

Ако ме подржите, лично преузимам одговорност за рад Семинара и Института. Мој услов је: душевно примам само оне који пристају на сумерско-питагорејску математику. РАЗЛОГ ЗА ОВО ЈЕ ШТО ЗНАМ ДА СЕ ДРУГАЧИЈЕ НЕ МОЖЕ ДЕШИФРОВАТИ ТЕСЛИНА НАУКА, ОД НОСНО УСПЕТИ У НОВОЈ ФИЗИЦИ. ДА ИЛИ НЕ ?

Nikola Tesla – The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla


Драги Теслијанци,

Ево једне веома драгоцене књиге за вас, за оне који владају енглеским језиком, о непревазиђеном генију Николи Тесли. Сигуран сам да ће вам књига бити од помоћи. Књига има 509 страна, а доле вам је директан линк за скидање, то је огроман и драгоцен материјал, схватићете кад почнете да читате.

Скини књигу:
Nikola Tesla – The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla (36,4 мб. pdf)

Кликните на команду „Fullscreen“ Scribd плејерa, да би преглед и читање књиге вршили преко целог екрана.

Nikola Tesla – The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla

Никола Тесла: Господар света, тунгуска инвазија, зраци смрти


Никола Тесла: Тунгуска инвазија

Линк ка видео прилогу на: Dailymotion

У пролеће 1908-ме у езотеријским круговиома се причало да се очекује нека глобална катастрофа, у природи се 26-ог марта 1908-ме на небу почело појављивати необично светло које се примећивало изнад Северне Америке, Атлантика, Европе и Русије. Све је то уносило забуну у научним круговима. У новинама су излазили чланци о необичним ужаренем светлећим куглама које су прошарале небо широм Европе, Централне Азије, изнад Сибира и Кине. На небу су се појављивали необични светлосни феномени, појављивале су се дуге без присуства кише, око Сунца су се појављивали бројни ореоли, затим јако светлеће зоре. Очекивало се нешто страшно… Европом су лутали свакакви проповедници предвиђајући смак света, у разним сектама дешавала су се самоубиства и ритуална жртвовања људи. Раног јутра у 07:40 сву ту напетост прекинула је страховита експлозија 30.06.1908 у сибирској тајги, на готово ненасељеном подручју између Јенисеја и Лене, познатом као Тунгуска област. Људе је захватио страх, мислили су да је дошао смак света.

Експлозија је захватила површину од 2000 квадратних километара, покошено је било око 80 милиона стабала, која су била пресечена попут трске, а скоро сва стабла су лежала строго радијално, са врховима од центра. Ово је била најјача експлозија која се икада десила на земљи, стручњаци су касније проценили да је експлозија била јачине 2000 бомби бачених на Хирошими. То сибирско подручје је било изузетно слабо насељене, но ипак је било људи, локалног становништва, међутим, није било жртава без обзира на сву страхоту експлозије, што је најзначајније.

Тек 19 година касније почела су прва истраживања тунгуског догађаја. Лењинградски научник Леонид Кулик (1883-1942) стручњак за метеорите упутио се у тајгу….

Првобитно се мислило да је пао метеорит, међутим, када су дошли на терен, на централно место експлозије, научну експедицију чекало је изненађење, није било никаквог кратера, нити су пронађени било какви делови неког небеског тела, дакле отпала је могућност да је пао неки метеорит. После се онда помислило да је пала нека комета (смеша ледених блокова са космичком прашином) која је експлодирала на висино од 10 км. и да зато нема кратера. Но, отпала је и та хипотеза, јер ледени блок није у стању да лети стотине километара кроз густе слојеве атмосфере, јер би због прегревања комета била сигурно уништена јoш на почетку пута.

Научници су мислили да се гео-физичком хипотезом може објаснити тунгуска експлозија, али ни то није долазило у обзир собзиром да том хипотезом нису могли да објасне оптичке аномалије и разне светлеће појаве на Небу које су се дешавале неколико месеци пре тунгуске експлозије, и које су јасно повезане са њом.

Комуникација са локалним становницима Евенекима, или како их још зову „Тунгузи“, била је отежана. Руски научник, Владимир Ковал, астроном и ветеран тунгуске истраживачке експедиције, стекао је утисак да су мештани одмах, већ у првим годинама када је дошла Куликова експедиција, знали за нека места где су пали делови космичког тела, али су то крили. Међутим, у једном разговору мештани су му рекли да пало тело траже на погрешном месту. Владимир прича да су њихови шамани забрањивали локалном становништву да показују експедицији места где су пали делови космичог тела, јер те пронађене делове сматрају небеским, светим металом.

Научници су тада схватили да су били опчињени епицентром експлозије и обореном шумом … с тога су дошли до идеје да је неко небеско тело, „агресор“ како су га руски научници назвали, ипак пало на Земљу, али да је мистериозно експлодирало на некој висини изнад земље, тако да су делови могли одлетети на десетине и чак стотине километара удаљеније од епицентра експлозије.

Ентузијасти су почели да траже, траже… и нашли су једно парче палог тела 07.10.1994-те, то је био растопљени фрагмент космичког тела, услед ултра високе температуре.

Како је онда дошло до експлозије кад ни комета ни метеорит не експлодирају самостално, питали су се научници? Наметало се решење да је космичко тело било погођено од некога, али од кога?

Тунгуска експлозија дело је једног човека, генија резонанце, Николе Тесле!

Руски научници се слажу са тим да је Тесла то могао да уради са куле Вандерклиф која је 1908-ме била у функцији. Детаље око тога чућете од руских научника, зато је важно да се нагласи да је 3 месеца пре експлозије Тесла послао свог сарадника у вашингтонској конгресној библиотеци да требује мапе сибира, мапе тунгуске области. Податак о томе постоји баш у Вашингтонској библиотеци која редовно ажурира сваки захтев, свако потраживање.

Али, како је Тесла знао да ће нешто пасти са Неба и када, време, датум пада?

Езотеријске групе су пре експлозије упозоравале да ће се нешто страшно ускоро догодити, локални шамани Тунгуске области месец дана пре експлозије упозоравали су мештане да треба да се преселе на друге удаљеније локације, једино један младић није хтео да оде, остао је у Тунгуској области и поред упозорења, није хтео да се одваја од једног прелепог језера. Младић је преживео експлозију, али јер ослепео. По његовом каснијем сведочењу, три дана пре експлозије нестале су све рибе, птице и животиње, напустили су Тунгуску област. Осећала се необична тишина и празнина, и то га је дотукло, причао је младић.

Ако су езотеријски адепти и шамани предвидели и знали да ће се нешто страшно десити, Тесла је то вероватно и пре њих знао, јер је било познато да је, поред тога што је био изузетно хипер-сензибилан, био и видовит, спасао је Моргана сигурне смрти рекавши му да не отпутује бродом Титаник, који је као што знамо потонуо. Морган је после Теслиног упозорења вратио већ купљену карту за пут. Затим, предвидео је тачно када ће се завршити први светски рат, да ће 20 година након завршетка првог, почети други светски рат.

Тесла је то знао, спречио је катастрофу, а човечанство је добило још једну шансу.

Никола Тесла: Господар света

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Сагледавајући Теслин гениј и сва његова достигнућа, руски научници још једном објашњавају да је Тесла проузроковао Тунгуску експлозију помоћу Вандерклиф куле. Тесла је у неким стварима недостижани за данашње научнике, ево шта је на питање да ли је Вандерклиф торањ имао довољно снаге да својим дејством проузрокује Тунгуску експлозију, одговорио руски академик Димитриј Стребков:

„Апсолутно, јер тачно знам да је пречник кондензатора, који је стајао на врху, имао је могућност примања електричног пражњења и до 10.000 ампера. То је импулс, а напон, који он добија достиже 100 милиона волти. Ако помножимо тај импулс и напон, добијамо 1 терават. 1 терават – то је енергија у импулсу коју је могао добити Тесла пре 100 година и коју још увек нико није могао добити, јер је максимум који ми преносимо 1 милион киловати, у нашим линијама, ово је 1000 пута мање. Сада је код нас направљен генератор од 3 милиона волти и сматра се да је то велика срећа. Тесла је добијао 100 милиона волти без икаквих проблема.“

Тесла је био дубоко хуман човек, целог себе је посветио раду за добробит човечанства, али је схватио да много иде испред времена, да је несхваћен од научне и политичке елите, од степена њихове свести. Био је господар електрицитета, играо се са њим, својим делом је хтео да утре пут даљим истраживањима. Његова порука је: „Космос је жив“, он пулсира животом, ту чак и акција малих бића изазива промену у целом Универзуму. Тесла нас својим делом упорно подсећа да човек има несагледиве креативне потенцијале, али их нажалост веома, веома мало користи. Стално нас тера да се запитамо: ко смо, шта смо, која нам је сврха, који су нам домети?

Никола Тесла: Зраци смрти

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Како је Теслин живот био мистериозан, таква је била и његова смрт, па тако није искључено да је и убијен, што разматрају руски научници сагледавајући сваки детаљ. Овај видео прилог је прилог о завери према Тесли од стране моћних људи, а помињу се у том контексту и неки други научници који су били убијени.

Када је Тесла умро нађен је потпуно наг у кревету, са чистим белим чарапама.

Тесла је умро 07.01.1943-ће, другог дана после његове смрти дошли су агенти маринске и војне службе ФБИ, заједно са адвокатом Ирвином Џуроуом. Адвокат је касније изјавио:

„Речено ми је само да је умро Никола Тесла, који је по неким информацијама пронашао зрак смрти, важни војни уређај који може да уништава непријатељске авионе у лету.“

Адвокат и официри изнели су ствари и хотелски сеф из Теслине собе у којем се налазио радни модел зрака смрти, и пренели су све то у складиште на Менхетну.

Недељу дана после Теслине смрти, специјална комисија која је била овлашћена, без дозволе суда, да преузме његову имовину, имала је задатак да изврши попис ствари из Теслиног сефа. Међутим, када су отворили сеф чекало их је изненађење, што их једоста збунило. Тамо где је требао да буде радни модел зрака смрти, и документи, видели су мали апарат за мерење параметара отпорника моста и неколико кутија са храном за голубове. Заједно са моделом нестали су документи и цртежи, као и медаља „Едисон“ која је додељена Тесли 1917-те. Сматра се да су специјалне службе дошавши одмах у његову собу после смрти, замениле ствари, да би сакрили Теслине радове и самим тим његов радни модел апарата за зрак смрти, све је премештено у неком другом скровишту одређене војне установе.

Сасвим је могућа ова верзија, као и верзија да је Тесла врло добро знао дан своје смрти, припремајући се за њу. Схвативши да је одшкринуо запечаћена врата времена, он се зауставио видевши да иза свега тога стоји понор пакла недораслог и незрелог човечанства и оних који га воде, духовно неспремних да човечанство његовим изумима одведу у срећнију будућност, већ у понор пакла самоуништења. Зато је у сефу пронађена храна за голубове, био само опроштајни осмех генија чији је живот и смрт обавијен мистеријом.

Истакао бих да је Тесла своју пуну моћ показао на предавању које је одржао на Институту електротехничких инжињера у Лондону 4.02.1892. Поред предавања, пред краљевским научним институтом, Тесла је демонстрирао своје изуме, био је прави маг, више од 2 сата држао је аудиторијум у напетости. Показао им је лампу високе фреквенције која је могла да испарава материју, што је био прототип рубинског ласера, 50 година пре него што настаје први сличан уређај средином 20-ог века. На крају је направио шоу пропуштајући кроз себе електрични напон од 100.000 волти и паљење лампи без проводника, које је држао у рукама.

Није само Теслина смрт била мистериозна, већ и смрт неких других научника..

1903-ће у Русији је убијен Михаил Филипов, само неколико дана после бежичног преноса енергије у Царско Село, упалио је лустер. Сва његова архива конфискована је од стране полиције.

Године 1954-те, генијални проналазач АМ и ФМ радиа, добитник Нобелове награде, Едвин Армстронг бацио се кроз прозор са 13-ог спрата.

14-ог маја, 2004-те са ножем је убијен  Јуџин Малоне, руководиоц приватног америчког фонда који се бавио истраживањима у области добијања хладне нуклеарне синтезе.

Већ два пута је покушано убиство на еминентног научника Лава Максимова, проналазача принципа нове уранијум-торијум технологије.

Ко је следећи на лист психопата који воде овај свет?

Што се тиче Теслине мистериозне смрти, лично мислим да је у питању ова друга верзија. Дакако да су се Тајне службе докопале неких Теслиних идеја, међутим мислим да је Тесла на време схватио ским има посла, тако да није све написао на папирима, или је нешто уништио на време. Можда јесте, можда није, но чињеница је да ће данашњи научници класичног конвенционалног научног типа, увек имати „карику која недостаје“ у разумевању Теслиних научних идеја.

Та карика је стање узвишеног духа и морала којег је Тесла поседовао, јер је био савршено реализовано духовно биће највећег нивоа кроз које је говорио сам Космос, што је и сам Тесла причао. Уз то је имао и врхунску одговорност за човечанство, врло добро је био свестан ниског степена свести и морала људи који воде овај свет, те да би његова највеличанственија научна открића, и пре свега спознаја законитости по којима делују, била злоупотребљена од психопата.

До те узвишене етичности и духовног уздигнућа, без које су по мени недостижна Космичка знања којима је Тесла овладао, не долази се тако лако. Сам Тесла је причао да је још у најранијој младости, док није овладао астралом, био изложен разним демонским искушењима. Када се уздиго изнад тога, био је спреман.

Ови данашњи научници фах идиоти, који се играју Бога путем биоинжињеринга, мислећи да ће са произведеном ћелијом са синтетичким геномом моћи да буду Богови који ће стварати нови свет, ново „боље“ човечанство, јер је Бог наводно негде „погрешио“, могу само зло да донесу. Они уопште нису свесни колико је велика Космичко-Божја креација, а човек тако мали, али који може да буде свесно прожет Богом-Космосом, да га вечито живи у себи пливајући заједно са њим, бити ЈЕДНО, али само саобразно једино постојећим Космичко-Божјим законитостима.

Ето, дајте човеку да вољно контролише и управља својом физиологијом коју контролише Космичка виша сила, рецимо, само дисање, које је невољно, аутоматско и несвесно, чак и да хоће човек га не може  вољно прекинути, на трен да, али хтео нехтео почеће поново да дише. Па после 3 секунде би био мртав кад би му се та контрола предала, а камо ли да нон-стоп свакога дана буде сконцентрисан на вољно управљање и контролисање дисања, и свих тих сложених процеса. То уместо човека ради космичка сила, а фах идиоти би да праве „бољег“ човека. То би био монструм.

Човека етике попут Тесле добро је окарактерисао изванредни Мирослав Марковић, који каже да човеку етике сам Бог каже да може да учини неко недело, да убије другог човека и да му гарантује да неће бити кажњен, човек етике не би учинио то зло, чак и да се лично увери да му је Бог гарантовао да неће бити кажњен након тог злодела.

Само такви етички умови, космички обдарени и продуховљени, могу преузети и схватити Теслине идеје до краја, законитости по којима функционишу, и реализивати их , када дође час, само њима је то достижно. Ти људи постоје, има их и у Србији, али им се не даје шанса, чак више од 50 година српски режими не дају на јаван увид обимну Теслину техничку документацију која сакупља прашину у Теслином музеју, око 60.000 научних докумената нове науке, науке будућности!

<span>%d</span> bloggers like this: