Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!


Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

Драган Симовић: О СРБСКОМ СУШТАСТВЕНОМ ПИТАЊУ


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
Милану Пуалићу и иним ВедСрбима

01

Срби су, већ одмах по стварању Југославије, престали да се баве србским суштаственим питањима, као да су сва прошла и будућа србска суштаствена питања била заувек решена.
Кад кажем суштаствена питања, онда имам на уму она вековна питања која се тичу самог Бића Србства.
Питања Србског Присуства и Бивствовања, питања Космичког Позвања Србства.
Југославија је била свачија и ничија домаја, али једно је (у овоме часу поготову!)

посве извесно и јасно: Југославија никада не бејаше била творевина Србскога Духа!
Штавише, у Југославији се уопште и не осећаше присуство Србског Стваралачког Духа.
Срби су у Југославији били најтиши, најпоспанији и духовно најобамрлији народ.
Били су тако нечујни, тако успавани и затворени у своју љуштуру,
да се, на тренутке, чињаше, да у Југославији уопште и нема Срба.

02

Ретки су они који ово могу да схвате:
Срби су за седамдесет година преживљавања у Југославији, више биолошки и духовно осакаћени,
него за три и по века робовања под Турцима!
За седамдесет година чамовања и таворења у Југославији,
од Србског Аријевског Духа није остало скоро ништа!

03

Имао сам деветнаест година, када сам, у пролеће 1968. године, отишао у војску, која се тада зваше – југословенском!
Ја сам већ првих дана војевања, а са деветнаест година, видео да у тој војсци нема ничег (буквално ничег!) србског.
То није била војска ни мојих Предака, а ни мојих Потомака!
То бејаше била војска највећих мрзитеља Србства.
Са тим познањем и освешћењем, ја сам се одмах обрео у казненој јединици,
и свих осамнаест месеци бејах у разним казненим јединицама.
Војска је само убрзала моје буђење и освешћивање.
Они који су ме бацили у казнену јединицу, нису ни слутили да су ме,
уствари, послали на духовну академију!
Из војске сам изишао као расни ВедСрбин, као Србски Аријевац.

04

Ни једно једино србско суштаствено питање још није ни започето да се решава.
Срби су преспавали Југославију, а преспавали су и распад Југославије.
Срби и даље спавају, али, када се, неким чудом, у времену долазећем,
буду изненада пробудили ода сна (који није сан већ снолика духовна обамрлост),
појмиће и схватиће, да су туђинци и просјаци на земљи својих Предака, те да су,
буквално, изгубили све оно што су њихови Преци кроз векове творили!

05

Све приче о Јужним Словенима, као и о јужнословенским језицима, јесу чиста измишљотина.
Нема Јужних Словена – постоје само ВедСрби; и нема јужнословенских језика –
постоје само дијалекти ведсрбског језика; дијалекти од којих су постали неки нови (тобожњи) језици!
Ову Истину знаду расни ВедСрби –
и, то им је довољно!

06

Болећивост је слабост Духа.
Болећив народ јесте духовно посрнули народ.
Србска је болећивост, гле, Србе стајала Живота –
Живота са Смислом!
Србска је болећивост створила Југославију, у којој ће Срби тамновати седамдесет лета.
И, ако уђемо у саму суштину ствари, схватићемо да је Србска болећивост узроком свеколике патње србске!

07

Не судим, само запажам.
Нисам судија, већ песник!
Свако ће самоме себи судити, и сви ћемо свима судити.
Судићемо сами себи за дела која смо творили,
али и за дела која нисмо творили, а могли смо да творимо!

Драган Симовић: Мораш да се бориш!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

МОРАШ ДА СЕ БОРИШ!
(Праискона песма ведсрбског песника-ратника)

Твоја је Света Дужност
да се бориш за Породицу,
за Племе, за Род.

Мораш да се бориш,
а поражен бити се не смеш!
Мораш да бориш,
а предати се не смеш!
Мораш да се бориш,
а погинути не смеш!

Тебе су Богови изабрали,
да се без предаха бориш –
за Племе,
за Породицу,
за Род.

Да се бориш за Светлост,
за Истину,
за Правду,
за Живот у Вечности!

Ти ни трена једног не смеш
посумњати у Порекло своје,
у Богове своје,
у Божанство своје.

Ти си Један и Једини,
не само у свету овоме,
већ у свим знаним
и незнаним
световима иним.

Један и Једини,
и Непоновљив.

Мораш да се бориш,
и мораш да истрајеш!
Мораш да се бориш,
и мораш да надјачаш!
Мораш да се бориш,
и мораш да победиш!

Твоја је Света Дужност
да се бориш за Породицу,
за Племе, за Род.

Мораш да се бориш,
јер си Сварогом Свебохом
изабран –
да се вечно
бориш!

Драган Симовић: МОРАШ ДА СЕ БОРИШ!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поштујем туђе, а своје Прослављам!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

ПОШТУЈЕМ ТУЂЕ, А СВОЈЕ ПРОСЛАВЉАМ!

Мој Бог јесте Живи Бог!
Бог мојих Великих Предака, ВедСрба Санскрићана.
Један је Живи Бог Створитељ, али свако га осећа, појима, види, препознаје, схвата и живи на само свој, непоновљив, начин.
Моја Вера није ни хришћанство, ни ислам, ни јудаизам, ни ђаинизам, ни будузам, ни зороатсризам, већ ПравоСлавље, РодоВерје, Родна Вера – Вера
Белих ВедСрба, Стриборјана, Северњака, Србових и Србониних потомака, Сварогових унука и ратника Светлости.
Моја Вера и Вера мојих Предака у свему осећа, види, појима и препознаје Живога Бога, Бога Срба, ДаждБога, Бога Светлости, Великог Триглава, као и Велику Мајку нашу – Мокошу!

Ја сам ВедСрб и славим и прослављам ВедСрбске Богове.
Туђинске Богове не прослављам!
Нека њих прослављају они чији су Они Богови.
Не прослављам семитске, јудејске, грчке, византијске и римске богове.
Нека сваки народ слави своје Претке и прославља своје Богове!
Поштујем туђе, а своје прослављам!

Сви народи су Божја деца, али су, истовремено, и сва Божја деца различита.
А у томе и јесте Лепота и Дивота овога света, као и свих светова иних.
Моји су су се Преци, од СрбИрије до Херцеговине, вековима опирали како покрштавању тако и свакој иној вери туђинској.
Живо је Предање у мојему Племену, у мојих Предака –
Горштака и Ратника од Урала до Динаре –
који крст и покрштавање повезују са најгрознијим злочинима над нашим Родом, над нашим Племеном!

У Паметарници, у Повесници мојега Племена, једно су те исто крст и полумесец, једно те исто кршћанство и ислам.
Зато и кажем: Моја Вера јесте Вера Ведских Белих Срба!
То је Жива Вера у Живога Бога!
Моје ПравоСлавље није ни хришћанско ни кршћанско православље; моје ПравоСлавље јесте ВедСрбско ПравоСлавље!

Има на овоме сајту оних хришћанских душебрижника који би хтели мене да преуме, да преокрену, да преусмере ка семитском, грчком и византијском хришћанству, да ме, како кажу, изведу на Прави Пут!
Нека свако путује својим путем, и нека се свако држи Вере својих Предака и Знања својих Богова!
Не води само један пут до Бога, већ многи су пути тајинствени што до Бога Живога и Створитеља воде.
Моје Племе памти, и никада заборавити неће, најгрозније злочине које су кршћани и ини христијани, заједно са мухамеданцима, у име вере туђинске и пустињске, над нама учинили.

Никада туђинска вера, не може бити Моја Вера!

А уколико вама смета моје песничко писаније, уколико вама смета моја поетика, и мој поглед на свет, уколико вама смета Жива Вера мојих Предака и Богова наших, онда ја више, после овога, и нећу писати на овоме сајту.
Писаћу за Своје, писаћу за Оне који су из Мојега Јата, на неким другим сајтовима и страницама.
Писаћу по Води, писаћу по Ваздуху!

Драган Симовић: Епоха Ведских Срба


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

ЕПОХА ВЕДСКИХ СРБА

Србија се у невидљивом и оностраном уздиже, пратећи вертикалу, божанску усправницу.
Сликовито речено, у овостраном је разређивање, а у оностраном згушњавање, како би рекао ведски алхемичар.
Згусни и разреди!
На овој страни мора да се разреди, да би се на опречној страни згуснуло.
Они који посматрају свет овостраним физичким видом, видеће суноврат Србства и Србије.
Али, то је само варка!
Србија се у оностраном уздиже.

Никада Србство у оностраном није било тако високо!
На супротностима све почива.
У свим световима, овостраним и оностраним.
Божанска и стваралачка енергија Духовног ВедСрбства све више се згушњава.
Ускоро ће се догодити енергетски прасак.
Енергетски прасак јесте последица до краја згуснутог божанског и стваралачког дејства.
Прасак ће означати Епоху ВедСрба, Доба ВедСловена.
Словенско Духовно Биће преузима водство Човечанске Душе.
То је давно најављено; и све што се у овоме времену дешава, дешава се са том сврхом.

Они који посматрају свет оностраним духовним видом (а таквих је све више у времену буђења!), јасно виде убрзани духовни и онострани успон Србства.
Ово вам пишам стога да бисте схватили и препознали; да не падате под утицаје рептилских медија.
Рептилски медији не могу да прате збивања у оностраном, зато ће у времену долазећем сви пробуђени ВедСрби (Словени, Аријевци) бити за три копља и изнад и испред свих иних.
Медији блиске будућности (које ће створити ВедСрби и ВедРуси) биће усаображени са духовним световима и космичким димензијама.

То и јесте суштина Новога доба!

Истовремено је ово и време космичке маје, космичке варке и обмане за све непријатеље ВедСрбства.
Наши су непријатељи потонули у космичку омају, јер нас прате само у физичким световима, док оностраним световима уопште немају приступа.
И они, наравно, виде наш суноврат, и верују да се ближи скончање наше.
Али ће за све њих ускоро догодити страховит шок, космички удар, од којега се никада неће опоравити, када буду схватили ведсрбски божански успон у оностраним световима.
Још једна одлика Новога доба огледа се и у томе, да ће се владати из оностраних космичких димензија.
Будућност припада само оном народу који се буде пребацио из овостраних у онострана пространства.
Сва учења, све науке, сва знања и сазнања, пребациће се из овостраног у онострано.

Све се ово односи и на Мајку Земљу.

По Замисли и Промисли Великог Духа Стварања.
Ово вам пишем у радости и из радости; да радост у Богу Створитељу умножимо и проширимо!
Благодарим свима вама, на новчаној и свакој другој помоћи.
Без ваше помоћи, ја овде и сада не бих могао да пишем и стварам за вас.
Знате већ и сами шта би ми све душмани искључили.
Јер они и желе то, да нас разбију, да нас распрше, да нас удаље једне од других.
Али, ви сте их препознали, и зато сте мени припомогли, да бих могао и ја вама на свој песнички начин да припомогнем.
Заједно смо јачи.
Заједно смо, заиста, непобедиви!

Драган Симовић: Буђење и освешћивање ВедСрба


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ ВЕДСРБА

То што се ВедСрбству догодило, није се догодило
ниједном народу у повесници Човечанства!

Ниједан народ, од Праискони до данас, није дозволио да му се тако разбије и распрши Језгро Народа, Биће Народа, Душа и Дух Народа, те да већ вековима не може да се освести, сабере и уједини и сједини, не по Хоризонтали, него, управо, по Вертикали, по Суштаству, по Бићу Језика, по Светлосном Запису!

Срби су Ведски Народ са СрбИрије, са Пупка Стриборије, а то значи – Хиперборејци,

ПраАријевци, Потомци Звездане Расе!

Један Древан Народ дозволио је да му се Биће Народа распрши на више (његовом самом Бићу и Суштаству неприродних) религија – на источно хришћанство, на западно кршћанство и на ислам.

Примање ових религија није само било под принудом, већ и под грозном, језивом и ужасном присилом!

Хришћанство је наметнуто огњем и мачем; ислам је такође наметнут огњем и мачем, само што је уместо мача била азијатска сабља.

У овоме Добу Буђења и Освешћевивања, ми Потомци Белих Ведских Срба, Потомци ПраАријеваца, морамо да се окренемо ка ВедСрбском Суштаству и Присуству, ка Језгру Душе Народа; превасходно преко Језика, али и преко Генетског и Светлосног Записа, преко Великих Божанских Предака!

Да се пробудимо, схватимо и освестимо сушто: Да нисмо ми ни ови или они хришћани/кршћани илити муслимани, већ да смо ПраАријевци који имају заједнички Свети Језик, заједнички ДНК, и заједнички Светлосни Запис.

Религија је нешто површно, на самој површини Бића, као и свака ина идеологија, док је Светлосни Запис нешто што нас узноси навише, ка Извору Светлости, ка Извору Живота.

Религија је Хоризонтала, а Светлосни Запис – Вертикала!

Дуго се, веома дуго ћути о овоме, а што само иде на руку нашим заједничким душманима, који су нас давно разделили и између се завадили.

Наш заједнички непријатељ јесте Рептилија, јесте Раса Синова Таме и Зла, који су истински зачетници и творци глобализма, мундијализма, дарвинизма, бољшевизма и свих иних рептилијских изама.

Творци Новог Светског Поретка нису од јуче; римско покрштавање огњем и мачем јесте почетак глобализације.

Глобализам је у самој суштини антиаријевски, антиведски, антисловенски, антиколовенски а у бити – антисрбски!

У двадесетом веку највише су пропатили и пострадали Ведски Срби, убијајући се и затирући између се.

Наш заклети Враг и Чорт (а то је Црнобог!), својим мађијама и чинима, увијеним у некакве идеологије и религије, окренуо нас једне против других – до сатирања и затирања.

И ВедСрби су вазда и увек гинули, свеједно да лу су хришћани, кршћани или муслимани – важно је да гину Ведски Бели Срби, ПраАријевци, Стриборјани!

Наши заједнички душмани задовољно трљају руке, док се ми између се затиремо.

По потреби, они ће навијати час за једне, час за друге, а час, опет, за треће – али увек гину ВедСрби, увек гину ПраАријевци!

А ми никако да се пробудимо, да се освестимо и да схватимо, да нисмо ни хришћани, ни кршћани, ни муслимани, већ Ведски Бели Срби!

Вратимо се Вери и Знању наших Великих Предака са Стриборије/Хипербореје, па ћемо спасити и сачувати себе од сатирања и затирања!

Ако у овоме часу не препознамо Велику Обману Рептилије, онда ћемо нестати сви – и једни, и други, и трећи ВедСрби!

Ваљда смо сада, на почетку овога века, схватили да нас свеколика Банкстерска Рептилија доживљава као бесловесне дивљаке, свеједно да ли смо хришћани, кршћани или муслимани!

Рептилија се највише прибојава нашега Буђења и Освешћивања.

Тада падају у воду све њихове намере и визије; тада се руши Нови Светски Поредак!

Драгана Симовића: Књига – СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА


Извор: Србски Журнал

Преузмите електронско издање књиге Драгана Симовића:
„СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА“

Стриборија Белих Ветрова (Word 2003 формат)
Стриборија Белих Ветрова (Pdf. формат)

Srbski posvecenik-2

Стварање је Пут Светлости.
Пут Посвећења.
Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.
Стварање је увек Духовно Стварање.
Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.
Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.
Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!
Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.
Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.
Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.

Човек Стваралац одувек је био прогоњен.
У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.
Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.
Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!
Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.
Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.
Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.
Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.
Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.
Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!
Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.

Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.
Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!
У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.
Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.
Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.
Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!
А кланица је све у овоме свету.
Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.
Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.

Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.
Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.
Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.
Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.
Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.
Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.
Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.
Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме – за вас!
Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.
Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!

БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ПЕСНИКА ДРАГАНА СИМОВИЋА

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Драган Симовић, рођен 5. ледног (јануара) 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић).
Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава.
Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима:

Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:

Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Плаветна горја у даљини сутона, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2012. (електронско издање)
Стриборија Белих Ветрова, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2013. (електронско издање)

Објављене књиге прозе:

Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.

Објављене књиге из мистике и есотерије:

Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.

Монографије из србске повеснице:

Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)

Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.

Владан Пантелић

%d bloggers like this: