Епископ Артемије: „РЕАЛНОСТ“, нови термин у животу СПЦ


Извор: Епархија Рашко-Призренска и Косовско-Метохијска у егзилу
http://www.eparhija-prizren.org

Епископ Артемије: „РЕАЛНОСТ“, нови термин у животу СПЦ (Прилог 1а)

петак, 08 јул 2011 17:02
Уз прилог бр. 1.

Светом Архијерејском Сабору
Б Е О Г Р А Д

„РЕАЛНОСТ“ нови термин у животу СПЦ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, у своме редовном заседању маја 2008. године, а под АСброј 5/, 0/, 10/, 13/ и 38/зап. 74 од 20/7. маја 2008. године донео је следећу одлуку: „Усвојити предлог Одбора Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију и умолити Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Господина Артемија да, што се тиче даљег спровођења обнове српских православних светиња у овој јужној српској Покрајини, прихати реалност ове обнове,…“

Носиоци те нове идеологије желе да буду господари „реалности“ коју стварају и контролишу. Да би то учинили неопходно је да убеде све, а пре свега себе, да заиста не постоји избор или алтернатива „реалности“ коју нуде. Рачуница је проста: Ако нема избора, онда, по дефиницији, нема ни одговорности. Ако нема алтернативе реалности, онда они нису одговорни ни за шта што раде или одлуче да учине.

Шта значи ова фамозна реч „реалност“? Она је посве нова у језику Цркве Бога живога. Истина, током протеклих неколико година западни политичари и дипломате почели су да употребљавају једну нову фразу – како у међународним односима, тако и у домаћој политици: „Морате да прихватите реалност да…“ Ова фраза, у разним варијацијама, може да се чује од Вашингтона до Брисела и шире. Фраза делује једноставно, но има злокобни аспект који представља претњу по схватање да је владавина права суштински темељ демократије, међународних односа, људских права и решавања конфликата.

Та фраза „Морате да прихватите реалност да…“ много пута је поновљена и упућена од стране страних дипломата Србији и српском народу у вези са Косовом и Метохијом. А та „реалност“ која се „мора прихватити“, редовно значи – независно Косово. Све у свему, јасно је да ту „реалност“ дефинишу интереси и политика Америке и неких чланица ЕУ. Ту дискусији нема места. Ова порука захтева од друге стране да се забораве чињенице, закон, демократија, те да чини оно што се од ње захтева. Без обзира колико је то болно, неправедно, незаконито, дестабилизујуће. Реалност мора да се прихвати.

На све ово, Оци и Браћо, подсећа нас и та реч употребљена у одлуци овог Светог архијерејског сабора, опет у вези Косова и Метохије. Меморандум, његово принудно спровођење, неадекватна и неодржива обнова наших светиња на КиМ у задње четири године, о чему смо говорили у нашој Представци овом Сабору, јасно говоре о тој злокобној речи „реалност“. Нажалост, у Нашем случају, улогу западних дипломата преузео је Свети архијерејски синод, који настоји и милом и силом да нам наметне да „прихватимо реалност“.

Иза свега овога се крије ружна истина да је све ово само друго име за прастари појам који каже да „сила представља закон“. Такође постоји потреба да се ово призна као морално супериоран појам у односу на ма какву евентуалну алтернативу. Ови креатори „реалности“ (стварности) морају да буду признати не само као они који су у праву кад је реч о њиховом схватању света и идеологије, већ и као честити браниоци истине (овде: КиМ). Другим речима, имамо још један начин изражавања ароганције и силеџијства. То је начин на који актери скривају сопствену несигурност, морално лицемерје и незаконито понашање. Ово је за њих, наравно, много боље и лакше него да прихвате истинску „реалност“ да су Косово и Метохија неотуђиво благо српског народа, да наше светиње не могу штитити и обнављати вековни и заклети непријатељи, рушитељи и уништитељи њихови.

Носиоци те нове идеологије желе да буду господари „реалности“ коју стварају и контролишу. Да би то учинили неопходно је да убеде све, а пре свега себе, да заиста не постоји избор или алтернатива „реалности“ коју нуде. Рачуница је проста: Ако нема избора, онда, по дефиницији, нема ни одговорности. Ако нема алтернативе реалности, онда они нису одговорни ни за шта што раде или одлуче да учине.

Ипак, такви треба да знају, да једино Црква Христова нема алтернативу у овоме свету, јер нема другога имена под сунцем којим би се могли спасти, сем имена Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. То је наша једина и вечна РЕАЛНОСТ коју морамо да прихватимо.

Светом архијерејском сабору одан у Господу
Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+АРТЕМИЈЕ

**********

Уз овај текс дајем и следеће прилоге о Епископу Артемију, који је у најтежим временима за Србе и Православље, храбро стао на браник истине, србства, очувању изворног Православља и Светосавља, не марећи за овоземаљске неправде, клевете, лажи и сплетке, јер једина права истина је она вечна и непролазна, духовна.

Епископ Артемије на ТВ Коперникус

Vodpod videos no longer available.

Линк ка видео прилогу на: http://www.eparhija-prizren.org

Епископ Артемије: Интервју ТВ Рашка 1 део

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Епископ Артемије: Интервју ТВ Рашка 2 део

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Марко Јакшић о тајном договору МУП-а и Еулекс-а


Извор: Васељенска Телевизија

Марко Јакшић о тајном договору МУП-а и Еулекс-а

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Марко Јакшић:

„Па мислим оно што се дешавало са Владиком Артемијем спада у најгори вид једне политичке тортуре, тортуре нажалост која се своди према људима који су верни Цркви и Богу, на људима који су националисти, родољуби, патриоте. И спада у домен на нашој политичкој историји, о којој ћемо сутра сигурно сви да говоримо и причамо са гнушањем! Толики број људи који је требао да се скупи само у Рашкој, велики број српских патриота, и треба да да подршку Србима који живе на простору Косова и Метохије, је на бруталан начин најурен и одстрањен са такозване административне линије. И, нажалост, то није само тог дана што се дешавало у Рашкој, када је скоро 2000 људи хтело да дође на административну линију, да пружи подршку Србима који живе у окупираном делу Косова и Метохије.

И претходног дана, значи 26-ог, а и на данашњи дан, то је 28-ми, велики број Срба који долази из Србије и хоће да демонстрира на административној линији, мирно, без насињља, без било чега, једноставно не може да дође и не може да искаже свој протест, свој револт, против стања које пре свега земље НАТО пакта спроводе према Србима на овом подручју. То је резултат једног споразума, једног жалосног споразуме, издајничког споратума. И министар полиције кога овде зову Ивица Т(Тачи) ачић, је потписао са Еулексом, и тај споразум има за резултат да фактички да чува административни линију, значи да чува косовске царинике, Тачијеве царинике, косовско-полицијску службу, на самој граници, да чува пре свега СРПСКОМ ПОЛИЦИЈИМ.

Како се она чува?

Па чува се тако што Ивица Дачић на административним линијама, али са такозване србијанске стране, не пропушта људе који би дошли да на миран начин протествују, и на тај начин да штити буквално царинике који су послати из Приштине, да овде буду симбол нове албанске државности, и с тог разлога и сам Ивица ТаЧић-Дачић, отприлике и каже да ово што се сад дешава, није безбедоносни проблем, него је симболични проблем. Значи, за њега је постављање границе Косова према Србији питање симболике, а не питање прекрајања и цепање државе Србије!

Ја лично мислим да овакво стање неће моћи дуго да траје. Оно што претпостављам да ће се десити, јесте да ће опет Београд, опет због стицања кандидата (значи МАГЛЕ!) вршити притисак на Србе који држе блокада са унутрашње стране овде, да држе у блокади КФОР… да им се једноставно јасно и гласно каже, морате да, како они кажу, орелаксирате блокаде. Значи да их уклонимо, да их склонимо, не би ли Борис Тадић добио статус кандидата за Европску Унију, а албанска застава се вијорила на такозваној административној линији, или боље рећи, заједничкој граници, коју је он са Ивицом Тачићем поставио.

На жалост, оно што имамо, је на сву срећу да постоји решеност српског народа на овом простору, ја претпостављам да ће Срби да издрже све то ту. И без обзира на све захтеве такозване „међународне заједнице“, то није међународна заједница, то је само један мањи део међународне заједнице, јер међународна заједница је Русија, Кина, Индија и све друге. Једноставно, план им се неће остварити и неће се испунити. И неће Косово заокружити своју државност на целом овом простору, с обзиром да ПОСТОЈИ ЈАКА ВОЉА, ЈАКА РЕШЕНОСТ СРБА (!) што може на свакој барикади да се види, да они на миран начин, без насиља фактички издрже све притиске и да САЧУВАЈУ ДРЖАВИ СРБИЈИ И ПОНОС И ДОСТОЈАНСТВО, која она већ, нажалост, задњих година, у пуној мери губи!“

Писмо подршке Митрополита Пирејског Епископу Артемију


Преносећи ово писмо Митрополита Пирејског Епископу Артемију, са сајта Епархије Рашко – Призренске и Косовско Метохијске у егзилу, дајем пуну подршку Епископу Артемију и свим оним свештеним лицима који су заједно са њим устали у одбрани изворног Православља и српског Светосавља, јер јасано је било и пре, да су високи Епископи који управљају Српском Православном Црквом, у случају Владике Артемија, прекршили своје сопствене Каноне и Црквене законе, што потврђује и Митрополит Пирејски.

Аутор превода са јелинског: Архимандрит Симеон

Писмо  Митрополита Пирејског Епископу Артемију

РЕПУБЛИКА ГРЧКА
МИТРОПОЛИЈА ПИРЕЈСКА
Бр. Прот. 115
Пиреј 31-1-2011

Митрополит Пирејски

Преосвећеном Епископу
рашко-призренском и косовско-метохијском
Господину г. Артемију
С Р Б И Ј А

Преосвећени, Многопоштовани и Љубљени Брате,

Са неизрецивим болом, горчином и патњом примио сам и прочитао дописе које сте ми послали, како онај упућен Светом Архијерејском Синоду СПЦ, тако и други упућен свим Православним Јерарсима широм васељене, који заједно са својим стадима сачињавају Једну, Свету, Католичанску, Апостолску, Недељиву, Неизмењену Цркву Христову, и такође веома пажљиво прочитах Одлуку Шестог Кривичног Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, и са великом смерношћу и побожношћу хитам да Вам поручим следеће:

1.

Непоколебиво верујем и са смирењем јавно објављујем, имајући 20-годишње искуство бављењем Црквеним Правом као Црквено-судски истражитељ и Секретар Великог Црквеног Суда Грчке Цркве, да је Ваше Цењено Преосвештенство, сагласно Божаственим и Свештеним Канонима Светих Седам Васељенских Сабора, као и Помесних које су они потврдили (25, 74. и 75. Светих Апостола, 6. Другог Васељенског Сабора, 9. и 17. Четвртог Васељенског Сабора, 12, 87. и 96. Картагенског Сабора и 1. Кирила Александријског), као и сагласно Еванђелском Божанском Закону, Канонски Епископ Најсветије Епископије рашко-призренске и косовско-метохијске, и поред постојања против Вас донетих Одлука, од стране Светог Архијерејског Синода као и од стране Светог Архијерејског Сабора, без Канонске оптужнице и прилагања стварних чињеница, Канонских истражних радњи и испитивања оптужнице, Канонског суђења и Одбране, и могућности правних лекова, и то:

  • а) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 11-2-2010 о Вашем привременом удаљавању са Ваше богомчуване Епархије

  • б) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 2-5-2010 о наметању Вам казне коначног уклањања са Ваше Канонске службе

  • в) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 18-9-2010 о наметању Вам казне неограничене забране свештенодејства

  • г) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 18-11-2010 о наметању Вам казне рашчињења са високог Архијерејског Достојанства и Вашег враћања у ред монаха, с обзиром да ове Одлуке флагрантно крше сваки појам Канонског Права и Канонског процесног поретка, и да у канонском смислу немају валидност, са непосредном последицом да су поменуте Одлуке неважеће, неосноване и непостојеће, и да непоправљиво и грубо повређују Канонску веродостојност наведених Управних и Судских органа најсветије Светосавске Српске Цркве, као и Канонско Начело адекватних казни, које важи у Аутокефалним Православним Црквама.

    2.

    Као што је несумњиво потврђено снагом Одлуке Шестог Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, која се односи на одбацивање Налога за хапшење, издатог од стране Истражног Судије Вишег Суда Србије под бр. Ki.Br 1181/01, и изручењe Високопреподобног Архимандрита Симеона (Виловског), Вашег Архијерејског Заменика, који је такође антиканонски рашчињен и одлучен, Светосавска Српска Црква и Српскa Државa, будући потчињене наредбама демонског Америчко-ционистичког фактора, који угрожава колевку Православног Српског Народа на Косову и Метохији, и ради на Исламизацији Европе кроз слабљење њених Хришћанских темеља и њене особености, ради постизањa, по његовом мишљењу, лакшег прихватања од њега очекиваног „Месије славе“, који се препознаје у лицу најсрамнијег Антихриста, и који ју је предао у окрвављене руке Шиптара исламиста, који у 21. веку у Европи промовишу лажљиву слику света Теократског Ислама, који контрадикторно проповеда да је, са једне стране Исус Христос истински Месија и Логос Божији који је оваплоћен од Бога и Приснодјеве Марије, али који изопачује и поништава Његово спаситељско дело – кроз Крст неизрециву кенозу и кроз Васкрсење славно саваскрсење људске личности, са мамцем учешћа у Евро-атлантским интеграцијама и под претњом „контролисаних“ Међународних Судова, исконструисалe су против њега, и следствено томе против Вас, злобну и опаку оптужбу тобожње злоупотребе службеног положаја и крађе и проневере суме од 27.640.125 динара тј. 349.857 евра, те се испоставља да је већ поменуто кривично гоњење и оптужба исценирано са циљем „да би се погоршао положај траженога (о. Симеонa Виловског) због његових верских и националних убеђења, на такав начин и у толикој мери да у случају изручења поднесе флагрантно кршење свога права на праведно суђење у држави која га тражи (Србији)“, као што наведена Одлука Арео Пага у свом образложењу на 8. страни износи. Уза све то и пуштање из притвора прошлог децембра, због недостатка доказа, од стране српских органа г-на Предрага Суботичког, грађевинског предузимача, оптуженог као тобожњег саучесника Високопреподобног Архимандрита г. Симеона Виловског у тобожњој злоупотреби и проневери већ наведене суме, још јасније потврђује подмукли и злочиначки план Ваших гонитеља, по налогу антихристовских сила, против Вашег Цењеног Преосвештенства и Вашег Високопреподобног Архијерејског Заменика.

    3.

    Горко и болно изненађење доживели смо као чланови Најсветије Православне Католичанске Цркве, због уочене, и свакодневно појачаване, трагичне путање Светосавске Српске Цркве, према којој смо се у прошлости сви односили са дубоким поштовањем и поверењем, јер је у злокобним годинама и смртоносним временима, Устројитељ Цркве и Њен Промислитељ Господ Наш Исус Христос послао свога ангела, Вашега ментора и васпитача, дубокоумног теолога и непатвореног хероја, васељенско светило Тросунчаног Божанства, међу Светима преподобног и Богоносног Јустина Поповића, чијим су списима смртно рањени „угојени“ беси синкретистичког Екуменизма, Папизма и антихристовског Просветитељства. Сагледавање догађаја изазива у свима нама ране и бол.

    Као људи у немогућности смо да схватимо како је могуће да потомци преподобног Оца нашег Јустина и Ваша духовна сабраћа учествују у безаконим заједничким молитвама и скупљањима са непокајаним и непреумљеним злославним и јеретичким Папистичким кољачима, џелатима и погубитељима свога Народа, који су током фашистичке окупације њихове отаџбине искасапили, преко Римокатоличких Хрватских Усташа, 800.000 Српских Новомученика, и недавно прогласили за „светог“ духовног и моралног подстрекача злочиначког геноцида, Римокатоличког Кардинала Загребачког Алојзија Степинца.

    Присуство познатих Архијереја са блаженопочившим Патријархом г-ном Павлом на лажној и непостојећој „литургији“ јеретичких Паписта у Загребу, ради проглашења за „светитеља“ поменутог суровог злочинца, који се налази у Паклу у друштву са демонима, не може се оправдати разлозима пристојности или екуменистичког надахнућа и диригованог заборава, већ само разлозима претходно наведеним.

    Уз то, пре неколико дана, 27-1-2011, позив и молитва у капели светога Јована Богослова на Богословском Факултету у Београду, Надбискупа Станислава Хочевара и папског Нунција Орландо Антонинија, уз присуство Сватјејшег Патријарха Иринеја, недвосмислено и јасно показују и потврђују истините разлоге Вашег антиканонског прогона и безаконе осуде, јер се urbi et orbi показујете као продужени глас преподобног Јустина (Поповића) и, коначно, једини његов истински ученик.

    4.

    С правом призивате светог Златоуста и његово страдање и сведочанство, јер се показујете ‘и нравом причастник и престолом намјесник’ Светих Отаца и Исповедника.

    Целивајући Вашу најцењенију десницу и просећи моћне братске молитве Вашег Преосвештенства, остајем Ваш у Христу брат.

    Митрополит Пирејски
    + Серафим

    Превод са јелинског
    Архимандрит Симеон

Епископ Артемије проговорио, генеза кризе Православља, Светосавља


Ово је најсвежија вест око ових тужних, неправедних и неканонских поступака водећих епископа из владајуће структуре Српске Православне Цркве. Говори лично, за мене и даље важећи Владика Артемије, коначно је јавно проговорио. Да би се схватила сва суштина кризе Православља и нашег специфичног Светосавског пута, у тексту је понуђено обиље матерјала за проучавање и истраживање, ево редоследа:

  1. Интервју Владике Артемија,
  2. Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:“Случај Владике Артемија“ (382 стр. 1.8 мб.),

  3. Видео прилог: „Рат за душе“,
  4. Видео прилог: „Екуменизам-Владика Никанор оштро и храбро збори“,

  5. Видео прилог: Владика Артемије – Однос медија према СПЦ 11.03.2010,

  6. Видео прилог: Монах Антоније „Време је за истину“,

  7. Аудио снимак тајног разговора из 2006-те у манастиру Високи Дечани између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље тадашњег шефа шиптарског преговарачког тима,
  8. Видео прилог трибине о Екуменизму из 1996-те, учесници: Епископ Артемије, Митрополит Амфилохије, професор Богословског факултета Радован Биговић, Небојша Крстић, тада главни и одговорну уредник часописа „Образ“ и јеромонах Сава Јањић,

  9. Разни други видео прилози,

  10. Уставно-канонски поредак Српске Православне цркве.

Интервју Владике Артемија Политици и Новостимa

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Због слабог тона, морате га појачати до максимума на вашем компјутеру, да би чули интервју, објављујем скоро цео транскип интервјуа Владике Артемија, око 80% , оне најбитније делове, да се схвати цела ситуација и његово лично виђење.

*****

Владика Артемије:

„Што се тиче тих одлука светог архијерејског сабора, и које ја још нисам добио, али за које сам сазнао преко медија, оне су, као и оне раније, Светог Синода из фебруара, или Светог Сабора из маја месеца, потпуно неуставне, неканонске и протестантске одлуке, које за мене лично немају никаквог значаја. У почетку, ја сам говорио, и показао, и речима и делима, и практично, да сам за јединство, ред и поредак по Српској Православној Цркви. Зато сам и прихватао те неканонске одлуке иако се са њима нисам слагао. Јер слагање би значило да им придајем канонску вредност. Неслагање је сведочанство да оне немају ту канонску подлогу, а прихватао сам их ради тога вишега циља, мира и јединства у српској цркви.

Мислио сам, очекивао сам, да ће и врх цркве, дакле тај владајући апарат, Синод, имати слично мишљење, сличан став, да нам је циљ заједнички и један. Показало се да нема краја њиховим одлукама, њиховим санкцијама које предузимају. У току лета више пута је, донешене су сличне одлуке, неканонске, неуставне, као на пример забрана боравка на Косову и Метохији, прогон са Косова и Метохије, забрана духовне бриге за своју духовну децу, забрана свештенодејства и тако даље… без икаквог основа. Одговорио сам Светом Архијерејском Синоду, а и за свети Сабор, да те одлуке од 13-ог септембра када сам први пут изјавио да се убудуће нећу повиновати никаквим неканонским одлукама Синода и Сабора, од тада је уствари, и да сам ја канонски Епископ епархије Рашко-Призренске доживотни. Или… до валидне пресуде црквеног суда… који би био вођен (процес) на један регуларан канонски начин и процес.

За ових 9 месеци никакав процес није ни покретан, ни вођен, нити има пресуде, имају само одлуке које се доносе гласањем, као да се не ради о цркви већ се ради о некој народној скупштини. Очекивао сам, али ту забрану о свештенодејству практично сам поштовао, да им не би дао повода за нешто даље и горе. Иако сам реко да се не повинујем и да не прихватам ту одлуку, ипак нисам служио 2 месеца.

Очекивао сам да се на Сабору, пошто је у одлуци речено… до Сабора, да се на Сабору та ствар разреши, да се вратимо на почетак, да васпоставимо поредак у српској цркви, канонски редован, како треба да буде. Очекивао сам Сабор. На Сабор нисам позван. На Сабор Нисам позван. И уместо да се то питање на Сабору стави на дневни ред, да се епископи изјасне по том питању и да Сабор донесе једну нормалну одлуку, они су кренули да попуњавају епархију Рашко-Призренску. Поставили су за епископа нашег викара Теодосија Шибалића. Дакле, поред живог канонског епископа они постављају другога епископа.

То је такав канонски преступ, да и они сви, и он, по канонима заслужују лишавање чина.

Када сам то, дакле сазнао, опет преко медија, онда сам хтео и практично да покажем да сам ја црквени и канонски епископ. Отишо сам у свој манастир, јер цела епархија Рашко-Призренска је моја, мој манастир Дубоки поток, и одслужио свету литургију.

Човек који је седео десно од Владике Артемија поставља питање:

Значи, зато сте кренули из Шишатовца…?

Владика одговара:

„Зато сам кренуо дабоме, да, пошто, практично једном да се покаже пред очима целога света шта је суштина проблема. Јер, вербалног разговора није било, нити даљег може бити, доказивања. Јер они, и онда, у одсуству моме они су касније донели и ту одлуку о рашчињењу и шта ја знам све остало. За мене те одлуке после 17-ог септембра, од 15-ог септембра су неприхватљиве, неприхватане ( нисам чуо једну нејасно изговорену реч) и за мене намају никаквог значаја.

Ја сам и даље оно што сам био, Епископ Рашко-Призренски, нисам се ни од кога одвојио, ја сам и даље у јединству са једном светпм саборном и апостолском црквом, у јединству са светим апостолима, са светим оцима, васељенским саборима, са Светим Савом, Владиком Николајем, оцем Јустином, и свим осталим православним хришћанима који поштују тај заиста црквени вековни поредак.

Ко се одвојио од тог принципа нека види сам ко је, и где се налази.

*****

Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:

Случај Владике Артемија (382 стр. 1.8 мб.)

Књигу сам преузео са овог извора.

Интересантно је да се око ситуације са Владиком Артемијeм нико од патриотских организација не оглашава са својим јасним ставовима, поготову Двери Српске, затим и поједини интелектуалци за које се очекивало да ће јасно да се изразе, сви иду, ни тамо, ни овамо. Ситуација око Владике Артемија је и више него јасна, јер су водећи епископи који нападају Артемија да је прекршио уставно-црквене каноне, у самом старту сами прекршили црквене каноне. Све то лако може да се увиди, јер је барем на овим алтернативним медијима доступна информација о садржају уставно-црквених каниона српске цркве, који су једини меродавни критериј и услов јединства и мира у кући, јединства СПЦ.

Сваки маневар попут „Немам намеру да улазим у канонска и еклезиолошка питања“ које је изреко Ђорђе Вукадиновић је јефтино избегавање одговорности да се у ионако комфузном друштво јасно укаже о чему се ради,  ситуација није ни најмање компликована да се сагледа, барем око случаја Артемија, док је криза православља, српског православља, дужа шира и дубља прича. Управо је случај са Владиком Артемијом преломна тачка на којој се све може разјаснити, да се крене у пут катарзичног очишћења и сагледавање истине.

Добро је рекао Владика Артемије, чак је и у старом римском праву законски било омогућено да се опужена страна брани, али не и у српској цркви, у руководећој структури. Они су се угледали на диктаторски тадићев режим, на светске моћнике из новог светског поретка, где се прво одреде вечити кривци (у једностраној слици „добар“, „зао“) а после ће већ наћи нешто да им накалеме за кривицу, макар и нека лако оборивe небулоза, Хаг нам је најбољи пример за то, ми Срби то најбоље осећамо на својој кожи, закон силе и неправде, а не силу закона и правде.

У уставу СПЦ јасно пише да нико не може бити кажњен ни једном црквеном казном, а да претходно није био саслушан. О том детаљу може се сазнати из овог дела књиге Зорана Чворовића. Из једног другог дела књиге можете видети како је Епископ Бачки Иринеј слагао (на конференцији за штампу) да је Епископ Артемије био уредно позван на седницу Светог архијерејског синода, и наводно после се није одазвао на тај позив. Овде можете видети скенирани снимак писма Владике Артемија патријарху. Епископи из врха СПЦ-а изгубили су сваки морални интегритет да то буду, али они настављају хајку на Владику Артемија небулозном оптужбом да је „узурпирао црквену имовину“?!

Шта је он то узурпирао од црквене имовине?
Да није можда срушио манастир, оштетио иконе, запалио нешто?
Да није можда узурпирао ваздук око манастира, можда је и ваздух по неким епископима црквена имовина?

Човек који је 50 година по манастирима и црквама учио своју духовну децу доследности светосавског пута, сада је „узурпатор“ црквене имовине, док Бајден који о србима мисли све најгоре, да су примитивци и зликовци које треба бомбаровати, није узурпатор црквене имовине када су му високо црквени оци дозволили посету Високим Дечанима. Он је добродошао гост, уз увредљиво објашњење за српски народ да се тиме изражава наше „традиционално гостопримство!? Он, представник земље која је са НАТО армадом рушила манастире по КиМ-у, убијала српске цивели по Србији?! Високи црквени оци само трапаво покушавају да прикрију свој слугерајски карактер према НАТО пакту и Америци. Србе је по први пут у историји издала истиовремено и држава и црква, остали смо голи у пустињи.

На овом шиптарском клипу „Bajden ne Decan“ Од 01:19 секунди отац Сава Јањић дочекује Бајдена следећим речима, преведено са енглеског то је ово:

„Ово је велика част и охрабрење… да свраћате поново након неколико година…“

Бајдем увредљиво прича за србе, сматра нас генерално дивљацима и стоком која само разуме метак, а Сави Јањићу је велика част да угости таквог типа. Пре посете манастиру, Бајден је у Приштини потврдио шиптарима да је независност Косова апсулутна и неповратна! О чему ми причамо, докле ћемо да се играмо жмурке, барем у објективној и истинитој анализи?

Верници се новоуведеним новаторијима у служби излу]ују и збуњују. У православној догматици то су јереси. Даћу вам два примера, а ко зна колико их још има. Овде видимо како свештеник чита молитву, и по већ вековима познатој процедури требао је да буде окренут према истоку, но он се окренуо према западу, како се служи по католичкој вери. Овде можете видети како Епископ Јован вређа вернике, виче на њих, само зато што желе да присуствују служби по стотинама година утабаној  процедури:

Ако нећете да слушате, напоље!

Рат за душе

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ради ближег упознавања шта вас очекује у овом документарцу, прочитајте неке цитате.

Наратор…

„… Велика трагедија по Васељенско Православље, догодила се 20-сетих година прошлог века, када је Константинопољ по други пут доживео свој пад. Овај пут није реч о паду под османлије, већ о паду под масонску окупацију. Да бисмо знали тачно о чему се ради, ваља изнети манифест екуменизма који је садржан у окружној посланици израђеној 1920-те године од стране професора Богословске школе на острву Халки.“

“ Већ у самом почетку посланице, садржан је јеретички став, да не постоји једна црква, већ да постоје више цркава. И да би та љубав међу црквама заживела, донето је низ мера у том правцу од којих је свакако најтеже последице оставила одлука о прихватању новог календара, календара Папе Глигорија. Ова посланица је ударила темељ јереси екуменизма, а то је постало могуће појавом Мелентија Метаксакиса. Реч је о Цариградском Патријарху, масону. Према масонском листу, „Питагорац Гном“, он је ступио о масонску ложу хармонија у Константинопољу 15.03.1910-те године, да би касније достигао највиши 33-ћи степен. Цариграским Патријархом је постао јануара 1922-ге године. Тиме је масонерија успоставила власт над првом Патријаршијом у Православљу, што јој је пружило могућност да до дана данашњег врши велики утицај на помесне Православне Цркве у циљу прихватања јеретичког курса“.

Владимир Осипов, професор Московске духовне академије:

„Екуменизам Протестаната заснива се на учењу да смо ми већ једна црква. И то јединство просто треба објавити, не обазирући се на догматске разлике, које међу нама постоје. Односно, они питања истине уопште не постављају. По њима, заједничко причешће је могуће. Католичка концепција екуменизма, одликује се тиме да Ватикан говори, да је јединство могуће само под ногама римског папе.

Наратор:

„… а 4 гoдина касније, Цариградски Патријарх Атинагора, позива све помесне Православне цркве да се придруже светском савезу цркава. Као основа наводе се сасвим банални разлози, потреба приближавања народа и нација у циљу суочавања са великим проблемима садашњице. Ава Јустин Поповић, назива светски савез цркава јеретичким, куманистичким и човекопоклоничким сабором, који се састоји из 263 јереси, а свака од њих је духовна смрт.“

„… на другом Ватиканском концилу, прихваћено је учење о једној васељенској универзалној цркви, у којој ће ући не само све хришћанске, него и све друге религије… јевреји, будисти, муслимани. Спасти се може сваки човек који верује у Бога, без обзира којој религији припада. После другог Ватиканског концила, практично Ватикан се ставио на чело екуменистичког покрета у свету. Године 1964-те Патријарх Атинагора се у Јерусалиму састаје са папом и наредне године Цариград скида анатему против папске јереси из 1054-те године, иако Римска црква остаје непокорна у својим новотаријама! „

Игуман Кирил Сахаров, Председник Савеза Православних братстава:

„… 1965-те године, заиста је била истовремено скинута анатема из 11-ог века. Анатему су скинули Патријарх Атинагора и Папа Павле шести. Московска патријаршија тога доба, огласила се тим поводом и издала саопштење да тај чин сматрају позицијом једне помесне цркве, цркве Константинопоља. Обрт се састоји у томе да данас нико не говори о томе да је, скидање анатеме, био чин једне Православне цркве. Данас се овај чин прихвата као позиција читаве Православне цркве, и нико више то не оспорава!“

Наратор:

„… 1965-те године Српска Православна Црква постаје члан светског савеза цркава мимо одлуке Светог Архијерејског Сабора! А све у нади да ће остатку света сведочити Свето Православље. Али казано је у светом писму: ‘С преподобним , преподобан ћеш бити, а са развраћеним и сам ћеш се развратити’….“

„… 1968-ме године основан је Римокатолички Институт за Православну Цркву, и до сада је прошло преко 400 теолога кроз ову установу. Између осталих и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, Епископ Славонски Лукијан и још преко 300 епископа широм Православља.“

„… 1976-те године, на екуменистичком скупу у Загребу јеромонаси Српске Православне Цркве, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић и Атанасије Јефтић, иза леђа свог наводно духовног оца, Аве Јустина Поповића, учествују у састављању екуменистичке декларације. Пелцер јереси зване „екуменизам“ преноси се тако преко римских и грчких ђака, и у нашу Српску Православну Цркву!…“

„… 1993-ћа година, Баламан. Васељенски, Александријски, Антиохијски и Московски Патријарх саглашавају се са католицима да деле једну веру, једно свештенство, једно крштење, и да су они сестре цркве. Два дела истог тела, и да треба да трагају за савршеним и потпуним јединством. Сабор Српске Православне Цркве доноси 1997-ме године одлуку, да Српска Православна Црква иступи из Светског Савеза Цркава. Одмах после тога, Синод као извршни орган Светог Архијерејског Сабора, који треба да спроводе одлуку, на предлог Епископа Иринеја Буловића, Атанасија Јефтића и Амфилохија Радовића, поништава одлуку Светог Архијерејског Сабора! Од тада имамо парадоксалну ситуацију, да Синод управља Црквом, уместо Свети Архијерејски Сабор!“

„Дијалог Православни са римокатолицима, у том облику како се до сада одвијао показује нам, да све иде ка обједињењу унијатског типа и по плану који је одлично разрађен у Ватикану. А то је линија – римоцентричног екуменизма, која је опредељена на другом Ватиканском Сабору. А ко резултат тога је и жалостан документ из Равене, октобра 2007-ме године, у коме се Православни јерарси саглашавају да је римски папа, први међу Патријарсима, а Рим… прво седиште цркве!“

Прочитај текст до крата →

Бунт монаха манастира Црна Река: Одбрана Православља и Светосавља!


Време је за истину…!

У овим тешким временима, дешава се нешто по први пут у историји српског народа, дешава се да га је истовремено издала и држава и црква. Овим текстом покрећем серијал чланака о издаји и скретању са Православног пута од стране највиших свешттених лица Српске Православне Цркве, који управљају њом, а наравно биће и речи о стубовима Православља попут Владике Артемија, Владике Никанора и осталих храбрих свештених лица и монаха, који се у овим најтежим временима за Српски народ, боре да очувају наш оригинални Православно-Светосавки духовни пут од јереси разних новаторија, које уносе забуну и немир међу вернике. Такође се боре и против екуменизма под патронатом Римокатоличке цркве и Ватикана. Ово је осетљива тема и биће пажљиво обрађивана. У овом и будућим текстовима биће доста видео материјала који ће на арументован начин говорити о овим стварима од стране како наших свештеника и теолога, тако и Руских, јер Православље је угрожено у целини, код многих народа.

Нажалост, апатичан народ је већ навико годинама уназад да његове највиталније интересе изневерује држава, политичари са својим страначким сектама, јер мотив полуписмених квази лидера који све то предводе је да се овајде, окористе, да отму од државних добара, од народа, од грађана, то је једини мотив данашњих политичара странчара да са баве политиком, инач не би ни улазили у политику, а опште добро, добро народа и грађана, тим преварантима и лажовима служи да путем хипнозе лажи изборних обећавања свега и свачега, обезбеде себи мандат за „миран сан“.

Задњи ослонац, уточиште и чувар препознатљивог идентитета Српском народу је увек била његова Православна вера која је одржавала нацију и њен идентитет. Међутим, сада је дошао и ту ударац, и на сцени имамо тотални атак на уништењу национално-културо-религијског бића Српског народа, са циљем да се убије у појам, да му се разбије идентитет и направи на аморфну безличну масу, тикву без корена. Међутим, кад будете пратили овај серијал, видеће се да ни овај атак на српско Православно биће није тако изненадан, он се брижљиво припремао, и изгледа да су се неки „спавачи“ активирали у прави час.

Али отпор постоји…

У знак подршке стубу одбране Православља, од екуменизма под патронатом Римокатоличке цркве и јересима новаторија, Епископу Артемију који је противно Канонским прописима нелегално уклоњен, 17 монаха  манастира Црна Река, трећег јуна напустило је манастир нашавши ново станиште у селу Лозница, поред Чачка. У следећа два видео прилога гледаћете опроштајни говор протосинђела Николаја. Окупили су се верници из многих крајева, потекле су и сузе…

Протосинђел Николај о напуштању манастира Црна Река 3 Јуна 2010-те (1)

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Оба видео прилога можете преузети следећи ово упутство.

Протосинђел Николај о напуштању манастира Црна Река 3 Јуна 2010-те (2)

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

У манастир је остао само отац Иринеј. Монаси су напустили манастир без канонског отпуста. Нови администратор рашко призренске Епархије је црногорско-приморски Митрополит Амфилохије Радовић.

Осам дана пре него што су напустили манастир монаси су тражили канонски отпуст од митрополита Амфилохија Радовића, али он им није дао отпуст. Повод да монаси напусте манастир је био тај када је српска црква донела одлуку да Владика Артемије више не буде њихов духовник, прича отац Николај, јер каже да су некако и прешли преко тога што је црква прекршила своје сопствене канонске прописе и законе, уклонивши Владику Артемија са свих функција, али када су га склонили са позиције њиховог духовника, монаси су реаговали.

Наравно, ово је само врх леденог брега, корени и трагови странпутице којом српску цркву највиши Епископи воде су дубљи. Нешто од тога ћете чути када прегледате свих 16 делова доњег видео прилога, ја сам поставио два. Чућете од оца Николаја како се у учењима Српске Православне Цркве (СПЦ) уводи нека нова теологија пуна новаторија и нових учења, што је у ствари јерес по канонима СПЦ-а. Све је то противно нашем оригинално светосавским путем без кога ми нисмо препознатљиви. Мења се Православно учење, уводе се новаторије које збуњују вернике. Високи црквени оци негирају и Светог Саву и његово учење, и кад им то поменеш, прича отац Николај, они кажу:

„Да, то је било тада, тако је било у том времену, сада је друго време. Тада је било тако, а сада  је овако…“

И тако одбацују Светог Саву, Владику Николаја, Светог Јустина и остале духовнике који су душа оригиналног српског Православља. Чак неки високи духовници у цркви мењају и речи светог пима, како би имали оправдање за неке своје грехе и пороке, говори отац Николај. Највиши црквени оци припремају издају Светосавља, јер једном приликом католички надбискуп словенац Хочевар је рекао:

„Срби не могу у Европи са Светим Савом“

Отац Николај: Игуман црноречког манастира Св. Арханђела Михајла 1/16

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Отац Николај: Игуман црноречког манастира Св. Арханђела Михајла 2/16

Једно је потпуно и кристално јасно, темељ било какве духовности је чистота и искреност. Без тога нема духовности и духовног уздизања. Но највиши црквени оци СПЦ су прекршили своје световне каноне уклонивши Владику Артемија без доказане кривице и без црквено-судске одлуке. То се лако може доказати, само треба погледати црквене прописе, то и говоре монаси.

Ако високи црквени оци СПЦ-а крше световне прописе, шта рећи онда за духовну сферу, како у њој могу имати било каквог ауторитета?

Отац Николај је за једно савршено у праву када је рекао да је и народ одговоран, да су верници одговорни. Јер ако они само немо посматрају увођење новаторија, странпутицу екуменизм под патронатом римокатоличке цркве и тако аминују брисање задњег идентитетног ослонца Срба, ослонца у православном идентитету, онда борба монаха можда неће имати успеха. Јер подршка верника ће дати додатну снагу монасима, а црква без верника није црква, зар не?

Подржимо борбу монаха манастира Црна Река и њиховог духовног оца Владику Аретемија…!

Отац Николај

Праведна борба српских монаха...!

%d bloggers like this: