Да ли ће Србија доживети потпуни економски и финансијски фатални слом?


У ова два ТВ гостовања, Драган Радовић, економиста и стручњак за сиву економију и порезе, говори нам на врло јасан и убедљив начин како нас пљачкају најутицајнији државни чиновници на власти, кроз институције система, са својим „оперативним“ тимом у виду једног дела криминализоване бирократије. Ту се свако омрси колико треба. Наравно, Драган Радовић даје и решење, програм за економски спас и препород Србије, где би се сива економија (високог ранга) сузбила за само годину дана. То је кључ успеха.

Има ту једне битне ствари, а Драган је потенцира, а то је кад сви привредници, и приватне и државне фирме, плаћају порезе и послују 100% легално, тада сви имају пара, и народ и људи на власти, и државни чиновници, и јавни сектор итд… јер је тада буџет пун ко брод, из реалних извора!

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: "Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета..."

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…

Зато запад и опстаје економски говори Драган, јер тамо сви плаћају порезе и платни промет се одвија у оквиру њихових земаља и њихових територија, они не износе новац изван ПЛАТНОГ ПРОМЕТА своје земље, попут наших „бизнисмена“ и државе». Не, све паре круже у њиховим државама. А и познато је, да се на западу и привредници и обичан човек највише плаше утаје пореза, јер тамо су казне астрономске за тако нешто, због тога је тамо око утаје пореза присутан страх од утаје пореза, јер су пре свега контроле привредника ригорозне, док у Србији готово и да нема никакве контроле привредника, осим симболичне да би статистичари имали шта да раде.

„Наша прича о економији“ – Гост Драган Радовић економиста – 15.01.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:48:

„Поштовани гледаоци добро вече. Сивом економијом у Србији се баве најбогатији људи. Држава би ако крене у одлучну борбу против ње, годишње могла да врати у буџет утајених 3 милијарде евра, порука је вечерашњег госта „Наше приче“ о економији. У питању је господин Драган Радовић економиста, директор и власник књиговодствене агенције „Кватро“ из Београда са дугогодишњим искуством…. Којих је то 20-ак бранши у којима се кроз сиву економију годишње губе десетине, па и стотине милиона евра. Зашто имамо заблуду да сиву економију представљају људи који стоје за картонским кутијама на улицама … Али, с обзиром да вас доживљавају као специјалисту за сиву економију, ја бих да нам то ипак буде основна тема којом ћемо се вечерас бавити, ако се слажете?

Драган Радовић:
„Слажем се. Да кренемо прво од тих 3 милијарде евра. Пазите, 3 милијарде евра су огромна средства која се утаје годишње. И, сад, многи кажу: „То није тачно, нема тога“. А прво да појаснимо шта је сива економија. Ви сте баш рекли праву дефиницију. Значи, сива економија у Србији уопште није онај социјални вентил, да они који су остали без посла, да се запосле, односно да раде без пријаве, да раде на црно. И, што је најгоре, када причамо о тој материји, одмах сви приказују уличне картонске тезге и пијачне тезге, и испада да је у Србији једина сива економија на пијацама. Значи, то је перфидна превара, да не кажем перфидна лаж, касније ћемо доћи до тога ко је уопште пласирао, са намером ту дефиницију сиве економије. Јер, ако кажемо да се ван легалних токова окреће преко 10 милијарди евра промета робе и услуге. Па да ли најсирмашнији људи на пијаци баратају са робом и услугама које вреде 10 милијарди евра?!

Наравно да не!

Ако кажемо да су утаје преко 3 милијарде евра, па опет, да ли ти најсиромашнији…?
Па они да имају 3 милијарде евра, сигурно не би били најсиромашнији, него би били изузетно богати.

Е, сада, да видимо где се налазе 3 милијарде евра. Највеће утаје су на порезе и доприносе на раду. У Србији имамо 700 000 радника на црно. И, буџет, на годишњем нивоу, губи 1,5 милијарди пореза и доприноса.

Па зашто нам је здравство на последњем месту у Европи?
Зашто је ПИО фонд празан?

Зашто се пензије смањују?
Зато што имамо 700 000 радника на црно!

Други вид утаја, је утаја промета робе и услуга. Само на ПДВ-у се утаји преко 1 милијарде евра пореза! Како је то могуће?! Како је могуће да се у Србији продаје 10 милијарди евра робе и услуга, а да то нико не примети (мисли се да нико не примети толику огромну утају пореза због трговине на црно, на високом нивоу)?!
Па, то није могуће…“

О аутобуском превозу путника и нелегалном пословању легалних фирми за превоз путника.

Драган Радовић 00:06:35:
„Ја имам, рецимо, најупечатљивије истраживање у аутобуском превозу путника. Једна екипа људи је, стручњака, је анализирала ту браншу, и ми смо дошли до закључка, да се рецимо у аутобуском превозу путника, да се 50% ЛЕГАЛНИХ ФИРМИ БАВИ НЕЛЕГАЛНИМ ПРОМЕТОМ…! Пазите, 50%… и ту су утаје 80 милина евра!“

Па после тога Драган наводи конкретне примере и детаље. Рецимо, једна аутобуска фирма имала је пријављених 44 возача, а када се анализира километража свих њихових линија, дакле цео обим посла, дође се до закључка ПРОСТОМ МАТЕМАТИКОМ, да се тај посао ФИЗИЧКИ може урадити само ако та форма има минимум 80 возача, а не 44. Дакле, скоро 50% возача у тој фирми није пријављене, нити тај „легални“ бизнисмен плаћа порезе и доприносе на те раднике. Има ту још горих примера о којима говорти Драган.

О пореској управи

Драган Радовић 00.11.49:
„Е, сад, пошто је пореска управа највећи кривац (за сиву економију, утају пореза), морам мало да разјасним. Пореска управа има изузетно стручан кадар, најнекорумпиранији. И то ћемо после да образложимо. Међутим, годинама, обично руководство пореске управе је политичко руководство. Нису добри зналци. Зачи, лош је рад. Да би се нешто променило, значи, прво мора да иде реформа пореске управе. Ја пуне 3,5 године доказујем, да је пореска управа највећи кривац за катастрофално стање!

Свака реформа пореске политике, пореских прописа, без реформе пореске управе је осуђена на пропаст!

Да би се извршила реформа пореске управе, сви експерти, зналци, политичари, кажу: „Ту треба огромно време“. Реформа се врши за 5 дана! Само 5 кључних руководиоца се поставе, који тачно знају шта треба да се ради. И… не постоји. Сива економија у Србији може да се сузбије за само годину дана! Само треба добар организован рад…“

О ЕПСУ

Драган Радовић 00:38:16:
„ЕПС је једна посебна прича. У ЕПС-у, сад је тренутно ЕПС, дал је губиташ, дал је позитиван, то нико живи не зна, али нон-стоп узима неке кредите. У претходне 2 године…, још увек нема званичан податак за 2014., па мислим на 2012. и 2013. За 2 године, у Србији, веровали или не, украдено је струје за 1,2 милијарде евра. То је оно што је премијер у августу изјавио, на бази истраживања тима у коме сам и ја. Премијер је реко: „Немојте да тражите повећање цене струје, док не утврдимо ко краде 18% струје.“ …. … „Ми имамо званичне податке. Кад кажемо крађа струје, мислимо на званичан податак ЕПС-а колико је испоручио струје, а колико је фактурисао. Значи, кад кажемо крађа, не мислимо на струју која је фактурисана где грађани који немају новца, не плаћају.

Ево званичан податак за 2012. годину. Три милијарди kwh (киловат часова) је украдено, то је скоро 500 милиона евра! … … Невероватно је да је су следећој 2013. години 55% повећан „нестанак“ струје, односно крађа. у Србији је украдено 4,6 милијарди kwh!! … … зашто уопште ја, или тим у коме сам и ја, помињемо крађу струје. Зато што постоји патентирано светско решење наших стручњака, професора са неколико факултета. Патент се зове: „Систем за елиминацију нетехничких губитака“. Тај патент се преко 2 године нуди влади и ЕПС-у. Значи, открива сваки киловат струје која нестане. Не! Нико не жели тај патент! Значи, у Србији испада да нико не жели да спречи такве крађе струје!…“
… … … Значи, малопре кад сам реко 4,6 милијарди kwh се украло 2013. године, знате колико је то, то значи да милион домаћинстава у Србији сваки месец џабе добија по 383 киловата струје!…“

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије?

Драган Радовић 00:49:22:
„Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…“

Наравно, јасно је ко дан, да су главни криминалци у државним институцијама, и некажњено пролазе, јер и када се „ухвате на делу“, тада дају оставке, а паре које су мазнули остаје им у џепу. Али, кад неки ситни криминалац опљачка неку радњу, он иде у затвор, а не каже му се: „Слушај, мораш да даш оставку на бављење криминалом, или идеш у затвор“.
Тако се само утерује страх обичном свету да је само за њих кажњив криминал, док су криминалци високог новоа, разни „бизнисмени“ заштићени ко бели меедведи.

РТК2 Емисија Разговор – Гост економиста Драган Радовић – 01.10.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:58:
„Сива економија, и у данашње време, је одувек била део организованог криминала, да ли делите то мишљење?“

Драган Радовић:
„Перфидна лаж је пласирана свуда у свету, поготову у државама које имају слабији правосудни систем, да је сива економија борба за голи живот, за опстанак. И увек се баца акценат, кад се прича о тој теми, на оне уличне картонске и пијачне картонске тезге. Параметри који говоре о пласману рецимо робе на улицу, на пијаце, то је роба која пролази царину без царињења! Значи, на црно. И царина, свуда у овим земљама са израженом сивом економијом, можемо да кажемо да наш регион предњачи у Европи. Значи, царина је главни узрок! На царини не раде сиромашни грађани, не ради сиромашно становништво које се сналази на тим картонским тезгама. Ту раде државни службеници. Значи, они су извор свих проблема.

Зашто?
Па висок је степен корупције!

Јер једна роба ако прође на црно:

То је утаја царине!
Утаја ПДВ-а!
Затим пореза на добит!

И што је најгоре, државни службеници који треба да сузбијају, не… они то подржавају. Они не желе да сузбијају! Значи, перфидно пласирана лаж је да се сивом економијом баве сиромашни. Сиромашни немају пар милијарди евра робе која се пласира на црно, па да имају не би били сиромашни. Сиромашни не раде утаје порезе од више стотина милиона евра на годишњем нивоу….“

Другим речима, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што прима мито да не оцарини ту робу, зараде више него обични смртници ситним шверцом те исте робе, и разне друге, за 50 година…

Водитељ:
„Они су последња карика у том ланцу, јер се може тако рећи“?

Драган Радовић:
„Баш тако. И шта је у ствари срж сиве економије?
Закључци са којима сам ја оборио све досадашње пласиране теорије. Значи, апосолутно сви који раде у сивој зони, осуђени су на пропаст. А пласира се теза да само радом у сивој зони опстајете. То није тачно! Значи, ја имам много параметра са којима то доказујем. Кад радите у сивој зони остварујете екстра профит због утаје пореза. Чим остварујете веће зараде, ви сте онда велики „бизнисмен“. Журите да потрошите тај новац. То трошење мора да види окружење. Окружење мора да схвати да сте велики бизнисмен. А да бисте то показали, морате да купите џип. БМВ икс 3 или 5 који је 70.00 евра, или неки Мерцедес од 50 до 100 хиљада евра, јер без тога ви нисте велики бизнисмен.

Што је најгоре, највећи проблем сиве економије је што тај утајени новац се износи ван земље. Значи, срж проблема у нашем региону је сива економија која остварује готов новац, који се износи ван земље. Да тај новац остаје овде, а може једино легалним радом. Зашто приватницима, послодавцима пада посо. Значи, ти послодавци који раде на црно, сами секу грану на којој седе. Радом на црно износе новац, и онда се питају зашто грађани немају тај новац, за нову куповину хране, или нечега!?“

Па од чега да имају!

Не пуните пензиони фонд. Данас, сутра…, тек неће бити пензионера. Значи, вама ће бити још теже. Народ је научио да живи тешко. И народу да ли је теже 5%, то је исто. Али један тај, који је научио да отима, да краде порез…, он стравично подноси немаштину. Што је најгоре, та немаштина се рефлектује после на целу породицу, и читав низ проблема. Значи, решење је сузбијање сиве економије, али те високе сиве економије…!!

Драган Радовић 00:09:51:
„А за та 3 месеца (превентивних контроли привредника и упозорења да пређу у легалне сфере пословања).. Министарство финансија све стопе да провери. Где год има услова да се спусти. И, увек је правило у економији: нижа цена – већи обрт. Значи, ниже пореске стопе, али сви морају да уђу у систем! Па зашто један запад опстаје, па управо због тога, што сви плаћају пореске обавезе! Значи њима новац остаје у оквиру теритрорије своје. Е, значи то је срж…!“

Овде једним делом Драган говори о нашим чувеним „ученим“ „експертима“ и „стручњацима“ за економију, финансије… а да немају никакве потврде тога у пракси, на тржишту, на економском тржишту…

Драган Радовић 00:23:05:
„… Све се покреће, покреће се привреда. кад се привреда покреће расте потреба за радном снагом. како расте потреба, скачу наднице, скачу дневнице. Значи, рецепт је врло једноставан, само треба кренути корак-по корак. Најбитнији је програм, и где се свака тачка, сваки корак прецизира. На жалост, сви „експери“ економисти, једно исто причају. Мене не чуди, јер ти стари експерти су учени на бази књиге „Капитала“, од пре 150 година писане која апсолутно нема везе са некон тржишном привредом. Или из доба социјалистичке привреде, „експерти“ нас уче шта и како треба да радимо. Па не можете, треба да знате 25 година развој приватног сектора…“

 

Како је „побего“ банкар Језда

Слушајући све ово око царина и нецарињења робе ради мита, сетих се како сам давне 1993. године враћајући се из иностранства за тадашњу СФРЈ, из прве руке чуо како је „побего“ банкар Језда, тако да сам из прве руке сазнао шта се све ради на царини.

Десило се то баш на данашњи датум. Дошао сам тог 07. марта 1993. године на Будимпештански аеродром, где сам купио карту за Београд, а ту линију је одржавао један приватник, аутобус је био луксузан, карта Будимпешта – Београд коштала је 50 марака. Док сам више сати чекао да аутобус са аеродрома крене ка Београду, дођоше ту и неке чувене естрадне фаце: Бајага, певачица Снежана Бабић са менаџером и још неки. И, кренусмо ми…

Када смо дошли до наше царине, не сећам се сада који је то прелаз био, цариник је отворио врата аутобуса и видевши позната лица рекао је:

„Кажите драгичка.“

Неко рече „драгичка“, а затим цариник рече:

„Побего Језда…!“

Затим је једно 2 секунде био мукли тајац, и одједном је овај менаџер Снежане Бабић почео да урличе, да псује дерући се: „Лопови! Криминалци! Пи**а вам материна!!

Једва су га смирили, ко зна колико је тип имао пара код Језде…

И после је цариник тим познатим фацама лично причао како је „побего“ Језда, јер је све то гледао. Ја сам ту поред њих мирно стајао и слушао. Ради се о томе да је тога дана, тој групи цариника стигло наређење „одозго“ (тада је директор царине мислим био Михаљ Кертес ако се не варам) да ће ускоро на том прелазу доћи нека група „неких техничара“, и да када они дођу, ови што раде, треба да се дислоцирају у некој другој просторији (била је то нека друга зградица), док ови „техничари“ у тој главној просторији „то нешто не ураде“. И.., дошла је колона возила са 5-6 мерцедеса, по речима тог цариника, а у једном мерцедесу био је и чика Језда. Наравно, ови цариници су морали да слушају наређења „одозго“ да би сачували посо, дислоцирали су се у другој згради, док су ови „техничари ту нешто радили, радили…“, а Језда је мирно шетуцкао, да протегне мало ноге и разгледа околину, „док екипа“ „то нешто не одради“ са папирологијом и тадашњим једноставнијим компјутерима.

Трајало је то сат-сат ипо, по речима цариника, и  мерцедеси су са чика Јездом мирно „отпловили“ ка Будимпешти када су „техничари“одрадили посао, а дислоцирани цариници су се вратили на посо.

Ето, тако је „побего“ чика Језда.

Причао сам то другарима у Бору, и упозоравао сам их када се појавила „мајка нације“ Дафина, да не улажу паре у њену банку, јер ће се десити иста превара као са Јездом, што се и десило.

Срби косметски, кажите не шиптарским изборима! Не саучествујте са велеиздајничком власти Србије у издаји Косова и Србије!


На шабачкој телевизији „АС“, у оквиру најновије емисије „Прозор у свет“ коју води књижевник Момир Лазић, гости су били Бошко Обрадовић из покрета Двери и др Марко Јакшић са Косова и Метохије, који је уједно и народни посланик у Скупштини Србије, из ДСС-а. Тема емисије била је „Косово и Метохија, наше судилиште, губилиште и светилиште“, а у светлу шиптарских избора 3. новембра, отцепљеног нам Космета.

ТВ АС: Косово и Метохија наше судилиште, губилиште и светилиште. Гости: Бошко Обрадовић из Двери и др Марко Јакшић са севера Космета

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Наравно, свима је јасно, како народу тако и новопеченим издајницима тзв. „народњацима“ и „патриотама“ из бившег режима Слободана Милошевића (превазишли су и своје претходнике у издаји…!), да је потписани бриселски споразум, на основу кога се и одржавају ови новембарски шиптарски избори отцепљеног Космета, противуставан и потпада под кривична дела издаје и велеиздаје Србије, јер се њиме и на правни начин, а добровољно, од стране државних органа Србије, отцепљеном Космету признаје независност!

Нешто о томе говори, у моментима истине, којима није могао да одоли члан садашње издајничке властодржачке структуре, Ивица Дачић, док још није „био обавештен“…

Ивица Дачић прича, у моментима истине, док није био премијер и министар полицију у садашњој влади:

„По некад мислим да наши људи, су кхххм (загрцнуо се човек), се мало праве наивни! То је као јуче што је Тома Николић, каже да Европа неће условљавати признање независности Косова, од стране Србије. Пријем. Значи, у… за стицање статуса кандидата, или.. Па наравно да неће! Па наравно да неће! Па ево видели сте, то су причали и до сада, да неће! Али ће тражити да укинемо наше институције на северу!! Али ће тражити да признамо царинске прелазе као да су гранични прелази! И тако даље…
Па шта је онда то?! Није шија, него врат! Па јел ваљда овај, па није ваљда овај народ луд! Немој људима да причате бајке, сви редом који се бавимо политиком. Него причајте истину!“

Ето, тада нам је Ивица Дачић причао истину, док се још није угњездио у институције власти, а када је постао власт, и кад сада као део ње учествује у овој срамној велеиздаји Космета и Србије, прича нам бајке. Дачић је најјаснији пример, да су нама Србима у најновијој историји, најгори непријатељи наши страначки, страначки, страначки… политичари, а не: шиптари, хрвати, аустроугари, немци, американци… јер шта год да глуме у свом политичком животу: „комунисту“, „националисту“, „патриоту“… све има основну и темељну црту антисрбства и разбијања Србије као државе и Срба као нације! И пре свега, разбијања Србског идентитета и самосвести из србскох глава, умова, и свести…!!

То је зато што у нашој новијој историји, од берлинског конгреса 1878. па надаље, најзначајнији фактор који утиче ко ће се устоличити у институцијама власти Србије, је западни фактор и његове велике силе (Енглеска, Немачка, Француска), језуити, Ватикан. Наравно, да сад не ширимо причу, то се ради и на сцени и више иза ње, разним средствима, а „клијенти“ се пажљиво бирају и „школују“….

То је главни проблем Срба и Србије, а све ће се променити оног момента кад истинска патриотска сцена у Србији ступи на власт, окрећући се Русији и њеној подршци, подршци Словенске душе Словенској души, тада ће у Србији владати Срби србски орјентисани, а не домаћи туђинци антисрбске орјентације!

Дакле, да сумирамо, сви ови издајници из властодржачке и „опозиционе“ структуре (ДС, ЛДП, УРС, НС, ЛСВ, СПО) знају врло добро да потписом и спровођењем бриселског споразума, врше тешко кривично дело велеиздаје Србије, драстично кршећи њен УСТАВ!! Они то врло добро знају! Знају и то, да неће довека бити на власти, и да ће доћи час када ће за велеиздају да одговарају на суду, када на власт у Србији дођу праве и истинске патриоте! Они то знају, али баш зато, пошто знају да им нема повратка са пута њихове велеиздаје, желе да поделе СВОЈУ издају са народом, јер ако косметски Срби изађу на изборе они ће рећи:

„Ко је издао Косово и Србију, ми ?! Па народ србски са Космета је то учинио, јер је он изашо на шиптарске противуставне изборе и тако „оверио“ правно признавање независности лажној републицуи Косово, не САМО ми…“

Наравно, зна се да они врше стравичне притиске и лично на косметске Србе, и преко својих послушника у привременим властима Србије не Космету, док још постоје, да косметски Срби изађу на ове погубне шиптарсаке изборе. Прети им се да ће изгубити посао ако не изађу на изборе, нуде им се добро плаћена радна места, велике паре и функције, ако изађу на изборе, и зато, добро каже др Марко Јакшић, Срби више немају права на грешку, јер ако изађу на шиптарске изборе, за Србе на Космету више нема избора, јер су пристали да живе у отцепљеној држави Косово и на правни начин, кроз шиптарске институције власти. И тад ће Хашим Тачи имати и легитимно право да успостави институције шиптарске власти и на северу Космета, а тада следи уништење Срба на њиховом Косову, протеривања, убијања, асимилација, егзодуси…

Marko jaksic

Наравно, биће то пут страдња свих Срба, не само косметских, по „утабаном сценарију“ распарчавања Србије следиће исти сценарио за: Рашку област, Војводину, Источну Србију, Југ Србије у Прешевској долини, томе неће бити краја… а питање је да ли ће постојати и Београдски пашалук као нешто што је србско…

Неће бити ни трунке милости за Србе, док се потпуно не униште.

Но, наравно, косметски Срби су косметски Срби, наш најбољи и највернији део нације, сигуран сам да ће одолети свим притисцима, и да ће сложно бојкотовати шиптарсаке изборе, јер врло добро знају да ако изађу на њих, да су пристали да живе у шиптарском отцепљеном Косову, као и да се шиптарима предају у руке, на милост и немилост, да ће постати национална мањина која неће имати никаква права на својој земљи…!

Тада ће или морати да беже у централни део Србије, да у њој нађу спас, или да се препусте на милост и немилост шиптара и Тачија, јер неће имати ко да их штити на Космету, будући да се тог дела србске територије, добровољно ПРАВНО одрекла ова издајничка властодржачка структура у Србији…!!

Ево и најновијих дешавања на мрачној и тоталитарној једноумној медијскијској сцени Србије, она је још мрачнија…!

То су дешавања поводом недавно основаног јединог слободног медија у Србији, радија под називом: „Снага Народа“ и упада полиције у просторије покрета Двери!

Радио „Снага Народа“ још није малте не ни почео да ради, јер је космичком брзином, већ после само 2 дана емитовања програма, у просторије тог независног и слободарског медија упала полиција и прекинула његов рад преко радио предајника. Сад радио „Снага Народа“ наставља рад преко интернета.

Двери: Шта тражи полиција у просторијама Двери?

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јелена Триван на седници Скупштине Србије о КиМ од 13.01.2013. рекла да и платформа и резолуција о КиМ крши Устав Србије


Јелена Триван на седници Скупштине Србије о Косову и Метохији

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Јелена, говори о томе шта је Дачић говорио поводом резолуције о којој се одлучивало.

Јелена Триван:

„… Да не можемо да се вратимо на Устав који нас све обавезује, да не можемо да затварамо очи пред стварношћу, и да не можемо много да променимо ту стварност коју видимо, и то је за сваку похвалу…“

Затим…
Jelena Trivan

Јелена Триван:

„Оно што се отвара само као питање, јесте питање легитимитета и легалитета онога што сте рекли. Ви сте господине Дачићу, ми смо са том политиком изашли на избор, ми само са том политиком изашли на изборе и добили онакав резултат какав смо добили, ви сте председниче Дачићу 2 дана пред изборе хапсили албанце, и опоменули их, најавили реципроцитет у хапшењу (у односу на шиптаре из лажне Републике Косово) и опоменули Томислава Николића и Бориса Тадића, да су њих двојица за разлику од вас, спремни да се зарад европских интеграција, да се одрекму Косова, а да сте ви једини председнички кандидат коме је то прва и последња ствар, и да Европа ту за вас није никаква алтернатива.

Друго питање председниче Дачићу је питање легалитета, многи уставни стручњаци данас ће рећи да је Устав превазиђен, и ја ћу се са њиме сложити. Али ви сте председник владе, и када ви кажете да можемо да ставимо Устав под мишку и да идемо у Приштину, онда то има другачије значење. У том смислу, дужни сте били председниче Дачићу, схватајући да вам овакав Устав везује руке, онемогућава вас у даљим преговорима, није реалан, и тера вас да обмањујете јавност, да уставне промене предложите, али никако да га прогласите на овакав начин непостојећим и неважећим…“

Шта нама поручује овде Јелена Триван?

Поручује нам то, да је и њој, као и ДС-у, СНС-у, СПС-у, Вучићу, Дачићу… Устав Србије само мртво слово на папиру, с којим се служе прилом заједничког удруженог злочиначком подухвата око велеиздаје КиМ-а и Србије, јер су суспендовали Устав Србије и извршили државни удар, усатавни пуч! Јелена чак хвали Дачића на његовој „храброј политици“, јер он само наставља „њихов пут“, пут ДС-а, оно што су они започели и чему су ударили темељ, а свим нормалним људима је јасно да су ударили темељ издаји Космета и кршењу Устава Србије. Чак му је и честитала на тој политици, што су само наставили политику Дс-а.

То је суштина, ради се о заједничком удруженом злочиначком подухвату око издаје Космета и кршења Устава Србије!
У овом Јеленином говору се види да она нема ни трунке морала и елементарног поштовања закона и Устава једне земље, Србије, јер све ово са поносом прича и износи, све око кршења Устава, са чиме се и она слаже, јер је тренутно важећи Устав Србије „превазиђен“?!

Све ово прича без икаквог стида, а у било којој другој држави да то прича, већ би била у затвору, јер би се то оквалификовало као отворено деловање на кршењу Устава и закона неке земље, као државни удар.

Овде такође видимо, да се указује на Дачићева лажна обећања бирачима, у име СПС-а, приликом кампање поводом прошлогодишњих избора, а чим је дошао на власт, све што је обећао прекршио је! То је исто урадио и Томислав николић у име СНС-а.

Криво су се заклели и тиме изгувили сваки легитимитет и легалитет да својим странкама управљају Србијом!

Војислав Милошевић: Тајна документа НАТО-а о бомбардовању и агресији на Југославију!


Гостујући 15.09.2012. код Оливере Милетовић у емисији „Питања и одговори“ на ТВ „Палма Плус“, Војислав Милошевић је говорио и о једном тајном састсанку НАТО пакта где се одлучивало о злочиначким методама и разради варијаната у агресији над Југославијом! Извуко сам тај део.

Војислав Милошевић: Тајна документа НАТО-а о бомбардовању и агресији на Југославију!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Пре него што је прочитао најбитније тачке тог нацистичког плана агресија на Југославију и Србију, Војислав је реко једну врло кључну ствар о нашим „демократама“, да су стране обавештајне службе довеле ДС на власт правећи од ње једну организовану криминалну групу којој су дате одрешене руке да „оперише“ по Србији где хоће и шта хоће, али и да то исто омогући земљама запада и њиховим оперативцима да и они раде све што је у складу са њиховим плановима, који су штетни и злочиначки према Србији, то ми грађани Србије и Србски народ најбоље знамо.

Неке од одлуке о агресији на СРЈ донете на тајном састанку од 13.03.1999.
Војислав Милошевић:

„Оно што је јако важно, јесте, а то наш народ не зна, јесте следеће. Тајни договор челника НАТО-а био је тајни, али је истовремено био доступан нашим оперативцима и обавештајцима, имао је 5 тачака.

1тачка: Створити најоптималније услове за агресију на СРЈ.
Овај састанак се одржава 13.03.1999. ово су закључци са тога састанка. Једни од, али најбитнији.
Тачка 2: У случају отпора користити муницију са осиромашеним уранијумом 238 и касетне бомбе.
Ми знамо да су сада у јулу месецу наша 2 подофицира на Копаонику погинула, јер је експлодирала касетна бомба. Значи, толико година после, 13 година после бомбардовања Југославије од енглеских и америчких касетних бомби, које су забрањене свим међународним конвенцијама о рату, оне и даље убијају српске војнике и српску децу.

Контејнере са бојним отровима и микробиолошким матерјалима активирати ако одбрамбени системи пруже толики отпор да се поремете планови акције „Алигатор“. Стратешке неутронске бомбе користити за елиминацију живе силе на граници према Албанији и Македонији.
Тачка 3: Формирати међународни суд у Хагу који треба да пресуђује по брзом поступку политичком, војном и полицијском врху СРЈ.

Тачка 4: У случају отпора треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице, школе, обданишта, резервоаре воде, инфраструктуру, трафостанице, далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку катастрофу. Активирати операцију „Потковица“ то јест, преко ОВК-а припремити наводни егзодуа албанског живља које ће се повлачити према Албанији и Македонији. Где ће чекати ТВ екипе, како би се овековечила наводна зверства српске војске и полиције…То су њихови закључци које су они спровели у дело.“

Из свега овога је јасно какви немилосрдни монструми иза сцене владају светом, ради се о глобалном фашизму и нацизму најгоре и до сад невиђене врсте! Ово није пример само са Србијом и нама Србима, већ и са другим народима и државама: Ирак, Авганистан, Либија. Када је реч о Србији и нама Србима видимо да је све унапред припремљено и одређено, та фарса о „албанским избеглицама“ па суд „правде“ у Хагу за ратне злочине на просторима бивше СФРЈ, где су само Срби криви, „злочинци“, „геноцидни“, а сви остали су јадне „жртве“.

Има ли нечег горе од светских монструма и НАТО-а?

Има, то су ове наше страначко-шибицарске „демократске“ властодржачке ДОС структуре са ДС-ом на челу, који све ово врло добро знају, и знали су цело време, али и поред тога желе да нас увуку да постанемо чланица НАТО пакта, а поврх свега повукли су тужбу против злочиначког НАТО-а мећународном суду од стране бившег режима, а видимо да су они унапред донели одлуке о убијању цивила у Србији, чак и о бомбардовању обданишта, о изазивању еколошких катострофа и геноцида путем осиромашеног уранијума!

Милица Грабеж: Србија у старачком дому


Извор: Таблоид
Некролог

Болест, глад и политичка куга харају Србијом: нико није гладан док статистика то не докаже

Србија у старачком дому

Скоро половина народа у Србији нема шта да једе или се врло лоше прехрањује. Срби дословно изумиру, а то показују и прелиминарни резултати последњег, скандалозно урађеног пописа становништва, према коме је за десет година нестало 350.000 становника (а све говори да су резултати још црњи!). Са друге стране, у рукама једне мале групе људи налази се 90 одсто националног богатства, што директно, што индиректно. Врх владајуће олигархије, који већ једанаест година предводи Демократска странка на чијем је челу бивши лумпенпролетер Борис Тадић, ове чињенице не занимају. Њих занимају власт и пљачка. Само у рукама и на рачунима Тадићеве камариле налази се 35 милијарди евра. Овај новац стечен је пљачком фондова, кредита, донација и распродајом државне имовине. Када би се овај новац вратио у буџет, Србија би могла да отплаћује кредите, финансира јавне радове, отвара фабрике, гради путеве и омогући да Срби, за двадесет година, не нестану са лица земље

М. Грабеж


КПЗ Забела, јул 2012.

Извор за слику: Таблоид

У Србији ће до 2050. године нестати скоро два милиона становника, или град величине данашњег Београда. Под претпоставком да неће бити додатних ратних разарања, једна трећина свих објеката за становање биће усељива али празна! Неће имати ко да живи у њима. Демократско беснило од кога нема лека, снажно доприноси овим црним прогнозама изведеним на основу сурових демографских чињеница, али и здравственог стања нације које је сваким даном све горе. Ако годишње нестане један читав град од скоро четрдесет хиљада становника, онда би то свакој цивилизованој држави на свету био довољан разлог да потпуно усмери све своје стратегије у правцу спасавања преосталог бића.

Уместо тога, Србија је, као држава са просечно најстаријим становништвом у данашњој Европи, препуштена бандитском капиталу, због кога је на најподлији начин изложена убијању. Стопа репродукције у Србији је испод један, а то у пракси значи да у свакој породици недостаје једно дете које би представљало просту репродукцију становништва.

Ускоро ће најбројнија популација бити старија од 65 година!

На тај начин би, иначе осакаћена и неприродно сужена Србија, постала један старачки дом, што би био коначан крај и државе и нације.

Данас широм света живи више од трећине расељених Срба или тачније, близу четири милиона. Тамо је већина њих ушла у процес асимилације, те својим генетским потенцијалом чине снажнијим друге државе и народе. Мало њих је отишло драге воље, највећи део њих из нужде и под притиском неподношљивог живота у домовини. Јер, у тој остављеној домовини траје прави масакр: сваке године изврши се 200.000 абортуса, а трећина брачних парова уопште нема потомство нити га планира! Из централне Србије и Војводине, у Београд годишње пристиже на десетине хиљада младих људи који немају ни посла ни перспективе, али „улажу у наду“.

Као и пре више од педесет година, Србија поново има више мртвих него живих, а такозвана популациона политика коју понекад помене неко од политичара, не постоји. Али, чак и да постоји, њоме се може само ублажити, али не и спречити даљи пад броја становника.

Било је јасно већ 2002. године, док је увелико трајала демократска пљачка, да ће убрзо број оних старијих од 65 година превазићи број млађих од 15 година. То се и десило између два пописа становништва.

Простом математиком говорећи, кад би у најкраћем року жене рађале по четворо деце, Србија би још најмање двадесет година била на губитку становништва. И, уместо да то буде приоритет српске владе (која је пре неколико година усвојила Стратегију за подстицај рађања, али се она не примењује јер ниједна породиља нема исплату од 100 одсто зараде), Мирко Цветковић у свом закључаном кабинету разматра како да у државној управи упосли што више пријатеља и чланове своје странке.

Без имало срама, његови службеници, попут неког Предрага Петровића из Министарства за рад и социјалну политику, правдају се грађанима како им у државној каси недостаје између четири и осам милијарди динара (40-80 милиона евра!), па зато могу да исплаћују дечји додатак у пуном износу и за свако рођено дете!
Оваква бесрамна признања да су фондови опљачкани, стижу свакодневно из Владе Србије! Врх лицемерја је то што и председник и премијер и министри траже разумевање и солидарност!

Умирање уместо рађања

Од свих узрока смртности заједно, у Србији годишње умре око 100.000 људи. Пет водећих узрока смрти код мушкараца су болести срца, шлог, рак плућа, саобраћајне повреде и депресија, док су код жена узроци смрти шлог, депресија, исхемијска болест срца, рак дојке и дијабетес.

Недавно је један делегат Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца први пут посетио Србију. У свом извештају описао је како га је Шумадија подсетила на родну Швајцарску. Слична блага зеленилом обрасла брдашца, плодна земља и усред рајског пејзажа градић Гуча. Али ту се свака сличност са Швајцарском завршава. У Гучу је један залутали делегат ове светске организације дошао да види како се расподељују намирнице које Црвени крст обезбеђује за свакодневну исхрану пар стотина овдашњих породица. У његовом писаном извештају налази се најдирљивији приказ непокретне жене, дословно приковане за обичну дрвену столицу, јер породица нема новца нити има социјалног старања за набавку одговарајуће инвалидске столице.
Испод прелепог швајцарског пејзажа, пред незнаним гостом избили су глад, беда и болест.

У Србији као да је неко направио добру позоришну сценографију која је оптичка варка – све изгледа (и тако се на режимским медијима приказује) много боље него што заправо јесте. Године рата, санкција и криминала, како оног изворног тако и државног и економског, помириле су народ са судбином, па су лажне демократе у име свих изабрале дивљачки капитализам познат и као економски неолиберализам. На тај начин је милионска маса људи остала без посла, тако је дошло и до масовне глади и беспарице, а начето је и биће нације. Народа је све мање, а епидемије разних болести које су у последњих неколико година све чешће, погађају и људе и домаће животиње, пољопривредне културе… Нажалост, прогнозе ретких, храбрих и умних људи су застрашујуће и тек ће се остварити најгори сценарио према коме ће преживети три града у Србији, док ће остале вароши полако умирати заједно са народом кога неће бити.

Гладује петина Србије

Језиком цифара, пред сам крај велике југословенске заједнице, али и током ратова у бившој домовини, Србија је била нагло погођена заразним болестима, а број умрлих међу болеснима био је скоро 100 одсто! Смртност међу зараженима се учетворостручила!

Само у Војводини, некада најразвијенијем региону Србије, постотак микробиолошког загађења (бактерије, вируси, паразити, загађења воде) попео се са 17,59 на 18,13, а хемијског загађења са 52,85 на 68,39 одсто! Бактериолошко загађење је нарочито велико у Срему (посебно у селима где је ситуација дословно катастрофална у сваком погледу), а хемијско у Сомбору, Суботици и Новом Саду. Поред инфекција, наступају за становништво све већи проблеми и са анемијама. У општој популацији проценат анемичних се повећао са 1,4 на 1,53 одсто. Слика је, међутим, далеко трагичнија када се размотри по старосним групама. Међу студентима Новог Сада 14 одсто њих је анемично, док се на Београдском универзитету проценат анемичних креће и до 36,7 одсто (подаци говоре да је тај проценат давне 1989. године био само 3,4 одсто!).

Данас у српским школама од анемије пати свако друго дете!

Да би ствари биле сасвим јасне, треба рећи да је анемија углавном последица слабе исхране. У Нишу је прошле године, пред само укидање служења редовног војног рока, због неухрањености било ослобођено служења војног рока или им је он одложен због неухрањености њих 26 одсто! Али, да су и отишли у војску, не би се најели, јер би их сачекао празан лонац и мрачне касарне.

Данас, 2011. године, и званични подаци говоре да је исхрана 20 одсто становништва „испод физиолошког минимума“. Тврдња је, дакле, да једна петина Србије гладује. Ако то званични подаци кажу, онда треба утростручити тај проценат, па добити застрашујућу слику ужасног дна на коме се Србија данас налази. Глад, анемија и заразе закономерно имају тешке последице. Смртност новорођене деце се у Београду стално повећавала у последњих двадесет година. Општа смртност је скочила стравичном прогресијом. У оним деловима становништва које је погођено болешћу или знатнијим погоршањем услова живота, тај пораст је још драматичнији. Само за једну годину у психијатријској болници у Ковину умрло је чак 250 пацијената!
Не треба бити велики стручњак па закључити да су у порасту све друге болести и да је, упркос статистикама и званичним извештајима, све горе него што стварно јесте.

Тако се, на пример, број људи којима су потпуно отказали бубрези за десет година удвостручио. На пример, према једном озбиљном истраживању представника Светске здравствене организације, у Србији се број пацијената са инфарктом увећао за 25,8 одсто, док се просечна старост оболелих спустила са 57,3 године на 46,7 година! То истраживање говори и да је стање код оболелих од дијабетиса најтеже, јер је то стање које води у кому, а забележено је чак 120 одсто више појава гангрена. Такође у Београду, забележено је на десетине случајева психогених поремећаја говора и слуха, а на Институту за максилофацијалну хирургију у Београду проценат локалних инфекција после операција повећао се скоро за 20 одсто!

Проценат редовних вакцинација деце смањио се на скоро 50 одсто, а узрок томе треба тражити у сумњивим јавним набавкама још сумњивијих вакцина, којих се одрекла чак и министарка здравља Пољске, али не и српски министар здравља. Општи број прегледа код лекара опао је за читавих 20 одсто, рендгенских чак за 40 одсто, док је број лабораторијских анализа умањен за 38 одсто. Пацијентима којима су неопходне три дијализе недељно, врше се две. Број трансплантација бубрега свео се на минимум. На пример, у јужној Србији, у коронарној јединици у Врању, од пацијената погођених инфарктом код којих је кључно да негу добију за неколико минута, њих 34,5 одсто је у болницу пребачено у периоду од шест сати до чак 15 дана!
Званични, народу прилагођавани, подаци говоре да нема овако наглих скокова него се „достигнути нивои поремећаја одржавају на новопостигнутом нивоу“. А иза ове чудне фразе стоји једна превара, јер је истина следећа: смањен је броја становника, не само кроз повећану смртност него и кроз смањење природног прираштаја.

Тако је, ваљда, лакше рачунати, јер властодршци не воле компликовану математику…

(Не)здрава храна

Храна је одувек била аргумент на који је свака власт у Србији рачунала. И у рату и у миру. Потоњих деценија упамћен је и усклик бившег југословенског политичара да нам санкције не могу ништа и да ћемо јести корење ако треба.

Колико је све то било сулудо и самоубилачки показује опет званична статистика. Уз рапидно опадање производње меса смањивала се и његова потрошња по становнику. У распону од последње четири године, српски потрошач је спао на то да поједе само 14 киолграма меса годишње. А пре 15 година, у време режима Слободана Милошевића, та потрошња је била око 54 килограма годишње! Ето разлога сталне исцрпљености и анемије, како међу омладином тако и међу одраслима.

Са 6,2 милиона хектара пољопривредног земљишта, Србија је, после пола века, на нивоу „потенцијалних могућности“ у области пољопривредне производње. Када је сточарство у питању, слика је још суморнија. У развијеним земљама сточарство учествује са 80 одсто у укупном бруто производу пољопривреде, а у нас само са око 40 одсто, уз такозвану негативну тенденцију у тој грани: ниска производња по грлу, смањење броја грла, нерационална потрошња сточне хране уз крајње неповољан положај сточара. Држава је ради социјалног мира и заштите стандарда становништва дуго обуздавала цене млека, које, опет, пресудно утичу на прилике у говедарству.

И док се број говеда у Србији до 1975. године повећавао и тада износио 2,8 милиона, касније се стално смањивао да би пре две године пао на свега 1,8 милиона грла. И број свиња повећавао се до 1985. године (тада смо имали 4,3 милиона грла), а онда почео да опада, да би у 1994. години износио око 3,7 милиона грла. Опада број оваца, коња, живине. Тако је сточарство практично дошло у колапс, са све већом потребом увоза меса, за који пак нема пара.

Кога је брига и за месо и за сточарство, резигнирано говоре данашњи ретки узгајивачи квалитетне стоке. Подаци говоре да су те специјалистичке лабораторије уступане другим, удаљеним центрима ван Србије! Тако је, на пример, одсек инфективне анемије коња пре 15 година дат и пребачен у Загреб! На територији Лазаревца налази се огромна површина јаловине (10.000 до 15.000 хектара) идеалне за лисичје јазбине. Лисице, у недостатку хране, излазе са ове територије и шире беснило.

Ништа мање није опасна ни бруцелоза (представља заразно обољење изазвано бактеријама из рода Бруцелла), а јављају се и болести које прате ратове, попут тифуса и сакагије (веома опасно заразно обољење копитара, које прелази и на човека, за кога је готово увек смртоносно). У експанзији су и свињска куга, трихинелоза… На повећање зараза утичу и економски моменти. Због немаштине, сточари у стаје смештају више грла него што је прописано, хране их у недовољним количинама и са много мање квалитетне хране…

Најгоре је тек пред нама!

Према налазима некадашњег Савезног завода за статистику, још 1993. године почела је нагло да расте стопа оболевања и смртности од заразних болести, а малигна обољења, леукемија и друге болести поново су постали наша свакодневица. Данас се још повећава смртност код деце, хроничних болесника, старијих особа, оних погођених акутним болестима за које нема лекова, хируршке опреме, одговарајућих дијагностичких средстава… Као да уопште нисмо ни излазили из мрачних деведесетих.

Још мало, па ће и они бити гладни…

Професор социјалне медицине др Вук Стамболовић упозорава да све указује на то да су залихе неопходне за нормалну прехрану становништва скоро при крају. „До фазе исцрпљености остало нам је између једне и три године, а оно стање које ће тада уследити биће такво да ћемо се садашњег стања сећати са носталгијом…“

Велики луксуз, страх им још већи

И док десетине хиљада малишана иду у кревет без вечере, а њихови родитељи разбијају главу како да прехране породицу, док сваког месеца десет хиљада запослених изгуби посао и одлази на берзу рада, без неке наде да ће у догледно време наћи посао, политичка олигархија се проводи као да су из краљевских породица. Бандите Бориса Тадића возе блиндиране лимузине, обезбеђује их по двадесетак телохранитеља, лете по белом свету о државном трошку, станују у скупим и отетим вилама и замковима. Не сусрећу се са народом. Тамо где је густо, они су ретко. И када српски диктатор оде да посети неко сеоско домаћинство, његова претходница обавести сељака како да се понаша. Чак и када једни од другог за рођендан примају поклоне, проверавају их контрадиверзионе јединице! Мала група педера и наркомана ипак је у великом страху, без обзира на луксуз који их окружује. Стално су у приправности и спремни за бекство (беж’те ноге, посраћу вас!). Диктатор је смртно болестан и нема где да утекне осим у пакао. Млађан Динкић и његови гробари српске привреде и банака имају норвешко држављанство. Али, нема те државе у којој ће живети спокојно, чак и ако утекну!

Петиција Двери за смену диктатора Тадића!


Петиција Двери за смену Тадића у Нишу: Октобар 2011.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Бранимир Николић Бранчи: Моја смрт довешће до хапшења корумпираних политичара!


Бивши отпораш, Бранимир Николић Бранчи, извршио је чин самоубиства априла 2010-те, надајући се да ће тиме у овој држави покренути неки судски процеси. За собом ја оставио опроштајно писмо које ћете прочитати у доњем чланку.
Извор:Српски Журнал

********

Бранимир Николић Бранчи: Нека му је вечна слава

Објављено 11.04.2010. НОВИ САД – Бивши вођа суботичког Отпора Бранимир Николић Бранчи извршио је самоубиство тако што се обесио на Палићу, закључили су вештаци после обдукције. У Вишем суду у Суботици саопштено је да покојни Николић није имао родбине па ће његово тело бити предато Центру за социјални рад како би коначно било сахрањено после десет дана. У међувремену је његов адвокат и школска пријатељица Олга Радичевић добила и Бранчијево опроштајно писмо те је поступила по жељи покојника. “Национални грађански” доноси текст тог писма које је написано руком:

– Да револуција једе своју децу види се на мом примеру. Нисам се штедео нити бојао за време злочиначке владавине Слободана Милошевића, а ни исто тако злочиначке владавине политичких странака ДОС-а. Документовано сам доказао да су политичке партије, све одреда, обичне мафијашке организације а да су врхушке тих странака огрезле у тешки криминал. Страшно је то што је Демократска странка постала главна мафијашка организација у Србији.

Кад је Борис Тадић изабран за председника ДС-а, хтео сам да верујем да ће очистити странку од криминалаца, али сам се тешко разочарао, а после брака Тадић–Дачић било ми је јасно да нема обрачуна с корупцијом, него ће лепо удружени ДОС–СПС наставити геноцид над грађанима Србије по налогу својих тајкуна као што су Мишковић, Беко, Костић, Пецони,  Цептер, Чакањ, Цане, Драгић…

Дотични су скоро целу Србију купили, кроз приватизацију, опљачканим парама и парама од дроге и оружја. На тај начин је легализован прљав новац, привреда уништена, радници остали без посла. Све ово је урађено намерно, уз свесрдну логистику ДС-а, односно њихових министара и високих функционера. Чим сам подносио кривичне пријаве против горе наведених тајкуна, одмах су ме звали емисари из ДС-а, попут Оливера Дулића, нудећи ми новац и привилегије да повучем пријаве или бар да ћутим. Као што знате, одбио сам да имам икакве везе с тим шљамом и наставио борбу против највећег зла Србије – политичке мафије. Знао сам како ћу проћи и да ће ме уништити. Егзистенцијално су успели, али то су урадили и са 90 одсто грађана Србије. Морално нису. На десетине кривичних пријава, које сам подносио у име Отпора, против највећих криминалаца из Суботице заташкане су у суботичком тужилаштву, што се и даље дешава без обзира на то што је постављена нова особа у вишем тужилаштву. То су кривичне пријаве против Лајоша Чакања, Јожефа Касе, Гезе Кучере.

Главни тајкун у Суботици је Лајош Чакањ који је све криминалне активности обављао уз помоћ Јожефа Касе, Оливера Дулића, Саше Вучинића. Кривична пријава против Чакања, Славка Вујића, Марка Дукића, коју је поднео УБОПОК (земљиште на Прозивци – ТУШ) такође је заташкавана. Ја сам сигуран да је Оливер Дулић на брзину узео већи новац чак и од Јожефа Касе – Дон Касина.

Суботицу су уништили Јожеф Каса и суботички ДС, односно њихова врхушка. Уништили су наш град због својих личних интереса. Срушили су позориште, руше заштићене зграде у центру града по налогу инвеститора, намештају послове преко јавних предузећа, пљачкају буџет града. То су ствари због којих треба сви одреда да заглаве у затвору а имовина да им се заплени. Сигуран сам да је једини излаз револуција, јер нема другог начина да се зауставе. Будите сигурни да ће ова моја акција изазвати ноћне море код свих прозваних. Видећете јако брзо да се нисам узалуд жртвовао и да је можда овај мој потез луд, али да је делотворан. Хвала вам на досадашњој подршци. Нипошто не желим никакву сахрану, него желим да ме кремирате, а пепео да баците на суботички трг. Олгице, копије овог писма пошаљи пријатељима (следи списак новинара и пријатеља, прим. редакције). Таблоид да објави ово писмо.

Прилог: Кривична пријава УБОПОК-а која доказује и именује све актере политичке мафије и начин на који су опљачкали Суботицу. Исти документ доказује да је истина све што сам годинама износио у јавност и због чега сам био на удару и спреман за одстрел. На овај начин их желим натерати да се ова пријава процесуира и да се граду Суботици и држави врати њихова имовина. Ја вам више нисам потребан и само бих био на терету пријатеља, што не желим себи да допустим.

ПС: Молим вас да за Андреу Сигулински скупите 250 евра за кирију и режије које сам остао дужан због више силе. Ћао, пријатељи моји, Бранчи.

********

Попут некадашњех Чеха, Јана Палаха, Бранчи се жртвовао у име правде и истине и тиме је својим дубоко свесним чином саможртвовања ушо у вечну славу! Држава од тада није реаговала, а прошло је више од годину дана. То све значи оно што сада сви грађани Србије знају… ова држава нема проблем са мафијом, већ мафија управља овом државом, „правдом“ и неправдом, путем страначких кланова по принципу „поделе плена.“. Народ је издан и преварен од свих: од страначких лидера, од странака, синдиката, интелектуалаца. Оно мало интелектуалаца који су остали часни и поштени муче муку исто као и народ, плус медијски су блокирани.

Неки ће можда помислити да је Бранчијева жртва била узалудна, јер ништа се није променило, све је горе и горе. То тако изгледа сада, у великој смо апатији као народ и као грађани, само констатујемо поражавајућу и неподношљиву ситуацију. Но, треба рећи и ово, народ без неког вођства не може изнети промене, нигде у свету се то није десило, увек је неко предводио револуционарне промене, нека организација са часним и поштеним људима, нека одлучујућа личност. Кад се народ некако самоорганизује имамо следећу ситуацију (Видео прилог сам преузео са Славициног блога):

Српска полиција силом уклонила барикаде на Ибарској магистрали

Наравно, радници треба да се овако самоорганизује и боре за своја права, али где су сад ти „опозициони“ лидери и странке да ово подрже?
Где су ти такозвани милионски „независни“ синдикати и разне организације?

Дакле против нас су сви, и полиција, која је режимска, а не народна. Овај петооктобарски режим је опљачкао све, радници који протествују, јер не примају плате, бивају уклоњени, јер је тако одлучила влада Србије, а полиција то ревносно спровела. Наравно, полицајци ће рећи:

„Ми само радимо свој посао“.

Да, ви радите свој посао, али он није у функцији интереса грађана и народа, већ очувања овог репресивног и диктатрорског режима који је неолиберарним пљачкашким „реформама“ упропастио ову земљу и прети да је потпуно уништи. Наравно, и међу полицајцима има поштених људи… али шта је са њиховом савешћу, јер врло добро знају шта се догађа?

Овај мафијашки ланац којим смо оковани некад ће морати да пукне… и тада ће се десити промене.

Бранчијева жртва није узалудна, она ће бити водиља будућим бунтовницима који ће умети да организују народ на правилан начин, да би се донеле општенародне промене, а сви који су учествовали у упропашћавању Србије биће кривично изпроцесуирани!

Нашао сам на Ју Тјуб неке Бранчијеве наступе, погледајмо их…

Тако је говорио Бранимир Николић Бранчи 1:

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Други део, трећи део, четврти део, пети део.

%d bloggers like this: