Теслине белешке о етру из новембра 1933. године


Захваљујући Велимиру Абрамовићу», који је један од најпознатијих познаваоца Николе Тесле, Теслине белешке о етру из новембар 1933. године угледале су светлост дана и интернета. Велимир је дошао до тих белешки из архиве музеја Николе Тесле, дао их је једном великом поштоваоцу Николе Тесле из Црне Горе, Владимиру Караџићу, на проучавање, Владимир је то проследио мени, и ето тако су се Теслине белешке о етру нашле и на интернету.

Велимир је те Теслине белешке превео на србски језик и убацио их је у својој књизи: „Тесла еволуција свести човечанства„. Књигу је 2014-те издала на Цетињу „Фондација Мирјана А.Р.“

Тесла је у својим белешкама о етру дао и разне формуле, ето прилике разним талентима и поштоваоцима дела ненадмашног генија Николе Тесле, да се искажу, да проучавају…

Теслине оригиналне белешке о етру из новембра 1933. године

Делови из књиге Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“ где Тесла бележи своја запажања о етру

Делови текста о етру налазе се на странама: 105, 106. 107, 108

Књига Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

Књига кошта 1000 динара. Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com, наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Проф Др Велимир Абрамовић: И даље лажни рад на Тесли


Туристичке куле и вароши Србије
Михаило Митровић, додатак Култура, уметност, ука, стр. 07, субота, 19. Мај 2012.

Под горе наведеним насловом, аутор архитетка Михаило Митровић, у коме је побркао Лепенски вир, Драгачево, Кућу цвећа, ратишта Церске битке, Дрвенград, Џавахарлала Нехруа, Обедску бару и Теслу, и много тога другог, а све у једном те истом чланку, о Тесли потпуно погрешно пише, наводим:

„На првом месту је изградња Теслиног торња идентичног оном који је Тесла самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду 1906. године.“

Ова тврдња аутора чланка М. Митровића је нетачна. Општепознато је да је Теслину Кулу Ворденклиф на Лонг Ајленду пројектовао најчувенији архитекта тога времена у Америци, Станфорд Вајт ((Stanford White), који је за њу израдио и статички прорачун још 1900-1 год., а светски чувен је по томе што је пројектовао Медисон Сквер Гарден у Њујорку, ентеријер велелепне тамошње методистичке цркве, као и виле на њујоршкој Петој авенији за породице Астор и Вандербилт.

Залагање М.Митровића за изградњу Теслиног торња „идентичног“ као на Лонг Ајленду је бесмислено, јер је то била Теслина лабораторија (веома сложен осцилатор специјалних намена за експериментисање са планетом Земљом), а М.Митровић би могао и умео само да предложи једну сумњиву архитектонску декорацију Београда, мада свакако бољу од Јужне капије Београда, Генексових кула, које по неподељеном мишљењу сваког ко их је икада видео спадају у најружније зграде савремене Европе.

Што аутор М.Митровић не зна довољно о Тесли, а јавља се већ други пут, дилетантски храбро мешајући се у ту тему, то се може разумети, али овде је у питању, с Теслом повезано, и незнање основне историје архитектуре. Сасвим је сигурно да Тесла није ништа „самоуко пројектовао и изградио у Лонг Ајленду“, као што је сигурно и да би Политика могла поново да почне боље да проверава шта о чему објављују њени реномирани аутори по инерцији наслеђени из Титове ере.

Погрешна државна подршка Тесли


Аутор: Велимир Абрамовић

У чланку Слободана Гише Богуновића објављеном у културном додатку Политике, 17. Септембра 2011,г, поткрала се грешка. Аутор тврди да је Кула на Лонг Ајленду о којој пише постојала од 1910 до 1917 године. Истина је другачија: Теслин сложени електромагнетски и механички осцилатор познат као Кула Ворденклиф изграђен је на лонг Ајленду у периоду 1901-1903 и у Јулу месецу 1903 Тесла је на очиглед њујорчана пробао како осцилатор ради. Резултат је био побуђивање Јоносфере над Атланским океаном, тако да је по писању америчког листа Сунце, ноћ претворио у дан. Било је и других запањујућих ефеката као што је изазивање вештачких муња, 6-8 пута јачих од најјачих природних пражњења. 1905 године кула Ворденклиф је завршена, 1908. године, 30. јуна у 7 сати и 17 минута ујутру Тесла је с њом извео свој најважнији оглед, познат као Тунгуска експлозија у Сибиру, због чега се за Теслин рад изузетно заинтересовала руска научна јавност. Тада је напустио рад са кулом, коју је америчка војска срушила експлозивом тачно на дан америчке независности 4. Јула 1917.године.

У Теслином Музеју већ деценијама лежи непроучено 60.000 научних докумената Теслиног научног наслеђа, науке будућности. Институт би требало основати много пре него што се уложе паре у градско-уметничку имитацију Теслине Куле (која је у ствари била његова лабораторија, а не архитектонско-политички национални украс)

Што се тиче исхитреног и незрелог предлога председника Тадића за подизање Теслиног торња на Славији, могу да подсетим читаоце на мој предлог (објављен у истој овој рубрици Међу нама, лист Политика) оснивања Института за Теслине студије у Београду, јер у Теслином Музеју већ деценијама лежи непроучено 60.000 научних докумената Теслиног научног наслеђа, науке будућности. Институт би требало основати много пре него што се уложе паре у градско-уметничку имитацију Теслине Куле (која је у ствари била његова лабораторија, а не архитектонско-политички национални украс).

%d bloggers like this: