Полицијо и војско, Вучић ће да вакцинише и вас и вашу децу, и кад изгубите здравље, више нећете бити људска биолошка бића, бићете Вучићеви зомби, и шта ћете после?


Полицијо и војско, Вучић ће да вакцинише и вас и вашу децу, и кад изгубите здравље, више нећете бити људска биолошка бића, бићете Вучићеви зомби, и шта ћете после?!

Ништа, бићете беспомоћни, јер попут тоалет папира, Вучићу служите само за једнократну употребу, и кад вас после једнократне употребе искористи, и упропасти све вас, и народ, и полицију и војску, запад ће га склонити на сигурно место ван Србије…

Све то може да се спречи ако пређете на страну народа. Међутим, ако останете верни Вучићу, кад тад одговараћете по судовима и то сви, и обични полицајци и војници и све ваше старешине, јер кад-тад, то ће се сигурно десити…

Вучић: Вакцинисаћемо 2 милиона људи да бисмо избегли судар короне и грипа!
Извор».

У овом тексту горе Вучић је наговестио да се припрема вакцинација 2 милиона људи, и навео да ће поред шире популације бити вакцинисани здравствени радници, шалтерски службеници, полиција и војска, што је у неку руку добро, јер сви ти људи у тим инстиртуцијама знају какве ће то вакцине да буду, да ће се људи разбољевати од њих, па је то шанса да се ти људи који раде у здравству, полицији и војсци, побуне против Вучића, ако им је до здравља, и ако су нормални, а верујем да јесу…

Истинита сведочења мајки које су устале против присилне вакцинације – Србин.Инфо

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: О СРБСКОМ СУШТАСТВЕНОМ ПИТАЊУ


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
Милану Пуалићу и иним ВедСрбима

01

Срби су, већ одмах по стварању Југославије, престали да се баве србским суштаственим питањима, као да су сва прошла и будућа србска суштаствена питања била заувек решена.
Кад кажем суштаствена питања, онда имам на уму она вековна питања која се тичу самог Бића Србства.
Питања Србског Присуства и Бивствовања, питања Космичког Позвања Србства.
Југославија је била свачија и ничија домаја, али једно је (у овоме часу поготову!)

посве извесно и јасно: Југославија никада не бејаше била творевина Србскога Духа!
Штавише, у Југославији се уопште и не осећаше присуство Србског Стваралачког Духа.
Срби су у Југославији били најтиши, најпоспанији и духовно најобамрлији народ.
Били су тако нечујни, тако успавани и затворени у своју љуштуру,
да се, на тренутке, чињаше, да у Југославији уопште и нема Срба.

02

Ретки су они који ово могу да схвате:
Срби су за седамдесет година преживљавања у Југославији, више биолошки и духовно осакаћени,
него за три и по века робовања под Турцима!
За седамдесет година чамовања и таворења у Југославији,
од Србског Аријевског Духа није остало скоро ништа!

03

Имао сам деветнаест година, када сам, у пролеће 1968. године, отишао у војску, која се тада зваше – југословенском!
Ја сам већ првих дана војевања, а са деветнаест година, видео да у тој војсци нема ничег (буквално ничег!) србског.
То није била војска ни мојих Предака, а ни мојих Потомака!
То бејаше била војска највећих мрзитеља Србства.
Са тим познањем и освешћењем, ја сам се одмах обрео у казненој јединици,
и свих осамнаест месеци бејах у разним казненим јединицама.
Војска је само убрзала моје буђење и освешћивање.
Они који су ме бацили у казнену јединицу, нису ни слутили да су ме,
уствари, послали на духовну академију!
Из војске сам изишао као расни ВедСрбин, као Србски Аријевац.

04

Ни једно једино србско суштаствено питање још није ни започето да се решава.
Срби су преспавали Југославију, а преспавали су и распад Југославије.
Срби и даље спавају, али, када се, неким чудом, у времену долазећем,
буду изненада пробудили ода сна (који није сан већ снолика духовна обамрлост),
појмиће и схватиће, да су туђинци и просјаци на земљи својих Предака, те да су,
буквално, изгубили све оно што су њихови Преци кроз векове творили!

05

Све приче о Јужним Словенима, као и о јужнословенским језицима, јесу чиста измишљотина.
Нема Јужних Словена – постоје само ВедСрби; и нема јужнословенских језика –
постоје само дијалекти ведсрбског језика; дијалекти од којих су постали неки нови (тобожњи) језици!
Ову Истину знаду расни ВедСрби –
и, то им је довољно!

06

Болећивост је слабост Духа.
Болећив народ јесте духовно посрнули народ.
Србска је болећивост, гле, Србе стајала Живота –
Живота са Смислом!
Србска је болећивост створила Југославију, у којој ће Срби тамновати седамдесет лета.
И, ако уђемо у саму суштину ствари, схватићемо да је Србска болећивост узроком свеколике патње србске!

07

Не судим, само запажам.
Нисам судија, већ песник!
Свако ће самоме себи судити, и сви ћемо свима судити.
Судићемо сами себи за дела која смо творили,
али и за дела која нисмо творили, а могли смо да творимо!

Историјска понуда Путина Србији да поврати суверенитет и економску снагу – смеју ли Николић и Дачић то да прихвате?


Што се мене тиче, јасно је да садашња „народна“ власт не може да направи овај историјски заокрет, будући да су марионете под даљинском контролом запада, само су добили другу „позоришну“ улогу, не Тадићеву, већ то је тобоже „народњачка“ улога која се манифестује испразном реториком, као покушавају да народу изгледа да заокрећу према Русији, и „чине шта могу“, а у пракси настављају тамо где је Тадић стао, спроводе оно што је Тадић као слуга запада урадио на изразиту штету Србије и њених национално-државних интереса.

Рецимо, они су око КиМа отишли и даље од Тадићевог издајнички огољеног режима, на Борков необавезујући параф око интегрисаног управљања границом, ставили су потпис», без да сачекају одлуку Уставног суда о уставности тог парафираног договора?!

Дакле, по мени, да се не лажемо, овде су на испиту србски народ и његова часна елита, патриотске снаге, часни интелектуалци, да ли ће смоћи снаге да на власт како год знају и умеју доведу комбинацију која ће оберучке да прихвати ову историјску понуду Русије, која се напросто у овом историјски кључном моменту не сме испустити! Но ни Русија ни Путин неће чекати вечно на одговор, тако да се неће чекати дуго да се види иде ли Србија и даље стрмоглавом низбрдицом, или се полако усправља, па корак по корак иде узбрдо.

*****************

Извор: Фонд Стратешке Културе

Путин понудио Србији да поврати суверенитет и снагу – смеју ли Николић и Дачић да то прихвате?

И СРБИ И ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРЕД ИСТОРИЈСКИМ ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ

Владимир Путин и  Томислав Николић

Владимир Путин и Томислав Николић

УТИЦАЈНИ први потпредседник руске владе и доказани српски пријатељ Дмитриј Рогозин донео је у Београд понуду какву једино истински братска земља може дати.
Та понуда се може сажети у ове три Рогозинове реченице

ПРВА: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.
ДРУГА: „Русија има и жељу и новац да улаже у Србију и верујем да наш „брак“ неће бити само из интереса, него и из љубави.
ТРЕЋА: „Надам се да ће после реализације наших договора у војно-одбрамбеној сфери Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.

Сваки српски референдум би ово прихватио и са изразитом већином и са захвалношћу. Свака истински српска и суверена власт у Београду ово би оберучке прихватила – и без референдума.

Хоће ли садашња власт у Београду – која је по вољи Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона – хтети и смети да поже на такав корак?
Да ли је такав корак могућ без суштинске корекције државног курса, а да ли је таква корекција могућа под овом и оваквом влашћу?

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал

Свака нормална земља би прихватила оно што је Рогозин донео

  • Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану;
  • Иза Рогозинових речи стоји и понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ – Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив, јер су његове кључне одредбе: прва – да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) – да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

СРБИЈА треба да прихвати сваку понуду да потпуно поврати суверенитет над целом територијом и зато не видим разлог да такву понуду одбијемо.

Свака нормална земља би је прихватила.

Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану. Дакле, нуде економска улагања, инвестиције, подстицање извоза, помоћ око пласирања робе на тржиште дугих земаља, као и помоћ у ремонту наше ратне технике, а бар 80 одсто нашег наоружања је руског порекла. Ресурси у авијацији су истекли и вероватно се нуди и помоћ при ремонту.

Али, пошто је Србија прогласила војну неутралност, а чланица је Партнерства за мир – мислим да иза Рогозинових речи стоји понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ – Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив јер су две његове кључне одредбе: прва – да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) – да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

С обзиром на то да је Србија суочена са сепаратистичким тежњама на Косову и неким потенцијалним сепаратистичким тежњама у Војводини и на југу Србије, интерес је Србије да озбиљно размотри тај пројекат, који би морал да одобри Народна скупштина.

Дакле, мислим да Рогозин није мислио само на економску помоћ и ремонт технике, него на понуду која већ дуже време стоји пред Србијом, а то је – приступање ОДКБ.

Русија жели да са Србијом сарађује као са својим најближим геополитичким савезником

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе

  • Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа – не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства;
  • На руководству Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције;
  • Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском.

САДА са сигурношћу можемо да констатујемо да Русија током последње три године (почев од посете Дмитрија Медведева Београду) континуирано и истрајно шири своје економско присуство у Србији.

Економска сарадња бележи значајне резултате. Русија држи друго место у спољнотрговинској размени Србије (на првом месту је Немачка која Русију „претиче“ само за два мала процента). Руске инвестиције у српску привреду су у 2012. години премашиле су милијарду долара. То је суштински продор с обзиром да је укупни обим руских инвестиција у српску привреду у последњих девет година износио отприлике исто толико.

Лукојл и компанија ћерка Гаспрома највећи су порески обвезници у Србији. Према прелиминарним показатељима, само реализација руско-српског енергетског пројекта Јужни ток омогућиће Србији отварање око 2.200 нових радних места и ангажовати до 1,5 милијарде евра директних инвестиција.

Русија је Србији одобрила кредит за инфраструктурне пројекте. То је база која је у стању да Србију потпуно „ишчупа“ из економске пропасти и да је уз континуирани развој изведе на позиције енергетског и економског лидера региона у целини.

Управо Русија, за разлику од Европске Уније, располаже средствима за улагање у српску економију. Иза речи Дмитрија Рогозина стоји јасна тежња РФ да развија „пунокрвну“ сарадњу са Србијом у свим сферама, вишеструку сарадњу у разним привредним гранама, од економске до војно-техничке. Сарадњу као са својим најближим геополитичким савезником и једноставно – зашто и то не рећи – својим пријатељем.

Овако изнесен став, интерес је Руске Федерације.

Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа – не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства. То руски однос према Србији разликује од дејстава међународних организација и одређених западних земаља.

Међутим, објективна је датост да Србија, у овом моменту, практично није у стању да се ослободи притиска и утицаја Запада. Разлог је очигледно постојање неког система договора са западним партнерима, договора који су повезани са сменом владајуће коалиције у Србији. То потврђују и последње изјаве представника владајуће коалиције о непромењивости главног српског спољнополитичког вектора.

На руководству Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције.

Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском.

Али, без обзира на то каква одлука ће бити донета, Русија ће штитити територијални интегритет Србије у међународним институцијама и са њом развијати сарадњу, добро знајући да та сарадња може бити ограничена „баријерама“ Европске Уније.

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС

Има померања према Русији, али сумњам да је власт спремна за заокрет

  • Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом што ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине. То је неприхватљиво! А то што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

ЗА ВРЕМЕ претходне власти Бориса Тадића није било никакве сарадње са Русима, а земља је сигурно клизила ка НАТО пакту. Новој власти се мора признати да постоје помаци, јер се већ двапут састају Вучић и Рогозин, а потписан је одређени број споразума…

То су помаци који шире стратешку и спољнополитичку оријентацију земље.

Сад, да ли тај заокрет може бити потпун и да ли је власт спремна? Чисто сумњам.

Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи у низу тих уступака је ово што ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом који ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине.

То је неприхватљиво!

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

То што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

Путин је Србији дао понуду која се не одбија

  • Поред повољних зајмова, сад имамо и понуду да ојачамо одбрамбени систем земље без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској… да не идемо даље;
  • Руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно.

ОВО је велика шанса да Србија направи политички преокрет који се поклапа са оријентацијом широких народних маса и јавног мњења, поготово после пресуда Хашког трибунала које су оголиле да силе које стоје иза Хага не само да нису наклоњене српском фактору, већ раде вишедимензионо на нашој деструкцији.

Инсистирање на придруживању ЕУ под условима које није имала ниједна друга чланица, поготово што је јасно да неће бити скорог придруживања ЕУ и да је сама Унија у економској кризи, значи наставак приношења жртава без икакве добити.

Са друге стране, сада имамо понуду Русије. Подсетићу да нам је Русија одобрила раније зајам од милијарду долара који је само делимично искоришћен. Сада поново добијамо повољне зајмове и понуду да ојачамо одбрамбени систем без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској… да не идемо даље.

Дакле, руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно. То је понуда која се не одбија! Разлози су: а) државни интерес Србије и б) расположење широких народних маса.

Међутим, кад су питању наше политичке елите – то је дискутабилно. На њима је велика одговорност да не багателишу такве могућности и да не наставе да нас завлаче са својим комбинацијама.

Божидар ДЕЛИЋ, генерал

Божидар ДЕЛИЋ, генерал

Да би Путинова понуда била прихваћена потребна је промена државног курса

  • Трећег руско-српског сусрета на врху можда неће ни бити;
  • Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин! Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

БИЛА су два руско-српска сусрета на врху, а трећег можда неће ни бити, али је апсолутно сигурно да курс мора да се промени.

Ако не буде промене државног курса – понуда неће бити прихваћена. Знам да је са руске стране постојала спремност за ово и раније, али нема спремности у Београду. Знам како Николић и Вучић размишљају, али се мора јасно рећи да излазак из кризе подразумева заокрет ка Русији.

Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин!

Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

За све време њихове власти – ништа није урађено сем што је разним причама о корупцији и хапшењима скретана пажња са проблема као што су Косово и Метохија или економска ситуација.

Неће прихватити, али ће им народ стати ногом за врат

Радован РАДИНОВИЋ, генерал

Радован РАДИНОВИЋ, генерал

  • Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад. Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

КАКО се мени чини, нећемо прихватити руску понуду, а не може довека да траје да се „проституишемо“ мало овамо мало онамо.

То није фер према руској страни. Али, неразумљиво је да и даље срљамо у ЕУ кад је јасно да није наклоњена нашим интересима. Да нас ЕУ неће! Да ли срља Србија или њене такозване елите? Елите је воде, а добар њихов део је или формиран прозападно или су ти људи због бенефита тако стасали, односно еволуирали.

Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад.
Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

Питање је заправо: кад ће им народ стати ногом за врат, али – и то ће доћи.

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума

Живадин ЈОВАНОВИЋ, шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума

Путин је Србији понудио историјску шансу

  • Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина;
  • Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

ВЛАСТ има обавезу да ради оно што је добро за српски народ, а Србија нема само економске и социјалне проблеме, него и проблеме везане за опстанак државе и заштиту елементарних националних интереса. А Русија је очигледно спремна да помогне не само у економском и инфраструктурном развоју него једнако и у одбрани националних и државних интереса.

Та спремност Русије има историјски значај и Србија има историјску шансу да одбрани сверенитет и територијални интегритет и да уз то постане узор социјално–економског развоја на југоистоку Европе. То је шанса да се покаже да није нужно да будемо учлањени у било који западни савез. Да бисмо се развијали треба да сарађујемо са осведоченим пријатељима из Европе, Азије и целог света.

Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина.

Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

Дакле, неопходно је да успоставимо нормалност у политици: да предност дамо пријатељима а не онима који су нам чинили и чине зло. Промене у спољној политици и међународном положају су у највећем и суштинском интересу Србије.

Наша земља има неуравнотежену спољну политику и њена будућност зависи од брзине којом ћемо успоставити равнотежу кроз ширу сарадњу са Русијом.

Руска понуда је фер, али је власт предубоко загазила са Американцима и Бриселом

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

  • Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

ПОНУДА Русије је фер. Али, скептичан сам да ли ће је ова власт прихватити, јер аранжмани које има са међународним фактором, нарочито САД и Бриселом говоре да је предубоко зашла у обавезе које су њени челници преузели.

Илустрација је наступ министра одбране Италије у Дому војске, пре неки дан…

Ова власт неће ни објашњавати зашто није прихватила руску понуду, јер се такве ствари деценијама нису објашњавале, пошто се мишљење гласача суштински не узима заозбиљно.

Шта ћемо да изгубимо због тог „не“?

Већ смо изгубили доста, а материјални губитак, културни, политички и етички још ће се наставити.

Ових дана присуствујемо фактичком проглашењу тзв природне Албаније, односно велике Албаније. Српске власт није рекла ни слово у вези са тим, иако је то чињеница прворазредног значаја. Србија је тиме демонстрирала немоћ.

Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

Диана Милошевић

*****************

Обратите посебно пажњу на речи књижевнице Љиљане Булатовић, народ као да заборавља ко је Владимир Вукчевић» Републички тужиоц за ратне злочине, који се сад нашто „изненадио“ овим срамним одлукама хашког трибунала око ослобађања од казне хрватских злочиначких генерала и шиптарског злочинца Харадинаја. Сад кад је техничар испоручио сву „наручену робу“ Хагу, човек би да сведе сарадњу на технички ново, а цело време је то радио?! То је човек који је говорио да је за њега Ратко Младић српски Бин Ладен!

И шта сад, овакви ће да направе заокрет?!

Такви србомрзци кад тад треба да се судски изпроцесирају…!

Свесрпски протест на Тргу Републике,Београд,29.11.12.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Турци на северу КиМ

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Обећања и лажи Т. Николића и А. Вулина

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Љубодраг Симоновић Дуци: Клот Фркет – БК ТВ, новембар 2005.


Љубодраг Симоновић Дуци: Клот Фркет – БК ТВ, новембар 2005.

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Гости Исидоре Бјелице на некадашњој БК телевизији били су Љубодраг Симоновић Дуци, Мирослав Лазански и Петар Милићевић. Тема емисије била је цивилно служење војног рока и разне манипулације са тим у вези, док је у Србији још важила обавеза служења војног рока. Помиње се афера са Владом Дивцем. Наравно, Дуци се као и увек дотиче дубљих и суштинских узрока разних ефемерних проблема у једном друштву, а не политички надуваних, а они леже у капитализму као вредносном систему који уништава свет, природу, народе и њихове државе.

Светозар Радишић: Србија – Земља менталних патуљака


Аутор: Светозар Радишић

Овај текст је објављен под насловом “Србија у оковима подобности” у листу “Сведок“ број 617, 20. маја 2008, на стр. 11.
На сајту “Видовдан” је од 20. августа 2008.

„ВЕЛИКИ БРАТ” КАО ДА СЕ „ГУБИ” СВЕ ЧЕШЋЕ И ОЧИГЛЕДНИЈЕ ПРАВИ ПРОПУСТЕ, КОЈИ ЋЕ ГА ПОТПУНО РАЗГОЛИТИТИ И ОДУЗЕТИ МУ МАМОНИЗАЦИЈОМ СВЕТА СТВОРЕНУ МОЋ. ЊЕГОВИ СЛУЖБЕНИЦИ И СЛУГЕ У СРБИЈИ СРЉАЈУ, СУДАРАЈУ СЕ И ИЗГЛЕДАЈУ СМЕШНО, ПОКУШАВАЈУЋИ ДА ОД СРБИЈЕ НАПРАВЕ ДЕО „ИМПЕРИЈЕ УМА”, ШТО ЈЕ НЕМОГУЋЕ И ЗБОГ ИСТОРИЈЕ И ЗБОГ БЛИСКЕ БУДУЋНОСТИ. ВОЈСКА СРБИЈЕ ДОБИЛА ЈЕ У РАЗАРАЊУ СРБИЈЕ ОДГОВАРАЈУЋУ УЛОГУ.

Вероватно није цела истина да сви патуљци појма немају. Али у Србији, земљи у којој све подсећа на нежељену забаву, српски народ и сви који деле његову судбину (грађани) све више личе на руљу и делује све патуљастије и старије. Будући да мамонисти владају светом није ни чудно што се Србија стропоштава и у ратовима и после њих. Чини се да је сада најважнија продаја дедовине, ништа ново се не ствара, а сви су навикли да политичари (вође) могу бити баш сви и да не морају ништа да знају. Најзанимљивије емисије на ТВ су преноси из Скупштине, где се лепо забављају и драме народни представници, који су се први сетили како то да постану, а потом како да себи изгласају (не)пристојне плате и уведу народу међународне прописе, које тај народ никад неће имати прилику да прочита, јер би због њиховог броја, требало да се бави само читањем нових прописа.

На основу скупштинских дискусија, Србија крајем 2007. године, на почетку 21. века, као да се удаљава од будућности, садржи зблануту руљу, којој ништа није јасно, а коју може да изведе на улице и посрами само „велики брат”. Чини се да никада у историји Србије нису владали људи који толико мало знају у односу на оне којима владају и да је власт свестрано превазишла свог узора Милоша Обреновића. Милош је ради опстанка народа сарађивао с османлијама, док су били на врхунцу моћи, а савремени владари су сарађивали с будућим окупаторима и саучествовали у псеудоеволуцији у којој је српску народ неправедно сатанизован. Никада се није догађало да млади владају старијима, искуснијима и образованијима. Никада власт није отворено била против свега што је српско. Србима није додељена ниједна национална фреквенција на телевизији. Србе који се боре за опстанак српства нико не позива у радио и ТВ емисије на националним каналима, који прекривају целу територију Србије. Народу су универзалне петокотобарске незналице (новинари) ускратили прилику да се укључује у контакт програме, а камоли да у њима учествује. Србија није српска него наднационална, глобалистичка, физички полуокупирана а ментално потпуно, иако у њој највише живи Срба. Ускоро у њој, због „беле куге” и твораца говора мржње неће бити Срба и биће логично да први пут у историји тај простор промени име. Такав крај Србије очекује се већ средином 21, века.

Одважнији политичари за говорницама и на трибинама наглашавају да обезбожени српски владари као да су негде (у глобалистичким радионицама и на курсевима) сазнали да нема Бога – те се понашају као да их нико моћан не посматра. Знају да им опљачкани, обесправљени, ракетирани, ошамућени народ ништа не може, јер су иза њих Нато, ЦИА, Оебс, ММФ, ЕУ и фантомска међународна заједница. Зато им не требају безбедносне и обавештајне службе, српска полиција и војска. Под заштитом су најјачих сила света на чијим су крилима и стигли до својих позиција.

Да је председник Србије прочитао књигу генерала Алфреда Крауса Узроци нашег пораза никада не би изговорио ниједну пацифичку реч, нити би за своје помоћнике и саветнике бирао људе без искуства и са недовољно знања. Овако, изгледа да се са српском судбином не играју само вековни непријатељи и да су ефекти власти једнако погубни. Вишенаменски министри се ротирају и цео српски живот личи на позоришну представу, за коју нико не може да закључи да ли је реч о комедији, трагедији или трагикомедији. Једино се зна да је режисер „велики брат”, а да су Срби статисти и неми посматрачи свог живота већ дуже од једног века.

Како изгледа када деца комуниста нису била пажљива на часовима партизана, па сада, иако пролетерска, левичарска и интернационална у души, граде капитализам, против којег су њихови најрођенији пролевали крв, најбоље се види у Србији. „Велики брат” се поиграо с децом партизана, упућеном у свет на школовање. Могао је то да учини будући да су им се очеви, после победе над фашизмом, распоредили на угледна, моћна, одлучујућа радна места. Зарађивали су и по 30 пута веће плате од сабораца (других пролетера) у земљи у којој је владала (самоуправљала) радничка класа. Отишли су њихови клинци (деца дипломата, директора и генерала) у „бели свет” на колеџе и вратили се у родну земљу да уз помоћ невладиних организација, које су дупке попунили, изграде још једно игралиште „великог брата”. У исто време деца четника, десничарска, националистичка, ојачала су дијаспору, која се, углавном, састојала од прогнаних у претходним интернационалистичким хајкама. Још има наиваца који се чуде како то да у Србији, од Другог светског рата до 2007, српска дијаспора не може да се договори ниочему с владајућим гарнитурама, без обзира да ли је на челу власти Тито, Милошевић („и после Тита Тито”) , Ђинђић или Тадић. Они не виде да се ништа није променило и да је „црвена линија” доследно антисрпска, односно антинационална и да су мете свих власти биле и остале СПЦ и снаге које за себе кажу да су српске. За глобалисте националисти су аутоматски фашисти и ксенофоби, иако глобализам у себи крије процес који не може да добије име, јер оно што чине војне и друге глобалистичке снаге широм света надмашује идеје Хитлера и Менгелеа. Уосталом, председник САД, Бил Клинтон, извињавао се породицама чијим члановима је у експериментима убризгаван плутонијум, а јавна је тајна да се специјалне јединице, попут припадника „Делте”, микрочипују пред полазак у најважније операције.

Још мало о Србији

У Србији расту деца која никад неће заборавити звук сирена, шиштање ракета „томахавк”, убијене недужне људе, срушене мостове, разливене хемикалије, осиромашени уранијум… Никад неће заборавити ту „добру услугу” Запада. У Србији расту деца којој родитељи говоре да су те ракета стигле у Србију зато што савремени Запад није више имао стрпљења и начина да уразуми Србе да не чине свакојака злодела широм Балкана. Ови други уче своју децу да треба што пре да напусте бедну Србију у којој нема прогреса и перспективе и да оду што даље на Запад. Никако на Исток. Они, при том чине све да Србија остане у своме јаду, да се прода сваки српски камен, травка, ваздух, кап воде. Они уче своју децу да су Срби (народ којем биолошки припадају) на геноцид у Јасеновцу одговорили геноцидом у Сребреници и тако поништили сва српска историјска страдања. Није их брига што за наведени злочин постоји само један очевидно монтиран доказ и што о злочину у Сребреници неће да доставе доказе ЦИА, НАСА, НСА (над Босном је стално било пет до 12 обавештајних сателита), холандски батаљон, обавештајци убачени у тзв. заштићену зону у операцији „Падобран”, припадници прогнане муслиманске војне јединице из места страдања итд.

Српска деца Запада, то су она деца која су била на школовању на колеџима за време бомбардовања Алексинца, Ниша, Новог Сада, Београда… Српска деца вулгарис била су у рововима, подрумима, склоништима, на трговима и улицама, чекала графитне и касетне бомбе, осиромашени уранијум и звук сирена, присуствовала увежбавањима прецизних дејстава, вертикалним маневрима и променама климе.
Свако ко тврди да „постоје две Србије” једнако је у праву као онај који је тврдио „Коме је до морала нека иде у цркву”. Уосталом, исту су школу о истини учили. Тачно је да се о моралу, истини, љубави, родољубљу, патриотизму, части, Богу…, говори још само у Цркви. У школи нема времена за приче о људским врлинама, јер да га има за то онда не би било времена да се говори о вредностима и предностима западне демократије, о стварању новца, о маркетингу, транспарентности, о хашкој правди и текућем међународном праву, о хуманости и хуманитарцима… Да, метафорично, постоје две Србије, али само ако се мисли да постоје две врсте људи у Србији, а можда и две врсте Срба. Проблем је што се ништа у Србији не догађа случајно – све је то давно написано у тајним и забрањеним рукописима сличним оним објављеним као Курилски рукописи.

Када човек гледа ТВ у Србији увек му се чини да се живот догађа негде другде. У Србији понеки мафијаш подбаци бомбу под аутомобил или направи „сачекушу”, има доста гангстерских организација, а власт се у недостатку доказа обрачунала само с једном од њих, све остало је везано за суђења претходницима и онима на које је прст уперио „велики брат”. У вестима су још продаје, страначки сукоби и понеки спорстки догађај. Све телевизије баве се забављањем народа (руље). Више није потребно ни обучавати нове режисере, све емисије су униформне – исте су у Грчкој, Хрватској, Босни и Херцеговини, Немачкој, Мађарској, САД и Аустралији.

„Велики брат” (Big brother) зна шта ради. Најзанимљивија емисија је „Велики брат”, па „Све за љубав”, „Пирамида”, „Мењам жену”, „Плешимо”, „Гледај мајку, бирај ћерку”, „Узми или остави”, „Моја мајка“… Квизови: „Милионер”, „Најслабија карика”, „Питања за шампиона”… Како се само бесрамно бизнисмени играју закулисним политичким играма онесвешћеном руљом, преко СМС порука? Колико драгоценог времена узимају народу који грца у сваколиком сиромаштву пред неизвесном будуђношћу. Можда то није завера у којој се народу с „белом кугом” ускраћује размишљање о опстанку, али на заверу веома личи, те о томе треба да размисле српске вође. Уосталом, у Скупштини глобалисти отворено говоре да је народ глуп (осим пред изборе) и да му треба мењати свест. Највећи резултати у описмењавању и освешћавању српских незналица очекују се од примене Болоњске декларације и курсева и радионица које организује Европска унија. До успостављања новог школског система нове историје ће написати Хрвати, Црногорци, Муслимани, Албанци, а и српски глобалисти, којима смета да се говори оптужујуће и ружно о Натоу и недозвољавају да се агресија назива тако тешким и неприличним речима. Како нема производње, а стране фирме купују Србију и продају своју робу, у Србији још једнино имају успеха у раду они који пребирају по струнама виолина, играју се лоптама, плешу и певају. Они су српски брендови, јер више нема ни свиња ни шљива, ни кајмака, ни бакра, а камоли полупроизвода и производа. Сви су у Србији, наједном, постали свесни своје заосталости, а о уништеној инфраструктури у Срба не сме се ни размишљати. Срби су изазвали свет против себе, добили батине и сада треба да ћуте – то је балканска филозофија 21. века.

Војска је посебна прича

Српска православна црква још делује стамено, поред свих очевидних глобалистичких подривања, преко покрета „Ново доба” и ватиканских смицалица, у којима „велики брат” има значајну улогу. Али Војска у Србији ништа није избегла. Та војска није била српска од краја Првог светског рата а није ни сада, иако се налази у Србији, а не више у Југославији. Није ни србијанска. Занимљиво је да је свима природно што Србијанци (Срби, Мађари, Русини, Румуни, Роми, Словаци… рођени у Србији) никад нису били у власти у другим републикама (садашњим „банана републикама”), на пример у Црној Гори, а у Србији се ретко догађало да први човек буде пореклом из Србије. (Било би занимљиво направити анализу не само за Србију који је проценат тзв. домородаца у власти и зашто је тако уређен „балкански свет”).

Но, тема је Војска. Догађало се и до сада да начелник генералштаба не буде баш најбољи међу најбољима, али први пут у историји мање зна од огромне већине генерала које је српска власт веома младе удаљила са дужности, због искуства у ратовима. Уосталом, последњи пут су се чинови добијали стриктно по прописима у ЈНА, испуњавањем бројних услова, али уз чувени „кључ”, који је привилеговао све осим Срба. Никада Србија није имала толико узастопних министара одбране (некада су се звали министри војни), који су без врхунског одбрамбеног образовања. Списак оних који формално и суштински знају више о одбрани, стратегијама и војним доктринама од министара одбране после 5. октобра 2000. је огроман. Као да се власт поиграла с организацијама које чине државу и као да јој није стало да држава има све неопходне институције са најбоље распоређеним најквалитетнијим кадровима.

Посматрано из аспекта теорије организације постоји сасвим извесна опасност да недовољно способни кадрови предлажу субоптималне одлуке и да се Србија поново изложи непотребним изазовима и опасностима, као што је то учинила више пута у историји. Опредељење за САД, Охајо и Нато значи деобу њихове судбине, а сасвим је сигурно да је њихова будућност све неизвеснија. Треба ли понављати шта и ко све прети Сједињеним Државама, колико је неумесно Србима само поменути Охајо и чији је Нато (да је реч о приватној војсци „великог брата”, а да је „велики брат” при крају своје планетарне мисије). Срби ће, према одлукама глобалиста, по свему судећи, ускоро, још једном бити тамо где се највише гине, ако до тада вође не прогледају.

Уз све реформске бесмислице засноване на идејама дојучерашњих непријатеља и снисходљивости службеника и слугу „великог брата” из српских редова, чија је највећа вредност познавање енглеског језика, најчудније су четири очигледне непромишљености, слабости и грешке.

Прво, поновљена парада пред Скупштином. Како само подсећа на време Тита. Али тада је ЈНА била Титова војска, снажна и омиљена у народу. Гламур без смисла и разлога. Ко га је платио? Да ли је то пут за враћање угледа, или само место за слање порука свету да је српска војска одлучна да не брани своју територију, кад већ има довољно снажну дипломатију? Ко је то добио сабље пред скупштином? Позадинци. У којој су војсци на планети позадинци (службе) важнији од родоваца? Где су још на кугли земаљској војни кувари испред пилота, ракеташа и артиљераца? Зар није лакше добити оцену десет код интенданата него код противавионаца? Сви знају да јесте и да су се пред Скупштином поредиле вредности које се не пореде. Никада у Војсци, бар не у последњих 50 година, није обављено пондерисање којим би се одредио ранг школа. Цео 20. век пешадинци су водили јединице и када су у њима били много школованија и стручнија лица, као да се ништа није догађало у области технике и технологије. Једино је рат доводио до привремених отрежњења, па су поједине и пешадијске јединице водили абехајци и противавионци. Отуда је смешно и опасно када су два најбоља млада официра позадинци, а за њима следи пешадијски официр. Да су бар информатичари. А сабља? Ко се сабље сетио у 21. веку? Хоће ли у нанотехнолошкој ери, која је пред светом, додељивати испред строја копље и лук и стрелу? Да није сабља српски изум или симбол? Кажу, љубе је да је не ваде заџабе из корица, али то су чинили и њихови претходници најурени из војске.

Друго, бројно стање. Смешно иако логично за Србију у нестајању. Ретко ко је приметио да се до тог стања стигло постепено одлукама америчког Оебса. Још у време Кебса потписани су документи о обавези да све земље пријаве наоружање (од пиштоља до рекете), распоред јединица и имена командујућих лица. Једино САД немају исте обавезе. Затим је Оебс одредио димензије сваке војске на Балкану Дејтонским споразумом, који је потписала и Србија, јер је пристала на улогу потписнице „српске капитулације” у ратовима на просторима претходне Југославије. Тим споразумом српски народ је располућен реком (Дрина), као ретко који народ на свету. Коначно, према „Бечком документу”, уз помоћ бивших официра ЈНА, невладиних организација и политичара школованих на Западу, Војска се свела у оквире који нису јасни ни цивилима ни војним лицима. Једно је где ће Војска да се употреби а друго је њено бројно стање. Објављено је да Војска Србије располаже са 4.470 официра, 7.800 подофицира и 11.400 редовних војника и војника по уговору. Заборавили су војни званичници на најцивилизованије војнике – на служењу цивилног војног рока, или су и они ту негде. Дакле, однос оних који командују према онима којима се командује је 12.270: 11.400, што значи да скоро сви командири, команданти и начелници имају свог војника и да је без сопственог војника остало чак 870 официра и подофицира. Мада је пуковник Петар Ћорнаков објаснио јавности како ће обучавати војнике у некаквим центрима, најбоље је да сваки свога води са собом и пренесе му своје знање. У обуци на рачунарима и у учењу страних језика показало се да је најефикаснија обука један на један. Те услове су за своју децу имали у средњем веку феудалци а касније само мегакапиталисти. Успут војник може бити посилни и лично обезбеђење. Али ко ће чувати ту војску, када је очевидно да за стражарску службу, осим ако се не сместе у један објекат, нема довољно војника. Новозапослени цивили из службе сигурности? Они не би имали статус војника, али би имали пиштоље, а то и није неко оружје.

Треће, кадар. Војска се ослободила официра с ратним искуством. Сједињене Државе у својим редовима имају официре који преко 25 година прелазе с ратишта на ратиште и потом се враћају кући у заслужени кућни мир. Једини природан критеријум при избору кадрова за останак у Војсци требало је да буде – да остану најбољи. За то, ко колико вреди, постоје подаци (оцене из школа, јединица и са свих функција) у персоналним картонима. Такав избор није учињен. Могао је рачунар објективно да избаци податке, по задатим критеријумима, ко треба да остане. Очевидно је да су остали они који су на неки начин исказали своју приврженост тзв. реформама, остале нико ништа није питао.

Четврто, знање. Овој војсци није потребно њено знање. Добиће га на курсевима у процесу транзиције и уласка у евроатлантске институције. За свима који мисле о српској судбини остаје период када су истраживачи, војни стратези, стратегисти и доктринолози могли да предвиде следеће ратове и да предложе како се одбранити од непријатеља ма ко он био. Сада, када су пред светом нови хладни рат и нанотехнолошка ера, и када ће ратови бити све суптилнији и наносити све веће губитке нападнутој страни, у Србији не постоји институција која слободоумно истражује. Зато у стратегији одбране нема теза о неоружаним облицима агресије, метеоролошком, сеизмолошком, неокортикалном, електромагнетном, хакерском, мрежном и другим врстама ратова.

Можда је то што говоре на скупштинским седницама у Србији о Србији преоштра оцена, али Србија све мање личи и на „бонсаи државу”, насталу разбијањем СФРЈ, СРЈ и СЦГ, и делује, заједно са руљом, све патуљастије. Шта ако је истина да патуљци појма немају?

Светозар Радишић: Улазак Црне Горе у НАТО


Прошле године 24.11.2011. професор Светозар Радишић гостовао је на Српској ТВ у Подгорици. У оквиру емисије „Истина и лаж“ коју је водила госпођа Бранка Чуљић, тема емисије била је: „Улазак Црне Горе у НАТО“. Светозар Радишић је доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Светозар Радишић: Улазак Црне Горе у НАТО

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Попут српске марионетске власти која је про-НАТО орјентисана и црногорска марионетска власт злочиначку НАТО алијансу, која је само оружани инструмент новог светског поретка (НСП), представља као „фактор мира и стабилности“ у процесу светске тзв. „колективне безбедности“. После рушилачких похода НАТО алијанске у креирању светске сцене након пада берлинског зида (агресија на: Ирак, СФРЈ, Ирак, Авганистан, Либија…) чак и оним најпростијим људима је јасно да НАТО нема никакву светску „мировну мисију“ у циљу светске колективне безбедности, већ да се иза свих тих еуфемизама попут „колективна безбедност“, „фактор стабилности“ – крије освајачка злочиначка мисија, рушилачка, у име НСП. Међутим, то не спречава марионетске власти да без икаквих скрупула шире у медијима за здрав разум тако увредљиве неистине, у које ће тешко и деца поверовати, па тако начелник генерал штаба Црне Горе пропагирајући улазак Црне Горе у НАТО, медијима објашњава да је „питае НАТО-а – питање разума?!„. Ем вређа своју сттруку, ем здрав разум.

Ја не знам шта покреће марионетске режиме да овако дилетантски шире неистине мислећи да ће им неко поверовати, будући да се зна да је још 1993. Манфред Вернер, тадашњи генерални секретар НАТО пакта, рекао да је НАТО инструмент за стварање новог светског поретка.

Чак и по начину како се финансира, види се да је НАТО приватна војсака мега финансијера, односно великог брата, будући да се зна да се НАТО не финансира из буџета земаља чланица, већ из џепова најбогатијих капиталиста, мега финансијера који иза сцене управљају и владају Планетом.

Црногорске власти тврде да пошто су они сиромашна земља (А ко ју је осиромашио и опљачкао, народ?) НАТО ће да их брани, јер они немају пара за војску, то је скупо кажуdgjo  па ће „добри“ НАТО да их брани.

Да, да, „браниће“ их, исто као што их је бранио 1999. А и кад уђеш у НАТО све плаћаш сам: разне војне вежбе, куповину наоружања, и баш ме интересује чиме ће то сиромаси да плате, ххммм…

Ако се Црна Гора препусти НАТО-у, НАТО их може разбити кад год зажели по већ опробаној шеми инструментализације шиптара. Наравно, док је на власти црногорска марионетска власт то се неће десити, али… ако дође на власт народна власт, тај сценарио је итекако могућ.

Никола Алексић: Проглас полицији и војсци


Послушајте проглас овог храброг и независног човека, који је спреман на сваку жртву ради општег добра, то су ретки људи, прави хериоји! Против Србије се свакодневно води биолошко-радиолошки рат у циљу уништења становништва и отимања природних вредности Србије! То је злочин геноцида над Србијом, српским народом и свим њеним грађанима! Ма колико вам све ово било невероватно, то је тако. Тај рат се извршава запрашивањем са тонама и тонама хемијских отровних материја (Кемтраилси) које се избацују из необележених авиона. Затим путем Генетски Модификоване Хране и организама (ГМО), Кодексом Алиментатријусом.

Никола Алексић: Проглас полицији и војсци

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинутзи пратећи ово упутство.

Представници власти и војске који овај злочин чине, трују и себе и своје најмилије, своју фамилију.

Чак и ако су спремили кофер да шмугну у повољном тренутку у неку другу земљу, ни тамо неће избећи ова тровања и злочине, јер монструми који воде ову Планету те злочине чине широм света!

Зато је ова борба против Кемтраилса, ГМО и Кодекса Алиментаријуса универзална борба, борба свих Земљана ма које националности били!
Наше је да се против овога боримо у Србији!

Преузми текст и шири га даље:
Никола Алексић: Проглас војсци и полицији
Никола Алексић:

„Jа сам Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада и један од ретких слободних људи који не зависи ни од чега и не припада никоме, осим својој породици и домовини Србији. Осећам дужност да вас обавестим о истини која се од вас крије, о будућности која нам се припрема, ма како та истина била страшна и шокантна.

Против Србије се свакодневно води необјављени рат радилошко-хемијско-билошком методом! Над Србијом се врши агресија у циљу уништења њеног становништва ради отимања њених природних вредности. Агресија се спроводи запрашивањем тонама и тонама хемијских отрова који се избацују из необележених авиона највеће терористичке организације на свету. Трују нас са сопственог неба као да смо инсекти а не људи!

На нашу жалост и срамоту, ти авиони злочиначке организације свакодневно повређују ваздушни простор србије и избацују товаре отрова на становништво и природу Србије уз прећутну дозволу издајничког режима србије. Врховни командант војске Србије потпуно свесно препушта народ Србије злочинцима одбијајући да изврши уставне и законске обавезе које стоје пред врховним командантом! Према закону о одбрани, чл. 6, врховни командант је дужан да у случају агресије донесе план одбране Србије. Врховни командант ту законску обавезу одбија да изврши, јер је издао и народ и државу. О продаји Србије и њеном комадању да и не говорим, јер нам је тренутно спасавање живота становништва важније.

Ако сачувамо животе, сачуваћемо и територију Србије. Рок који сам у име народа дао влади Србије да до 1. октобра прогласи Србију за територију слободну од генетски модификованих организама је истекао. Рок који сам дао врховном команданту да заустави агресију на србију и изда наредбу о обарању авиона злочинаца који нас трују са неба Србије, је такође истекао. Више нема разлога да се неизбежно одлаже.

Издаја се мора зауставити!
Устав се мора одбранити!
Србија се мора спасити или је више неће бити!

Зато, ја, Никола Алексић, у име народа Србије захтевам од војске Србије и полиције да коначно почну да бране устав и важеће законе Србије. Ја, Никола Алексић, тражим од војске Србије и полиције да ухапсе врховног команданта и председника Србије, начелника генералштаба Војске Србије, председника владе и све министре! Тражим да ухапсе све издајнике који су Србију продали, а народ и државу препустили непријатељу да је разбија, пљачка, понижава и окупира!

Војско Србије, припадници полиције, одбијете ли овај захтев, Србија неће имати будућност! Биће избрисана са географске карте света. Оно мало становништва што преживи ове отрове биће стерилно у трећој генерацији, нико неће бити изузет. Војско Србије, 91-ве сте имали изговор за издају народа и државе да сте били партијска војска.

Чија сте данас војска!
Коме сте положили заклетву!
Народу или председнику Демократске странке који је издао свој народ и државу!

Да ли сте људи или мишеви? Па и ваша деца ће помрети као и сва друга без изузетка! Хоћете ли моћи погледати својој деци у очи када почну умирати!

Припадници полиције Србије, у име народа вас позивам да се одлучите, са народом или против народа? Трећег решења нема! Желите ли да будете људи који ће служити свом народу на понос своје деце ИЛИ ИЗДАЈНИЧКОМ РЕЖИМУ КОЈИ ВАС ЈЕ ЖРТВОВАО заједно са оним несрећницима којима организује параду срама? За издајнички режим сте и даље само потрошачка роба која служи против свог народа за дневницу од 400 динара и суви оброк у циљу одбране издајника на власти. Не можете се бранити изговором да само извршавате наређења својих претпостављених, јер од ’45-те године прошлог века нико се више на свету не може бранити тим изговором. То вас нису учили током школовања или на убрзаном курсу где сте само вежбали како се сузбијају протести народа.

Ја, Никола Алексић, захтевам од вас, припадника полиције, да уз сарадњу са војском србије ухапсите председника државе! Издајничку владу Србије и све издајнике који су продали Србију! Ко омогући бекство и једном издајнику из Србије одговараће као саучесник! Границе Србије се 2. октобра морају затворити док се тај људски шљам не похапси. Више се не може трпети, дошло је време када се поставља само једно питање, или ми, или они! То је једини начин да се Србија мирно спасе и окрене опоравку, да не кажем спасењу. Сваки други начин, сада или нешто касније, биће уз проливање мора крви. У том случају, свака кап просуте крви биће на души оних припадника војске и полиције Србије који би одбили овај позив за мирним заустављањем агоније Србије! Зато ће одговарати пред народним судом. Од одговорности за крвопролиће нико никад неће побећи!

Ја, Никола Алексић, или они који ме следе, то им гарантујемо. Одговор ћете пружити народу србије 2. октобра. Зато вас позивам да уместо да будете жртвовани од стране режима заједно са оним несрећницима на паради срама, омогућите народу Србије да преузме одговорност за своју судбину и будућност. Србија је уморна од политиканата. Србији у овом тренутку нису потребни политиканти, него организатори који ће бити способни да окупе најбоље стручњаке и умове око опоравка Србије без личних интереса! Таквих нема у интересним групама који су преварама и лажима запосели власт у Србији. Зато позивам чланове тих интересних група, који су веће жртве од грађана Србије, да остану мирни и не излазе из својих кућа. Сваки протест од стране чланова тих интересних група сматраће се непријатељским чином са циљем да се издајници Србије задрже на власти. Позивам их да интересе Србије ставе изнад интереса својих господара, да им одбију послушност у интересу Србије и будућих покољења! Да признају да су преварени од својих лидера.

Ја, Никола Алексић, долазим 2. октобра пред Народну Скупштину тачно у 12 часова да објавим крај издаје Србије или њен нестанак са географске карте света. Каква ће изјава бити, зависиће од става војске и полиције и подршке грађана Србије. Позивам још једанпут Војску Србије и припаднике полиције да стану уз свој народ, да одбране устав и право грађана Србије на слободу и опстанак! Свој живот и слободу мирне душе залажем за спасење Србије! Само ме смрт или незаконито хапшење могу зауставити да се не видимо 2. октобра у 12.00 часова пред народном скупштином. Остало зависи од нас, јер не постоји више нико на овом свету ко би се уместо нас за то изборио!“

%d bloggers like this: