Јанко Михелич – Древна знања о води, етру, души, чакрама, србима, Тесли…


Пре неколико дана група словенаца из словеначког удружења: „Друштво Пријатеља Николе Тесле»“ дошла је у Београд и посетила: „Међународни Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле»„, у коме су се одржала одређена предавања. После предавања историчара и теолога Горана Шарића, наступио је електротехничар из Словеније, Јанко Михелич, који је уједно и припадник херметичког реда „Златна зора“, то је школа о парапсихологији. Златан Зора је из Енглеске, и како је Јанко на самом почетку предавања рекао, у знак протеста што је кренуло свима нама познато дивљачко бомбардобање Југославије 1999. године (читај Србије) предвођено Амероком, Енглеском и НАТО пактом, организација Златно Зора се распустила и прекинула са радом, баш на дан почетка бомбардовања.

Јанко Михелич

Током свог предавања, Јанко је говорио о древним знањима, о води, о етру, души, чакрама, о србима, о Тесли… говориио је и о Тарабићима, о нашој Планети Земљи, о Ајнштајновој погрешној науци, о струји, о човечјем телу, о мислима. Кад је говорио о води, Јанко је открио како је настала вода на Планети Земљи

Погледајте и послушајте предавање, веома је интересантно…

Јанко Михелич – Древна знања о води, етру, души, чакрама, србима, Тесли…

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Генадиј Петрович Малахов: Гладовање


Генадиј Петрович Малахов: Гладовање


Генадиј Петрович Малахов:

„Многи од нас слушали су приче о томе да се неки људи лече гладовањем и да чак постоје специјалне клинике у којима лекари гладовањем лече болеснике. Има још много непознаница у тој краткој речи глад која нас истовремено и плаши и привлачи. Шта нас плаши, а шта привлачи у тој речи?

Када сам се практично сусрео с глађу, када сам почео да гладујем, временом сам схватио шта је у мом организму против глади, а шта је прижељкује. У свим упутствима о гладовању углавном се истиче утицај овог стања на физиологију и психу човека, али нико није јасно рекао како гладовање делује на човеков спољашњи изглед и на његову свест.

Гладовање нам омогућава да контролишемо своја осећања и ум, поготову ако су се она „разрасла“ и „укоренила“ у нашој свести, па им је потребно одређено задовољење. Човек се у суштини само тиме бави, удовољава својим прохтевима – има апетит, ужива у мирису јела, комфору и сексу. Ум којим се поносимо, служи осећањима, задовољава њихове најмање прохтеве, разрађује најсложеније комбинације како би заобишао природу, да умири савест, да се правда и оправдава. И вама је познато до чега то на крају доводи – до претеривања и презасићености који рађају болест.

Када почне добровољно да гладује човек се не бори с болешћу, већ с осећањима и спретношћу ума, који их је створио. Првог дана гладовања незадовољена осећања протествују преко свих њима доступних механизама. У нашем уму стално се изражавају незадовољство, раздраженост, жалост, сажаљење, страх и слична осећања. Али то желите ви, ваша душа којом „господари“ ум?

Медицина, која се бави телом, никада нас неће ослободити обољења чији се стварни узрок не налази у нашем физичком телу, већ у нашим спољашњим манифестацијама (свести). Гладовање се показало као погодно средство помоћу којег можемо самостално да управљамо патологијом свести и њеним последицама у физичком телу. Ако желимо да се излечимо од свих обољења, треба да се мењамо као личности.

Аутор се нада да ће ова књига много шта променити у вашој свести, у односу на властити организам и живот уопште. Ви ћете временом схватити и проценити смисао руске пословице:“

„Глад није тетка, већ рођена мајка“.

 

Затварам блог (сајт) до даљњег, а можда и заувек…


Вода те Воли, Воли и ти Њу…

Вода те воли, воли и ти њу
плутај са њом,
не плаши се Љубави.

Вода је вечносни дар Богова теби,
вода је Бог, Бог је вода,
вода је живот, живот је вода.
вода је река живота,
Она вечносно тече у теби, тече, тече…

Река непрекидно тече,
а ти непомично стојиш у њој и чекаш, чекаш…
напето чекаш претходну и будућу воду да поново дође,
да те поново додирне, окваси и освежи,
али она ти више никада неће поново доћи,
јер једном је већ дошла, додирнула те, Овде и Сада
оквасила те, освежила и позвала да плуташ са њом,
јер река живота вечносно тече у теби,
Овде и Сада…!

Но ти не прихваташ њен позив, не увиђаш то,
јер пун си несвесности, страха и „знања“,
плашиш се Љубави, плашиш се Живота, плашиш се Себе
јер немаш свесности, поверења, храбрости и опуштености,
да плуташ са надошлом водом, са животом.

Не, не плаши се, опусти се и плутај са водом,
свесно и храбро, не, нећеш се удавити,
чак и ако не знаш да пливаш, јер вода зна
а с њом и ти, зато се опусти и плутај са Њом,
свесно, опуштено, поверљиво, без и једне мисли,
Љубав се догађа само у тишини,
Овде и Сада.

Живи живот који тече у теби, плутај…
јер ако чекаш претходну и будућу воду
да те поново додирне, окваси и освежи,
мртав си човек, чак и ако знаш да пливаш.

Вода те воли, воли и ти њу
плутај са њом,
не плаши се Љубави.

Хајдучка чесма у Бору: Извор здраве питке воде


Многи борани знају, а неки можда још и незнају, да одмах на једном крају Бора, на једном брдашцету преко пута болнице:

Болница у Бору

Болница у Бору

и с њене леве стране, када се гледа правоу у болницу идући болничком улицом право ка њој, одавно постоји „Хајдучка чесма„, чесма питке и здраве изворске воде.

Хајдучка чесма у Бору

Не треба нагласити шта ово значи за здравље с обзиром на загађење у нашем рударском граду. Грађанима се пружа шанса да пију здраву изворску воду која је добра за бубреге и свеопште здравље. Јуче када сам баш ишао да захватим воду, разговарао сам са једним старијим мештанином Добријем (84 године) који станује у близини хајдучке чесме и који је у 84. години поправљао нешто свој стари али очувани Опел. Више од 50 година пије воду са хајдучке чесме, јер му је својевремено тадашњи доктор из тих прошлих времена, доктор Карабашевић, рекао да пије ту воду не би ли избего неку операцију, не сећам се сад о којој операцији је причао, и тако је било. Добри је пијући воду са хајдучке чесме, избего операцију. Увидевши квалитет и благодет те воде, наставио је да је пије до данашњих дана, жена му и кува ручак са том водом.

Ако ништа друго, ова вода нема хлора, флуора, који су лагани али систематски тровачи људског организма, а то је и више него довољно да се пије та вода, јер човечји организам сачињен је са више од 70% воде, тако да човек који пије здраву воду, то много доприноси одржавању доброг здравља. Вода са хајдучке чесме релативно брзо тече, за непун минут, напуни се балонче од 6 литра. Но и поред овога, многе боране „мрзи“ да се прошетају до хајдуче чесме и наточе својим породицама и себи здраву воду са хајдучке чесме, лакше им је да пију индустријску воду из својих станова, и кад се разболе да кукају како су болесни, како се кљукају разним таблетама.

Но, наравно, тако је то одувек и било, здравље не пада са неба, већ је свако ковач свог здравља.

Цвеће и биљке разумеју и осећају наше мисли, уверио сам се у то!


Данас ми се десило нешто невероватно, нешто што морам да поделим са свима вама, нешто што ме истински обрадовало и усрећило, нешто што сам умом само веровао да је могуће, а јутрос се уверио да је то и стварно тако…!

Они који ме знају, знају да не причам ово тек тако, да је ово врло озбиљно.

Наиме, одувек сам веровао да биљке и цвеће имају на свој начин душу, осећања, мисли, емоције, онако како им је то Бог доделио, да оне такође препознају и реагују на људске мисли и осећања. Касније сам читајући одређену литературу сазнао да је то могуће, да је то реалност која је научно доказана.

Значи… пре више од месец дана, посадио сам на својој тераси петуније, отприлике 10 саксија, све сам редовито и пажљиво залевао, и све су прелепо процветале, сем једне у једној саксији, коју сам разуме се такође залевао, без пропуста.

Да ли јуче, или прекјуче, не сећам се баш… док сам у предвечерју залевао петуније, погледах у ову саксију где петунија није процветала, затим одједном, не знам шта ми би, почех на нивоу мисли и јако позитвних истанчаних емоција да јој, гледајући је, шаљем следеће поруке, да јој тепам, у овом стилу:

„Шта ти је, кажи ми, зашто не цветаш иако те редовито залевам? Хајде, молим те, молим те, почни да растеш, да цветаш, ја те волим, моја љубав ће ти помоћи да опстанеш, да истрајеш и будеш потпуно здрава. Молим те, процветај, потребна си ми!…“

Тако сам јој заиста у том стилу једно време тепао мислима и слао позитивну осећајну енергију.

И, затим…

Јутрос, рано, када сам се вратио са „зоро-сунчарења (06:15)»„, изађох на терасу и погледах у петуније да видим да ли им је потребно заливање, да ли одмах или можда поподне…

И, гле чуда…!!

На петунији, која није процветала ни после више од месец дана редовитог заливања, угледах један прелеп цвет, овај…!!!

Моја Петунија

„Шта ти је, кажи ми, зашто не цветаш иако те редовито залевам? Хајде, молим те, молим те, почни да растеш, да цветаш, ја те волим, моја љубав ће ти помоћи да опстанеш, да истрајеш и будеш потпуно здрава. Молим те, процветај, потребна си ми!…“

Нисам веровао својим очима, потпуно сам се пренеразио, али био сам пун среће и радости…!!

Невероватно…!

Знао сам, и знам, да ово није случајно, јер немогуће је да баш непосредно дан-два после моје мисано-емоциналне молбе, непроцветана петунија наједном и „случајно“ процвета, а више од месец дана није цветала и поред редовитог заливања, за разлику од других петунија које су све нормално цветале, а да притом ни једној нисам слао мисаоно-емоционалне поруке.

Непроцветана петунија је примила моју мисаоно-емоционалну поруку, препознала је и одреаговала, цветањем!

Ах, како је то Божанствено!

После сам јој се захваљивао од срца што је процветала, а и свим осталим петунијама почео сам да шаљем позитивне мисли и емоције, да им тепам, да случајно не постану љубоморне 🙂

Људи… кад заливате водом своје цвеће и баште са органски засађеним плодовима, без пестицида и хемикалија, то се подразумева… шаљите им позитивне мисли, емоције радости и љубави, комуницирајте на тај начин са њима, тепајте им… и гарантовано ће вам та дражесна бића дати већи род, него иначе…!!

Владан Пантелић: В – етра


Аутор: Владан Пантелић

Драгану Симовићу, Песнику-Пророку,
који битише у свим светима
које је изнедрила Вечна Потка.
Једино га нема у српским читанкама,
које образују потоња покољења.
…Ваљда – што Песник у њих не може да стане…

В – е т р а

Ветро, планинска мајко!
Дај ми шачицу Воде
На ужарен језик
Да остружем застој
На нерву мог живота!

Ох, ми мушки!
Због очију двојеиме-жене
За-певао сам војничку дивљину
У овом вучјем пределу
Тражио и нашао исечке љубави

Тражи цело пут-ниче!
Све испод тога утрњује руке
Не-дај да твој живот
Неко други нацрта
Постаћеш безуба кончина!

Ветро, планинска мајко!
Вода подиже моју ледену појаву
Упрту у дуги дуги штап
Успред крваво-набубрелих очију
Нестаде зид од успављивача
Oпет сам брз и узимам пар слободних воља

Драган Симовић: Предање Белих Срба – Тајна Знања о Води


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

По Тајном Предању Стриборјана, Пра Отаца Белих Срба, Првотна Земља бејаше Огањ Црни, када не бејаше било никаквога Живота на Њој. Само Огањ Црни, без Светлости!Светлост бејаше поробљена Тамом и Вештаством, и дуго се Она упињаше, истимаше и отимаше да се ослободи ропства Таме и Вештаствене Каше. Била је, заиста, узвишена и величанствена борба Светлости за Своје Ослобођење из загрљаја Таме и Материје.

Без престанка се Светлост, Свом Силином Својом, упињала и истимала, али, без помоћи Духовних Сила Умних Бића, никада не би успела да се истргне из Судбинског Загрљаја Таме и Вештаства. Умне су Силе припомагале Светлости тако, што су брдима залеђене Воде, које не бејаше нигде на Земљи, непрестанце гађале Огањ Црни, како би Светлост могла да се узвине и узлети. Светлост се, најзад, ослободила Загрљаја Таме и Материје, узвинувши се и распршивши се свуда унаоколо у Овоју Земље.

И по Ослобођењу Светлости, Богови су и даље бацали ледена брда Воде, стварајући реке и језера, мора и водеане, припремајући тако Потку за Рођење Живота.

После неког времена, први су се на Земљу која тада већ бејаше сва у бујности, разноликости и дивоти Свеколиког Живота низвели Богови, Велики Преци Стриборјана, Белих Срба, и Њихов Завет бејаше да надгледају и чувају Велику Мајку Земљу. Низвели су се на Беломе Ветру, како су нам беседили наши Древни, и ми, уистини, и јесмо Народ Белога Ветра!

Од Богова смо све примили!
Света Знања о Вечноме Животу, Језик и Писмо.
И, надасве, једно суштаствено Тајно Знање о Води.
А Вода је, Сине Стриборе, Посвећена и Света!
У Води су уписане Све Тајне наших Богова и Великих Предака.
Вода памти и чува СвеЗнање од Пра Искони, од Пра Стварања!

Када Човек успостави духовну везу са Водом, Вода ће му открити све оне Суштаствене Тајне, од Пра Путовања низа звездана јата, у Пра Васељени, до дана дањег. У Води је уписана и Тајна Духа Стварања.
Штавише, Вода и јесте једно од Дејстава Духа Стварања!

Унуче Сварогов и Сине Перунов, ова Тајна Знања о Води, као Свето Предање, предаји Роду и Племену својему!

%d bloggers like this: