Моја блогерска каријера је завршена. Збогом свима…


Моја блогерска каријера је завршена, не како сам ја хтео, већ како је то живот одредио. Мислио сам да ћу издржати и моћи да пишем и објављујем чланке до 20. марта 2017. године, када се навршава тачно 10 година од када сам отворио свој блог (сајт) на ВордПрес систему, па да тако уоквирим десетогодишњу каријеру свог списатељства, али преварих се, јер ми је 17-ог марта нагло позлило. Извуко сам се некако од тих повраћања и пролива, ситуација се сада стабилизовала и смирила, али ме забрињава један кратки, али знажни и болни грч у пределу бешика-простата (можда је и једно и друго у питању), али мало улево. Ништа није критично, али је за мене све ово озбиљно и врло упозоравајуће.

Наравно, ја сам крив за све, слутио сам да ово може да се деси, али све сам мислио и надао се: „издржаћу ја, јак ми је организам, јак ми је организам…“. Јесте, јак ти је организам, али све има своје границе. Све је ово због мојих очију, а посебно око ситуације са мојим левим оком, о чему сам раније нешто писао. Наиме, када се један орган много изпрефорсира и преоптерети, да би он како тако функционисао, његово преоптерећење преузимају други органи у организму, а пошто сам ја повадио готово све зубе и ставио вештачку вилицу, преоптерећење са очију прешло је у пределу бешике и простате, где сам у задњих 6-7 месци осећао извесну тензију и напетост, односно оптерећење, али… увек има једно „али“ које све поквари, а то је мој ум који ме је скоро здравствено сатро жељом за писањем, тако да…

Било како било, ово је крај моје блогерске каријере, јер сустижу ме и егзистенцијални проблеми, будући да сам на социјали и народној кухиње, извршитељи су ми за петама због неплаћених комуналија, тако да ми предстоји врло тешка и неизвесна борба за елементарни егзистенцијални опстанак, да повратим здравље…

Наравно прихватам све то, све је то живот, па нек ми буде шта треба.

Отворићу блог мало за коментаре, једно 7-8 дана, интернет ћу сигурно имати до 10. марта, можда и цео март, а после ћу преглеђивати пошту према могућностима у неком интернет кафеу…..

Ето, сад, после 10 година заиста посвећеног рада на писању, уз много жртви и одрицања, не знам шта да кажем, ваљда треба да се створи нека већа дистанца, али оно што сигурно могу да кажем је да сам дао целог себе, и више од тога! И не кајем се никако, само је требало да будем мало органозованији и самодисциплинованији.

Порука мојим читаоцима је, главни непријатељ човека је незнање. Зато, да би се образовали по питању разних истина: историјских, научних, духовних, о људској врсти, Планети Земљи, али заиста… почните да пратите Мидгард» групу на фејсбуку. Лажи на овој Планети су тако колосалне, тако да истини у очи неће моћи да погледају чак ни многи од оних који размишљају својом главом, чак и они морају да „конзумирају“ истину на кашичицу да би се како-тако полако усмеравали на путу истине, јер све је тако шокантно да се истина прихвати, када су лажи тако колосалних размерае, а истина изокренута наопачке. Напросто… треба времена за то, будући да превелика доза истине, тешко се „пије“ (може да буде и „отров“), већ мора да се пије кап по кап, чашица по чашица, док полако не уђе у метаблизам, док се не стври нови ум и свест. Међутим, само знање није довољно, оно јесте основа свега, али ако се не примењује и не ЖИВИ ОСВЕШЋЕНО у пракси, такво знање је само мртво слово на папиру.

Моја порука Србима је да само србин србина спашава, не чекајмо помоћ од руса, већ се сами требамо борити за свој свеколики бољитак, ако нам руси помогну добро је, али не може рус бити већи србин од србина. Угледајмо се на своје славне претке, на делу, и ето нам бољитка. Како ће Путин помоћи нама, кад не помаже ни својим русима у Домбасу, јер руски цивили тамо највише гину за време „примирја“ од бомбардовања украјинаца који се не упозоравају да крше примирје. Али зато кад руси у Домбасу узврате и крену у контранапад, онда се по савету безбедбости УН-а (читај амери) „крши“ примирје. Сценарио је добро извежбан у рату у Босни када су у питању били муслимани и Срби.

Друго, не уздајте се срби у тзв. Трампа-србина. Какав бре Трамп, он је само вешта превара и режија холивудских мајстора илузија, заборавили сте где се налази Холивуд. Трамп је само предах, да се амери консолидују на унутрашњем плану, до коначног обрачуна са русима, а дотле ће дипломатским вештинама да гурају русе да „крваре“ на жариштима које су отворили у Украјини, Сирији, а можда им отворе још неко. Ајде да разумем режимске ботове да пишу бајке о Трампу и србима: „Трамп враћа Србима Косово!“, али прегршт је разноразниох патриота „аналитичара“ који само своје пусте жеље пројектује ка Трампу, да ће тобоже помоћи Србима, да је он некакав чак пријатељ с Путином, и гле чуда, тај „руски“ човек је скоро тражио да руси треба да врате Крим Украјини. Хоће, да вратиће, али кад амери врате мексиканцима Тексас и пола Америке Индијанцима. Сећам се исто је лудило било и са Обамом када је дошао на место предсеедника САД, као он ће „с*ебати нови светски поредак“, чак ће имати и „помоћ ванземаљаца“ у томе, а био је гори од свог претходника. Исто ће бити и са Трампом…

Срби, тешка времена долазе, доћи ће још до веће социјалне катастрофе по целој Србији, и ко зна шта још споља, јер нису нас домаћи квислинзи на власти свих боја за џабе разоружали, чак су и програсили да „Србија нема непријатеља!??“. Све је ово врло озбиљно и опасно, тако да ако се како-тако не организјемо као нација, бићемо лак плен непријатеља који нису далеко, у нашем окружењу су, то сви знамо, и сви се ра разлику од нас наоружавају…

Запамтите, само народ који чини спој предака, садашњих поколења и будућих… може опстати као народ, као нација, у противном… све ће се нације распршити у скуп појединаца чинећи аморфну зомбирану грађанштину, која ће ропство сматрати „слободом“ и „живеће“ у компензативним виртуелним ИТ и ТВ световима, ван сваке стварности и реалности.

Србе може само национализам спасити и мудра нацонална политика вођена од праве патриотске елите, коју срећом имамо око 5% у интелектуалним круговима, само их треба довести на власт, а осталих 95% откорењених анационалних интелектуалаца је најтежи шљам којег су срби икада, али заиста икада имали у својој историји…!!!

Радује ме да примећујем да се уочава одређени слој србске омладине са јаком националном свешћу и идентитетом (образује се и нформишу преко интернета), и у некој од тих будућих генерација видим спас за Србе, само је питање коју ћемо цену платити до тада. Један одабран, мањи али значајан број младих срба све више увиђа да је копирање свега што долази са запада чист бесмисао и идиотизам, јер ма колико добро копирао нешто, копија је само копија, а не оригинал, запамтите то!

И зато срби, србска омладино, будите оригинални, будите оно што јесте, Срби! Поносите се својим Славним Прецима и угледајте се на њих делима! Не мислите само на себе, већ и на своја будућа поколења! Поносите се својом националном културом, својом славном историјом, својим славним војсковођама, својом слободарском свешћу, задојите се њоме!

Живела Србија…!!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Владан Вучковић Паја – Планет X (Пут ка Сунцу)

Извор:
http://www.vladanvuckovic.info/

Лазарев кањон – Непроцењиво природно благо Србије!


Источна Србија обилује природним лепотама, али као драгуљ и бисер издваја се и штрчи Лазарев кањон. Трагајући на интернету за матерјалом о Лазаревом кањону, пронашао сам видео прилоге Драгане Атанасијевић са ТВ „Палме“ која је у својој емисији „Оаза“ на најлепши начин, и веома стручно, путем документарног филма у трајање од 1 сата и 42 минута, представила лепоте Лазаревог кањона и његов значај. Ради што боље спознаје о Лазаревом кањону, Гордана је у емисији довела Божидара Васиљевића из Завода за заштиту Природе Србије, као вођу студије о Лазаревом кањону, такође и Братислава Грубача, биолога из Завода за заштиту природе Србије који је са њом био на терену, кад је снимана емисија. Емисија је на ТВ Палми емитована у више наставакаја, међутим, на Ју Тјубу емисије су спојенеи у један скоро двосатни документарни филм.

Лазарев кањон – Оаза 2000.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Документарац је заиста изванредан, то је и једна од ретких, али најозбиљнијих студијско-медијских презентација Лазаревог кањона, тог непроцењивог природног блага којег поседује Србија! То је све врло савесно, стручно и детаљно обрадила и представила у својој емисији ТВ „Оаза“, Драгана Атанасијевић која је такође велики љубитељ природних лепота, а посебно Лазаревог кањона, ево пшта каже о њему, то сам прекопирао (текст испод Ју Тјубе прилога) са једног краћег њеног видео прилога о Лазаревом кањону:

Гордана Атанасијевић о Лазаревом кањону:

„Не, није несавладив, али вам се неће нудити; ни екстреман да у њему можете вежбати своју техничку оспособљеност; нити ће вам се лако отворити кријући бројне препреке, па ипак није ни полигон за утврђивање кондиције. Па у чему је онда чар? У њему самом таквом какав јесте, на месту где је настајао и начину како се то одвијало. Оно што данас видимо, само су трагови сила које су га стварале, а оне и данас живо говоре кроз стене и несташне воде тајновитих токова…

Има и већих, и дубљих, и екстремнијих… али само је један ЛАЗАРЕВ КАЊОН. А оно што њега чини лепим, помера појмове те категорије, јер је пред вама лепота, која није једноставна и кокетна, већ сага о природном стварању, која задивљује и посматрача оставља без речи; лепота коју најпре морате открити, докучити, дорасти јој… И што сте дубље у њему, то је он дубље у вама. Ушушкан дивљом природом са свих страна, Лазарев кањон је савршен предео за најинтимнији додир с природом и сопственим бићем и то је ОНО чиме почиње да вас плени, али и не пушта из свог загрљаја. Даље вас воде осећања, јер ћете му се стално враћати, а он ће вам се све више отварати, док најзад не схватите да сте на неки чудан начин ту сигурни, да вам припадају те сурове, а лепе стене, баш колико и ви њима.“

Мало људи зна да је биљна разноврсност Лазаревог кањона 1 ипо пута већа од оне коју имају национални паркови „Копаоник“, „Ђердап“ и „Шар планина“, и чак 5 пута већа од биљне разноврсности Србије. Од леденог доба Лазарев кањон је сачувао 36 врста биљака, као и прелеп цвет Србска Рамонда (Рамонда Сербика) и много тога још је наш Лаза сачувао од уништења проузрокованог леденим добом, што ћете сазнати ако погледате цео документарац.

Ramonda serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

Ramonda Serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

На само неколико километара од Лазаревог кањона налази се манастир „Нови Стјеник.

Нажалост, поред непроцењивих лепота кањона, при крају прилога видећете снимке (тај део почиње од: 01:23:26) стравичне недозвољене сече једног дела шуме на простору којег обухвата Лазарев кањон, који је под заштитом државе, и било каква сеча шуме на том простору строго је забрањена и кажњива! Поготову сеча у већем обиму, што снимци показују. То је знак да овај злочин према Лазаревом кањону, није могао бити спроведен, а да неко из „ЈП Србија Шуме“ није био корумпиран и то прећутно дозволио!

Један мештанин из Злота је о томе причао. Међутим, желео је да буде анониман, да не би изгубио посао, јер не види му се лик, чује се само глас који је указивао на то да се та сеча морала снимити кришом (то су снимци из 2004. године, снимци гомиле већ насечених стабала шуме наређана поред макадамског пута, стабла која су стара по 100 и више година!), јер су их криминалци јурили, пазећи да ови не сниме њихово недело, чак је мештанин и напомињао, да је ризиковано да им се пише и пријава?!

За фото албум Лазаревог кањона, Лазареве пећине и пећине „Верњикице„, користио сам, уз његову дозволу, феноменалне фотографије Владимирa из Новог Сада, великог заљубљебика у природне лепоте, с којим сам се и упознао преко интернета. На свом „Панорамио“ профилу, поставио је скоро 5500 изузетно квалитетних фотографија разноразних природних лепота, из свих места где је био, а био је свуда по Србији и околним државама: Црна Гора, Бугарска, итд …

Ако су вам потребни неки свети или консултације око обиласка и боравка на разним локацијама природних лепота у Србији, слободно се обратите Владимиру преко његовог фејсбук профила.

Штета што је Панорамио престао са радом 4. новембра 2016., јер су заиста пружали максимално добре услуге. Приступ фотографијама ће и даље бити могућ наредних годину дана, до 04.11.2017., но корисници неће моћи да постављају нове фотографије, али имају времена од годину дана да своје фотке пребаце на неком другом сајту, могу их копирати на Google Album Archive, па одатле да их пребаце на Google Photos или на неком другом сајту. Препоручујем Владимиру да пређе на Flickr јер у бесплатној верзији може да поставља фотографије до 1 терабајта.

Фото албум Лазаревог кањона, околине и оближњих пећина

Објављено у Екологија, Природа, Опстанак. Ознаке: , , , , , , , , , , . Коментари су искључени на Лазарев кањон – Непроцењиво природно благо Србије!

Презентација Зорана Станимировића у Бору о реализацији пројекта еко насеља „Марков поток“


У среду 01.јула 2015. Зоран Станимировић ће у просторијама техничке школе у Бору одржати презентацију свог пројекта реализације еко насеља „Марков поток„, које се налази недалеко од Зорановог села Оснић код Бољевца, а све је на бази пермакултуре. Презентација ће почети у 18.00. Уводно предавање у вези овог пројекта можете погледати овде, док ће на овој презентацији Зоран говорити о конкретним детаљима и плановима изградње еко заједноце „Марков поток“. Презентација је бесплатна, свако је добродошао из Бора и околине, а и шире, и пожељно је да на њој дођу заиста они који су озбиљно заинтересовани да са речи пређу на дела, јер речи је и превише, „гушимо“ се од њих, а дела је веома мало.

Време је за дела, јер живот нас неће чекати довека, а и иначе све је у свету почело да се закувава и ври. Једини спас је самоорганизовање и акција, а не чекање да за нас неко други реши наше проблеме, не теорија и причам ти причу. У августу ове године планира се изградња прве куће од природног матерјала у Марковом потоку, она ће бити смештајни објект за све оне који ће хтети да се прикључе заједници.

Да вас подсетим, Зоран Станимировић је пермакултурни дизајнер, а по струци је електро инжењер. Локација будућег еко наеља налази се код Зорановог села Оснић које припада општини Бољевац, недалеко од Бора. За сад је купљено 30 хектара земље на којој ће се простирати Марков поток. Суштина оваквих пројеката живота у природи и природним насеобинама је: живети у складу са природом и природним законитостима, хранити се органском незагађеном храном (користе се аутохтона семена воћака, биљака, поврћа, житарица итд…), живети у здравој незагађеној средини, чувати природу, шуме, реке, потоке и језера од загађења, бринути о животињама, а што се тиче човека, градити здраве међуљудске односе на принципима разумевања и љубави, бити хуман, солидаран, схватити различитост и оригиналност код других, и прихвати ти је као неприкосновено такву, а уједно изграђивати колетктиван дух заједништва и припадности заједници на заједничким ширим и дубљим тачкама које нас спајају и повезују. Јер, на крају крајева, доле у дубини, на самом почетку свега, сви смо ми једно, сокове живота добили смо од заједничког и истог корена, али смо биљке и воћке различите, што даје лепоту, раздраганости и смисао живота, те предивне и несагледиве животне авантуре.

Да би живот био функционалан, жив и могућ као такав, мора бити различитости, иначе би „живот“ био само роботизовано мртвило.

Највећа штеточина у природи је човек, највећи помагач природи да буде природна је такође човек, ствар је у томе, на којој ће страни све превагнути. Ако човек помогне природи, помоћи ће и себи, ако човек уништи природу, уништиће и себе, то је јасно као дан. Да би човек помогао себи и природи, да би опстао, треба бити све више свеснији и духовнији, свеснији, свеснији… живети свесније у сваком погледу и домену.

Све већа свестност, доноси нам све мању несвесност, а све више пажње, разумевања, мира, солидарности, саосећања и Љубави…!

Марков поток

%d bloggers like this: