Предавање Николе Тесле о светлости и другим појавама високе фреквенције (1893.)


Предавање, нашег и светског генија, Николе Тесле о светлости и другим појавама високе фреквенције одржано је у Франклиновом институту у Филаделфији, 24 фебруара 1893. у Националном удружењу за електрично осветљење у Ст. Луису 1. марта 1893. године. То предавање објављено је у америчким часописима „Journal of Franklin Institute“, Philadelphija, Jula 1893. и „National Electrical Light Association Proceadings“, St. Luis, 1893. Касније је код нас то предавање преведене и публиковано у књизи „Никола Тесла – Предавања“ коју је издао завод за уџбенике и наставна средства из Београда 2006, 167 – 233

Предавање Николе Тесле о светлости и другим појавама високе фреквенције (1893.)

Скини књигу»

Српски геније: Теодора фон Бург – Таленат и рад су кључ!


Са мајком нашег бисера и генија Теодора, Магдом Бузуровић (девојачко презиме), био сам у истом разреду у основној школи „Трећи Октобар“ у Бору. Кад се сетим тог безбрижног и лепршавог времена, сетим се и њеног оца, Бранка Бузуровића – „Бузура„, који нам је предавао физичко васпитање. Сви га се ми из те генерације радо сећамо када причамо о том времену, о разним дечачким враголијама, несташлуцима и догодовштинама. 🙂 Нека је жив и здрав наш „Бузур“ како смо га сви звали.

На овом форуму» Магда објашњава (форумско корисничко име јој је „Realm„) своју ситуацију са Теодором, кроз шта све пролазе, као и како се као родитељ и друштво опходити са супер талентованом децом. Магди и њеном сину желим максимално све најлепше и најуспешније!

Теодору желим да буде упоран, истрајан и посвећен свом путу генија, нек његова генијалност процвета пуним цватом и потенцијалом којег поседује! Да, наравно, као и сваки геније, и Теодоров пут није лак због неразумевања средине и медиокритекске идеологије која се фино и дуго „негује“ у Србији. Но, ако је Теодор посвећен у потпуности свом путу, и Космос ће му помоћи, Бог..!

Нека му увек на уму буде живот и дело нашег непревазиђеног генија, Николе Тесле.

Погледајмо сад један симпатичан видео клип, где Теодор сам прича о себи…

МОНДО – Дечко вредан пажње

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А сада следи текст из штампе…

Таленат и рад су кључ

Извор: Политика Онлајн

Статистички биланс успеха Теодора фон Бурга: сто тринаест такмичења из математике – сто тридесет и две награде, тридесет међународних такмичења – четрдесет и девет награда, осамдесет три локална турнира – толико трофеја.

Замишљени геније: Теодор фон Бург… Тео, какога зову добри другари, прегурао је најгоре. Али, требало је издржати: за шест година, због притисака и малтретирања у којем су учешћа узели ученици али и неки наставници, морао је да промени чак четири београдске школе. А он сам лаконски нам каже да свако нађе свој разлог за мржњу и да осећај мучнине није било лако превазићи, без обзира на труд,јер је тешко поднети ситуацију у којој су сви против вас. А онда додаје нешто што звучи као прости математички принцип: „Однос масе према појединцу је непроменљив“.

Ђаку који се истиче знацима генијалности, па још из масовно омражене математике, а нарочито ако похађа неку српску основну школу, најпотребније су брзе ноге. Годило би му и да има ревносно школско обезбеђење које ће га допратити до куће, а не би му шкодило да тренира источњачке борилачке вештине, рецимо теквондо или кунг-фу. А увече, пред спавање, могао би да се теши подвизима јунака епско-фантастичне прозе, у делима Роберта Џордана, на пример.

Све ове технике опстајања међу медиокритетима и завидницима, жељнимда скрешу сваког ко штрчи, морао је да користи и Теодор фон Бург, осамнаестогодишњи младић из Београда, најбољи ђак престоничке Математичке гимназије и један од неколико највећих младих математичких умова на свету.

Древни муслимански филозофи глумили су припростеда их светина не бизгазила. Писац Момо Капор говорио је да „крдо“ око суперталентованих појединаца брзо нањуши ту изузетност и да ови, „различити“, прибегавају мимикрији да их руља не би ликвидирала. Уосталом, најубитачнији и најјезгровитији је био Његош: „Пучина (маса, светина) је стока једна грдна“!

Тео, какога зову добри другари, прегурао је најгоре. Али, требало је издржати: за шест година, због притисака и малтретирања у којем су учешћа узели ученици али и неки наставници, морао је да промени чак четири београдске школе. А он сам лаконски нам каже да свако нађе свој разлог за мржњу и да осећај мучнине није било лако превазићи, без обзира на труд,јер је тешко поднети ситуацију у којој су сви против вас. А онда додаје нешто што звучи као прости математички принцип: „Однос масе према појединцу је непроменљив“.

Статистички биланс Теодорових успеха на математичким турнирима, вишебојима и олимпијадама је колосалан: као учесник сто тринаест такмичења освојио је стотину тридесет и две награде. На тридесет међународних такмичења освојио је четрдесет и девет награда, а на осамдесет три локална турнира добио је исто толико трофеја.

Теова мајка Магда фон Бург, рођена Бузуровић, професорка енглеског језика, отишла је, фебруара 1992. године, у Книн, где је била преводилац у мисији Међународног комитета Црвеног крста. Тамо се зближила с Беатом фон Бургом, делегатом швајцарског Црвеног крста, с којим ће добила сина Теодора, којег је родила у Београду.

Госпођа Магда нас уверава да је Теов блистави таленат за математику само једна страна приче и да је упорни, свакодневни рад, још од Теове треће године, кључ његових успеха. Већ са седам година млади Фон Бург је решавао задатке намењене ђацима четвртог разреда основне школе, али мајка Магда, његов дотадашњи учитељ,схватила је да дете не може даље да напредује без приватних професора. Породица је морала сама да се сналази јер се државне касе, намењене за овакве случајеве, држе „генерацијског реда“ и не дају финансијску потпору пре другог или трећег разреда средње школе. Такви су услови код Министарства науке и града Београда. Ипак, прва, једнократна финансијска стимулација стигла је од Фонда за таленте при Министарству за омладину и спорт

Наша саговорница, на основу свог искуства, сматра да однос државе према суперталентованој деци треба редефинисати,односно да новчане појединачне награде морају бити симболичне а да већину тих пара треба уложити у додатни рад ђака с квалитетним професорима.

Теодорова мајка, у улози његовог професора и педагога, повукла је изузетан потез: није дозволила да њен син уђе у режим такозване акцелерације (прескакања разреда) јер такво „напредовање“, по правилу, разорно делује на социјални и емотивни развој детета.

Теодор фон Бург следеће године завршава гимназију и одлази на студије у иностранство. Велика препрека његовом и повратку њему сличних, у Србију, каже нам, јесте овдашњи непотизам и партијско збрињавање кадрова. Планира да се упише на неки од европских универзитета због тога што су европске основне студије квалитетније од америчких, али и због блискијег менталитета и начина живота. Каже да има већи афинитет према примењеној математици, додајући: „Чиста математика, на неки начин, не бави се овим светом и то ме одбија. Не желим да завршим у неком свом, малом, изолованом свету“.

На „вечној“ листи најуспешнијих такмичара најпрестижније, Међународне математичке олимпијаде, која се одржава већ педесет две године, Теодор заузима шесто место с три златне, једном сребрном и једном бронзаном медаљом. А на првом месту је његова нова пријатељица, Лиза Зауерман из Немачке,коју догодине наш јунак лако може да престигне. Јер, Лиза је испала из конкуренције (такмичари морају имати мање од двадесет година), а ако би Теодор, на следећој олимпијади која ће се одржати у Мар дел Плати, у Аргентини, освојио злато био би најбољи светски математичар свих времена у поменутом узрасту.

Теодор је већ гостовао код Лизе Зауерман и њене математичке дружине, на Универзитету у Бону, и био је одушевљен својим новим пријатељима који су га очарали скромношћу и жељом да му помогну у сваком погледу.

Милан Четник
објављено: 14.11.2011.

Велимир Абрамовић: Буђење Тесле у Београду је почело


Разговор водила: Биљана Ђоровић

Велимир Абрамовић, оснивач приватне философске школе “Институт за Науку о Времену”, докторирао је на тему: “Проблем непрекидности у природној философији Лајбница и Бошковића”. Као професор радио је на катедри “Теорије филма” на Универзитету уметности у Београду као и “Концепције Времена, Простора и Материје у философији и природним наукама” у Центру за мултидисциплинарне студије, Универзитета у Београду. Од 2004. до 2007. био је декан факултета “Академија уметности” у Београду; од 2003. уредник је научног и философског часописа „Delphis“ из Москве; оснивач је и главни уредник научно-философског часописа “Теслиана” а од 2004. стални је члан Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара на Државном универзитету Ломоносову у Москви. Пре две године објавио је монографију о Николи Тесли “Светлост која се никада не гаси”, у издању Православне речи из Новог Сада.

У овом тренутку настојим да образујем „Институт за космологију и науку о времену – Никола Тесла“, како бих се и ја сам тиме бавио интензивно и то експериментално, заједно са пријатељима, са којима већ годинама радим…. Буђење Тесле у Београду је почело. Ви који читате, пошаљите нам у Јоносферу и ваш светлосни зрак душевне подршке.

У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког Семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, крајем октобра месеца ове године предвиђено је да професор Велимир Абрамовић одржи предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална Теорија релативности.

Професор Велимир Абрамовић је недавно изнео информацију да се пројекат у ЦЕРН-у налази пред колапсом који ће до пролећа бити сакривен од јавности.

Како смо недавно захваљујући вама сазнали, пројекат у ЦЕРН – у одустао је од портаге за Хигсовим бозоном И од суперсиметрије. Ова информација од великог значаја неће бити објављена до пролећа следеће године. Реците нам како ви видите смисао и значај пројекта у ЦЕРН – у и разлоге његовог краха?

С обрзиром да научни комитет који управља ЦЕРН-ом броји преко 300 чланова, а уже тело које планира рад сударача протона преко 100 научника, сасвим је јасно да у том самоуправно организованом, веома сложеном, изузетно скупом и неефикасном систему управљања никаве праве науке не може бити. У ЦЕРНУ нема праве научне памети, него је она замењена софистицираном научном политиком. Не постоји колективни креативни чин, већ само индивидуални, јер само психа појединца може да ради као пријемник космолошких закона независан од општег образовања и универзитетских обичаја неке средине у којој живи геније осамостаљеног ума.

У ЦЕРН-у се паралелно раде три пројекта, потрага за Хиггсовим Бозоном, наводном градивном јединицом наводне Тамне материје, непримерено названим „Божја честица“, затим се проверава стандардни модел елементарне грађе опште материје, који је недавно дефинитивно нарушен мерењем надсветлосне брзине једне врсте неутрина. И најзад је у игри трећи пројекат, генератор муонске плазме, који треба да резултира великим сударачем муона, честица које су, како се верује, чисте енергетске лоптице, без икакве унутрашње структуре.
С обрзиром да научни комитет који управља ЦЕРН-ом броји преко 300 чланова, а уже тело које планира рад сударача протона преко 100 научника, сасвим је јасно да у том самоуправно организованом, веома сложеном, изузетно скупом и неефикасном систему управљања никаве праве науке не може бити. У ЦЕРНУ нема праве научне памети, него је она замењена софистицираном научном политиком. Не постоји колективни креативни чин, већ само индивидуални, јер само психа појединца може да ради као пријемник космолошких закона независан од општег образовања и универзитетских обичаја неке средине у којој живи геније осамостаљеног ума.

Кажете да у ЦЕРН-у ради систем произвођења сензационалних научних вести који служи ублажавању немоћи науке пред правим проблемима нуклеарне физике. Каква је аргументација на коју се позивате?

Да, управо тако. На пример, када су се недавно истопила језгра три реактора у Фукушими, одговор научника из ЦЕРН-а није био да хитно седну у авион, оду у Фукушиму, угасе језгро и деконтаминирају реакторе, јер они појма немају како то да ураде. Уместо тога пустили су јапанске ватрогасце камиказе да гасе реактор шмрковима морске воде. Да би скренули пажњу јавности са своје потпуне немоћи да одговоре на реалне захтеве, научни политичари из ЦЕРН-а објавили су вест да су произвели анти-водоник и да ће га ускоро моћи одржавати невероватних 15 минута, како би проучили разлоге зашто у Космосу антиматерије и материје нема подједнако, него је антиматерија тако ретка, и ако је у почетку великог праска, којим је, по ЦЕРН-у, наводно створен Космос, и једне и друге материје морало да буде у истим количинама. Ово је само један пример како се брани буџет од 20 милијарди евра, који далеко мање унапређује науку, него што су то, на пример, готово бесплатно учинили Галилеј и Њутн. Шта је радио Галилеј да би открио да слободни пад тела не зависи од масе, један од најважнијих закона Физике? Он је пуштао лоптице низ дрвене канале и бацао камен у вис, што све заједно није коштало готово ништа. Њутн је на вашару купио стаклену призму којом су се играла деца. Исто као и деца, гледајући разне боје, кад се призма окреће према Сунцу, Њутн је открио законе геометријске оптике и урадио теорију боја.

Али је тада у науци на делу био ум, а не фондови и вишак образовања, непотребно и нетачно а компликовано симболичко знање. Физичари су лажно свештенство нашег доба које је изградило космолошку схоластику налик на средњевековну теологију. Али свему томе долази крај. Велики је број експеримената непокривених теоријом, а расте број невероватно угледних теорија које ничим не могу да се потврде. Погледајте само овогодишњу Нобелову награду за Физику додељену за откриће убрзаног ширења свемира које ће свет довести до потпуног хлађења, до смрти васионе. Та представа о ширењу космоса је потпуно нетачна: Ако бих стао на београдски трг Славију и гледао како од мене одлазе сви аутомобили у свих седам улица, треба ли да тврдим да се шири Београд? Такође, ако се Космос шири, да ли то такође значи да један метар простора постаје два метра? На ово друго, један пријатељ, окорели физичар,одговорио ми је да се шири и еталон мере, а не само простор, па све то не може да се утврди другачије него само у једначинама. Онда сам схватио како савремена физика користи математику за метафоричке описе, а не за физичку интерпретацију математичких операција и објеката, како је то тражено у Питагорејству, како би се успоставила фундаментална веза математике са реалним светом.

Које пројекте ЦЕРН обуставља? Од кога потиче информација о њиховом обустављању?

Kада су се недавно истопила језгра три реактора у Фукушими, одговор научника из ЦЕРН-а није био да хитно седну у авион, оду у Фукушиму, угасе језгро и деконтаминирају реакторе, јер они појма немају како то да ураде. Уместо тога пустили су јапанске ватрогасце камиказе да гасе реактор шмрковима морске воде.

Укратко, ЦЕРН је одлучио да обустави пројекте Хиггсовог Бозона (Божја честица) и трагања за Суперсиметријом елементарних честица и оставио само пројекат Муонске плазме (класична плазма настаје када електроне одвојимо од атомског језгра, али освајање технике муонске плазме треба да омогући креирање такозване тешке масе директно из енергије).

Омасовљење фундаменталних истраживања које врши ЦЕРН у суштини уназађују науку. Моја унутрашња информација из ЦЕРН-а потиче од једног турског физичара који од почетка сумња у церновске теорије, иако је тамо запослен, и залаже се, још увек тајно, само у себи, за промену парадигме у правцу проучавања Теслине Етарске технологије, која је у Теслином архиву поткрепљена његовим многим експериментима, који разрешавају главне проблеме науке и технологије нашег планетарног друштва, као што је, на пример, заустављање радиоактивног распада радијума и изотопа урана (детаљно описан Теслин експеримент) или распростирање електромагнетских таласа кроз природне средине бесконачном брзином (Не-Херцијански таласи) или производња гигантских модела електрона, протона и неутрона, односно читавих атома техником којом природа производи лоптасте муње после великих олуја.

Наивност свих наведених церновских истраживања, очигледна је када се упореди са Теслиним резултатима описаним у његовом научном архиву који је још непроучен, а садржи око 60.000 научних докумената једне потпуно нове физике.

У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког Семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, предвиђено је да за десетак дана одржите предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална Теорија релативности. Ово је већ друго ваше предавање на Ломоносову. Прво је одрзано 2003, такође у октобру, под насловом „Увод у онтологију времена“. То је уједно било и прво предавање на Ломоносову икада одржано на српском језику, уз превод.

Укратко, професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио је да не види никакву грешку у мојим рачунима и да би учесници семинара волели да чују моје излагање уживо. Узгред буди истакнуто да се ни један велики универзитет у Свету не бави посебно темом времена, осим Ломоносова, јер у западњачкој Физици природа времена још увек није препозната као проблем који је неопходно разрешити.

Написао сам следеће писмо шефу катедре за Екологију и стручњаку за математичко моделовање екосистема, Александру Петровичу Левичу:

Не замерите ми на овом личном обраћању, које служи као позив на предавање.
105 година прошло је од објављивања Ајнштајнове Електродинамике тела у кретању (Специјалне теорије релативитета), у немачком часопису Annalen der Physic. За све то време ова теорија није се ни мало развила, нити је из ње проистекла технологија контроле времена у физичким и биолошким системима и процесима. Другим речима, никада није постојао нити постоји било какав релативистички инжењеринг на основу Ајнштајновог схватања времена као чисте релације, односно на основу његове дефиниције симултаности, као и на основу главног физичког закључка Специјалне теорије релативности о асинхроности покретних и непокретних физичких система, (дилатација времена узрокована кретањем). Примера ради, у чувеном парадоксу близанаца Ајнштајн обећава физичку бесмртност човеку који ће у ракети путовати брзином светлости, тврдећи да такав путник неће старити, али да се неће ни подмлађивати, јер темпорални рачуни показују да путовање у прошлост није могуће.

Ваши закључци довели су вас до тврдње да Специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика, еквилибристике, која након што се разобручи губи своју моћ која се до тада доима као натприродна.

Али, пре него што сам се упустио у анализу заиста никоме јасног Ајнштајна, упитао сам се: Ко сам ја ? Философ чији основни духовни интерес је дефинисање времена, онтолошки, математички и физички. Радим на томе преко две деценије и спремам се да резултате ускоро објавим у књизи Основе науке о времену. То је прави разлог зашто сам у Специјалној теорији релативности покушао да пронађем идеју за конструисање практичног инструмента којим се може утицати на време, или бар за идеју за експерименте са физичким временом. У томе нисам успео, али сам успео у нечем другом: да ту теорију најзад схватим. Било је то и моје велико разочарање: реч је о кружном доказу заснованом на згодно изабраној Гаусовој модуларној аритметици. Када сам најзад освестио о чему се ради, закључио сам: Специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика. И као што знамо, сваки разоткривени трик нема у себи више ничега натприродног. Исто тако, ко заиста схвати теорију релативности, одмах ће увидети разлоге да се она обори. И зато, усуђујем се да кажем, да ће свако ко буде присуствовао мом предавању учинити част свом интелекту и суштински разумети Ајнштајнову до сада свакоме нејасну релативност времена.

С дубоким поштовањем и пријатељски, али не на уштрб истине, насловио сам предавање: Објашњење Ајнштајнове математичке методе и обарање физичких закључака Специјалне теорије релативности. Зашто? Ајнштајн тврди погрешан концепт садашњости, по коме ‚‚свака тачка простора има своје време‚‚ што је у сукобу и са искуством и са разумом: да је тако како каже Ајнштајн, границе просторних димензија биле би неистовремене, на пример крајеви неке дужине, па простор какав видимо, а тиме и читав Свет, не би могли уопште да постоје.

Како је професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио на ваш предлог?

Укратко, професорски тим Темпоролошког семинара на Ломоносову одговорио је да не види никакву грешку у мојим рачунима и да би учесници семинара волели да чују моје излагање уживо. Узгред буди истакнуто да се ни један велики универзитет у Свету не бави посебно темом времена, осим Ломоносова, јер у западњачкој Физици природа времена још увек није препозната као проблем који је неопходно разрешити.

Пример са Ајнштајновим сатовима који показују различита времена при разним брзинама, је смешан, јер је још Руђер Бошковић у 17 веку, али и многи други, Галилеј пре њега – распарављао о томе да једно те исто клатно (када је изведено из равнотежног положаја за исти угао) осцилује брже на обали мора, а спорије на врху планине, а сат је у основи физички осцилатор…

Где је инжењеринг Специјалне теорије релативности? Теорија не служи баш ничему већ преко сто година.

У писму часопису “Pathfinder” (Читач трагова) 1937. Године, Никола Тесла је објаснио своју позицију, као и теоријски извор своје релативистичке праксе по коме је он радио своје изузетно успешне експерименте:

“Да поменем једну од очевидних заблуда савремене псеудо-науке. Теорију релативитета покренуо је још пре више од 200 година мој славни земљак Бошковић, велики филозоф, који је, и ако притиснут бројним обавезама, успео да напише око хиљаду томова на безброј различитих тема. Он је радио на релативитету – укључујући чак и континуум временског простора – тако детаљно и без грешке да за друге није остало ништа, већ само да додају неке којештарије. Релативисти нису никада поменули његово име, јер наравно – у мутноме се риба лови.”

Водите српски езотерисјки дневник. Коме га све шаљете и са каквим циљем?

Прочитај текст до краја »

Велимир Aбрамовић (надлична мисија): Оснивање Kосмолошког Института Никола Тесла у Београду


Аутор: Велимир Абрамовић

Први корак: Семинар у коме би се дискутовале идеје Теслине физике; основно је добити копију Теслине архиве из Музеја, како би могли да се користе његови експериментални резултати и теоријска размишљања, добијена на основу, као што знамо, његових потпуно тачних визија природних закона. Много пута доказаних у његовим експериментима.

(Семинар може да почне одмах у Септембру 2011):

  • а) Брзина електромагнетских таласа (по Теслиним експериментима она је сразмерна удаљености, другим речима, бесконачна);

  • б) Патенти за радијантну енергију (несхваћени и неостварени, остварио их је само Тесла);

  • ц) Коришћење земљиног електрицитета који је неисцрпан (Земља је магнет који ротира и ако би се произвели пријемници и конвертори природног електрицитета, сваки човек на нашој планети био би енергетски независан, односно имао антену за слободну енергију);

  • д) Заустављање радиоактивног распада Радијума, као и уранових изотопа каскадним системом Теслиних завојница које организоване посебном математиком дају фреквенције реда терахерца (делимичном деструктивном интерференцијом језгра Тесла је атоме Урана трансформисао у стабилне елементе, на пример Плумбум, олово; потпуном деструктивном интерференцијом Тесла је поништавао атоме, трансформишући их у Континуум /“Обичавао сам да цепам атоме не ослобађајући никакву енергију”- Тесла/; техником конструктивне интерференције језгрима атома Урана додавао је честице и на тај начин их претварао у још теже, али стабилне елементе; знао је тачно грађу материје и посматрао је као једноставне математичке вртлоге Луминоферозног етра.

  • е) Теоријски основи и извори Теслине математике; зна се да Тесла није користио уобичајени диференцијални рачун и да је Максвелову електромагнетику назвао “поезијом” неприменљивом на праву природу светлости и електрицитета. Које је онтолошко значење Теслине једноставне математике? Шта је тачна и једнозначна физичка интерпретација математичких објеката и операција које је Тесла користио у својим још увек несхваћеним експериментима?

  • ф) Теслин експериментални физички релативизам заснован на Бошковићевој филозофији природе; књига коју Тесла држи у рукама седећи испред увеличавајућег предајника је теорија природне филозофије Руђера Бошковића у којој се налази одељак Релативност простора и времена, где Бошковић геометријском методом пропорционалног упоређивања (пропорција је математички облик физичког синхроницитета, В.А.) изводи на клатну као идеалном математичко-физичком моделу – све физичке последице за случај када t није једнако t prim, односно случајеве негалилејевог релативизма, чиме релативизам дискутује далеко шире и дубље од Ајнштајна. Бошковићеву теорију материје прихватао је и радио на основу ње – Мајкл Фарадеј (то је друга књига у Теслиним рукама на Теслиним фотографијама; седећи између секундара и примара у Колорадо Спрингсу, Тесла држи у руци још једну књигу – Фарадејев научно-лабораторијски дневник).

  • г) Патенти Теслиних медицинских апарата; Теслина медицинска истраживања често се бркају са Дарсонвализацијом, као и Рајфовом методом. Од обе ове методе (Дарсонвал користи ултравиолетно зрачење, а Рајф је утврђивао фреквенције којима се убијају бактерије и вируси), Тесла је врло далеко. Он је веровао у математичку хармонију микро и макро света и резонантну интеракцију која је успоставља, или је нарушава руши. Дакле, његови медицински апарати нису обични високофреквентни осцилатори, него су подешени на фреквенције виших хармоника планете Земље, Месеца, Сунчевог система, Галаксија, односно на фреквенције нижих хармоника структурних елемената људског тела и његових појединих органа, а то су, наравно, атоми и молекули. Укратко, филозофија Теслине медицинске терапије је поновно успостављање просторно-временске вибраторне равнотеже, којом се одржава саморганизован систем.

  • х) Теслина космолошка мисао; сматрао је да је сва васиона жива и обдарена свешћу, да је кретање очигледно, али не и реално и да је основна математика (Пи, 1,0, угао, тачка, радиус… сфера, сабирање, множење…) онај прави и још неодгонетнути природни језик који производи целокупну стварност.

Други корак: По добијању материјала из архива, запослило би се неколико истраживача за стално да би проучили поједине научне области и припремили их за опште проучавање .

Трећи корак: Оснивање Космолошког Института Тесла, у Београду, прерастање Научног Савета Семинара у Савет института.

Ко зна о чему говорим, њему више речи од ових не треба.

Напомена: Буџет Семинара, а потом Института биће јаван, објављиваће се дневно на Небојшином Блогу, да би свако видео шта се ради и колико кошта. ИЗМЕђУ ОСТАЛОГ ОВО БИ БИЛА И ПРВА ИНСТИТУЦИЈА У СВЕТУ СА ЗАИСТА ЈАВНИМ БУЏЕТОМ. ТО ОД НАС ЗАХТЕВА ТЕСЛА. Виши морал неопходан је да нам отвори пролазе ка вишим нивоима свести и сазнања. Знајте само једно, пријатељи, ИНСТИТУТ СЕ МОРА ОСНОВАТИ У БЕОГРАДУ. ТО ЈЕ, НА ОСНОВУ АНАЛИЗЕ КОСМИЧКИХ ЗАКОНА, ЗАКЉУЧАК СВИХ СВЕТСКИХ ЕЗОТЕРИЈСКИХ ДРУШТАВА. ЗА САДА ТОЛИКО. ЉУБАВ И СВЕТЛОСТ БЕСКРАЈУНА.

Ако ме подржите, лично преузимам одговорност за рад Семинара и Института. Мој услов је: душевно примам само оне који пристају на сумерско-питагорејску математику. РАЗЛОГ ЗА ОВО ЈЕ ШТО ЗНАМ ДА СЕ ДРУГАЧИЈЕ НЕ МОЖЕ ДЕШИФРОВАТИ ТЕСЛИНА НАУКА, ОД НОСНО УСПЕТИ У НОВОЈ ФИЗИЦИ. ДА ИЛИ НЕ ?

Никола Тесла: Господар света, тунгуска инвазија, зраци смрти


Никола Тесла: Тунгуска инвазија

Линк ка видео прилогу на: Dailymotion

У пролеће 1908-ме у езотеријским круговиома се причало да се очекује нека глобална катастрофа, у природи се 26-ог марта 1908-ме на небу почело појављивати необично светло које се примећивало изнад Северне Америке, Атлантика, Европе и Русије. Све је то уносило забуну у научним круговима. У новинама су излазили чланци о необичним ужаренем светлећим куглама које су прошарале небо широм Европе, Централне Азије, изнад Сибира и Кине. На небу су се појављивали необични светлосни феномени, појављивале су се дуге без присуства кише, око Сунца су се појављивали бројни ореоли, затим јако светлеће зоре. Очекивало се нешто страшно… Европом су лутали свакакви проповедници предвиђајући смак света, у разним сектама дешавала су се самоубиства и ритуална жртвовања људи. Раног јутра у 07:40 сву ту напетост прекинула је страховита експлозија 30.06.1908 у сибирској тајги, на готово ненасељеном подручју између Јенисеја и Лене, познатом као Тунгуска област. Људе је захватио страх, мислили су да је дошао смак света.

Експлозија је захватила површину од 2000 квадратних километара, покошено је било око 80 милиона стабала, која су била пресечена попут трске, а скоро сва стабла су лежала строго радијално, са врховима од центра. Ово је била најјача експлозија која се икада десила на земљи, стручњаци су касније проценили да је експлозија била јачине 2000 бомби бачених на Хирошими. То сибирско подручје је било изузетно слабо насељене, но ипак је било људи, локалног становништва, међутим, није било жртава без обзира на сву страхоту експлозије, што је најзначајније.

Тек 19 година касније почела су прва истраживања тунгуског догађаја. Лењинградски научник Леонид Кулик (1883-1942) стручњак за метеорите упутио се у тајгу….

Првобитно се мислило да је пао метеорит, међутим, када су дошли на терен, на централно место експлозије, научну експедицију чекало је изненађење, није било никаквог кратера, нити су пронађени било какви делови неког небеског тела, дакле отпала је могућност да је пао неки метеорит. После се онда помислило да је пала нека комета (смеша ледених блокова са космичком прашином) која је експлодирала на висино од 10 км. и да зато нема кратера. Но, отпала је и та хипотеза, јер ледени блок није у стању да лети стотине километара кроз густе слојеве атмосфере, јер би због прегревања комета била сигурно уништена јoш на почетку пута.

Научници су мислили да се гео-физичком хипотезом може објаснити тунгуска експлозија, али ни то није долазило у обзир собзиром да том хипотезом нису могли да објасне оптичке аномалије и разне светлеће појаве на Небу које су се дешавале неколико месеци пре тунгуске експлозије, и које су јасно повезане са њом.

Комуникација са локалним становницима Евенекима, или како их још зову „Тунгузи“, била је отежана. Руски научник, Владимир Ковал, астроном и ветеран тунгуске истраживачке експедиције, стекао је утисак да су мештани одмах, већ у првим годинама када је дошла Куликова експедиција, знали за нека места где су пали делови космичког тела, али су то крили. Међутим, у једном разговору мештани су му рекли да пало тело траже на погрешном месту. Владимир прича да су њихови шамани забрањивали локалном становништву да показују експедицији места где су пали делови космичог тела, јер те пронађене делове сматрају небеским, светим металом.

Научници су тада схватили да су били опчињени епицентром експлозије и обореном шумом … с тога су дошли до идеје да је неко небеско тело, „агресор“ како су га руски научници назвали, ипак пало на Земљу, али да је мистериозно експлодирало на некој висини изнад земље, тако да су делови могли одлетети на десетине и чак стотине километара удаљеније од епицентра експлозије.

Ентузијасти су почели да траже, траже… и нашли су једно парче палог тела 07.10.1994-те, то је био растопљени фрагмент космичког тела, услед ултра високе температуре.

Како је онда дошло до експлозије кад ни комета ни метеорит не експлодирају самостално, питали су се научници? Наметало се решење да је космичко тело било погођено од некога, али од кога?

Тунгуска експлозија дело је једног човека, генија резонанце, Николе Тесле!

Руски научници се слажу са тим да је Тесла то могао да уради са куле Вандерклиф која је 1908-ме била у функцији. Детаље око тога чућете од руских научника, зато је важно да се нагласи да је 3 месеца пре експлозије Тесла послао свог сарадника у вашингтонској конгресној библиотеци да требује мапе сибира, мапе тунгуске области. Податак о томе постоји баш у Вашингтонској библиотеци која редовно ажурира сваки захтев, свако потраживање.

Али, како је Тесла знао да ће нешто пасти са Неба и када, време, датум пада?

Езотеријске групе су пре експлозије упозоравале да ће се нешто страшно ускоро догодити, локални шамани Тунгуске области месец дана пре експлозије упозоравали су мештане да треба да се преселе на друге удаљеније локације, једино један младић није хтео да оде, остао је у Тунгуској области и поред упозорења, није хтео да се одваја од једног прелепог језера. Младић је преживео експлозију, али јер ослепео. По његовом каснијем сведочењу, три дана пре експлозије нестале су све рибе, птице и животиње, напустили су Тунгуску област. Осећала се необична тишина и празнина, и то га је дотукло, причао је младић.

Ако су езотеријски адепти и шамани предвидели и знали да ће се нешто страшно десити, Тесла је то вероватно и пре њих знао, јер је било познато да је, поред тога што је био изузетно хипер-сензибилан, био и видовит, спасао је Моргана сигурне смрти рекавши му да не отпутује бродом Титаник, који је као што знамо потонуо. Морган је после Теслиног упозорења вратио већ купљену карту за пут. Затим, предвидео је тачно када ће се завршити први светски рат, да ће 20 година након завршетка првог, почети други светски рат.

Тесла је то знао, спречио је катастрофу, а човечанство је добило још једну шансу.

Никола Тесла: Господар света

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Сагледавајући Теслин гениј и сва његова достигнућа, руски научници још једном објашњавају да је Тесла проузроковао Тунгуску експлозију помоћу Вандерклиф куле. Тесла је у неким стварима недостижани за данашње научнике, ево шта је на питање да ли је Вандерклиф торањ имао довољно снаге да својим дејством проузрокује Тунгуску експлозију, одговорио руски академик Димитриј Стребков:

„Апсолутно, јер тачно знам да је пречник кондензатора, који је стајао на врху, имао је могућност примања електричног пражњења и до 10.000 ампера. То је импулс, а напон, који он добија достиже 100 милиона волти. Ако помножимо тај импулс и напон, добијамо 1 терават. 1 терават – то је енергија у импулсу коју је могао добити Тесла пре 100 година и коју још увек нико није могао добити, јер је максимум који ми преносимо 1 милион киловати, у нашим линијама, ово је 1000 пута мање. Сада је код нас направљен генератор од 3 милиона волти и сматра се да је то велика срећа. Тесла је добијао 100 милиона волти без икаквих проблема.“

Тесла је био дубоко хуман човек, целог себе је посветио раду за добробит човечанства, али је схватио да много иде испред времена, да је несхваћен од научне и политичке елите, од степена њихове свести. Био је господар електрицитета, играо се са њим, својим делом је хтео да утре пут даљим истраживањима. Његова порука је: „Космос је жив“, он пулсира животом, ту чак и акција малих бића изазива промену у целом Универзуму. Тесла нас својим делом упорно подсећа да човек има несагледиве креативне потенцијале, али их нажалост веома, веома мало користи. Стално нас тера да се запитамо: ко смо, шта смо, која нам је сврха, који су нам домети?

Никола Тесла: Зраци смрти

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Како је Теслин живот био мистериозан, таква је била и његова смрт, па тако није искључено да је и убијен, што разматрају руски научници сагледавајући сваки детаљ. Овај видео прилог је прилог о завери према Тесли од стране моћних људи, а помињу се у том контексту и неки други научници који су били убијени.

Када је Тесла умро нађен је потпуно наг у кревету, са чистим белим чарапама.

Тесла је умро 07.01.1943-ће, другог дана после његове смрти дошли су агенти маринске и војне службе ФБИ, заједно са адвокатом Ирвином Џуроуом. Адвокат је касније изјавио:

„Речено ми је само да је умро Никола Тесла, који је по неким информацијама пронашао зрак смрти, важни војни уређај који може да уништава непријатељске авионе у лету.“

Адвокат и официри изнели су ствари и хотелски сеф из Теслине собе у којем се налазио радни модел зрака смрти, и пренели су све то у складиште на Менхетну.

Недељу дана после Теслине смрти, специјална комисија која је била овлашћена, без дозволе суда, да преузме његову имовину, имала је задатак да изврши попис ствари из Теслиног сефа. Међутим, када су отворили сеф чекало их је изненађење, што их једоста збунило. Тамо где је требао да буде радни модел зрака смрти, и документи, видели су мали апарат за мерење параметара отпорника моста и неколико кутија са храном за голубове. Заједно са моделом нестали су документи и цртежи, као и медаља „Едисон“ која је додељена Тесли 1917-те. Сматра се да су специјалне службе дошавши одмах у његову собу после смрти, замениле ствари, да би сакрили Теслине радове и самим тим његов радни модел апарата за зрак смрти, све је премештено у неком другом скровишту одређене војне установе.

Сасвим је могућа ова верзија, као и верзија да је Тесла врло добро знао дан своје смрти, припремајући се за њу. Схвативши да је одшкринуо запечаћена врата времена, он се зауставио видевши да иза свега тога стоји понор пакла недораслог и незрелог човечанства и оних који га воде, духовно неспремних да човечанство његовим изумима одведу у срећнију будућност, већ у понор пакла самоуништења. Зато је у сефу пронађена храна за голубове, био само опроштајни осмех генија чији је живот и смрт обавијен мистеријом.

Истакао бих да је Тесла своју пуну моћ показао на предавању које је одржао на Институту електротехничких инжињера у Лондону 4.02.1892. Поред предавања, пред краљевским научним институтом, Тесла је демонстрирао своје изуме, био је прави маг, више од 2 сата држао је аудиторијум у напетости. Показао им је лампу високе фреквенције која је могла да испарава материју, што је био прототип рубинског ласера, 50 година пре него што настаје први сличан уређај средином 20-ог века. На крају је направио шоу пропуштајући кроз себе електрични напон од 100.000 волти и паљење лампи без проводника, које је држао у рукама.

Није само Теслина смрт била мистериозна, већ и смрт неких других научника..

1903-ће у Русији је убијен Михаил Филипов, само неколико дана после бежичног преноса енергије у Царско Село, упалио је лустер. Сва његова архива конфискована је од стране полиције.

Године 1954-те, генијални проналазач АМ и ФМ радиа, добитник Нобелове награде, Едвин Армстронг бацио се кроз прозор са 13-ог спрата.

14-ог маја, 2004-те са ножем је убијен  Јуџин Малоне, руководиоц приватног америчког фонда који се бавио истраживањима у области добијања хладне нуклеарне синтезе.

Већ два пута је покушано убиство на еминентног научника Лава Максимова, проналазача принципа нове уранијум-торијум технологије.

Ко је следећи на лист психопата који воде овај свет?

Што се тиче Теслине мистериозне смрти, лично мислим да је у питању ова друга верзија. Дакако да су се Тајне службе докопале неких Теслиних идеја, међутим мислим да је Тесла на време схватио ским има посла, тако да није све написао на папирима, или је нешто уништио на време. Можда јесте, можда није, но чињеница је да ће данашњи научници класичног конвенционалног научног типа, увек имати „карику која недостаје“ у разумевању Теслиних научних идеја.

Та карика је стање узвишеног духа и морала којег је Тесла поседовао, јер је био савршено реализовано духовно биће највећег нивоа кроз које је говорио сам Космос, што је и сам Тесла причао. Уз то је имао и врхунску одговорност за човечанство, врло добро је био свестан ниског степена свести и морала људи који воде овај свет, те да би његова највеличанственија научна открића, и пре свега спознаја законитости по којима делују, била злоупотребљена од психопата.

До те узвишене етичности и духовног уздигнућа, без које су по мени недостижна Космичка знања којима је Тесла овладао, не долази се тако лако. Сам Тесла је причао да је још у најранијој младости, док није овладао астралом, био изложен разним демонским искушењима. Када се уздиго изнад тога, био је спреман.

Ови данашњи научници фах идиоти, који се играју Бога путем биоинжињеринга, мислећи да ће са произведеном ћелијом са синтетичким геномом моћи да буду Богови који ће стварати нови свет, ново „боље“ човечанство, јер је Бог наводно негде „погрешио“, могу само зло да донесу. Они уопште нису свесни колико је велика Космичко-Божја креација, а човек тако мали, али који може да буде свесно прожет Богом-Космосом, да га вечито живи у себи пливајући заједно са њим, бити ЈЕДНО, али само саобразно једино постојећим Космичко-Божјим законитостима.

Ето, дајте човеку да вољно контролише и управља својом физиологијом коју контролише Космичка виша сила, рецимо, само дисање, које је невољно, аутоматско и несвесно, чак и да хоће човек га не може  вољно прекинути, на трен да, али хтео нехтео почеће поново да дише. Па после 3 секунде би био мртав кад би му се та контрола предала, а камо ли да нон-стоп свакога дана буде сконцентрисан на вољно управљање и контролисање дисања, и свих тих сложених процеса. То уместо човека ради космичка сила, а фах идиоти би да праве „бољег“ човека. То би био монструм.

Човека етике попут Тесле добро је окарактерисао изванредни Мирослав Марковић, који каже да човеку етике сам Бог каже да може да учини неко недело, да убије другог човека и да му гарантује да неће бити кажњен, човек етике не би учинио то зло, чак и да се лично увери да му је Бог гарантовао да неће бити кажњен након тог злодела.

Само такви етички умови, космички обдарени и продуховљени, могу преузети и схватити Теслине идеје до краја, законитости по којима функционишу, и реализивати их , када дође час, само њима је то достижно. Ти људи постоје, има их и у Србији, али им се не даје шанса, чак више од 50 година српски режими не дају на јаван увид обимну Теслину техничку документацију која сакупља прашину у Теслином музеју, око 60.000 научних докумената нове науке, науке будућности!

Велимир Абрамовић о Николи Тесли, видео приказ


Велимир Абрамовић, као један од најбољих познаваоца Николе Тесле гостовао је прошле године на студију Б и веома је инспиративно причао о генијалном Николи Тесли, и његовим непроцењиво драгоценим делима за човечанство.

Укратко ћу вам једним делићем рећи о чему је Велимир причао у првом и другом делу емисије, но цео интервју је обавезно потребно више пута одгледати и одслушати, можда чак и направити транскрипт целог, јер пуно драгоцених информација нам је Велимир ко на тацни даровао, за све обдарене људе, за све Теслијанце који ходају стопама непревазиђеног научног генија икада, који је ходао нашом прелепом Планетом Земљом.

Велимир Абрамовић о Тесли 1

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Почело се са Теслиним детињством, школовањем, а наставило се са тиме како је Тесла стварао, јер био је јединствен научник по томе. Он је био оригинални научнии мислилац и стваралац, Тесла је Светац једне нове науке и технологије, па и нове религије базиране на научном типу религиозности. Његови научни закони и стваралаштво путем које је долазио до њих, имају дубоко духовну подлогу и темељ, што је базирано на Теслиној спознаји потпуног јединства духовног и матерјалног, које прожима цео Космос. О томе ће нешто више бити речи у другом делу емисије.

Како је Тесла стварао.

За разлику од многих научника прошлог и садашњег времена који су у лабораторијама радили безброј експеримената док нису дошли до реализације неке научне идеје, што је често дуго трајало, Тесла је радио све обрнуто и брже самим тим, он се никада није прљао, већ је свој апарат, проналазак, прво разрадио у уму до танчина, и када је све у његовм уму профункционисало како треба, он би само мајсторима наложио како да направе његов апарат, његову констртукцију, и све би функционисало без и једне грешке, то функционише и дан данас. То показује да је Тесла био јединствен научни маг, не илузиониста, јер све је функционисало одмах на презентацији са пуно посетилаца, беспрекорно, зато је Тесла увек био лепо обучен при свакој својој презентацији, демонстрирао је све попут чаробњака, мага.

Све ово не би било могуће да Тесла није вољно, у свом уму, овладао стварањем психичких слика, живих слика, које би замениле постојећи призор из стварности коју је он претходно видео испред себе. Значи, није му било потребно да прво предмет у лабораторији физички изграђује и експериментише са њим до коначне реализације, већ је све то претходно проверавао у својој вољној и контролисаној визуелној креацији, у којој је био способан да утисне одређен природни закон. Преко тог закона, он производи слику свог будућег проналазка у физичкој реалности, па онда у тој слици све проверава, како тај закон ради, и тек кад би све до танчина проверио и „направио“ свој апарат, кад би све то прорадило у његовом уму, то је увак касније у лабораторији радило без грешке, у физичкој интерпретацији и реалности, мајстори би само склопили потребне делове по Теслиним упутима, и то било то.

Такође, све ово не би било могуће да Тесла сва своја дела и иновације није базирао на етру, тој примарној супстанци која прожима цео универзум. Али, нажалост, како Абрамовић наводи, етар је избачен из научних кругова, то је велика грешка, јер без етра ми данас не можемо да решимо ни један проблем материје, простора и времема.

Зато ћемо сад и цитирати Теслу, из његових списа о етру, што је најзначајнија ствар нашег времена.

Тесла:

Настајање првобитне материје из етра, те примарне супстанце која прожима универзум. Постоје докази да овај процес непрестано тече и то тако да се у исто време материја и раствара у етру. То је повезано са ротацијама налик на навијање и одвијање сата. Моје фундаментално откриће које намеравам да обзнаним у блиској будућности показало је да прва од ових операција превазилази друге...“

Затим се, прочитавши цитат, Велимир надовезује објашњењем да се тако полако у Космосу повећава материја све до одређеног степена, после чега се враћа у еквилибријум (равнотежу) космичким катастрофама, тако се могу објаснити експлозије звезда.

Тесла је користио нехерцијанске таласе, за разлику од познатих херцијанских, чија је таласна дужина сразмерна удаљености, дакле пренос је тренутан, нема време настајања. По томе, ако треба да пренесе нешто на 5 км. Тесла емитује таласну дужину од 5 км. Исто тако је производио и брзину већу од брзине светлости, па ју је и смањивао по жељи. Може се слободно рећи да је Тесла имао физичку интерпретацију свих тих појмова и математичких величина са којима је баратао, нешто што данашњи људи немају, а математика му је једноставна, то је математика из основне школе.

Било је речи и о кули Вандерклиф, уз помоћу које је Тесла користио електрицитет и енергију из јоносфере, која је несагледива. Иначе, јоносфера варира у висини од 50 км. зими, до 70 км. лети. Ево шта господин Велимир каже о томе:

Тесла је у ствари схватио да је земља не само сферни кондензатор велике снаге, него и монополни генератор струје, што значи да људи само треба да се укључе помоћу антена у један океан енергије, како је он то рекао, и да троше енергију која постоји, не да раде, не да производе енергију, то је он такође схватио у Вандерклифу…

Опис тих антена којим је Тесла узимао енергију из јоносфере постоје у његова 2 патента о радијантној енергији из 1903-ће године. Али, нико не зна шта ту пише.  Међутим, Тесла је демонстрирао радни модел.

Велимир Абрамовић о Тесли 2

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Из другог дела емисије веома је важно истаћи Теслин цитат о Космичком језгру из кога је он, по његовим властитим речима, црпио сва знања, што је поткрепа констатацији да његова научна открића и законитости које је откривао, имају духовну подлогу.

Тесла о Космичком језгру каже:

Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ентелехиа (виша енергија, сила која сама себи одређује правац и циљ) која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако, ја сам уверен да је цео Космос обједињен, како у матерјалном, тако и у духовном погледу. Постоји у Васиони неко језгро одкуд ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи и ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој Васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога језгра, али знам да постоји, и кад хоћу да му придам какав матерјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а када покушавам да га схватим духовно, онда је то лепота и самилост. Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се и сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији.

Заиста предивно речено, где се види да из Тесле говори сам Космос.

Било је речи и о неким мистеријама везаних за Теслу, о тунгуској експлозији која се десила 30.06.1908-ме и експерименту „Филаделфија“. Што се тиче тунгуске експлозије, руски научници су то 50 година проучавали, јер се све десило на њиховом терену, а није им страна ни најфантастичнија идеја као полазиште. Само да споменем то, да је одмах одбачена идеја о томе да је експлозију проузроковала комета од леда или метеорит, а разлог је врло једноставан, пошто је рупа у земљи била обрнута купа, јер да је пало нешто са Неба на земљу, онда би нормално било да рупа горе на површини буде шира, а доле ужа. Међутим, све је било обрнуто, та рупа на површини земље из које је изашла та огромна енергија била је врло уска, а ширила се доле по дубини, тако да је било јасно да ништа са Неба није дошло.

Како је дошло до тога да Руси повежу Теслу да је он из неког разлога произвео тунгуску експлозтију… чућете од Велимира.

Тесла се бавио временским инжињерингом, било је речи и о његовом електричном аутомобилу кога је покретала радијантна енергија околине.

На једном моделу аутомобила, које је израђивала једна фирма (1930-те), био је извађен мотор. Постављена су 4 електромотора Теслине конструкције, на сваком точку по један. На предњем делу аутомобила била је постављена једна антена од 2 метра, а на задњем је била постављена једна плочица на металној нити. Затим је дошао Тесла са једном торбом у рукама, из торбе је извукао 4 цеви које је поставио у један уређај који је већ био постављен у аутомобилу, и то би било то. После тога, тај аутомобил се кретао црпећи радијантну енергију из околине, коју генерише Земља, аутомобил је ишао преко 100 км. на сат.

Постоје сведоци тога, о том догађају је писао и наш Петар Сава у својој књизи под насловом: „Никола Тесла геније наше будућности“ коју је објавио 1930-те.

Пре 3 године, доктор Клаус Ебенс из Хамбурга, који је инжењер, дао је интервју о том Теслином аутомобилу говорећи да му је деда, који је те 1930-те био председник проналазача Немачке, био у то време у Америци као представник проналазача Немачке. Упознао је Петра Саву и Теслу, и присуствовао је том експерименту са Теслиним аутомобилом. Али, да се идеја не би украла, замољен је да о томе не прича ништа, што је он испоштовао. То је после пренео сину, са намером да се о томе проговори кад дође време, дакле, то је било пре 3 године од стране унука. Претходно је то син предао одвакату као документ, да се то отпечати кад треба. Исто то што је причао и потврдио Петар Сава, о успешном експерименту са Теслиним аутомобилом, причао је и Клаус Ебенс.

Тужно је да данас постоје људи, што сам пронашао на неким форумима и који благе везе немају са суштином Теслиног генијалног ума, који покушавају да га дискредитију, јер га не разумеју, па говоре да је Тесла Марконију украо идеју о радију. Због тога и указујем на чињеницу коју износи Велимир, да је Маркони радио код Тесле као помоћник и сарадник, па је тако и научио како се прави радио. После је то патентирао као свој изум, што је чиста интелектуална крађа. Неправда је касније исправљена 1961-ве године.

Тесла је пре Ренгена направио апарат који је емитовао сличне високофреквентне зраке попут ренгенских, али они су били још и бољи, јер нису били штетни по човека. Високофреквентни таласи и поља пролазе кроз људско ткиво, кроз људски организам, Тесла је тачно знао особину тих поља и таласа, он је путем њих мога да сними не само кости, већ и крвне жиле, и много тога. Тесла је таласима из разних осцилаторних апарата које је правио, лечио сам себе, кад је требало.

Међутим, Теслин апарат који је производио сличне зраке попут ренгенових, али безопасних за човека, није у употреби, јер је Тесли брзо после тог проналаска изгорела лабораторија 1896-те. Само 3 недеља касније, Ренген је објавио свој проналазак. Тесла му је на томе честитао, џентлменски. Међутим, то је права штета, јер да данас имамо апарат са Теслиним зрацима, они би били безопасни и њихова примена у помоћи људима била би несагледива.

При крају да наведем шта је сам Тесла говорио о начину како ствара:

Моменат када неко конструише замишљени апарат носи проблем трансформације сирове идеје у праксу. Зато сваком тако произведеном изуму недостају многи детаљи, и обично је дефектан (… ) Мој метод је другачији. Ја не журим да се упустим у материјални рад. Када примим идеју, одмах почињем да је дограђујем у својој имагинацији. Мењам конструкцију, правим побољшања и укључујем апарат у свом уму да ради. Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији. Чак приметим ако нешто смета у правилном раду. (…) На овај начин ја сам у стању да брзо развијем концепцију до перфекције, не дотичући ништа рукама. Кад доспем тако далеко да на свој изум применим свако могуће побољшање и више нигде не видим никакву грешку, тек онда ставим у конкретну форму овај коначни продукт мог мозга. Без изузетка моји су апарати радили увек тачно како сам замислио да треба, и експерименти су се догађали онако како сам планирао. За двадесет година није било никаквог изузетка. (…) Тешко да има научног изума који може бити унапред предвиђен искључиво математички, без визуализирања. (…) Спровођење у праксу недовршених, грубих идеја је траћење енергије и губљење времена.

Тесла је правио лоптасте муње величине фудбалске лопте, и играо се њима без да га нешто оштете, али није их додиривао, већ су му руке биле око њих.

Нешто детаљније о томе, и много, много више сазнаћете кад оба видео прилога погледате детаљно и студиозно, јер заиста се од Велимира Абрамовића може доста научити. Обдарени могу добити импулс за своја самоистраживања и експериментисања по Теслиним идејама које су Епохалне, оне су увек биле и остале такве! Оне су данас једини спас за будуће човечанство и хуманије друштво, али за то треба променити свест и духовну разину дићи на виши ниво.

То се управо и догађа, промене су већ кренуле…

Моцарт – злочин Марије Терезије


Госпођа Биљана Ђоровић, други програм Радио Београда, недеља 17 часова, емисија АТЛАНТИС, тема емисије о којој ће данас бити речи је однос генија и власти, однос између генија Волфанга Амадеуса Моцарта и царице Аустрије, деспотице Марије Терезије. Цела емисија је направљена са изванредним Кољом Мићевићем, поводом његове књиге:

Knjiga-Kolje-Mićevića

Wolfgang Amadeus Mozart ( (27 January 1756 – 5 December 1791)

Коља Мићевић је писац, песник, преводилац и диван беседник на основу кога сам заволео Моцарта и његову чаробну музику која је у бројним секвенцама употпуњавала емисију. Ово вам говорим на самом почетку, јер ће се многи чудити, кад угледају наслов чланка, откуд да сада ја пишем нешто из области озбиљне музике. Међутим, изванредан водитељ Биљана, у чијим се питањима често оцртавају одговори, и њен диван сабеседник, господин Коља Мићевић, потпуно су ме увели у ову област. Ову сам емисију слушао пре више од две године преко радија на музичком стубе где сам имао бољи и јаснији тон, док сам истовремено у другој соби снимао целу емисију преко компјутера, где је тон био због нечега тако лош да се једва чуо, но мислио сам да ћу касније моћи да га преправим. Као што ћете и чути преслушавајући емисију, Кољевићева беседа је испреплетена кратким музичким секвенцама Моцартове чаробне музике. Касније, после ове емисије, скидао сам са интернета оно што се могло наћи од Моцарта и с времена на време слушао сам ту дивну музику, за коју сам скоро целог живота био „глув“, све до ове емисије, једноставно претопио сам се са емисијом слушајући је док сам жмурећи лежао на кревету, али са начуљеним ушима. Емисија је јако позитивно деловала на мене.

Коља Мићевић: „Моцарт – злочин Марије Терезије“

На крају текста моћи ћете да преслушате једну Моцартову сонату коју сам одабрао за вас.

Било ми је криво што сам имао тако лош снимак те га нисам никако могао преправити разним програмима како би емисију могао да објавим на блогу још тада, у доба када сам је слушао, међутим, пре једно два месеца, или нешто више, Биљана ми је послала оригинал целе емисије, али када сам хтео да је објавим, јер већ сам скоро цео текст био написао у едитору „нотепад“, нагло је нестала струја, тако да сам изгубио цео текст. Полудео сам! После сам кренуо да пишем о неким другим темама и таман када сам хтео да почнем поново да пишем текст о Моцарту, ова наша неразумна власт је почела са испирањем мозгова поводом свињског грипа, да потпуно непотребно диже панику и страх својим апсурдним, конфузним и контрадикторним изјавама, лицитирањем броја оболелих, умрлих… тако да сам морао да реагујем и пропратим све то многобројним текстовима, да би људи колико-толико имали потпуну информацију.

Али власт ко свака власт, то нам је историја показала, Моцартово доба такође, ово садашње, увек је манипулативна, јер њој требају покорни и послушни грађани, грађани каји „мисле“ како званична „истина“ диригује. У то да је свака власт неразумна када се њен самонаметнути вештачки ауторитет доведе у питање… увериће вас и ова емисија.

Одувек ме је живо интересовала судбина ма ког генија, јер сам их увек сматрао као чисте душе надахнуте универзалним креативним Божјим дахом, Космосом. Кроз живот и мисију сваког генија преламала се и судбина човечанства и одређиван је ток људске историје, готовo увек у неповиљном правцу за геније и човечанство , али не и за њихова генијална дела која остају да надахњују људе, неке нове будуће геније. Но… Биљана је с разлогом поставила питање:

“ Може се поставити питање, није ли наше време уопште, одагнало… односно побримуло се да се ни један геније коначно више не произведе у уметности.“

Да се надовежем на то… ово наше време са неразумним људима који воде овај свет у свим сферама итекако се путем заглупљивања маса и аморализацијом смисла живота побринуло не да се не произведе неки геније, већ обичан, осећајан, моралан, сензибилан и нормалан човек, човек који размишља својом главом. Но, наравно, и поред тога што доста има робота, нема разлога за апатију, јер ма колико се трудили да га роботизују, човек ипак није робот, он има снаге, свест,ум, дух и велике моћи у себи да се одупре манипулацији и испирању мозгова, тако да ће нормални, осећајни и сензитивни људи и даље постојати, што је предуслов да неко од њих буде и геније у нечему. Само одговорна и самосвесна индивидуа може опстати и одупрерти се овом лудилу које се непрекидно генерише од стране неразумних владара Планете, а онај ко се утопи у масу, унапред је изгубљем, само ће да клизи низбрдицим. Изгледа да је у овом данашњем орвеловском времену у којем живимо, бити нормалан, на неки начин чин генијалности, подвига.

Коља Мићевић је својом књигом:“Моцарт – злочин Марије Терезије“ бацио рукавицу изазова музиколозима, моцартолозима и осталим уметницима који некритички подржавају званичну верзију Моцартове тешке судбине и мистериозне смрти, да га је наводно отровао Салијери из љубоморе. Кољиевић том окошталом музичком естаблишменту оптужује њихову Марију Терезију да је учинила злочин против човечности, јер је заправо она била та које је уз полуге власти којe је чврсто држала у својим рукама, вешто вукла конце и нити Моцартовог тешког живота и страдања, и на крају га је коначно уништила.
Да би се то схватило, објашњава Кољевић у својој беседи, најбитнија је ствар да се проучи и анализира писмо царице Марије Терезије свом сину Фердинанду које је писано на француском 12.12.1771-ве године, као одговор на питање њеног сина, да ли сме да узме у службу Волфанга Амадеуса Моцарта, јер се уверио у његове способности и генијалност, пошто је тадашњег 75-етогодишњег дворског музичара аустријске царевине, Јохана Хасеа, победио у Милану. Моцарт је тада имао 14 година. Царица му је одговорила негатиовно, да га не прими у служби, заправо му је вешто заповедила то, каже Кољевић анализирајући царичино писмо.

Као потпору свему овоме Кољевић наводи један ранији кључни детаљ који се одиграо између те деспотице и Моцарта, када је Моцарт са само шест и по година на царичин позив био гост на њеном дворцу „Шембрун“. Била је заинтересована да види то чудо од детета. Тада се десио кључан сукоб у том судару ауторитета моћи, између царичиног лажног и вештачког ауторитета подржаваног таштином спољашњег царсва којим је управљала, и оног природног, унутрашњег и неуништивог ауторитета унутрашњег царства којим је геније Моцарт био обдарен зрачећи њиме! Заправо Моцарт се тада урођено понашао као прави владар, јер иако је био дете са шест и по година, он је деловао озбиљно, моћно, снажно, генијално… и баш тиме је четрдесетогодишњој царици показао да је ОН прави владар, без икаквог спољашњег царства, јер унутрашње царство којим је природно био обдарење било је довољно, једино истинито и право. У судару тих моћи, царица је схватила да ју је Моцарт победио. То се увек тако догађа у „судару“ правих природних моћи и властодржачких, која тада уздрхтала и пољуљана губе тло под ногама, али је то нажалост резултирало тиме, да му се царица касније освети вукући вешто конце Моцартове животне трагедије.

Но Моцарт је као и сви генији, ношен својом животном мисијом, непоколобљиво ишао ка свом крају, дарујући човечанству поруку и инспиративно надахнуто дело, дело своје генијалности, дело као семе зачетка и раста будућих генија.

Кољевић наглашава, да ако би се Моцартолози бавили детаљном анализом кључног писма царице Марије Терезије своме сину Фердинанду, тада би неумитно дошли до спознаје да од тог момента, од тада, све оно што се касније догађало Моцарту попримило другу позадину, димензију и ноту. Тада би цела та званична Моцартолошка биографска слика пала у воду, и морало би да се крене од почетка, али то није пожељно за дволичан вредносни свет од кога нису биле имуне ни музичке друштвене структуре.

Кољевић својим убедљивим аргументацијама разотктива и енигму Моцартове сахране, јер Моцарт је наводно сахрањен 06.12.1791 на гробљу „Светог Петра“ у Бечу, али се не зна где му је гроб?! У прилог томе Кољевић наводи и то да се готово сваких неких петнаестак година „пронађе“ Моцартова лобање, те овде, те онде. Ово су само неки детаљи из Кољевићеве дивне беседе о генију Моцарту.

На крају Кољевић указује да Моцарт није ни сахрањен, церемонија сахране јесте одржана, али како онда не може да му се нађе гроб ?! Кољевић наговештава да је Моцарт балсамован од стране масона , али говори да за то, као и за још друге детаље и непознанице о Моцарту још није дошло време да се јавно детаљније каже која реч.
То време ће неумитно доћи, истиче на крају Кољевић, беседник који ме је заједно са АТЛАНТИСОМ „натерао“ да почнем да слушам Моцарта.

Послушајте га и ви, уживајте…

Mozart: Piano Sonata, K. 545

%d bloggers like this: