Срби? Шта би са: „Сви за једног, један за све!“


Мој духовни брат и пријатељ, песник Драган Симовић, ускочио је да ми помогне око донација својим текстом на „Србском Журналу“:

Драган Симовић: Не могу бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих…
http://tinyurl.com/y9qo23gr

, јер од када сам објавио текст: „Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?ситуација ми се погоршала, будући да сам се разболео, и како време тече ствар је све озбиљнија, почео сам да добијам неке пулсације у глави, замарам се брзо након 20-ак минута лаганог ходања…, очи осећам као да су тешке кугле, и због тога слабо спавам, по 2-3 сата, а некад и не спавам целе ноћи, то ме све мало по мало исцрпљује, итд… итд…

Тачно знам да имам неке промене у мозгу, јер осећам те пулсације унутар мозга (делује ми као да је нека тиха упала, можда имам проблема са циркулацијом у мозгу, итд…) али неуролог није хтео да ми одобри скенирање, да би се видела ситуација са мозгом и дала права дијагноза, тако да сам препуштен самом себи, да се сналазим сам, како знам и умем, али пара понестаје….

Прати ме и малер због обољења, јер ступио сам у контакт са старешином манастира Црна Река код новог Пазара са намером да пређем у тај манастир да живим. У начелу он је пристао, али када сам му рекао да сам болестан, онда је пристао да дођем и да покушам да се прво излечим испод моштију Светог Петра Коришког, али имам проблем с парама, тако да је питање да ли ћу моћи и отићи до тог манастира који је од Бора удаљњен 274 км., јер са ово мало количине лове коју сада имам, издржаћу до краја септембра, јер треба платити дуговања за стан, а то ме највише „коље“.

Разочарали су ме неки људи које сам на блогу доста промовисао, и ту сам био међу првима који је почео још 2007. да их промовише, кад је било врло мало сајтова националног карактера-попут мог, а ради се о др Светозару Радишићу, Биљани Ђоровић (њен АТЛАНТИС сам први почео дa промовишем здушно, укупнп имам 53 разних чланака о њеним емисијама), затим о Бранку Драгашу, кога сам такође доста промовисао. Свима сам послао смс поруке на њихове мобилне телефоне, с молбом да ми помогну донацијом, али они ни да се јаве. Једино ме је обрадовао професор Велимир Абрамовић, који ми је брзо послао 10.000 динара као помоћ, и обрадовао ме.

Ко ИСТИНСКИ има душу и морал, он има! Увек то има…!

Вељо!
И званично:
Хвала ти!

Тек су крајем 2011. почели да ничу сајтови сличног мом, као што су „ФБР Репоертер“, „Србин Инфо“, итд…, с тим да они имају по 4-5 човека који раде око уређења сајта, а ја сам радио све сам. „Крвнички“ је то био посао, и сада плаћам високу цену, јер сам се разболео, али се не кајем, без обзора што сам разочаран…

Једанаест година постоји мој сајт, и током тог времена многи пратиоци мог блога су ме хвалили и јављали ми се на мејл да су одушевљени мојим сајтом, а сада ни да ме питају како сам у овим тешкоћама. Само је један мали број пратиоца мог блога ускочио да ме контактира, да ме пита како сам, да ме помогне донацијама, и из дијаспоре, и из Србије, и хвала им!

Био сам свестран, нисам писао само текстове који су се тицали србства и националног идентитета, већ и текстове који су се тицали науке, природе и екологије, живота у природи, о заштити здравља, итд… итд…

Да сам шиптар и да сам писаао 11 година за шиптарску ствар, сад би донацијама био осигуран барем за годину-две, док не оздравим и снађем се око егзистенције. Како ја то видим, срби су толико стара нација, пре бих рекао остарела нација, тако да су заборавили ко су, ко су њихови преци који си лили потоке крви зарад србства и опстанка будућих покољења и нације!! Због наших пожртвованих предака не би данас било ни данашњих срба, модерних технолошких зомбија (80%), осим мало броја срба који су освешћени (20%), али су неповезани, и нису на власти.

Пишем овако искрено шта ми је на души, јер ситуација са здрављем ће ми се погоршавати, па док могу да се јавно исповедим, да се исоведим.. Реших да оставим неки траг на интернету…

Ако неко жели да ме помогне донацијама, ево мог текућег рачуна у Интеса банци».

Прочитајте Драганов текст и ко жели да ме помогне донацијама нека ми се јави на мобилни (062/354 943), јер због здравствених проблема, сад правим по 6-7 дана паузе када не радим на компјутеру.

Живела Србија!!
Живело Србство…!!

Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?


Пре 11 година, тачније 20.марта 2007. године, отворио сам себи сајт илити блог с чланком „Феномен ЛЕМИНГА“, а ово ће по својој прилици бити задњи мој чланак, јер ме сустижу непремостиви егзистенцијални проблеми! Питање је шта ће све бити самном, и овај чланак ми је једина нада да ће ми неко помоћи, неко од поштоваоца мог рада, неком информацијом, предлогом, или конкретно.

У великој сам кризи…!

Поново ми се ближи ситуација када ћу 3-4 месеца бити потпуно без пара, односно без социјлне новчане помоћи (август, септембар, октобар и пола новембра 2018. год.), па ћу с тога у том периоду имати непремостиве тешкоће око плаћања дажбина за стан, тако да ако не нађем за тај критичан период 400€ онда егзистенцијално пропадам сигурно! Да би схватили суштину мојих проблема, прочитајте поново овај чланак», јер сам без посла и немам никаквих прихода.

Сви који би желели и могли да ме донирају са извесном свотом, све информације о томе су већ на доњем чланку:

Донације – Текући рачун
https://wp.me/p3KWp-7Mk

Наравно, знам да су донације само привремено решење, а нисам ни паразит који жели да живи од донација, али у потпуном сам очају и безнађу, и у великој сам тузи, јер немам никаквих прихода, сем социјалне помоћи од 5.200,00 динара на месечном нивоу која ми се исплаћује 9 месеци током годину дана, а ова тренутна транша иде од новембра 2017 до јула 2018. године.

Живот у манастиру

Да стекнем неку пензију је немогућа мисија, тако ми се скоцкало кроз живот. Одмах да кажем и то да овде у Бору (рођаци, пријатељи..) нема ко да ми икако помогне да премостим животне тешкоће, тако ми се и то скоцкало, па сам с тога донео одлуку да пређем да од септембра 2018. године живим у неком манастиру који би ме прихватио, да радим шта ми се каже за смештај и исхрану. Чуо сам од људи да је то могуће остварити, па бих замолио све оне који имају било какву опипљиву и конкретну информацију у том правцу да ми јаве ком манастиру да се обратим ради договора са старешином манастира.

Јако ми је тешко што овако пишем, али немам куд, јер сам у великим тешкоћама…!

Ако неко има конкретну информацију ком манастиру да се јавим, или да ми да неки свој предлог како да решим велике егзистенцијалне потешкоће, нека ми то јави на следеће контакте:

Јовановић Небојша:
тел. 030/428 249
моб. 062/354 943

Пријатељи…!

Ви, који ме знате преко интернета, јавите ми се ако имате неки свој сопствени предлог за мене…!

Манастир Нови Стјеник: Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ


У прошлом чланку» о манастиру Нови Стјеник», о зилотима Србије илити верницима Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ), објаснио сам целу проблематику, и у ствари смишљену негативну бруталну медијску пропаганду, према зилотима Србије и пре свега монахињама Новог Стјеника на челу са игуманијом Ефросинијом Николић», и уопште према зилотима, јер се и сам појам „зилот„, преноси ширим масама у искључиво негативном контексту (а све је супротно – реч „зилот“ у свом суштинско-духовном значењу, има позитиван контекст, верско-посвећенички), у смислу да су то некакви: „агресивни секташи“, „јеретици“, „отпадници од Православља и србства“, па чак се ишло и дотле са лажима, да наводно зилоти из манастира Нови Стјеник и верници СИПЦ, „припремају србску децу за рат“, да врше „војну обуку“ србске омладине у Светолазаревском Омладинском Православном Кампу» (СПОК) који се организује сваког лета у близини манастира и прелепе кучајске природе.

Наравно, да организатори СПОК-а не „припремају децу за рат“, то је доказала и борска полиција после увиђаја, што све детаљније можете сазнати из мог првог чланка о зилотима, јер се СПОК по ничему не разликује од класичних извиђачких кампова» широм Србије и света.

Ко је читао тај чланак, зна да се изградња манастира Нови Стјеник, као и сви објекти потребни за живот једног манастира, искључиво заснивала на донацијама верника, зилота са Свете Горе, итд… и разних обичних људи добротвора, тако да је сад то постао прави модеран манастир, који има своју сопствену водоводну мрежу сачињену од чисте изворске пијаће воде, леп конак, објекат за пријем гостију, баште, стоку, њиве где се узгаја храна на потпуно природан начин, без икаквих хемикалија, дакле све што треба да има један манстир да би се у њему одвијао нормалан самоодржив егзистенцијални живот, а о духовном брине Бог, иако на простору Кучаја зиме умеју да буду сурове. Да је манастир, и предео у коме је изграђен, прави мали Природни и Божји Рај, можете се уверити поново са доста нових фотографија у новом фото албуму на крају текста, а којих није било у претходном из претходног чланка.

Но, прави разлог мог чланка је да вам прикажем добротворан и несебичан рад самих монахиња, на помагању разним угроженим особама које им се саме обраћају, јер су одбачене и напуштене од свих, а највише им прилази и тражи помоћ наша омладина, те најосетљивије душе.

О свему томе ћете највише сазнати из чланка са манастирског блога» кога преносим.

**********************

Извор: Стјеничанка

Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ

И одговарајући Цар им рече:
Заиста, заиста вам кажем –
Ако не учинисте једноме од ове моје најмање браће
– Мени не учинисте! ( Мт. 25:40 )

Јужни Кучај

Јужни Кучај

Када је наше сестринство изабрало усамљени Кучај као место за манастир, очекивали смо да ћемо имати такође усамљени, испоснички живот у планини, служећи ближњима највише кроз молитву. Међутим, како су године пролазиле, Господ нам је слао многе болне и уморне душе од света, које су тражиле духовну утеху и прибежиште, а ми смо полако схватали да Он од нас, осим молитвеног, захтева и мало другачији вид помоћи, о чему ћемо говорити у наставку текста.

Гости Новостјеничког манастира су свих узраста и различитог порекла, али смо нарочито посећени од стране младих људи којима је потребна духовна и материјална помоћ. Можемо их сврстати у три групе, а то су углавном: они, који су током прошлих ратова у бившој Југославији изгубили своје домове, људи са Косова, из Хрватске или Босне; они који су напуштени од стране родитеља, или они који су стицајем околности доспели у разне невоље, развијајући се у проблематичне личности са лакшим облицима зависности од алкохола, дрога и сл. Стручно образовање у области психологије, рад са малолетним деликвентима и психички нестабилним личностима, нашој игуманији Ефросинији дају сигурност у решавању проблема које ови несретни људи износе пред њу, а још више вера у Господа и дугогодишњи опит у духовном животу. Ради искрене љубави ка ближњима и састрадалности са сваким човеком који јој прилази, Господ кроз њу делује на људе на различите начине, стављајући благи мелем на отворене ране њихових напаћених душа.

Верни помоћници

Верни помоћници

Поносни на манастирске плодове

Поносни на манастирске плодове

На путу до манастирске баште

На путу до манастирске баште

Са друге стране, сам живот у манастиру се показао као чудесно исцељујући. Много пута смо били сведоци како благодат Божија, нежно и тихо лечи и оздрављује људске душе, молитвама Светог Јована Крститеља Господњег, нашег небеског покровитеља. Без неког посебног „програма“ са наше стране, него просто живећи у манастиру чија је основа служење Богу и ближњима кроз молитву и послушање, многи су се природно приближили нашем Господу, односно искусили благодат блискости са Њим, по први пут у животу. Многе душе, које су доживљавале само патњу под суровим ударцима света, прибегле су манастиру као сигурној луци и уточишту, где уз искрену молитву Богу и Његовим Светитељима, налазе мир и спокој. Иако по својој спољашности прилично једноставан, монашки живот је по својој унутрашњости веома садржајан, уколико се наравно трудимо да радимо на својој духовности. Светски живот, проведен без имало сећања на Бога и вечни живот, нуди спољашње утехе али празнину духа, од чега Господ да нас сачува. Искусивши и један и други начин живота, неки од наших гостију постали су ревносни Хришћани, а неки од њих су се чак и одлучили за монаштво, што је нама наравно, причинило велику радост. Многи од њих су вративши се у свет, променили своје погледе и ставове у односу на живот, почели су да своје поступке мере Јеванђелским заповестима, схватајући смисао овог живота и ка њему стремећи. На жалост, има и оних који су стицајем несрећних околности, неспособни и за један и за други облик живота, и сву своју наду полажу на Господа да ће се Он бринути о њима. Уздајући се у помоћ Господњу, под будним надзором Игуманије мати Ефросиније трудимо се да им помогнемо колико је то у нашој моћи. Примера ради, ево једног доказа како благодат Божија делује на људе, из искуства наше матушке, која нам је испричала живот једног дечака, који је сада наш одани пријатељ:

Брат Ђурђевић Ненад

Брат Ђурђевић Ненад

„Интересантна је и дирљива прича о Ћурђевић Ненаду. Као студент Дефектологије, ја сам волонтирала са тенденцијом да ћу остати радити у „Дому за напуштену децу“ у браће Јерковића. Радила сам са групом најмлађе деце од 6 до 8. година. Организовала сам са још неколико пријатеља одласке по манастирима са децом и у Зоолошки врт, посете на ручкове које су пријатељи организовали разним поводима, а ја доводила децу код њих, понекад и србске славе, наравно, на које смо одлазили као увек радо виђени гости. Између осталог међу том децом је био и Ненад, не конкретно у мојој групи, али је био присутан повремено. Деца су долазила да ме посећују и у стари манастир „Стјеник“, када сам отишла да монахујем. После много година када сам ја већ у манастиру и постоји манастир „Утешитељево“, пре две године појављује се младић који се представља да је из дома за напуштену децу и прича се потпуно поклапа са мојим животом и све постаје јасно и њему и мени. Он ми је причао недавно да су ти периоди када смо ми долазили као студенти бавећи се са децом професионално, али и као хришћани пружајући им разне утехе, да су то биле једине светле тачке у њиховом тужном животу без и једног сунчаног зрака. Та деца су била остављена од родитеља и ма како да су ти родитељи били лоши и безосећајни за сопствену децу, та деца су их верно годинама чекала да дођу по њих, да их одведу дому њиховоме. И ма како да је он био јадан, тај дом је био њихов, и никада нису осуђивали своје очеве и мајке који су их оставили и заборавили. То су увек била злостављана деца, у свакоме смислу, од разних насилника, педофила и криминогених група које су их терали да краду, просе и проституишу се за интересе разних јадника са најнижег дна. Један из те претужне приче, који није имао шансу да доживи један спокојан дан без патње и ужаса, који је више био гладан него сит, јесте и Ненад Ђурђевић. Причу о његовом животу направила је једна од телевизија, не знам тачно како се зове, мислим да је “ ВИШЕ ОД ЖИВОТА“, Ненад Ђурђевић. Мајка му је такође смештена у старачки дом, иако није стара, има 56 година, пошто је подлегла немилосрдном злостављању мужа и покушала је себи да одузме живот, скочивши са Савскога моста и чудом преживела, али од тада се лечи и болује, и душом и телом.“

Tрпељиво подносећи ударце и патњу током читавог свог детињства, Ненаду је једина утеха била молитва Богу, у којој је налазио мир и спокој. Томе га је научила његова бака, још док је био сасвим мали. Касније, како је са годинама бивао све старији, све више се интересовао за веру Православну, одлазио у Цркву, почео да пева у Црквеном хору… Како је расла његова вера и побожност, тако је Господ њега све више упућивао на Истинско Православље, чији је он данас ревносан верник. Такође, његова мајка је захваљујући посетама мати игуманије и сестара, као и брижних свештеника, почела да води један црквени живот, редовно се исповедајући и причешћујући Светим Тајнама Христовим.

Брат Ненад је последња два лета провео у Новостјеничком манастиру, помажући нам у свим пословима, редовно посећујући сва Богослужења. Он каже да је то најлепши период који је имао у свом животу.

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Међутим, када наступи позна јесен, а хладне кише и прве пахуље пошаљу све наше драге госте својим кућама, брат Ненад је принуђен да се врати у „Дом за децу без родитељског старања“, будући да нема свој топли дом и породицу. Наши скромни услови у којима живимо, нарочито отежани у зимским месецима, нису решење за људе као што је Ненад. На првом месту, велику улогу игра у томе наша неприступачност које се људи плаше, нарочито у зимским месецима када је планина затворена због снега и великих сметова, како за оне који би желели да дођу, тако и за оне који би хтели да оду из ње. Снег се углавном отапа тек на прагу Васкрса, што је прилично дуг период без урбаног живота. Нису сви способни да издрже усамљеност у планини, што је сасвим разумљиво. Током зимских месеци, наш метох “Утешитељево“ у Раљи, близу Београда је једина утеха брату Ненаду и свима онима који траже Господа, где могу да присуствују редовним Богослужењима. Међутим, они се након тих пар сати проведених у Цркви, опет враћају својим животима, “ својим домовима“, у хладне установе препуне бола и патњи, јер другог избора немају. Непрестано се бринући за људе попут Ненада, који су ради преживљених траума постали неспособни да живе сами, желимо да им за почетак понудимо смештај на “Утешитељеву“, уколико будемо били у могућности да им обезбедимо најједноставнији тзв. контејнер за становање, који ће имати пар соба и купатило. Циљ је да и они осете нечију бригу и старање, нечију љубав, коју нису осетили током целог свог напаћеног живота, да и они буду део заједнице која их воли без икаквих услова.

Ко је у могућности да помогне ово велико дело милосрђа, може да пошаље донацију на рачун овде». Молимо вас да нас обавестите мејлом, уколико сте се одлучили на тај корак.

Контејнер - кућица за становање

Контејнер – кућица за становање

И за крај, желимо да поделимо са вама речи наше Игуманије, које нам често упућује, кад год разговарамо о тужним људским животима и нашом одговорношћу пред Богом за те невине Божије страдалнике :

„Морамо наћи довољно ширине и разумевања за људе са маргине, који страдају поред нас сасвим неприметно, не њиховом заслугом и вољом. Они су пред нашим очима и моле нас за један осмех и утешну реч коју смо призвани дати њима сви ми који заволесмо Христа. Јер пред Христом и они и ми смо једнаки, наше душе Господ испитује, не гледа на наш положај, углед, моћ, звање и имање…. убожјаци и болесни умом то јесу блажени нишчи духом који тихо живе међу нама…“

Нa спасење душе и улазак у Царство Небеско свима који могу да помогну, по нелажним Христовим речима – „блажени милостиви, јер ће бити помиловани!Амин, Боже дај!

**********************

Пре него што погледате нове фотографије манастира Нови Стјеник, из манастирског живота и околног простора, ко жели да новчано донира манастир, сви неопходни подаци могу се наћи овде», са манастирског блога и рубрике за донације. С друге стране, сви који су заинтересовани да из првца Бора крену до манастира, да обиђу монахиње, да се друже и разговарају са њима неко време, да помогну нешто ако могу… до манастира могу доћи, тако што ће кренути из Бора ка борском језеру (16-17 км.), и тик до самог језера, с леве стране главног пута, оштро скреће кривина ка природном богатсву и резервату Дубашница, па када се дође до самог краја асфалтираног пута, до манстира се иде још 18 км. макадамским путем. После пређених 15 км., скреће се до манастира, до кога имате још 3 км. сасвим солидног макадама.

Фото албум манастира Нови Стјеник

Деретић: Београд под уценом, Меркелова поднела три списка људи са власти који су покрали донације!


Деретић: Београд под уценом, Меркелова поднела 3 списка људи са власти који су покрали донације!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Са једне нишке телевизије у Емисији „Полигон – Политички ммагазин“ у којој је био Гост академик Јован И. Деретић извуко самко сам један битан детаљ који објашњава стрмоглаво „јуришање“ Тадићевог режима да све већим уступцима шиптарској страни, кроз тзв. „преговоре о техничким питањима“, њиховој такозваној „Републици Косово“ фактички да све прерогативе једне независне државе и тако фактички призна „реалност“, односно независност Косова.

Када је долазила у Београд, Ангела Меркел је поднела 3 списка људи са власти који су покрали паре од донација, повољних кредита и путем махинација из транзиције. Меркелова је у име Европске Уније тражила да се ти људи похапсе, да се те паре врате држави. Шаховским речником речено, Меркелова је људе из врха власти довела у шах-мат позицију, може се претпоставити како се налазе под страховитим уценама, и да не би добили мат и били судски гоњени од Европске Уније, они послушно испуњавају све захтеве да одцепљеном Косову дају све атрибуте државности и тако признају његову независност! У ту сврху треба да послуже најављњени преговори у Бриселу о интегрисаном управљању границом. Ако га Борислав Стефановић потпише то би био последњи чин издаје, фактичког признавања независности тзв. Републике Косово“.

Иначе, интегрисано управљање границом, је европски концепт међудржавног разграничења, како је то у медијима објаснио Слободан Самарџић из ДСС-а. Претходно је Борко Стефановић, како шиптари тврде, споразумом с краја јуна о слободи кретања, тзв. Републици Косово, већ дао атрибуте државности, јер ће Сби морати личне карте, возачке дозволе и пасоше да узимају из Приштине, као и таблице за аутомобиле. Рок да Срби с Космета замене своја садашња српска документа шиптарским је 1.јануар идуће.

Ако уз све ово већ потписано Борко у Бриселу потпише споразум о интегрисаном управљању границом, односно сада административним прелазима, то ће бити крај! Србија ће тим међудржавним разграничењем фактички и статусно признати независност Косова!

Једини спас да се то не деси је да косметски Срби на барикадама и даље остану, а да неко овде у централној Србији организује грађане, кад већ то „опозиција“ неће или не сме, да се покрене масовна иницијатива, петиција, да се прекину сви преговори са Пришптином, да се проблем са Косметом врати ономе ко је једини меродаван да то решава, Савет безбедености Уједињених Нација, јер по резолуцији 1244 једино су Уједињене Нације меродавне да решавају ситуацију на Космету. Брисел, Европска Уније, Еелекс, немају никакав мандат да решавају косметски проблемм.

%d bloggers like this: