Никола Тесла – Предавања, патенти, чланци на енглеском језику


Сви талентовани научни истраживачи којима је инспирација ненадмашни геније Никола Тесла, овде могу скинути документа и текстове са Теслиних предавања, његове чланке и патенте, а подразумева се да талентовани истраживачи знају и енглески језик, као и остале језике, јер готово је немогуће бити научни истраживач, а знати само свој мтерњи језик, јер многа битна научна документа и штива су на руском, енглеском, немачком, и другим језицима…

Никола Тесла – 1934. год.

Сва доња документација је из Теслиног музека у Београду.

Nikola Tesla – Lectures, Patents Articles (pdf)

Introduction
download»

Nikola Tesla Lectures
download»

Nikola Tesla Patents
download»

Nikola Tesla Articles
download»

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.


Овај Теслин текст објављен је у америчком магазину: „The Sun„, децембра 1914-те. Касније је тај чланак преведен на србски језик и објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.

Скини текст»

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије


Овај Теслин чланак у оригиналу објављен је у америчком магазину „The Century Magazine“, јуна 1900. Касније је тај чланак преведен на србском језику и као такав објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци»“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије

Скини текст»

Из овог Теслиног чланка издвојио бих овај цитат:

Тесла:

Расправљало се о томе да ли ће усавршавање оружја велике разорне моћи зауставити ратовање. И ја сам тако дуго мислио, али сада мислим да ће то бити огромна грешка. Такав развој ће у великој мери променити ратовање, али неће га зауставити. Напротив, мислим да свако ново оружје које се изуме, сваки нови корак који се направи у том правцу, само привлачи нове таленте и вештине, ангажује нове напоре, даје нови подстрек и тако само подстиче даљи развој.

Помислите на изум барута. Можемо ли да замислимо радикалну промену од оне коју је узроковало то откриће?

Замислимо да живимо у том периоду: зар не бисмо тада мислили да је ратовању дошао крај, када је оружје витеза постало комично, када су телесна снага и вештина, које су тако много значиле раније, постале ртелативно мало вредне? Ипак, барут није зауставио ратове – насупрот томе, деловао је као најснажнији подстрек. И не верујем да се рат може икада зауставити било каквим научним открићима и идеалима, све док постоје овакви услови који свуда преовлађују, јер је сам рат постао наука, и због тога што садржи неке од најсветијих осећања која је човек у стању да доживи. У ствари, неизвесно је да ли би људи који нису спремни да се боре за један висок принцип, били довољно добри за било шта друго. Не чини човека дух, нити тело; већ дух и тело. Наше врлине и мане су неодвојиве као сила и материја. Када се оне раздвоје, човек више не постоји….“

Из овог цитата где Тесла помиње проналазак барута, јасно се види колико је Тесли савршено било јасно, да било какав новији и новији проналазак неког оружја велике разорне моћи, дотад незабележен, неће уопште помоћи данашњем човеку, таквом какав је (генерално – на нивоу свесне животиње), да види узалудност ратова, и решавања проблема ратовањем, већ разговором, дијалогом, договором… Напротив, сваким проналаском неког најновијег оружја велике разорне моћи, данашњем човеку ће само расти апетити ка што већем освајању и доминацији над другима, уз помоћ ратова и разарања свега живог и неживог, чак и по цени да се уништи свеопшти живот на овој нашој прелепој Планети Земљи. Такав ризик постоји, реалан је.

Данас смо баш на на том ступњу, на корак од самоуништења самих себе као људске врсте путем ратова, и свега живог на Земљи, јер барут је смешна ствар према данашњим најсавршенијим типовима нуклеарног оружја које је човек направио.

А шта је са тајним пројектима?

Ко зна каква су се све разорна оружја до данас развијена, а ми не знамо за то.

Увидевши све ово само на примеру барута, такође је савршено јасно зашто Тесла никада није направио неко смртоносно оружје, попут „Зрака смрти“, што му неки приписују (обичне шпекулације), јер да јесте, ми би се већ уништили као људска врста. Напросто, Теслин морал је био надљудски и Божански, морал који подржава живот и прогрес, а не разарање и смрт!

Ако разум не преовлада, само је питање времена када ће неко „да угаси светло“ на овој прелепој Планети Земљи…

Никола Тесла о XXI веку – чланак из 1937. године (и научни коментари)


Данас вам представљам један Теслин чланак о томе како је Тесла, те 1937-ме године када је овај чланак објављен у америчком часопису „Liberty“, видео и предвиђао шта ће се у XXI веку дешавати, у данашње време којем смо ми сведоци и савременици, а и даље кроз XXI век. У ствари, повод да објавим овај Теслин чланак, су и додатни студиозни коментари на овај чланак, коментари једног младог Теслијанца из Црне Горе, то је Владимир Караџић.

Владимир је своје коментаре објавио фебруара 2012. године

Тај Теслин чланак публикован је у књизи Александра Милинковића: „Тесла – чаробњак и геније», која је изашла из штампе 2005. године. Владимир је добио одобрење од аутора Александра Милинковића, да Теслин чланак јавно публикује на интернету, како би нам својим научним коментарима, још више приближио Теслу, његову мисао и визију, његове изуме и његову до сад незабележену научну генијалност, за коју тада у Теслино време, а ни сада, човечанство још није спремно да је ПОТПУНО схвати, да је разуме и да је према могућностима спроводи у пракси, за добробит целог човечанства.

Но, није далеко час када ће се ситуација променити, човек и човечанство ће сазрети, и биће спремни да прихвате Теслину научну мисо, његову генијалност, и када ће ту Теслину науку имплементирати у пракси, за добробот целог човечаства…!!

Никола Тесла о XXI вијеку – чланак из 1937. године (и научни коментари Владимира Караџића)

Књига Стива Лоа: Никола Тесла – Ја сам будућност


Никола Тесла полако, али сугурно, осваја Кину, ту најмногољуднију земљу несагледивог потенцијала, у свим правцима, па тако и научном правцу. Пре неког, не тако далеког времена, пре 2 године, у Кини је изашла прва књига о Тесли, то је књига кинеза Стива Лоа: „Никола Тесла – ја сам будућност“.

Све ово сам сазнао недавно приликом конверзације са нашим Теслијанцем Велимиром Абрамовићем, па сам га замолио да за мој сајт напише нешто о књизи Стива Лоа.

*********************

Аутор: Велимир Абрамовић

Kа научној духовности технолошког комунизма…

Неизмеран је допринос ове књиге успостављању Глобалног друштва и новој планетарној цивилизацији.

ЈА САМ БУДУЋНОСТ – Никола Тесла, аутора Стива Лоуа, професора екологије на Пекиншком и Шангајском универзитету је прва ауторска књига о Тесли, која се појавила у Kини. Пре тога изашла је само Теслина аутобиографија.

У Теслијанском планетарном друштву сва ће енергија бити добијана из неисцрпних и бесплатних природних извора.

Никола Тесла и његова наука прожета моралом и хуманошћу непорцењиво је значајна не само за савремени свет планетарног телекомуникационог система већ и за Духовно-научно разрешење дубоке кризе смисла и вредности тхничко-технолошке цивилизације.

Не само љубитељи и физичари – аматери, који настављају Теслин рад, већ и сви људи који дубоко мисле о науци, слажу се у једном: учење савремене физике у основи је скуп нелогичних ставова, један контрадикторан систем.

На катедрама на којима се проучава нуклеарна физика, односно распад атомског језгра, важи претварање материје у енергију без остатка и у фисионим рачунима све се слаже. На катедрама за астрофизику, међутим, претварање материје у енергију не узима се озбиљно, већ се маса рачуна преко јачине гравитације, која се опет израчунава преко Доплеровог помака, тако да на папирима недостаје преко деведесет посто материје у Kосмосу. Уместо да се мења теорија, ово се у школама назива “дефект масе”. То јест, крива је маса што недостаје, јер професор физике је “држава за катедром”. “мисли тачно” и “предају истину”. А ко му не верује, има и оцену као санкцију. Нажалост, ствари се од Галилеја и Ђордана Бруна нису много измениле.

Тесла је радио и на специјалној “вакуумској цеви са отвореним крајем” која служи као пројектор честице на неограничене даљине. Циљање се врши електростатички, дуж електростатичких слојева атмосфере, који се могу видети и голим оком: то су управо они слојеви по којима клизе облаци. Показује се да су полифазни систем, индукциони мотор и генератори наизменичне струје – мање значајна Теслина открића. Најважније је свакако оно што се из његових експеримената са етром и временом може извући као потпуно нова, космолошка физика, утемељена на енергетској резонанцији етра и резонантним ефектима времена, и поставити уместо физике засноване на плитком и нејасном концепту “свеопштег и вечног кретања изазваног силом”.

Теслина главна открића су: пренос енергије на произвољну дистанцију (заправо, суперпроводљивост природних медијума), његове ватрене лопте (фузија структурних елемената етра у материју), Теслин високофреквентни резонантни осцилатор за његове таласе нехерцијанског типа са такозваном бочном модулацијом (то јест својеврсне менталне-машине, које производе зрачења таквих карактеристика да непосредно интерферирају са електромагнетским пољима људског мозга, пригушујући мождане осцилације или мењајући саму природу осциловања, што у емоционалном сегменту принудно индукује разна осећања и расположења, као и измењена стања свести, као што су креативност, хиперперцепција, хипермнезија, све до хиперкогниције у којој се појављују “релативистичке” аномалије у временском домену), динамичка теорија гравитације (диференцијална теорија по којој сваки елемент Мендељејевог система има своје Г, своју гравитациону константу; Тесла је овде наставио Етвешове радове и извео низ потврдних мерења), и напокон, то је Теслина електромагнетска теорија, никада објављена нити јавно формулисана која не користи уобичајене појмове као што су “енергија”, “таласна дужина”, “фреквенција” и друге, већ уместо њих важе појмови: “крива распореда”, “вибрација система завојница”, “електрични притисак”, “пропорција преноса”, “етар”, “динамика електричног флуида”, “геометријске могућности цеви” итд.

Од модерне математике Тесла је користио само Фуријеове низове да би развијао електромагнетске ентитете у више и ниже хармонике, јер се то слагало са његовом основном претпоставком о истовремености свих делова бесконачног физичког континуума. Ту је он усвојио Архимедову дефиницију Kонтинуума као “бесконачне суме неједнаких делова”: Јасно је да се бесконачност не може састојати од неистовремених делова, па се очито ради о темпоралном континууму, или вечној садашњости. Међутим, и ако сви делови узети заједно чине непокретни Kонтинуум, неједнаки делови се међусобно разликују по карактеристичним временима и у томе је и порекло кретања – кретање је асинхроницитет самих тих делова и није примарно узроковано силом.

Теслина космологија је најопштијег типа, важи за изотропни и бескрајни, једном речју, целокупни Kосмос, док је Максвелова електромагнетика важећа за мала растојања; у суштини Максвел је извршио математизацију Фарадејевих скромних експеримената, не схватајући проблеме до краја. Недостаци Максвелове теорије произвеле су као последицу велике тешкоће у Специјалној теорији релативности (однос енергије кванта и брзине светлости у другом постулату; сам Ајнштајн занемарио је у фото-ефекту релативистичке промене простора и времена у кретању, јер ако се енергија мења са брзином, никаквог ефекта не може ни бити, уколико нема енергетске еквиваленције путање избијеног електрона и упадног фотона. У општој теорији релативности, недостаци Максвелове теорије довели су до идеје светске линије (заправо до панкосмичке екстраполације Фарадејевих магнетских линија сила, које описују гвоздени опиљци на лабораторијском столу), најзад до представе о коначном свемиру, који се повремено сабија у бездимензионалну тачку (проблем сингуларитета) и експлодира. На све ово не би се смејао само Тесла, него са њим и многи антички философи и научници јасног ума: Мелис са Самоса, Еуклид, Платон, Питагора и други.

Никола Тесла са својом науком исто је толико значајан за савремени свет планетарног телекомуникационог система и разрешење дубоке кризе вредности научно-технолошке цивилизације, која тражи своју философску онтологију, као што је за Хришћанску цивилизацију био значајан мит Исуса Христа. Интересантно је да смо током стотина и хиљада година имали толико много великих научника, али ни један од њих није добио своју цркву као што је има Тесла у Kалифорнији, у Сан Дијегу, управо у центру светске научно-технолошке моћи. Ни Планк, ни Ајнштајн, ни Бор, ни Паули, ни Њутн, ни Kеплер, и поред бављења алхемијом и теологијом (Њутн), или астрологијом (Kеплер), или мистиком (Лаплас), нису убедили колективно несвесно човечанства у трансценденталну димензију својих научних погледа. Тесла јесте.

Хришћанска цивилизација је метафора ослоњена на патњу, жртву и искупљење, на тајну крштења, ускрснућа и загробног живота, она је трајно обојена човеком и његовом осећајношћу. С друге стране, сцијентистичко доба има Теслу као хумани симбол јединства духа и материје, а уместо митологије и религијске метафоре успоставља веру у научне принципе и јасно виђење најдубљих космолошких закона. У историјском смислу, Тесла фундаментално мења облик религиозности на планетарном нивоу. Дакле, он није обичан научник, па ни само генијалан човек, већ светско-историјска појава највишег ранга, која духовност теологије замењује духовношћу науке. Уосталом, савремена физика већ је постала философија новог доба јер се отворено бави структуром материје, генезом космоса, а од скора и етиком.

Kвантна механика копенхагеншког круга окупљена око Нилса Бора није решила питање основне структурне јединице материје и принципа фузије (напокон и саму фисију математички описује једначина која се накнадно и насилно изводи из Лоренцових трансформација (E=mc2), релативистичка теорија није решила проблем научне, тј. субстанцијалне дефиниције времена (време је…, па шта је), а такође није објаснила ни садржину концепта силе (у општој теорији релативитета Фундаментални тензор са малим корекцијама има исту вредност као Њутнова сила ((F) и не даје никакво друго објашњење за путање планета око Сунца, сем што се необразложено тврди да планете морају имати путање какве имају због облика простора, чија се закривљеност, опет, не може другачије установити него по облику тих истих путања; ради се о кружном доказу, који не доказује ништа и не пружа право објашњење гравитације и праву операционалну теорију из које би проистицала могућност конверзије гравитационе силе у локалну ротацију и њено коришћење).

Теслина физика реалног физичког континуума или етра и његова научна мисао наслоњена на предсократовску античку космологију и питагорејску генеричку математику, (а не на електромагнетику деветнаестог века), није одмах могла да буде настављена, пре него што су се показала сва ограничења других настојања да се јединственом физичком теоријом обувхате збивања у физичкој реалности. После Чернобила сваком је јасно да без праве концепције времена и без дубљег познавања структуре материје, разбијање атомског језгра није ништа друго до неодговорно зло експериментисање на нивоу емпиријских метода. Чернобил је почетак слома инфантилних визија квантних механичара по којима су и роштиљ, млин за кафу и машина за прање веша требало да раде на атомски погон. А трагедија space-shutle Челенџера подсетила је људски род на чињеницу да није овладао правим принципима путовања кроз бескрајни космички простор и да се реактивним моторима дужа путовања не могу предузимати. О медицинским проблемима међузвезданих путовања и да не говоримо.

Теслина физика пружа одговоре и указује на интелектуални инструментаријум којим се ови проблеми могу решавати. Она се најкраће може описати као интердимензионална стационарна космологија и једина је актуелна теорија чије могућности нису испитане.

Дешава се да израз који ми данас употребљавамо за неки физички појам није ни постојао у Теслино време. Исто је тако и са начином писања математичких исказа и знакова рачунских радњи. (Од велике је користи за младог електроинжењера, који је, на пример, много пута већ чуо да је Јулиус Роберт Мајер открио закон о “одржању енергије”, да се изненади када, читајући оригинал, открије да Мајер нигде и ни у ком смислу не употребљава реч енергија; или када код Архимеда и Галилеја, који су све изводили геометријским путем, не нађе ни један знак рачунских радњи; или када види да чак и Њутн, који је већ био пронашао инфинитезимални рачун, још увек све доказује геометријски, исто као Еуклид и сви други научници у временском размаку између њих двојице.)

За разумевање Тесле је апсолутно неопходно не само читање његових оригиналних текстова, већ и разјашњавање садржаја термина његовог научног језика, да и не спомињем шифровани део заоставштине где је један те исти појам коришћен у различитим контекстима, тако да има н-факторијал комбинација семантичких извода. Без јасне хипотезе Теслине теорије и подударног обрасца мишљења, ово је практично немогуће разумети.

Авангардна светска наука полако се окреће Тесли. Нису у питању ни комерцијални, ни универзитетски сегменти научног мишљења, већ јавности непознати пикови светске моћи, чворови дифузне мреже светских управљача глобалног информатичког и сцијентистичког човечанства, у коме су сви појединци повезани са свим другим појединцима каналима светских телекомуникација и то на само два општа принципа: сродности идеја и нивоа интелигенције.Међутим, оно што их све спаја фундаментално јесте субјективна релација према времену као суштини нове цивилизације. Све досадашње цивилизације засноване на онтосу простора (тј. на простору као њиховој суштини) само су историјске чињенице.

Тесла је открио да је Земља језгро огромног генератора и да ротацијом електрише спорију јоносферу милијардама волти и ампера, и да, заправо, човечанство живи у сферном кондензатору неизмерне снаге, који се сам од себе непрестано пуни и по жељи се може празнити. Постоји јоносфера (фаза), диелектрик (атмосфера) и Земља (нула). Имамо, дакле струјно коло које даје природни електрицитет неограничене снаге, то јест чисту енергију, која не трпи никакву конверзију: изврши рад и у истом облику врати се у природну средину, у систем планете Земље.

Постоје и Теслини линеарни акцелератори у облику отворених вакуумских цеви, то јест цеви које раде на собној температури и чији се енергетски сноп не расипа, јер не путује кроз простор већ је навођен електростатичким карактеристикама циља, тако да на било коју дистанцију може да се пренесе било која количина енергије индукцијом. То су Теслини чувени “зраци смрти” направљени према моделу функционисања Сунца. Kенет Kорум, који је поновио Теслин експеримент у Америци и добио ефекте ипак није схватио поенту: Теслине честице не путују кроз простор као лоптице или Херцови таласи, већ настају из индукционих поља, баш као и његове већ споменуте “ватрене лопте”. Ради се о Теслиној оригиналној теорији космичког зрачења, коју је и експериментално доказао.

Теслино обртно магнетско поље има универзално важење. Напросто, то је једна истина дубља од људске гносеологије и људске осећајности, истина математичког типа, чија идеја се непосредно остварује у свакој инстанцији космичког Бића.

Усуђујем се да закључим да ни Теслин индукциони мотор, такозвани асинхрони, није концептуално довољно проучен. У њему се налази још неоткривена тајна ротације небеских тела и ротације уопште. Убрзано кретање Теслиног јајета проистиче из промене геометрије поља, а не из додавања квантума магнетске силе. Рад овог мотора изгледа јасан, баш као што је некада, пре Галилеја и Њутна, свакоме изгледало јасно да је тежина тела узрок његовог слободног пада.

Од других Теслиниих енигми, непроучене су: радио-техника (више неометаних емисија на истој фреквенцији) са дванаест у суштини непримењених патената); структура материје (“Обичавао сам да разбијам атом не ослобађајући никакву енергију” – изјава Н. Тесле из 1923. г.); гравитација (модел гравитационог мотора са оловним ротором и статором од стакла, који ради једном годишње, реагујући на констелацију планета); теорија етра (материја се структуира из етра и поново раствара у етар, по једноставним математичким законима, али нешто више материје настаје, него што нестаје – одатле повремене космичке катастрофе); Теслини медицински апарти и дејство Теслнихи нискофреквентних таласа на рад мозга (изазивају контракцију и дилатацију субјективне временске базе, тј. промену психолошке секунде).

Тесла је сматрао истинитом Будину идеју о “ја” као о илузији. “Заиста,” говорио је:

“Ми нисмо ништа друго до таласи у субјективном простору и времену и када ти таласи ишчезну, иза нас не остаје ништа… Нема индивидуалитета. Не може се рећи да талас у океану има индивидуалност. Постоји само илузорно следовање таласа једног за другим. Ви нисте иста особа која сте били јуче; и ја сам само низ приближних егзистенција, не потпуно истих. Овај ланац је оно што производи дејство трајности, слично покретљивости слике, а не моја субјективна и погрешна представа о мом реалном животу”.

Kада замишљам Теслу, не видим га насмејаног, него жалосног због онога што људи сами себи чине, у својој неизмерној подређености непознатим природним силама.

Kњига професора Стива Лоуа уздиже наду човечанства у победу одуховљене науке и Етарске физике над правим људским проблемима, а то свакако нису повећање новчаног богатства, територије или моћи над људима, него су то старост, болест и смрт, а њих само само Теслијански оријентисана наука може да превазиђе.

“Ја сам Будућност!” отвара нову страницу Теслијанства и то у најмногољуднијој и технолошки најразвијењој земљи света.

*********************

О кинезу Стиву Лоу и његовој књизи о Тесли, Велимир Абрамовић је у неким детаљима говорио и на свом недавном гостовањер код Теше на БалканИнфо, па можете и то погледати. Цела емисија није била о томе, већ причало се о свему по мало, па и о кинезима, о Стиву Лоу и његовој књизи о Тесли, али и о једној заједничкој књизи о Тесли коју припремају Веља Абрамовић и Стив Ло. Књига би требала да изађе идуће године, на дан кинеске нове године…

Интервју: Велимир Абрамовић – Теслина открића ће помоћи стварање нове цивилизације! (18.11.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Спој соларних плоча (ФВ панела) и Теслиног Wardencliff торња


Аутор: Владимир Караџић
крај октобра 2011. године.
Извор: Знање»

Ова идеја настала је сасвим случајно, попут неког бљеска. Њена датација је септембар 2009. године. Тек нешто мало касније дошло је до развијања идеје.

Међутим, сматрајући да детаљисање овдје није потребно давати пред инжињерима, јер они то могу боље и јаче од мене уколико идеја има икакав значај, одлучио сам држати се само визије и неких варијанти о којима ће овдје бити ријечи.

Инспирисан величанственим дјелом Николе Тесле, снагом и значајем његовог Ворденклиф торња, истражујући га као и соларну енергију, јавио се идејни спој соларних плоча (ФВ панела) и Торња. Знајући досадашње недостатке соларне технике (проблем географске ширине, чување сакупљене енергије током ноћи, скупоћа, недовољно сунчани број дана и сл. ), критички и самокритички, нисам сматрао идеју нешто значајном. Али, с друге стране, знајући неке новитете и неки будући период, сјетих се чланка Николе Тесле „Енергије будућности – други извори енергије“ (писан вјероватно 1919.) те се чини као да се остварују неке могућности за ширу и јачу употребу соларне енергије, како је Тесла разматрао и у чланку “Проблем повећања људске енергије” (писан 1900. г.) у разматрању ‘трећег проблема’.

Данас се сакупљена соларна енергија чува захваљујући соли за ту сврху. Будућност соларне технологије ићи ће несумњиво другим путем. Према неким истраживањима (нпр. часописа National Geographic, Србија, текст „Прикључивање на Сунце“, септ. 2009.) соларна технологија биће доступнија, јер ће 2025. године престати експанзија вјетра. Све ће то водити једно другом. Ствари ће се нужно морат мијењати. И нафта па понестаје, јер нико не зна колико још нафте има у великим извориштима, док мања налазишта нити су исплатива нити могу “нахранити” унутрашње системе великих сила изграђене на њој. Такође, осврћући се на остало, занимљиво је погледати планове на бионичким протезама до 2030. и 2050. године (а које већ постоје, о чему смо између осталог писали у раду “Неки кораци будућности”) …

Унутрашња слика – визија, идеја: у циљу додатног енергетског потенцијала Торња (као комуникација енергија) за његово енергетско увећавање, замислимо да је данас нпр. торањ сав обложен соларним плочама уз све оно што је с њим спојио Тесла. Можда би то убудуће могло снабдјети Торањ додатном енергијом. Имајмо на уму и узимање енергије из земљиних дубина, о чему је Тесла такође писао у чланку “Проблем повећања људске енергије” за разматрање ‘трећег проблема’.

Ако једног дана будемо успјели ухватити енергију природних муња, онда би се на Торањ, на врх куполе, могао ставити хватач муња, а под земљом да се у неку куглу са детекторима повезаним с оближњом лабараторијом и Торњем сакупи и задржи сва или барем дио енергије, те тако искористи за рад. Тесла је утро савршен пут својим дјелом и он ће га без сумње наставити у пуном потенцијалу, кад-тад, прије или касније.

Човјек ће просто бити принуђен супротно од данашњег понашања према себи, другима и околини, да крене другачије уколико мисли да одржи свој опстанак, управо због великих проблема које је сам створио. Једног дана како наука буде још напредовала у будућности, надајмо се у здравијој антиатомској атмосфери и супротно досадашњој болесној капиталистичкој мисли и дјелу, на Теслин тип Ворденклиф торња могли би се можда додати и остали ресурси природних енергија, бесконачних, бесплатних, које човјек и данас избјегава користећи фосилна горива, загађујући околину, повећавајући емисију угљендиоксида и стварајући глобално загријевање уз наплату струје.

Но, као што написах на почетку нема потребе да детаљишем на идеји, ставићу само инжињерима на знање своје визуелне варијанте да се знају, уколико ова идеја има икаквих могућности у будућности. Те варијанте су (према општем приказу скице-цртежа коју сам дао) у циљу да не наштете раду Теслиног Торња, ни једним дијелом, већ да га само додатно снабдеју енергијом за његово увећање, обављајући тако комуникацију енергија са Земљиним потенцијалом. Дакле, ту су сљедеће варијанте ове идеје:

  1. или да Торањ буде сав обложен ФВ панелима и сакупља енергију, и користи је уз сав остали Теслин инжињерски пројекат;
  2. или да Торањ у близини има соларну електрану;
  3. или да Торањ буде окружен ФВ панелима, а да можда само купола Торња буде обложена соларним плочама и да зраци плоча око њега усмјеравају зраке ка соларној куполи.

За крај, сматрам веома важним да кажем, искрено према себи и другима и потпуно отворено (иако ће многима бити чудно, али ако нема самокритике нема ни напретка), да ми се чини да ова идеја можда и нема неки нарочити значај. Али сматрам одговорно према свом бићу и другима да је изнесем из чисте савјести, кад је већ дошла прије пар година у тренуцима инспирације, попут бљеска. Знајући снагу етра и можданих таласа, а тиме и космоса, надам се да нисам ухватио нечији мождани талас. Зато ову идеју дајем на видјело за искрену анализу људима од ‘заната’, без обзира има ли она могућу будућност или не. Битно је и одговорно дати је на анализу, да више не буде у ужем кругу већ отворена за све. Само тако идеје могу бити брже развијане. Само тако се може знати Истина.

Велимир Абрамовић: Планета Земља као резонантни систем


Извор: Башта Балкана
Аутор: Др Велимир Абрамовић

Никола Тесла и Ј.П. Морган – њихов међусобни однос

Одлучивши да отпочне градњу емисионе станице, Тесла је прво купио земљу на Лонг Ајленду, а потом се обратио за помоћ чувеном индустријалцу Моргану који је био члан многих мистичних друштава и човек посебних својстава, такорећи геније пословне организације.

Теслина лабораторија у Колорадо Спрингсу

Али треба знати да је Морган већ тада боловао од рака и да је потајно гајио наду да ће Теслина наука успети да му омогући да преживи. Од Тесле, он је очекивао да га некако прикључи на космичке изворе енергије и тако да га учини здравим и младим заувек.

Далеко од тога да је Тесла рачунао са Моргановим слабостима. Напротив, чињенице указују да је Теслино инсистирање да баш Морган буде тај који ће подржати читав подухват било у вези са Теслиним општим схватањем детерминисаности животних поступака и предодређености људи за поједина дела.

Преговори око Варденклифа између старих пријатеља били су тајни и тешки. Не зна се поуздано ни када је Тесла коначно одлучио да приступи изградњи Торња, ни шта је Морган као искусан пословни човек од тога очекивао.

Два пута је Тесла у својим јавним изјавама мењао исказе о томе шта је сврха Торња на Лонг Ајленду. Прво је тврдио да је у питању светски телеграфски и телефонски систем (овај други такође бежични), а потом је променио причу и говорио о светском систему бежичног преноса енергије кроз Земљу. Техничке карактеристике Варденклифаи не потврђују ни једно ни дуго. Траг истине налази се можда у једном од писама Моргану:

То што сам замислио, господине Морган, није само прости пренос порука на велике дистанце без употребе жица, него пре трансформација читавог глобуса у осећајно биће, као што то глобус и јесте, који може да осећа свим својим деловима и кроз који мисао бљеска као кроз мозак…“

(Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)

Ј.П.Мпрган

Многи аутори, а Теслини биографи посебно, оптуживали су Моргана да је ускратио финансијску помоћ Тесли баш онда када је овај био на прагу своје највеће научне моћи, када је требало да заврши и пусти у погон своје ремек-дело – Кулу Варденклиф. Желим да истакнем да сам истражио предмет и дошао до следећа два закључка: прво, Теслин пројекат трансмитера на Лонг Ајлонду није зависио само од Морганових субвенција; новац су нудили и други индустријалци, а и сам Тесла могао је сасвим лако да продајући медицинске апарате на бази високофреквентних струја заради потребну своту. Друго, Кула Ворденклиф је у основи завршена и испробана, а додатни новац је био намењен за изградњу електричне централе за напајање трансмитера, а не за сам трансмитер. У аутобиографији, Тесла о свему томе веома јасно каже:

Упркос ономе што свет прича, Морган је извршио све своје обавезе преузете према мени. Мој пројекат био је одложен природним законима. Свет за њега још није био спреман. Био је исувише испред времена у коме је настао. Али исти ти природни закони на крају ће преовладати и пројекат ће бити поновљен уз тријумфалан успех“.

(My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Пуну снагу свог трансмитера Тесла је испробао 15. Јула 1903, почевши тачно у поноћ. Грађани Њу Јорка присуствовали су те ноћи манифестацији далеке научне будућности. Заслепљујуће бљештави праменови електричне плазме, дијаметра и по стотину миља спајали су сферну куполу Варденклифа са небом. Под насловом Теслини бљескови застрашују и поднасловом „али он неће да нам каже шта то покушава са торњем“, The New York Sun известио је следећег дана:

„(…) сусесди који живе у близини Теслине лабораторије на Лонг Ајленду више су него заинтересовани за природу његових експеримената са бежичним преносом. Прошле ноћи били смо сведоци необичних феномена као што су муње разних боја које је Тесла по вољи пуштао, затим паљења слојева атмосфере на разним висинама и на врло великој површини које је ноћ повремено претварало у дан (…) дешавало се и да читав ваздух буде и по неколико минута испуњен светлуцавим електрицитетом који се концентрисао по ободима људских тела, па су сви присутни светлели светлоплавом сабласном светлошћу (…) изгледали смо сами себи као духови“.

Теслин првобитни план био је да сагради пет Кула, истих таквих као што је био Ворденклиф: друга је требало да буде у Амстердаму, трећа у Кини, а четврта и пета на Северном и Јужном полу. Овај план одгођен је из разлога који тек треба да се истражују. Најзад, да је све предвиђено и урађено, шта би се постигло? Планета Земља постала би један хомогени резонантни систем којим би се могло једноставно управљати помоћу телефонских команди чија функција би била стављање у погон одређених осцилатора за производњу и емитовање разних фреквенција елекгромагнетских зрачења.

Овај електромагнетни осцилаторни систем био је допуњен још и системом за механичку резонанцију са Земљом, који се састојао из тунела испод лабораторије испуњених водом и уљем, и хидрауличких пумпи које су такође служиле као осцилатори.

Синхроним радом оба система се према егзактним математичким законима могла одједном завибрирати како разређена стратосферска, јоносферска и атмосферска, тако и течна и чврста структура читаве наше планете.

Пре него што пређемо на спекулације о томе какве би све биле последице једног таквог догађаја, наведимо још две бизарне чињенице. У интервјуу који је 17. јула 1930. године дао за већ поменути New York Sun, Тесла продубљује енигму:

„Људи око Варденклифа који се толико чуде мојим експериментима од пре два дана, да су последње две године били будни уместо што су спавали, могли су да упознају заиста невероватне ствари. једном, али не овог пута, објавићу податке о нечему што није описано ни у бајкама“.

И после необичне ноћи у којој је својим изумима запалио не само небо над Њу Јорком већ и над непрегледним пространством Атлантског океана, Тесла изненада напушта своју лабораторију, 1905. године, без јасног разлога, остављајући унутра све нетакнуто. Колико се зна, никада више није крочио у Верденклиф, никада га није ни обишао, никада није чак ни прошао тим крајем. И што је најчудније, није одатле понео баш ништа, ниједан прорачун, ниједну скицу или документ, ни најмању хартију. Била је то круцијална тачка његовог јавног научног рада. Живео је још четрдесет година, радећи непрестано, али пријављујући само патенте из механике и објављујући искључиво новинске чланке.

%d bloggers like this: