Велимир Абрамовић – Два примера примене темпоралне математике


Велимир Абрамовић, са два математичка примера, објашњава своју теорију константне садашњости…

Велимир Абрамовић – Два примера примене темпоралне математике

Један критички погледа на необичне временске промене над Београдом


Већ 7-8 година члан сам затвореног форума „Живот у природи“ где љубитељи живота у природи, еко заједница, очувања природе од загађења и екологије, размењују разне информације и искуства. У задње време, најактивнији је члан Петар Шумски који нам шаље прегрш корисних информација, анализа….

У задњем мејлу у прошлој години, послао нам је једну своју трезвену и критичку анализу која показује да је свестан шта се око њега догађа, да није попут зомбија који ходајући улицом, гледају заљубљено у своје мобилне телефоне и таблете, немајући појма шта се догађа око и изнад њих, већ баци поглед и ка небу, јер је већ неколико година познато, те информације се НАЈВИШЕ шире путем интернета, да нас запрашују токсичним и отровним матееријама путем разних авиона, утичући тако на здравље људи и мењању временских прилика по жељи.

Овага пута Петар се осврнуо на локално мањање временских прилика 22. децембра 2016. на одређеном подручју Београда, једном малом локалитету у граду, када је је приметио да тога дана над тим одређеним делом Беогарда, лете ти авиони који испуштају токсичне хемијске трагове зване Кемтраилси», па је сачекао да види и прати шта ће даље да се дешава, да ли ће се десити неке промене у времену, атмосфери….

Све уочене промене на малом парчету простора изнад којег су летели авиона, Петар је овековечио фотографијама, и касније све поткрепио доњом анализом.

*********************

Аутор: Петар Шумски

Драги пријатељи са свих страна,

Не могу да одолим, а да са вама не поделим ово што сам видео својим очима и доживео својим чулима.

Сетите се какво је време било у среду, 21.12.: једини сунчан дан у дугом низу дана са маглом и ниском облачношћу који су му претходили… Провео сам тај дан у Вукићевици, а у 16ч., док сам се враћао у град, небо над Београдом, гледано ка сунчевом заласку изгледало је овако (ишарано траговима авиона који су летели на све стране ткајући мрежу):

image001

Пар сати касније, око 18.30, дунуо је хладан ветар са северозапада, навукла се магла и ниска облачност и већ током ноћи и нарочито наредног јутра, делови Београда су се забелели… Појава је била прилично локална, јер док је већи део Новог Београда и остатка града 22.12. био потпуно сув и сив, блок 45 (гледан са мога прозора) изгледао је овако, уз снег који је с прекидима падао у више наврата (а и јутрос изгледа овако, можете да дођете и уверите се):

image002image008image003

Добро, зима је и снегу је време сада, кад иначе (?), рећи ћете. Слажем се. Али погледајте временску прогнозу Weather2umbrella за четвртак, 22.12.2016. за Београд (скинута јуче ујутро):

image004

Сунце, температуре до + 2 C, нигде облака, исто као и за наредне дане, све до суботе… Од јуче до данас температуре је остала закуцана на – 4 C.

А сада погледајте хронолошки поређане сателитске снимке неба над Србијом, Балканом, Јадранским морем и Апенинским полуострвом у четвртак, 22.12. (снимци су из 3 различита времена: ујутро, у подне и увече: у 22ч – је скинут последњи). Снимци су скинути са сајта РХМЗ Србије:

image005image006image007

Мислим да не морам да вам посебно објашњавам оно што је сасвим очигледно: највећи део облака над овом регијом у основи има беле праволинијске размазе кемитрејлса дуге и по више стотина, па и до 1000 км… Сасвим јасно се виде над Јадраном, Италијом, Србијом, Румунијом, Мађарском… Природне облачности једва да има… Дакле, “авио-пријатељи” су нам уприличили зимско време и Београдски локал-снег, иако нигде није био најављен…

За крај, ево и временских података са сајта РХМЗ од јуче ујутро, са северном половином Србије под маглом, облацима и мразем, и сунчаним југом и уочљивом температурном инверзијом где су Копаоник и Црни Врх (код Бора) од ране зоре окупани сунцем и топлији од Београда… То и није толико неуобичајено зими, инверзије се дешавају, али праве разлоге овог пута откривају сателитски снимци и сасвим другачије прогнозе од актуелних временских прилика… Ако коза лаже – сателит не лаже!

image009image010

**********************

Да би се људи мало подсетили шта су то кемтраилси и како се путем њих утиче на погоршање здравља људи, дајем један мој чланак (26.04.2012.) када је др Слађана Велков била гост у некадашњој емисији на интернет радију „Атлантис Ултра„, а пре тога можете погледати и овај текст» где у свету веома цењен и уважен доктор Расел Блејлок, говори о томе како нас путем кемтраилса трују из ваздуха!

Атлантис Ултра: Др Слађана Велков – Флуоризација воде, ГМО, Кемтраилси, Кодекс Алиментаријус

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У фебруарској емисију 2012. „Атлантис Ултра“: ( http://www.dverisrpske.com/ ) коју за „Двери – Покрет за живот Србије“ уређује и води госпођа Биљана Ђоровић, гост је поново била др Слађана Велков, заступник и пропагатор природне медицине и природног начина лечења. Емисију сам поделио у 2 дела. У овом првом делу емисије обједињене су 4 најбитније теме које су у реалности највећи непријатељ људског здравља, а то су: флуоризација воде за пиће и флуориди, затим генетски модификована храна, Chemtrailsi (запрашивање са неба отровним материјама) и Codex Alimentarius, који је скуп препорука и правила које је усвојила Светска Здравствена Организација за храну и пољопривреду.

Други део емисије објавићу касније, у њој ће бити препоруке др Слађане Велков како да се ми обични грађани можемо одупрети свему овоме.

По многим научним студијама, које докторка Велков помиње, флуор у води за пиће је изузетно штетан за људски организам: изазива стерилитет, калцификује све жлезде, изазива хипотиоридизам, то је смањивање и калцификација штитасте жлезде, које узрокује смањено лучења хормона. Затим, флуор у води за пиће изазива рак, слаби кости које су крте и лако се ломе, долази до болова у телу због калцификације лигамената. Пошто мало људи зна да код нас постоји закон о обавезној флуоризацији воде (службени гласник Републике Србије бр. 35/94, 38/94, 25/96, 101 2005) скините га са доњег линка да га погледате, о њему је и било речи током емисије:

https://dzonson.files.wordpress.com/2012/02/zakon-o-fluorisanju-vode-za-pic487e.pdf

Када је било речи о Chemtrailsima наведене су све штетне материје којима нас засипају путем запрашивања из авиона, што је резултат анализе узорака, палих на тло и воду, савесних научних радника. Поменућу само: гљивице, микроплазму и алуминијум који се у тим узорцима налазио и до 60 пута више од дозвољених количина!

Детаљније о свему овоме, као и о ГМО и Кодексу Алиментаријусу, чућете када преслушате емисију, но ради краћег увида у садржај емисије издвојио сам следеће цитате за вас…
Биљана Ђоровић:

„Мало људи зна да код нас постоји, да је донесен, закон о флуорисању воде за пиће. Њега могу наши слушаоци пронаћи у оквиру службеног гласника Републике Србије број 35/94, 38/94, 25/96, 101 2005. То је закон о флуорисању воде за пиће који указује на то да у члану један:
Члан 1:

„У циљи заштите здравља становништва вода за пиће се флуорише, односно дефлуорише на начин и под условима одређеним овим законом.“

ЧлаН 2:

„Јавна комунална предузећа и друге организације које снабдевају водом за пиће, у даљем тексту водоводне организације, више од 20.000 становника, дужне су да обезбеде у води за пиће садржај флуора од најмања 0,8 до највише 1,2 милиграма по једном литру воде. Вода за пиће чији је природни садржај флуора мањи од 0,8 милиграма у једном литру воде флуорише се. А вода за пиће чији је природни садржај флуора већи од 1,2 милиграма по литру воде, дефлуорише се.
Начин обезбеђивања превентивне стоматолошко-здравствене заштите у водоводним организацијама које снабдевају водом за пиће мање од 20.000 становника, утврђује Министар за здравље.“

За флуорисање воде, по члану 3 могу се користити следећа једињења.“

Члан 3:

„Калцијум флуорид (Ca F2), натријум Флуорид (Na H), силикофлуводонична киселина (H2SF6), магнезијум силико-флуорид (Mg SF6) и натријум силико-флуорид (Na2SIF6)..“

Кемтраилси

Др Слађан Велков:

„Да видимо шта је у саставу тих хемијских трагова. Најпре на листи су тешки метали који су врло штетни по људско здравље. Ту се налази: баријум, манган, стронцијум, знамо да су то радиоактивни елементи и да изазивају многе болести. Осим тога у кемтраилсима се налази алуминијум у 60 пута већој дози од дозвољене! Затим, налази се још и „микоплазма“. Микоплазма је део генетског матерјала бактерије бруцеле…. Ту се ради о изолованом генетском матерјалу, што значи да се ради о лабораторијском матерјалу, измишљотини. Такође, налазе се бактерије, ми знамо да данас сваки човек има некакву инфекцију „Ешерихијом Коли“. А Ешерихија Коли се баца из тих авиона!“

Које су последице…?

Др Слађана Велков:

„… Значи, оно што су анализе показале после запрашивања, људи се често жале на хроничан умор, на главобоље, губитак памћења, на депресије. Такође, убрзо после запрашивања се јавља кашаљ, болови у грудима, упале дисајних путева, пецкање у очима. Такође се може јавити неправилан рад срца. Карактеристично је такође и крварење из носа. Значи, зато што имамо огроман број бактерија, гљивица и мико плазме у тим кемтраилсима, имамо инфекцију и иритацију мокраћних и дисајних путева. Пошто имамо огромну концентрацију канцерогених супстанци као што смо поменули, значи вероватно долази до, или ће доћи до, повоћаног броја оболелих од рака.“

Које су последице по околину?

Др Слађана Велков:

„Загађивање вода. Значи, ми смо упућени да купујемо флаширану воду. Земља постаје неплодна, биљке се суше и не успевају. А, рекли смо да имамо 60 пута већу дозу алуминијума од дозвољене. Алуминујум суши земљу, земља постаје неплодна и биљке не успевају. Наравно, људи ће користити вештачко ђубриво да би биљке успеле, и још више ће загадити земљу. И… и даље се земља суши, и даље биљке не успевају, али гле чуда успевају само Генетски Модигиковабе Биљке…“

Генетски Модификоване Биљке, шта је то?

Др Слађана Велков:

„Значи, када говоримо о генетски модификованим биљкама не говоримо о хибридима. Значи, хибрид, значи када ми две различите биљке исте врсте укрстимо, и добијемо неку биљку која је, јел тако, можда квалитетнија од оне прве две. И тај процес се може десити и у природи. Значи, то није противприродни процес.

Међутим, када укрштамо биљке и животиње, значи, укрстимо биљку са рибом, бубашвабом, или са људским генима, онда добијамо ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНУ БИЉКУ. Значи, то је потпуно против-природан процес, то је јако важно да се зна.“

Кодекс Алиментаријус

Др Слађана Велков:

„… По новом правилнику, Кодексу Алиментаријусу, генетски модификована храна ће бити дозвољена, и неће бити означена!? Што значи да ви не знате да ли у неком производу постоји генетски модификована храна, јер то по закону не морају да наведу…“

………….

„Па највећи притисак и легални притисак је Кодекс Алиментаријус. То је закон који предвиђа да витамини и минерали у суп-терапијским дозама се могу добити само на рецепт. То је закон који предвиђа да лековите биљке ће бити у групи токсина. Значи, бели лук или нана, биће у групи токсина, биће потребна ЛИЦЕНЦА ЗА ГАЈЕЊЕ?! Нећете моћи гајити бели лук у својој башти. Дозволиће се зрачење хране Гама зрацима. Зрачење хране гама зрацима значи одузимање живота храни. Уништавају се електрони у храни и храна је потпуно безживотна и нема хранљивост.

Биће дозвољена употреба пестицида! Који су иначе тренутно забрањени у 173 земље Стокхолмском конвенцијом, као изузетно јаки токсини. Биће дозвољен хормнон раста који, знамо да изазива рак! … Ту је и аспартам, који се употребљава у храни као, јел тако, хранљиве материје. Е, сада… какав је то закон који предвиђа, то је заком о безбедности храни, значи Кодекс Алиментаријус је закон о безбедности хране. Па какав је то закон који предвиђа, да флуор, који је отров за пацове, и аспартам који је отров за мишеве, буду у храни!? Да су они безбедни за људе!?? „…

Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

Тесла или космос као питагорејска игра бројева


Извор: Кроз простор и време

Космичка авантура др Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

07.10.2014.

Велимир Абрамовић - "Тесла, еволуција свести и човечанства". Цена: 1.000 дин. - 9,00 € Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Велимир Абрамовић – „Тесла, еволуција свести и човечанства“.
Цена: 1.000 дин. – 9,00 €
Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com
Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

пише: Миша Васић

”Благослови нас божански броју, ти који си створио богове и људе! О свети, свети Тетрактисе, ти који садржиш коријен и извор вјечног тока стварања! Јер божански број почиње чистим и дубоким јединством и досеже свето четири; потом ствара мајку свега, која све повезује, прворођену, ону која никад не скреће, која се никад не замара, Свето Десет, које држи кључ свих ствари.”

Pitagora
– питагорејска молитва упућена декади–

… Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Одабрани умови човечанства од вајкада покушавају да проникну у суштину свега постојећег. С једне стране, неумитна питања везана за живот, смрт и тајну индивидуалне људске судбине призивају метафизички вапај за смислом. С друге стране, нагон за самоодржањем људске врсте призива неизбежно посезање за објашњеном магијско-техницистичком основом природних појава у сврху репрограмирања психо-хабитуалног континуума људског апарата у правцу исцељењења од болести, досегнуте дуговечности а све то у комфорном окружењу обиља енергије, удобног становања, ефикасног транспорта и ревитализујуће исхране.

Већ вековима егзистира дихотомија између разумевања природних закона ради прагматичног потчињавања људској вољи и метафизичко-езотеријског мистицизма (базираног на спиритуалној етици и ескапизму из тзв. „реалног“ живота оличеног у уклопљености у „материјални“ свет).

Тако, још од доба инаугурисања (лимитирано редукционистички схваћеног) ´Научног метода´ Франсиса Бејкон-а, шири се јаз између екстровертних ´техно-прагматичара´ и интровертних ´солипсистичких мистика´.

Техно-прагматичари примењују наслеђена и научена знања из области тзв. природних наука, пре свега математике и физике, оријентисани на антропоцентрично-утилитарни однос према космосу. За њих је циљ науке тзв. благодат људског рода, без обзира на последице по природну околину, али и духовно-морални аспект људске личности. При свему томе, не поставља се питање о истинским основама математике, те физике која из ње проистиче. Аутоматизам „колективног егоизма“ користи „бездушне“ математичке законе за трансформацију „мртвог“ универзума, а све са телеолошким призивањем материјалистичког раја овде и сада, на конзументским основама. Чак се рађа и редукционистичка идеолошко-квази метафизичка матрица, која резултира милионским свотама новца уложеним у планетарне трансцендентне ритуале техно-прагматизма („метафизика“ ЦЕРН-а и сл.) чија је сврха трансформација колективне свести у правцу техно-прагматичке парадигме.

Солипсистички мистици, с друге стране, беже у интроверсију дивинизовања принципа синергије спољашњег и унутрашњег, проучавајући синкретичко-еклектичку „плерому“ вековног традицијског наслеђа. При томе, све остаје само на нивоу личних, солипсистичких увида везаних за широк опсег редуктивно асимилованог истинског наслеђа, од ´езотерног хришћанства´, источњачких религија, до кабале и неоплатонизма, те питагорејства. Разнолика тајна друштва столећима негују ову традицију, опозитну техно-прагматичарима, која, на крају, будући одвојена од реалног света, стварних потреба човечанства, и сведена на филозофске системе, теорије и ритуале лимитиране на сопствене конзументе, води ка стерилном комерцијалном синкретизму (задњих пола века озбиљно девалвираног) ´new age´-а, те последично ка сопственом самоукидању, кроз ´next age´ (доктрину о изолованости појединца, који еволуира посве независко од своје околине и космоса, без свести о есенцијалној одговорности за било шта осим себе самог).

Дихотомија духа и материје, без неоходне синтезе, представља исходиште стерилних дискурса, и својом једностраношћу креира хаос бесмисла (на плану метафизике) те девастацију природне средине и угрожава сам опстанак биосфере (на плану прагматизма).

Наравно, истински велики умови човечанства, од Питагоре и кабалиста, преко Сведенборга, Лајбница, Паскала и Њутна, па све до Николе Тесле, постварују спиритуалне принципе кроз есенцијално разумевање метафизике као исходишта потенцијалне прагматичке реализације на добробит људске расе, а све у складу са природним законима.

У чему је тачка повезивања два наизглед непомирљиво различита аспекта односа према космосу? У симболима. Симболи увек претпостављају сопствено исходиште у спиритуалним законима вишег реда у односу на моторичко-сензорну перцепцију истих. Они еманирају амбивалентну менталну асимилацију, будући да су, истовремено, конкретни психички садржаји (редукционистички схваћени као ´објекти´) али и генерисана апстрактна релација према ономе што есенцијално представљају. Та релација је, међутим, апстрактна само у когнитивном смислу, док је у смислу креирања и репрограмирања како психе, тако и самог универзума, и те како конкретна. Симболе треба схватити као инструменте трансформације природе, и психе (као дела природе), будући да су они, заправо, израз неизрецивог архетипског материјала иза кога стоје природни закони у есенцијалном, неспознатљивом виду.

Најапстрактнији симболизам је везан за бројеве (и последичне геометријске фигуре нераздвојиво везане за бројеве). Бројеви и геометријски облици су нераскидиво везани на симболичком плану, креирајући парадигму истинског разумевања природних закона, и истовремену еманацију истих, која води креирању и трансформацији аспеката просторно-временског континуума у коме живимо. Чак и сами закони нису непроменљиви (што је у новије време показао Руперт Шелдрејк), тако да нам не преостаје ништа друго до да (на нивоу симбола) црпимо увиде из пан-космичког информатичког поља, иза којих стоји есенција скривена у безграничном кабалистичко-јудеохришћанском „Ein Sof“ (אין סוף), традицијски схваћеном у нашем прагматичном свету материје-енергије-простор-времена симболички као ´ништа´ или ´нула´ тј. број (есенцијални симбол).

Границе когнитивног су базиране на кодовима које људски ум може да одгонетне, будући и сам генерисан са матрицама представа лимитираних на категорије ван којих су непознате димензије докучиве само симболиком, која истовремено и ствара и моделира стварност.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Целокупно дело Николе Тесле јесте ништа друго до теургијско транспоновање метафизичких, симболичких игара бројева и геометријских релација из информатичке ´космичке супе´ у космичко форматирање и реформатирање.

Зато је прагматизам евидентно неодвојив од метафизике – јер се корени, како функционисања тзв. реалног света, тако и и његовог апстрактног тумачења, налазе у истом извору, који је, за људски ум, ограничен на ниво симбола.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни опсег креирања, рекреирања и егзистирања материјално-енергетског универзума, где се граница између потенцијалних апстрактних есенција и еманираних материјалних еквивалената мери геометријским аксиомима и међуодносом симболичких птагорејско-еуклидских конструката који изражавају природне законе (попут ´златног пресека´ или броја π (пи)).

Др Абрамовић у причу о Тесли уводи и свој лични дискурс ´времена као генератора простора´, где је време дефинисао бројном нулом или геометријском тачком, на основу чега улази у синхроницитет са (на овим страницама већ поменутим) древним спиритуалним учењем о безграничном „Ein Sof““ (אין סוף).

На тај начин, др Абрамовић резонира са есенцијалним симболичким гностичким порукама које информатичко поље потенцијално нуди свима, али су само софистицирани истраживачи космоса довољно отвореног ума да могу да их перципирају, асимилују и рециклирају ширем аудиторијуму, било кроз канале (лимитиране) људске комуникације, било кроз благотворне научно-техничке изуме као изразе поствареног света идеја.

Веб сајт Велимира Абрамовића:
www.constantpresenttime.com

Велимир Абрамовић: Ртањ је временска машина. Геометрија Ртња као природна математика времена


Велимир Абрамовић: Ртањ је временска машина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Центар за истраживање и екологију „Дух Ртња“ недавно је организовао научно истраживачки скуп чија је тема била Време. На овом линку: http://vimeo.com/72155777 можете видети шири извештај са овог скупа, док сам ја у овом видео прилогу издвојио мишљење професора Велимира Абрамовића о његовом проучавању времена, о круцијалниом значају откривања тајне времена као суштине продора у новој одуховљеној науци, Теслијанској науци, као и о Ртњу као пирамиди која је временск машина.

А сада следи једно предавање професора Абрамовића о геометрији Ртња…

Проф. др Велимир Абрамовић – Геометрија Ртња као природна математика времена – РТАЊ СОЛСТИЦИЈ 2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Владан Пантелић: АРИЈАНА ИЗ ТИЈАНИЈЕ


Аутор: Владан Пантелић

АРИЈАНА ИЗ ТИЈАНИЈЕ

Одувек сам тежио за земљом Тијанијом
Која нема ни време ни простор
А испуњена је смислом и суштаством
Њен мирис и укус и додир
Осећам у дубоком тиху
А и њен неискидани зов

Када се Тијаније наново сетим
Обузме ме чежња за слободом
И потпуно губим полет и вољу
Да бринем о времену – заробљивачу

Знам и јаснојасно видим
Да су време и простор везани близно
И да су издвојени из Вечности
И да имају облик дубоке и широке вреће
И да имају капије које чувају стражари
Троуглих глава и мрзних ока

Пут мудрости и сушт трагача за Извором
Је налаз капија и онесвест чувара
И поврат у Тијанију земљу наших предака
И загрљај вечни са Аријаном свезнајном.

Призивам Светлост силницама многомоћним

Драган Симовић: Садашњи Тренутак јесте ПраПочетак


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник


Садашњи Тренутак
јесте ПраПочетак

Велимиру Абрамовићу,
 словеснику и посвећенику,
 који проучава
 и, гле,
 живи Време!

Као да је ово
неки Поновљени Почетак
једног од мноштва
Поновљених Почетака,
и као да су се сви ти
толико пута Поновљени
и Понављани Почеци
згуснули у један једини
ПраПочетак,
који се дешава
у Садашњем Тренутку!

Садашњи Тренутак
јесте Садашњи на Почетку
и јесте Садашњи
на Свршетку;
иако ни Почетак
ни Свршетак,
уистини, не постоје;
будући да је
Садашњи Тренутак
једно једино Време
и једно једино
Биће Времена;
али није
ни само Време
нити само Биће Времена,
већ нешто што превазилази
и Време
и Биће Времена,
а зове се
Вечност!

%d bloggers like this: