Помоћ за породицу Костић


Један читалац мог блога, Душан Костић, који са мајком живи у селу Нови Козјак, замолио ме да на свом блогу објавим апел да им се помогне, јер су у врло тешкој здравственој и матерјалној ситуацији. Душан због болести не ради, док Душанова мајка има малу пензију. Ево како је Душан саставио свој апел за помоћ.

Молим помоћ

Молим за помоћ за моју мајку и мене јер се налазимо тешкој здравственој а и материјалној ситуацији коју још више погоршава наше веома угрожено здравствено стање. Моја мајка има 70година и срчани је болесник, а 2014-те год. имала је оперативни захват на срцу, тако да она није у могућности за било какво привређивање, додавање икаквог материјалног дохотка. Ја са 51. годином би могао да радим да сам здрав, али је моје стање тако тешко, јер се већ дужи период од краја 2014. па до данас, налазим у тешком психичком и нервном стању, да сам у неким моментима очекивао и оно најгоре, али бар сам могао да се крећем, около куће или одем мало даље од куће, ако сам тад био у стању, колико толико нормално исхрањујем и колико толико некако комуницирам са људима, а сада негде око месец и више дана, не могу ни то да чиним. Крећем се само по кући, једва изилазим напољу, моја прехрана је сведена на сок од помаранџе и мандарине, и по мало меда, јер друго не могу ништа да узимам, са људима не могу да комуницирам, то јест једва са понеким, узимам лекове за ту моју нервну и психичку слабост.

Дакле, не да не могу да радим било, шта него је у питању и сам мој живот. Од институција немамо помоћи, јер немамо право ни на какву помоћ, због пензије моје мајке која по њиховим правилима не дозвољава икакву помоћ, а која у стварности је толико слаба да ево од 2014. од кад не могу да радим због болести, једва крај са крајем састављамо, али ових два три месеца је наша ситуација и здравствена и материјална, нарочито погоршана, нарочито моја здравствена.

Због мале пензије моје мајке која се брзо троши на храну коју уписујемо у продавници, воду, струју, телефон и на остале комуналије, питање је новчаних средстава за куповину огрева, бар два или три метра дрва, да бисмо издржали хладне дане до априла или маја, кад би отоплило и не би требало да се ложи или врло мало.

Питање је новца за и моје и њене лекове и лечење, и нешто средстава за пар одеће за мене, али које није толико битно колико предходне две ствари. Иначе налазимо се у Новом Козјаку у јужном Банату, у општини Алибунар, у трошној и старој кући са старим шпоретом и осталим старим стварима, у којој се смрзавамо више но што се грејемо. У селу немамо ни од кога помоћ, нити можемо даје очекујемо, јер ми смо досељени у то село 2009-те из јужне Србије, и нисмо баш по вољи људима овде што вероватно има политичку основу, али је можда боље да не говорим о понашању људи према нама овде у селу, већ да кажем да се налазимо у тешком стању, због чега ја и молим људе до којих буде допрела ова моја молба, за помоћ, да помогну колико ко може да би преживели некако наредна два-три месеца и можда се за то време поправи моје здравствено стање.

За Небојшу знам неких пет шест година а и његову, нажалост такође немилу и тешку ситуацију о којој је писао на страницама иначе лепе и добре блог стране и и на којој је такође тражио помоћ у својој тешкој ситуацији, и људи су му како је ко могао помагали, да у кризама и тешком стању издржи и преживи, па у надању да ће се такође наћи људи да помогну и у нашој тешкој ситуацији, где није у питању само наше здравствено стање, већ је и питање животне опасности, замолио Небојшу да објави ову моју молбу и приказ мајчине и моје невоље и несреће, и позовем људе који посећују његове блог странице, за помоћ мојој мајци и мени.

Зато молим још једном све људе који ово буду читали, да се одазову мојој молби за помоћ, и помогну према својим могућностима. У надању да ће се ипак наћи људи који ће се одазвати молби и помоћи ја све поздрављам, и Бог да нас све заштити и помогне. Сада ћу да оставим своје податке да би људи, ко хоће и може, помогли колико могу и унапред захваљујем свима који се одазову мојој молби, а и Небојши такође хвала.

Помоћ можете да шаљете директно преко поште на моје и мајчино име и наведену адресу, или ако неко хоће да дође до нас и донесе директно неку помоћ, може то да учини на ову адресу уз договор путем телефона, који ћу да поставим овде. Такође дајем и број девизног рачуна у Societe Generale банци, који је пре неког времена отворила моја мајка, у покушају да и на тај начин нађемо помоћ.

Још једном хвала свима за сваку помоћ.

Име и презиме моје мајке: Радмила Костић
Моје име и презиме: Душан Костић
Улица и број: Светог Саве 46
Место становања: Нови Козјак
Број поште: 26353
Телефон: 013 648 158

Број девизног рачуна моје мајке у Societe Generale Banka

32A: value date,currency,amount EUR
57A: beneficiary“s bank

Societe Generale Banka Srbija
AD Beograd Belgrade,Serbia
SWIFT Address SOGYRSBG

59: beneficiary

IBAN:RS35 2750 0112 0726
9884 08
RADMILA KOSTIC
SVETOG SAVE 46
26353 NOVI KOZJAK
SERBIA
54A: correspondent bank in EUR

SOCIETE GENERALE PARIS
SWIFT Address: SOGEFRPP
or DEUTCHE BANK AG
FRANKFURT SWIFT Address:
DEUTDEFF

Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?


Пре 11 година, тачније 20.марта 2007. године, отворио сам себи сајт илити блог с чланком „Феномен ЛЕМИНГА“, а ово ће по својој прилици бити задњи мој чланак, јер ме сустижу непремостиви егзистенцијални проблеми! Питање је шта ће све бити самном, и овај чланак ми је једина нада да ће ми неко помоћи, неко од поштоваоца мог рада, неком информацијом, предлогом, или конкретно.

У великој сам кризи…!

Поново ми се ближи ситуација када ћу 3-4 месеца бити потпуно без пара, односно без социјлне новчане помоћи (август, септембар, октобар и пола новембра 2018. год.), па ћу с тога у том периоду имати непремостиве тешкоће око плаћања дажбина за стан, тако да ако не нађем за тај критичан период 400€ онда егзистенцијално пропадам сигурно! Да би схватили суштину мојих проблема, прочитајте поново овај чланак», јер сам без посла и немам никаквих прихода.

Сви који би желели и могли да ме донирају са извесном свотом, све информације о томе су већ на доњем чланку:

Донације – Текући рачун
https://wp.me/p3KWp-7Mk

Наравно, знам да су донације само привремено решење, а нисам ни паразит који жели да живи од донација, али у потпуном сам очају и безнађу, и у великој сам тузи, јер немам никаквих прихода, сем социјалне помоћи од 5.200,00 динара на месечном нивоу која ми се исплаћује 9 месеци током годину дана, а ова тренутна транша иде од новембра 2017 до јула 2018. године.

Живот у манастиру

Да стекнем неку пензију је немогућа мисија, тако ми се скоцкало кроз живот. Одмах да кажем и то да овде у Бору (рођаци, пријатељи..) нема ко да ми икако помогне да премостим животне тешкоће, тако ми се и то скоцкало, па сам с тога донео одлуку да пређем да од септембра 2018. године живим у неком манастиру који би ме прихватио, да радим шта ми се каже за смештај и исхрану. Чуо сам од људи да је то могуће остварити, па бих замолио све оне који имају било какву опипљиву и конкретну информацију у том правцу да ми јаве ком манастиру да се обратим ради договора са старешином манастира.

Јако ми је тешко што овако пишем, али немам куд, јер сам у великим тешкоћама…!

Ако неко има конкретну информацију ком манастиру да се јавим, или да ми да неки свој предлог како да решим велике егзистенцијалне потешкоће, нека ми то јави на следеће контакте:

Јовановић Небојша:
тел. 030/428 249
моб. 062/354 943

Пријатељи…!

Ви, који ме знате преко интернета, јавите ми се ако имате неки свој сопствени предлог за мене…!

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.


Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У јубиларној 65-ој емисији „Српске спортске легенде“ коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.

Водитељ Добросав Гајић:

„Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.

Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства“

Радио емисија “Гозба”: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – други део


Љубодраг Симоновић Дуци:

„Природа капитализма, што значи тенденција његовог развоја, условљава како природу критике капитализма, тако и политичку стратегију борбе против капитализма. Не ради се о стварању униформног начина мишљења, већ о начину мишљења који настоји да постави питања која имају егзистенцијални и есенцијални карактер. Такав начин мишљења је супротан владајућој идеологији, која се појављује у виду кока кола културе, која настоји да маргинализује суштинско, да би маргиналном дала спектакуларну димензију…“

Овим цитатом из Дуцијеве најновије књиге: „Последња Револуција“ започео је други део емиисије „Гозба“, а надовезује се на тематику из првог дела емисије.

Радио емисија “Гозба”: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – други део

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Радио емисија „Гозба“: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – први део


Љубодраг Симоновић Дуци:

„… Оно што ја желим да урадим је то да развијем савремену критику капитализма и да се отворе фронтови будућности, односно да се поново та визионарска свест постави као основ свега, будући да је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције…“

Радио емисија „Гозба“: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – први део

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Победимо страх!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Победимо страх!

Живот у страху је страшнији од смрти за слободу!
Више смисла има умрети за слободу, него ли живети у непрестаном страху за живот без смисла.
Уистини, ми и немамо већега непријатеља од страха.
Страх је наш једини заклети непријатељ.
Сви други непријатељи, гле, нису ни до колена овоме непријатељу!
Боље један дан бити орао, каже Пробуђени Песник са Истока, него стотину година кокош!
Живот у вечитом страху поништава и сам живот.
У страху су велике очи, а мали разум.
Штавише, у страху и нема разума, нема свести!
У страху постоји само страх, и ништа више.
Докле ћемо да страхујемо од самога страха?!
Докле ћемо да страхујемо зато што смо Срби, што мислимо србски, што осећамо србски, што говоримо србски, што имамо србске претке, и што имамо србски светлосни запис?!

Докле ћемо да мислимо онако како би непријатељи наши желели да мислимо; докле ћемо да причамо онако како би душмани наши желели да причамо; докле ћемо да се понашамо онако како би крвници наши желели да се понашамо?!
Живећи (а уистини не живећи!) у вечитом страху, ми ни једно србско питање нисмо ваљано решили.
Ми смо много тога започели, али ништа ваљано и до краја нисмо заокружили, само стога што живимо у страху од страха.
Сва наша суштинска и суштаствена животна, културна, духовна и политичка питања, ми смо препустили нашим душманима.
Да наши душмани, уместо нас, пишу нашу повесницу, да пишу уџбенике за наше школе, да пишу нашу књижевност, да пишу наше законике и законе, да решавају сва наша горућа животна и философска питања, да нам доносе прописе када ћемо шта и како радити, или не радити!
А све смо то са страха од самога страха дозволили.
Наш страх за св ове године, минуле и долазеће, толико нарастао, да је постао и већи од нас.
Заиста, наш страх је много већи од нас.
Нас одавно нигде нема, ми се одавно нигде не видимо, јер нас је страх посве закрилио, посве обурвао и усисао, тако да смо ми изгубили сваку самосвојност и самобитност, и постали крдо и стадо које крвници по потреби на кланицу воде.
Е, ако је већ тако, ако смо се дотле предали и препустили страху, онда смо се ми већ одавно исписали из Србске Књиге Живота!

На прагу Новог


Извор: Сабор
Аутор: Бранко Поповић

Постоје знаци времена. Пројављују се у разним сферама живота. Ко гледа не може да не види, бар неке од њих. Људи не воле промене. Можда тачније, људи се плаше промена. Зато често пристају на лаж, ниподаштавају знаке, избегавају да се замисле…

И када се сви познати путеви затварају и када се на крају свих очекивања изражава песимизам, инерција надвладава. Али зид је зид, судар је неминован, жешћи за оне који би да јавно силују живот, нешто блажи за оне који бар друге не убеђују, него би само хтели да потраје њихова ванживотна, виртуелна вртешка.

Речи су се огадиле, лаж је постала више него очигледна. Како реагују силеџије? Додајући томе још спина. Чедомор Јовановић оснива ПОКРЕТ ЗА ПРЕОКРЕТ!? Ивица Њачић: ЈАСНО, ЧВРСТО, ОДЛУЧНО!? Или НИКО НЕ СМЕ ДА ВАС ЛАЖЕ!? Од кога ли су то украли, или би да украду, наши стари знанци?

Aли оставимо на кратко ову највидљивију сферу нашег живота. Заправо мука је духу од писања о њој и њеним актерима. И не бих више ни реч о њој да нажалост њено опстајање не гуши живот и народни опстанак. Зато морамо понављати, опомињати народ тако склон забораву и вртешци, чак и сад кад је на ивици опстанка. Мада му се и то кроз знаке црта у имену споменутог силеџије.

Научна сазнања и технолошка решења већ данас су поодмакла од оног што се званично учи и јавности презентира. Интереси мултинационалних компанија, банкара и њихових политичарских пипака већ дуже време раде на блокирању свега што прети њиховом енормном богаћењу.

Научни институције, уз помоћ инфлаторних универзитетских диплома, омогућавају висок степен поткупљивости, деградацију вредновања струке и не ретко главну брану за све ново што угрожава интересе капитала. Многе такве институције су прерасле у својеврсне конзерваторијуме знања и живота.

Можемо кренути од медицине и фармакологије, где се свесно јефтини, природни лекови и методе лечења, лажно проглашавају штетним или олако надрилекарством. Кодекс алиментаријус и ГМО заправо су полуге којима се кани дугорочно профитирати на болестима, као и на поробљениим пољопривредама.

Алтернативни извори енергије и њихова примена такође нису у интересу владајућег лоповско-профитерског поретка, тако да се користе симболично у односу на могућности. Сазнања о томе полако избијају на видело, а тек ће време које долази открити колико је дугачка листа разних научно-технолошких открића која су, што у ембриону, што у поодмаклим фазама, намерно «спакована» у подруме.

Колико је наука подложна манипулацији можда се најбоље види на могућности да идиотски, такозвани неолиберални економски концепт деценијама завлада скоро као свето писмо, па да се тек са разбуктавањем глобалне економске кризе почне са посипањем пепелом. Предуго се ћутало и о томе шта је и како чинио и чини банкарски лоби и у шта се новац претворио од своје основне намене, какве је све вештачке кризе производио и производи…

Колико се ова цивилизација заглибила само у материјално, колико је пута наопачке изврнула учење и духовност хришћанства које је кобојаги присвојила као један од својих темеља, колико је нетолерантности показала према наслеђу и духовности других цивилизација, сувишно је набрајати.

Можда нигде дуже и систематичније није вршено силовање истине него у историографији. А главна мета су били Словени и затечени народи на оба Америчка континента, над којима је спроведен геноцид страховитих размера.

Такозвана демократија, која је под плаштом борбе против разних диктатура, представљана као најпреведнији и најхуманији поредак, само је лукаво постављена глазура. Њени механизми и функционисање заправо омогућавају да интересне групе легално пљачкају, поробљавају и трују читаве народе и немају везе са изворном, непосредном демократијом, о којој тек у последње време, након ескалације економске кризе, почиње да се гласније говори.

О свему овоме шира, али још увек ограничена јавност има прилику да се обавести захваљујући једином медију који није под цензуром, а то је интернет. И поред убацивања бројних намерних извртања, подметања сензационалистичких и нетачних информација, интернет је у последње две деценије геометријском брзином ширио свест о Новом. И колико год постојећи поредак користи интернет у своје сврхе, нудећи прегршт могућности за замајавање, заглупљивање, збегове у виртуалан живот и сл., толико интернет неминовно постаје све делотворније и убојитије оруђе Новог.

Није нимало случајно да паралелно са овим процесом поредак заснован на лажи и варању улази широм света у велику кризу. Повремени, намерно изазвани, конфликти који оправдавају војне интервенције, само вештачки одлажу неминовне промене и у кућама самих промотера овог поретка. Колико ће се брзо и уз какве све порођајне муке ту одиграти рађање Новог, тешко је рећи. Али притисак ће из године у годину расти, сразмерно угрожавању животног стандарда и ширењу информисаности. Резерве за преживљавање тамо су тек начете, за разлику од ситуације код нас, где су после вишедеценијског расапа скоро скроз израубоване. Зато су шансе за пробој Новог, маколико то изгледало невероватно, веће код нас, поготово што ће «моћни» бити више него икад заокупљени проблемима у свом дворишту.

На интернету се пре пар година појавило интересантно тумачење календара Маја, по којем се једно доба завршава 1987., а друго, Ново, започиње 2012. Тај међупериод су називали апокалипса или откровење. Значење је јасно, а надградња која већ дуже време ово везује за пропаст света, само је још једна од лажи у духу ове цивилизације, која би да обесмишљава знаке времена или ниподаштавјући их до негирања, или преувеличавајући их до апсурда.

Чињенице су да је мајански календар сасвим тачно лоцирао познати датум у овој години који се поклапа са врло ретким космичким догађајем поклапања равни Сунчевог система са центром наше галаксије. Одвајкада су консталције на «небу» имале одређене утицаје на наш живот. Чињеница је и да су цивилизације Маја и других посебно јужноамеричких народа имале другачије темеље неголи наша, а у време сусрета, и знања у разним областима, а посебно у астрономији, сопствена или наслеђена, далеко супериорнија од наше, којој је још увек Рим, односно Ватикан био центар. Само мали део тога допрео је до наше цивилизације (осим енормних количина покраденог злата), јер су освајачи по директивама Ватикана темељно уништили све што су могли, побивши притом у неколико деценија око 5/6 тадашње популације.

Још је интересантније да је од поменуте 1987. у Србији започело записивање порука које су наставак библијског откровења и садрже информације како о овом нашем времену, тако и о даљој па и најдаљој будућности. Већи део тих порука, названих «Друго откровење» објављен је у неколико књига крајем прошлог века или миленијума. Иако су о томе обавештени скоро сви медији, а на разне начине и многи истакнути актери нашег јавног живота, нико није до дана данашњег проговорио о томе. А тиче се не тако малим делом управо и нас Срба и Србије. Познато је да необичности и будалаштине свих фела у овој земљи лако добијају публицитет. А кад је нешто већ петнаестак година заливено ћутањем као воском, може се предпоставити о чему се ради: о нечему сасвим Новом, што ремети све постојеће шеме и шаблоне.

Ко у овим годинама, препуним разних знакова да је Ново на прагу и даље тврди да га не занима и да је равнодушан спрам онога што је у споменутим књигама записано, или је преплашен или је крајње неискрен. Ако притом неко ко је по струци новинар, а зна и да је Драган Атанацковић Теодор, иницијатор подухвата Народни Одговор и Општенародне Скупштине заказане за 6. октобар, уједно и записао поруке објављене у «прећутаним» књигама, па и даље нема жељу да о томе пише, или да са дотичним направи интервју, није ли то крајње контрадикторно елементарној професионалној и људској радозналости?

%d bloggers like this: