Емисија „Без Цензуре“, гости: Зоран Красић, банкар и економиста Бранко Драгаш, проф. др Слободан Комазец, и економиста Драган Радовић – 22.12.2016.


У најновијој емисији КТВ из Зрењанина: „Без Цензуре„, коју води и уређује др Александар Дикић, гости су били следећи: Зоран Красић из радикалне странке, банкар и економиста Бранко Драгаш, професор др Слободан Комазец, и економиста Драган Радовић. Тема емисијеа била је депресивна економска стварност у Србији, и како изаћи из ње.

Емисија „Без Цензуре“, гости: Зоран Красић, банкар и економиста Бранко Драгаш, проф. др Слободан Комазец, и економиста Драган Радовић – 22.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Свако од учесника у расправи дао је из свог стручног угла анализу и пресек врло тешког и катастрофалног економског стања у Србији, као и пут и правац како изаћи из таквог тешког стања, како стати на своје ноге и имати здраву економију, која ствара вишак вредности у раелној и стварној економији, што је срж било каквог економског развоја и снаге, и самим тим нормалног егзистенцијалног живота сваког појединца у Србији, пре свега обичног човека.

Учесници емисије...

Учесници емисије…

Ребус Плус: Гост економиста Драган Радовић – 13.12.2016.


Недавно је на нишкој телевизији „ТВ Зона Плус„, а у оквиру емисији „Ребус Плус“ коју води Петар Вујовић, гостовао економиста Драган Радовић, који је тога дана на правном факултету у Нишу, био предавач на трибини са темом о сивој економији и како се изборити против ње.

Ребус Плус: Гост економиста Драган Радовић – 13.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би растурио тај мит и намерно пласирану лаж да је сива економија бизнис сиротиње по бувљацима и уличним картонским тезгама, Драган стално и упорно наводи егзактне податке до којих је дошао са својим истраживачким тимом, на чијем је челу. Егзактан и доказив податак је тај, да на годишњем нивоу, промет робе на црно (сива економија) у земљи Србији, износи 10 милијарди €!

Па зар толику лову може да обрне сиротиња по бувљацима?!

Наравно да не, јер кад би сиротиња обртала 10 милијарди евра на годишњем нивоу, не би била више сиротиња, били би то богаташи или, како наши мејнстрим медији воле да кажу: „контраверзни бизнисмени“.

Па ко онда обрће на црно толике милијарде?

Па легално регистроване фирме, и најбоље је да поводом тога цитирам самога Драгана (натпис испод слике)…

Драган Радовић: "Највећу сиву економију обављају регистровани привредници, под плаштом легалне фирме. Запошљавају раднике - не пријављују их! Праве промет - не пријављују га у целости!"

Драган Радовић: „Највећу сиву економију обављају регистровани привредници, под плаштом легалне фирме. Запошљавају раднике – не пријављују их! Праве промет – не пријављују га у целости!“

Оно што је најинтересантније, а само Драган о томо говори, је то како је од великих сила, инструментализацијом Уједињених Нација (УН), смишљена лепа причица и бајка за наивне, а то је да је пре неколико година у Уједињеним Нацијама званично објављено да је сива економија „пожељна“, да је она „нови облик у развоју капитализма“, јер ето, у земљама трећег света путем сиве економије (наравно нелегалне, јер нигде у нормалним државама нема легалне сиве екомоније, барем не званично) народ се запошљава, нешто ради и зарађује, па шта сад ако је то сива економија, народ мора од нечега да живи, и другим речима, тако Уједињене Нације практички на мала врата легализују рад на црно, да је то тобоже „пожељно“.

Али када се мало загребе испод површине, ова причица се односи само на земље трећег света које хрле ка сириомаштву (приватизација), а не и на најбогатије земље света у чијој „кухињи“ (САД, Велика Британија…) се и смислила ова бајка, јер у тим земљама је и дан данас једно од најкажњивијих дела управо сива економија, па је с тога код њих сива економија процентуално најмања, зато су то и најбогатије и најмоћније земље, јер сва моћ почива на економској моћи, која је услов и претходи војној моћи, јер свет још није видео да је нека сиромашна и слабо економски развијена земља, војна сила.

Па у чему је онда цака, зашто је сива економија „пожељна“ за земље трећег света?
Па да се лакше пљачкају од моћних економскуих земаља и поменутих светских сила, стога да видимо „како се изводи та операција“…

План је темељно смишљен…

Прво се уз инсталиране „играче“ на власти (код нас су то чувени „реформатори“ петооктобарци) приватизује сва моћна индустрија у власништву државе, власници тих форми постану странци, или их покривају лажни, кобајаги власници, тзв. домаћи тајкуни. Затим, кад ти странци постану власници наших фирми, а добар пример за то је U.S. Steel Serbia d.o.o. (бивши САРТИД), тад се почну лажно приказивати трошкови, и пријављују се губици фирме ( лажно наравно) да би се тиме избегло у знатној мери плаћање одређених пореза (дакле врши се незаконита утаја), и тако се „вишак лове“ изнесе у стране банке, у чијим земљама су и дотичне фирме са „губицима“, њихово главно седиште.

Исти тај пљачкашки бизнис, који се још назива и „прање новца“, се омогућује и нашим великим петооктобарским „реформаторима“, њиховим страначким свитама, бизнисменима и камарилама, наравно некажњено, тако да и они путем својих фирми „губиташа“… „вишак лове“ износе у стране банке. Затим, да би тако осиромашена земља функционисала уопше (јер у буџету нема пара, будући да су домаће производне фирме, које стварају вишак вредности и добит, уништене) она мора имати неке паре ради одржавања пљачкашке квислиншке власти и администрације, и наравно таква власт посеже за енермним кредитима.

Од кога узимају кредит?

Па баш од тих банака у којима је прањем пара, односно „пожељном“ сивом економијом по УН-у, однет тај „вишак лове“ из Србије, и тај „вишак лове“ изнет из Србије, поново се Србији враћа, али као кредит… богати постају још богатији, а народ и будућа покољења стављају се у дужничко ропство, беда и сиромаштво рапидно напредује…!

То је слика данашње Србије, јер Драган наводи и званични податак америчког „Глобала“ од прошле године, да је од почетка петооктобарским „промена“ па до пре годину дана, прањем новца из Србије изнешено у стране банке 55 милијарди америчких долара!

И шта мислите, одакле Глобалу ти подаци, како они то знају?

Гле чуда, све податке им је доставила Народна Банка Србије (НБС), тако да у НБС-у тачно знају по имену и презимену, по називу фирме, ко је и колико прањем новац изнео новац из Србије, у стране банке!

Ето, сад вам је јасније зашто је по УН-у ( за земље трећег света) „пожељна“ сива економија, и тачно је да је она нови облик у развоју капитализма, али по формули где ће богаташи бити све богатији, а грађани опљакане земље све сиромашнији…!

Тако функционише капитализам и цео запад!

Трибина: Проф.- Др Слободан Комазец говори о буџету и дугу, Драган Радовић о организованом криминалу


По питању економског и финансијског уништавања Србије од стране властодржаца, удружење за одбарну ћирилице „Добрица Ерић“ недавно је организовало трибину, а гости су били проф. Др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Свако од говорника је из свог угла говорио о узроцима привредног, економског и финансијског уништавања Србије. Професор Комазец је говорио о малверзацијама кроз буџет, о дефициту, о дужничком ропству. Драган је као и обично, темељно причао како Политичко Бирократска Мафија на власти (ПБМ), не тзв. „сива економија“, организовано уништава Србију, без милости! И задње што треба да упропасте и унише, после чега ће бити крај са Србијом, је продаја и препуштање ЕПС-а странцима, жиле коцавице Србије, после чега ће у Србији наступити мрак, прави мрак…!

После извршених излагања, слушаоци трибине су постављали питања говорницима …

Учесници трибине проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић

Учесници трибине проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић

Трибина: Проф. Др Слободан Комазец говори о буџету и дугу, Драган Радовић о организованом криминалу

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Срби: Имате ли ви границу трпљења, или сте се претворили у добровољне робове? Трибина у клубу Таргет (Београд)


У организацији удружења „Млада српска снага“ одржана је у београдском клубу „Таргет“ трибина поводом катастрофалне ситуације у којој се налази Србија и Срби као народ, а пропадању се још не види крај …

Трибина у клубу Таргет (Београд)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Говорници су били следећи: економиста Драган Радовић, Игор Антишић испред удружења „Млада српска снага„, и Милан Миленковић испред удружења у формирању под радним насловом „Тврђава„. Иначе, Милан Миленковић је још и главни уредник и водитељ интернет радија „Снага Народа„, јединог слободног медија у Србији који заступа интересе србског народа!

Први говорник, Драган Радовић, је једини прави економиста у Србији који се бави економском чињеничном праксом, а не испразним економским теоријама у смислу „како би требало да буде – кад би било“, јер економско стање једне земље зависи од чињеничне праксе, а не од „дубокоумних“ теорија. Својим анализама и убитачним економским аргументима, Драган је доказао да нам није крив запад за економску катастрофу, нити неолиберални капитализам, већ домаћи политичари-шибицари, разни економски „експерти“ и „стручњаци“, КОЈИ СУ СЕ ЗАРАД ОСВАЈАЊА ВЛАСТИ ПРОДАЛИ ЗАПАДУ, да би их они довели на власт, па да продају и нас, Србе и Србију, с циљем да запад са својим неолибералним капитализмом потпуно опљачка и уништи Србију, где су домаћи политичари-шибицари са својим „експертима“ и „реформаторима“, само извршитељи радова (за рачун запада и капиталиста) са својим пратећим камарилама и брижљиво негованом петом колоном. И, наравно, треба да се и шибицари-петоколонаши „омрсе мало“, да се и они НЕКАЖЊЕНО баве пљачком и економским уништавањем Србије за своје сопствене интересе, интересе својих странака и пратећих камарила. Дакако, све нас обичне људе успављују и хипнотишу говорерћи нам да то што раде, да су то „реформе“ у интересу народа … „евроатланске интеграције“ … „улазак у ЕУ“ … „глобализација“, иза чега стоји чиста пљачка и уништавање Србије!

Све у свему, ми срби се налазимо у унутрашњој окупацији која не би била могућа без пете колоне која је инсталирана од стране запада (САД) у свим институцијама Србије, како на републичком тако и на локалном нивоу, у културним институцијама, па и у цркви. Као никада у својој историји, Срби су продани и издани од свих, и од државе, и од цркве! Та издајничка пета колона дуго је дуго припремана од стране запада, још за време СФРЈ, и активирана је у прави час, од случаја до случаја, онако како је плански текао ток распада СФРЈ, па сад и Србије, све до њеног потпуног уништења, а време буђења Срба скоро да је истекло, врло мало времена је остало за буђење нације, биће то трка с временом …

Игор Антишић је био други говорник испред удружења „Млада српска снага„, то је удружење које постоји непуних годину дана. Оно окупља оно мало самосвесног омладинско-родољубивог, и националног ткива Србије, које није иззомбирано „чарима“ Холивуда, игрица, компјутера, ТВ екрана и лажним вредностима запада, као ни лажним родољубљем и лажним салонско-кафанским национализмима. Они своју срећу и животно испуњење не виде у страним земљама, где би кору хлеба зарађивали на западу, већ желе да остану у Србији таквој каква је, а не да беже из ње. Да јој помогну и усправе је, да се одуже прецима који су лили крв да би они данас имали Србију, да живе у њој, а не на западу, а и наравно зарад својих личних интереса, својих породица, јер све се може кад се хоће и непоколебљиво ради на томе, да се ускладе и колективни и лични интереси, где су колективни интереси на првом месту!

Јер, како можеш да будеш срећан човек, срећна индивидуа, ако велика већина око тебе пропада?

Последњи говорник је био феноменални радио водитељ и политиколог Милан Миленковић који врло успешно у својој емисији „Гнев Србије“ на интернет радију „Снага Народаосвешћује Србе, оно што се још може освестити у смислу тога да Срби КОНАЧНО сами брину о својим националним, културним и духовним вредностима, без чега Срби као народ не могу опстати ни под разно. Милан је наступио испред удружења које има радни назив „Тврђава„. Срби, да би опстали, треба да делују као целина, а не овако разбијени на мање групације и индивидуе, већ као народ. Као некада када су наши преци деловали синхронизовано као национална целина, ради нас данас, а треба мислити и на будућа поколења, још нерођена. То је једна од најбитнијих порука коју бих истакао од онога што је говорио Миленковић.

Кад су говорници завршили своја излагања, посетиоци трибине су им постављали питања. Све је ово врло битно за препород и опстанак србског народа, зато погледајте и послушајте ову трибину …

Повратак Лабуса: „убица“ се враћа на место злочина!


Аутор Драган Радовић, у Београду, 29.04.2016.

Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.

Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине», сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.

Баш тако!
Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић.
Управо Мирољуб Лабус!

Оно што је започео, долази да заврши, да угаси светло.

Мирољуб Лабус – Оно што је започео, долази да заврши, па да угаси светло.

После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.

Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивидене са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделика задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).

Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).

Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!

Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

Eкономиста Драган Радовић – Ропство нам је пред вратима, намењен нам је Грчки сценарио


Текст писан 23.08.2015.
Извор: ФБРепортер

Грчка дугује 323 милијарде, а Србија 27 милијарди евра, али је занемарљива разлика у задужености ако се упореди грчки и српски бруто друштвени производ. Стога економиста Драган Радовић упозорава да Србији озбиљно прети грчки сценарио, а ту тврдњу аргументује економским параметрима као јасним показатељима да Београд каска на путу кризе који пролази Атина.

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Запосленост у јавном сектору се у обе земље и даље повећава, а сива економија је у Грчкој на нивоу од 60, док је у Србији 50 одсто. Изношење новца из Србије путем прања је (од 5. октобра до данас) достигло 55 милијарди евра, а грађани Грчке у иностранству на скривеној штедњи имају 200 милијарди евра, такође изнетих прањем. Уз све то, и списак захтева Међународног монетарног фонда и Брисела скоро је исти за Атину и Београд.

На које захтеве мислите?

– ММФ и ЕУ стежу омчу око Грчке, постављајући све теже услове да би се буџет опоравио. Тражи се смањење пензија за 30 одсто, повећање ниже стопе ПДВ чак за 10 процената и раст цене струје. Ту је увршћена и продаја аеродрома, луке Пиреј и Солун, стадиона за Олимпијске игре, острва и много тога.

Код нас је ММФ почео са сличним захтевима, а наставиће у 2016. са додатним смањењем пензија, новим повећањем цене струје и стопа ПДВ, па продајом ЕПС-а, обрадиве војвођанске земље, јавних предузећа… То су јасни показатељи да нам је намењен идентичан сценарио као Грчкој, само се код нас примењује неколико година касније.

Значи ли да ће и Србија упасти у дужничко ропство?

– Ако Влада Србије настави да ради као до сада, дужничко ропство нам је пред вратима! Привреда се и даље уништава, распродаја преосталих државних фирми је у току, све више предузећа у блокади, а незапосленост расте. До сада донете мере биле су дестимулативне и само су помогле додатном уништавању многих привредника. Немамо одакле да враћамо кредите, па задуженост убрзано расте и наставиће се све брже и више.

Задуживању нема краја, а страни кредитори ће нас у томе подржавати, што се види на примеру Хрватске која дугује 60 милијарди евра, док мала Словенија дугује 45 милијарди.

Стручњак за сиву економију

Драган Радовић је рођен 8. августа 1961. у Београду, у радничкој породици. По образовању је дипломирани економиста. Од 1990. године се бави књиговодством и пореским саветовањем. Водио је књиговодствену агенцију Кватро у Београду. Учествовао је у више поступака продаје домаћих приватних фирми странцима. Чест је гост локалних радио и ТВ станица широм Србије, где објашњава како се земља за кратко време може извући из економске кризе. Његове анализе пореске политике и сиве економије објављују штампани медији у Србији и економски портали.


Колико штете наноси држави сива економија?

– Обрт робе и услуга прелази 10 милијарди евра што на годишњем нивоу ускрати буџет за више од три милијарде евра. При том се утаји 1,5 милијарда евра пореза и доприноса јер 700.000 људи ради на црно, али и више од милијарду евра ПДВ-а због непријављивања промета. Да све буде горе, заступљена је у свим браншама.

Где је има највише?

– У трговини дуванским и нафтним производима утаје, према изјави бившег и актуелног премијера, достижу 300 милиона евра. Производња и продаја алкохола иде 80 одсто на црно и односи 150 милиона евра, само гледано кроз ПДВ и акцизе, без неплаћених доприноса због рада на црно. У Србији се издаје 400.000 станова и 100.000 локала, а нико не плаћа порез, што чини штету буџету већу од 100 милиона евра. Толико односе кладионице и коцкарнице, укључујући и интернет клађење, а естрада утаји 90 милиона евра. Туризам и угоститељство поједу 300 милиона евра, грађевинарство 55 одсто ради у црној зони, пекарска индустрија такође прелази 50 одсто јер је у сивој зони милион векни дневно.

Ко је највећи извор робе на црно?

– Царина, јер чак четири милијарде евра вредносно изађе мање робе кроз папире него што је стигло на царињење. На то је указао привредник Милан Кнежевић. У сиву економију можемо урачунати и огромну испоручену нефактурисану струју. У 2012. губитак електричне енергије био је три милијарде KWh, а у 2013. повећан је за чак 55 одсто достигао 4,6 милијарди KWh, па се може рећи да је хиодроцентрала Ђердап с производњом од 5,6 милијарди KWh радила пуна 292 дана за струју која се украде.

Кога кривите за лоше стање у земљи?

– Највећи кривац за катастрофално стање у буџету и огромну сиву економију је Пореска управа, па без реформе те службе не може да успе ни једна реформа пореске политике. Власт је то схватила и пре месец дана су именовали тим за реформу ове управе. Нажалост, сви у тиму су бивши кадрови Млађана Динкића, што говори да ће сива економија бити још већа и 2016. и по критеријуму корупције нећемо бити на 78. месту у свету, већ ћемо прешишати 90 место. Изгледа да нико не жели да се тајкуни, естрада, превозници, хотелијери, угоститељи и грађевинари уведу у легалне токове!

Колико је времена потребно да се корупција сведе у нормалне оквире?

– Увођењем реда у Србији за само годину дана би се сива економија довела на европски просек од 12 до 15, па можда чак и на 10 одсто. Објавио сам програм „Сузбијање сиве економије у четири фазе“ који би драстично набоље променио стање у ПИО фонду и здравству које је најгоре у Европи, а повећале би се пензије и плате. Сузбијањем криминала на царини смањио би се увоз свега и свачега, створили услови за покретање домаће производње која би повећала тражњу за нашом радном снагом и точак привреде би се покренуо. Наплатом свих утајених пореза и доприноса створили би се услови и за убрзано враћање државних кредита.

Зашто се држава не бори са нелегалним токовима?

– Велики број криминализованих државних службеника не жели да спречи рад на црно и утају пореза. Ако их сузбије и све активности уведе у легалне токове, бирократија сече грану на којој седи и губи огроман новац! Јер, кад сви привредници раде легално, немају страх од разних инспекција, а престаје и давање мита. Уколико се све у земљи буде радило легално, онда неће постојати ни тајкуни.

%d bloggers like this: