Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Зоран Станимировић на ТВ Бор: Пермакултурно село надомак Бора – 27.06.2015.


Надовезујући се на своје чланке о Зорановом плану око реализације пермакултурног еко насеља недалеко од свог села Оснић, дајем вам нан увид данашње 2 емисије са Зораном на ТВ Бор. Аутор првог прилога је новинар  Марија Ћосић.

Пермакултурно село надомак Бора – 27.06.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Следеће Зораново гостовање је у емисији ТВ Бор „Будилица“, поглеедајте…

Будилица: Гостовање Зорана Станимировића – 27.06.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube

Заинтересовани, дођите на презентацију 01.07.2015.

Сеп Холцерова Пермакултура


sepholcer
У прошлом тексту обавестио сам вас да се у Бору одржало предавање Зорана Станимировића на теми о пермакултури, као и да је Зоран започео пројекат изградње еко заједнице на принципима пермакултуре у близини свог села Оснић код Бољевца. У тексту сам поставио и 5-6 преведених видео прилога где је један од великана пермакултуре Сеп Холцер, говорио о пермакултури. Сада, са скрибд сајта можете погледати и скинути Сепову књигу о пермакултури, а то је као што видите, практични приручник за природан и самоодржив узгој воћа, поврћа и животиња.

Сепову књигу можете скинути директно и са овог линка. Зоран ми је пре неки дан рекао да ће следеће предавање у Бору бити у јуну месецу.

Пермакултура: Предавање Зорана Станимировића у Бору. Започет пројекат еко комуне капацитета 300 до 500 људи на бази пермакултуре


Прекосутра, у среду 29.04.2015. с почетком у 18:00 у борској техничкој школи (рударски смер) на тзв. „четвртом километру“ (Борани знају на шта се ово односи) одржаће се БЕСПЛАТНО предавање о пермакултури. Предавач ће бити Зоран Станимировић из села Оснић код Бољевца, недалеко од Бора. Зоран има међународну лиценцу да држи предавања из пермакултуре. Било би добро да сви из Бора и околине (и шире), којима се смучио живот по градовима, а који пре свега имају тежњу ка животу у природи и да се хране органском непрсканом храном, дођу да послушају ово предавање, јер ће од Зорана имати заиста шта да чују, поготову што је Зоран започео пројекат реализације еко комуне на бази пермакултуре одмах у близини свог села Оснић, које припада општини Бољевац, недалеко од мистичне планине Ртањ.

Положај села Оснић на мапи Србије

Кликни на слику да је видиш у пуној величини

Кликни на слику да је видиш у пуној величини

Само да напоменем, када је Зоран био у Црној Гори да држи предавање, црногорци су му платили пут (авионом) и чак нудили бесплатно кућицу у близини једног мањег манастира, који се налази у близини оног већег манастира Острог, и да ту започне пројекат живота у природи на бази пермакултуре. Међутим, Зоран је све то започео у свом родном крају.

Зорана знам од пре 20-ак година, и дуго га нисам видео. Међутим, пре неких месец дана чуо сам од једног пријатеља Пеђе, да Зоран покреће у близини свог села пројекат еко комуне на бази пермакултуре. Дакле, укратко: исхрана органском храном, здрав живот – у кућама од природног матерјала, заштита природе….

Техничка школа у Бору где ће се одржати предавање

Техничка школа у Бору где ће се одржати предавање

Пре петнаестак дана Зоран је био у Бору, па сам искористио прилику да се нађемо и попричамо мало, јер ме је заинтересовао тај пројекат еко комуне којег је покренуо. Нисмо имали много времена за причу, због разноразних ствари и обавеза, али укратко се може рећи следеће. Поседује се преко 20 хектара земље (мислим да је 26 хектара, али нисам сигуран), на отприлике 7 км. од Зоранове куће, и ту ће се изграђивати еко комуна капацитета 300 до 500 људи како ми Зоран рече. Чланови и део комуне могу бити како породице, тако и усамљеници, разне дружине људи, млади, стари. Као што сам напоменуо, храна ће се производити на органски начин по принципима пермакултуре, природа се несме загађивати, већ чувати. Свако ће имати своју слободу да живи по својој жељи, не угрожавајући друге и природу, а дакако биће и заједничког живота и дружења, без чега комуна не би била комуна. Све ће бити објашњено у статуту комуне који ће све објашњавати. Ни сам не знам све детаље, али на предавању ће се све сазнати. Знам само, да ће свако финансирати изградњу своје куће од природног матерјала, било да се ради о појединцима, породицама, или разним другим групацијама људи.

Биће места и за оне који немају пара, и за оне који их имају, или их мало имају… наћи ће се неко решење и варијанта. Особа не мора да зна ништа о пермакултури, нити о изградњи кућа од природног матерјала. Има људи који знаују, помагаће им се, научиће. Знање ће се несебично делити, потребна је само добра воља. У комуни ће моћи да живе заједно и они који се хране вегетаријански, и они који једу месо, здраво месо, месо без икаквих хемикалија и адитива, што значи да ће се НА ПРИРОДАН НАЧИН гајити живина у комуни, стока (аутохтоне врсте), и од њих ће се користити природно ђубриво, заокружиће се круг. Они који ће се хранити вегетаријански, пресном храном, користиће аутохтона семена разних биљака, пољопривредних и ратарских култура, житарица.

Изгледа много причам, а и не знам све, и сам ћу чути целу причу на предавању. Зато, ко је заинтересован нека дође на предавање. Почеће се са уводом у пермакултуру, а касније ће Зоран говорити и о пројекту еко комуне којег је започео на бази пермакултуре. Без дилеме, предавање ће бити корисно и за оне који живе на селу, јер природа је природа, а ионако наша опустошена села широм Србије треба да се оживе, да се оспособе за гајењем здраве хране, и за себе и за извоз, јер храна коју једемо по градовима је „мртвачка“, пуна токсина која изазива многе болести, а и одскора почео је прави рат властодржаца против народа, овом ПРОТИВУСТАВНОМ присилном „обавезном“ вакцинацијом! А, гле, у 18 земаља те бајне ЕУ, постоји закон по коме родитељи не морају да дају децу на обавезну вакцинацију, а зашто онда у Србији претећи мора!!? Нашој дечици прети велика опасност! Ствар је исувише озбиљна! А о чему се ради, можете послушати овде», од докторке Слађане Велков, и  овде» од докторке Јоване Стојковић.

Ако има неког ко је нешто више удаљен од Бора, и ко никада није био у Бору, а жели да дође на предавање, нека ми се јави на мејл: orgonster@gmail.com да му помогнем да дође на право место.

Мислим да ће се Зоранова предавања одржавати у неком континуираном серијалу, и ако их буде, обавештаваћу вас у коментарима. Зоран жели да посеје клицу развоја сличних еко комуна и насеобина на принципима перакултуре, и сигуран је да ће се то проширити дуж целе Србије.

Сигуран сам и ја, људи ће тек почети да беже из градова.
Почело је…

Погледајте доње прилоге о пермакултури, знаћете о чему се ради, знаћете више…

Шума хране – Пермакултура

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овом прилогу о пермакултури говори Џеф Лотон (Geoff Lawton) један од неколицине највећих мозгова и великана пермакултуре, са огромним знањем, искуством и праксом.

На Рубу знаности: Пермакултура – 05.02.2007.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Камп Стара планина 2014. Интервју о етици пермакултуре

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Огромно поврће уз помоћ природног азотног ђубрива

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, наш непревазиђени геније Никола Тесла, говорио је о азоту као природном потенцијалу за ђубриво. Наравно, без загађивања природе. Рекао је:

Азот би могао да се извоји из ваздуха и да се произведе богато азотно ђубриво„.

Пермакултура: Сви у село – Фарма Сепа Холцера (преведено)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овом прилогу са фарме Сепа Холцера говори Јозеф Холцер, Сепов син, док: овде» (У центру сваког посла је вода), овде» (Терасе и гредице), овде» (Аквакултура – Водопривреда у складу са природом), овде» (Пермакултура у Алпској регији: Краметерхоф – Сеп Холцер) и овде» (Вода је живот – Сеп Холцер и Бернард Милер), можете погледати видео прилоге где говори Сеп Холцер, такође један од великана пермакултуре. Наравно, све је преведено…

* * * * * * * *

П.С.

07. мај 2015.

Љубитељи живота у природи из групе „Хектар земље“ одмах су реаговали након објаве овог текста. Дошли су колима до Зорана и у пријатном расположењу погледали су плац будућег еко насеља. Са фејсбук странице групе, износим запажања Наташе Вукићевић из групе хектараша, после обиласка плаца. Будући да су хектараши и сликали плац будуће еко заједнице, после Наташиних запажања можете погледати те фотографије. И ја све то први пут гледам, јер тек треба да посетим Зорана. На већини слика поставио сам и коментаре Данила Илића, који објашњавају простор и планове где ће шта да се налази.

Утисци Наташе Вукићевић (3. мај у 22:50):

Драги хектараши,

Вратили смо се из извиђања земље, 29 ха код села Оснић (припада општини Врбовац). Зоран Станимировић и његова супруга Јасмина, угостили су нас са пуно љубави и пажње и провели смо пријатно време у разговору и разгледању купљених парцела будућег насеља, које ће се по неким географским обележјима звати или Марков поток или Урошева падина. Зоран Станимировић је завршио 72 часовни курс пермакултуре код Џеф Лотона, 2013.године. По завршетку тог курса, „пробудио се“ и схватио колико је важно Природи прићи на паметан и људски начин. Добио је визију стварања насеља дизајнираног по пермакултурним принципима. Уз помоћ пријатеља, који је на неки начин спонзор његове визије и његовог пројекта, започели су куповину земљишта и парцела и стигли до 29 хектара земље, са потенцијалом да се број парцела и хектара увећава у жељи да се све обједини у једну целину будућег насеља. Његова замисао је да му се прикључе људи у стварању тог насеља са истим погледима у приступу земљи, који поштују принципе пермакултуре.

Земља је лепа, плодна, препуна поља шумских јагода, окружена младим храстовим шумама, пх вредност је око 7. У питању је блага падина, више висораван, на надморској висини између 400 и 480 м надморске висине. У околним шумама расту печурке лисичарке, вргањи итд. Постоји извор воде на врху једне парцеле, постоје неки резервоари, бунари и још неки извори који нису прецизно лоцирани. Зоранови планови у спровођењу воде, енергетска решења кроз градњу пасивних кућа и кориштењем соларне енергије, усклађени су пре свега са поштивањем знања пермакултурног дизајна. Ту је наравно и изградња вештачких језера – рибњака итд….

План је такође да се на највишој парцели која је и најближа путу, прво изгради објекат који би био намењен као прихватни центар за све који буду долазили и учествовали у раду или обиласку терена, са наменом да тај објекат буде Институт пермакултуре у коме би Зоран лично за почетак држао предавања. Будући да је Зоран најпозванији да изложи своју визију будућег насеља, договорено је да до краја маја, организујемо презентацију пројекта специјално за све чланове групе Хектар земље у Београду. О тачном датуму, месту и времену презентације, обавестићемо вас чим се са њим договоримо, јер већ неке датуме у мају има испланиране. У плану је презентација пројекта и у Новом Саду, о чему ћемо такође правовремено обавестити, за све оне чланове, којима је то погоднија дестинација.

Земља или боље речено учешће у пројекту се плаћа, при чему ће цена бити најприхватљивија тј.најповољнија за људе који се међу првима истом прикључе. Надам се да смо успели да вам приближимо неке наше утиске, којих је наравно много, али сигурни смо да ћете сами најбоље стећи утисак када упознате Зорана и чујете лично из прве руке… А онда наравно сви који препознају себе у тој причи, могу да се са Зораном договоре о групном или појединачном обиласку имања, земље и будућег насеља… Видимо се ускоро!!!“

Слике са плаца будућег еко насеља код села Оснић, општина Бољевац

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.


Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У јубиларној 65-ој емисији „Српске спортске легенде“ коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.

Водитељ Добросав Гајић:

„Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.

Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства“

Кустини ренџери бране природу – Трагачи за никлом најурени мотком!


Ово је пример како народ треба да реагује да би у целој Србији дошло до промена.
Извор: PressOnline

Народ против никловања Србије – Становници Мокре Горе и Златибора не пристају на истраживање руде

27.09.2012 – Извор: ПРЕСС

Кустини ренџери бране природу – Трагачи за никлом најурени мотком
,Звездана Глигоријевић, Мокра гора

Интервенција – Представници „Србија никла“ умало нису добили батине од гневних сељака, ренџери из парка природе спречили тежи инцидент.

Кустини ренџери бране природу – Трагачи за никлом најурени мотком!

Двојица представника „Србија никла“ умало нису добили батине од мештана на Мокрој Гори, у последњи час спасли их Кустуричини ренџери. Цео ужички крај се дигао против експлоатације никла не само у овом крају већ и у Србији.

Двојица мушкараца, представника „Србија никла“, који су у среду по подне са уређајима дошли у заштићено подручје Мокре горе да истраже локације никла, умало нису добили батине. Они су се код локалних мештана распитивали о локацијима, али када би се представили одмах су били најурени. Један од мокрогорских домаћина био је толико љут да је био спреман да се физички обрачуна са њима, али су на време интервенисали ренџери Парка природе „Мокра гора“.

Пола милиона потписа

– Видели су једног Мокрогорца на ливади да скупља сено. Застали су и када су се представили да су из „Србија никла“, тај домаћин је узео једну мотку и појурио их. На сву срећу наишли су ренџери и су спасли „посетиоце“ од батина. Онда су их ренџери легитимисали јер имају право да легитимишу и прате све активности у Парку природе

– рекао је Емир Кустурица, директор Парка природе „Мокра гора“.

Он је потврдио да ће ускоро покренути петицију за прикупљање потписа како би се спречила експлоатација никла у Србији и довођење прљаве технологије.

– Сакупићемо пола милиона потписа и то ће бити знак шта народ мисли о никловању Србије.

– додао је славни редитељ.

Емир Кустурица, који је један од иницијатора оснивања Одбора за заштиту природних ресурса Србије, има потпуну подршку општине Чајетина, али и у Ужица. Градоначелник Ужица Јован Марковић каже да сигурно неће дозволити довођење прљаве технологије у ужички крај.

– Град Ужице, колико је мени познато, никада није дао сагласност за истраживање и експлоатацију никла, а сигуран сам да је и никада неће ни дати.

– рекао је Марковић.

Месне заједнице Мокра гора, Кремна, Биоска, Врутци и Стапари још прошле године потписале су Повељу о међусобној сарадњи, па према најави Љубодрага Ђурђића из Кремана ускоро ће се састати и донети званичан став о експлоатацији никла.

Ни Трстеничани неће никл

Председник општине Трстеник Мирослав Алексић обишао је јуче село Велуће на чијој територији се налази један од пунктова где фирма „Србија никл“ планира да врши истраживање и ископавање никла. Пред неколико десетина мештана који су се окупили да искажу свој протест, Алексић је поновио да ће СО Трстеник заузети јасан став.

– Учинићемо све што је у нашој моћи да заштитимо нашу општину. Ископавања би угрозила не само инвестицију у фабрику минералне воде, не само водоснабдевање града, већ и екологију.

– истакао је Алексић.

Протест на Фејсбуку

– Као представник Туристичког удружења Кремана и члан савета месне заједнице, сигурно нећу дозволити да се загади овај прелепи предео. Постоји просторни план који обухвата предео од Мокре горе до Врутака којим је предвиђено да тај простор буде за посебне намене, а то су туризам и пољопривреда. Ми ћемо сви подржати свакога ко може да спречи да не дође до експлоатације никла.

– рекао је Ђурђић.

Питање за министра: Зашто истраживања не ради нека државна институција попут Геолошког завода или Рударско-геолошког факултета? … Мирослав Алексић, председник општине Трстеник

Ужичани су већ на друштвеној мрежи Фејсбук основали групу „Нећемо рудник никла, бре!„, којој се за неколико дана придружило око 1.200 чланова. Поједини чак позивају на улице, само да би показали министру Милан Бачевићу да их је много више него што мисли.

Покрет за препород: Перунови Вртови


Перунови Вртови

У Србији се зачео и родио један уметнички, исцелитељски, духовни и еколошки покрет под називом: „Перунови Вртови„. Ко жели да помогне покрет, добродошао је. Да би сазнали нешто више о Перуновим Вртовима, преносим речи једног од креатора покрета:

Ова је моја песма постала темељ једног уметничког, исцелитељског, духовног и еколошког Покрета у Великом Гају (у општини Пландиште, а у Банату), који смо заједнички осмислили мој пријатељ, Др Зоран Стојановић, из Вршца, и ја!

По замисли Др Зорана Стојановића (иначе, ортопеда-хирурга, који је пре неку годину напустио званичну западну медицину, и прешао на древне методе духовног исцелитељства), ово би, истовремено, требало да буде и Покрет и Школа самоисцељења и самоизлечења илити самооздрављења! Сва та Древна Знања, превасходно Ведских Срба и Руса, о Свеколикости Живота и Живљења, уткана су у темеље, како Покрета тако и Школе.

И Покрет и Школа обједињени су под именом Перунови вртови!

Мој је пријатељ, Др Зоран Стојановић, дошао до самопознања, да су све болести савременог човека, последица његовог удаљавања од Природе и Духа, те да ће се поновно исцељење и оздрављење, уистини, догодити само онда када се човек врати Природи и Духу Стварања! По веровању, и сазнању, Др Стојановића, свако је самоме себи једини истински лекар и исцелитељ!

Дакле, Др Стојановић, у Перуновим вртовима, жели да пренесе своја искуства, знања и сазнања, свакоме ономе ко жели да крене овим Путем Посвећења, те да свако самога себе и лечи и исцељује. Ми се надамо, и верујемо, да ће неко у Србији ово препознати, и да ће стати иза нас.

Све смо осмислили, заокружили и надахнуто написали. Имамо кућу од двеста квадрата. Имао баште и вртове. Имамо у селу три парка за духовно тиховање и за летња предавања.

Село је на путу ветрова са Карпата уистини ваздушна бања!

Једино нам недостају скромна средства, од општине и од покрајине, па да се на стотине људи учини радосним и задовољним животом у Истини и у Лепоти!“

Прилози покрета, текстови, песме…

%d bloggers like this: