Велимир Абрамовић: Ртањ је временска машина. Геометрија Ртња као природна математика времена


Велимир Абрамовић: Ртањ је временска машина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Центар за истраживање и екологију „Дух Ртња“ недавно је организовао научно истраживачки скуп чија је тема била Време. На овом линку: http://vimeo.com/72155777 можете видети шири извештај са овог скупа, док сам ја у овом видео прилогу издвојио мишљење професора Велимира Абрамовића о његовом проучавању времена, о круцијалниом значају откривања тајне времена као суштине продора у новој одуховљеној науци, Теслијанској науци, као и о Ртњу као пирамиди која је временск машина.

А сада следи једно предавање професора Абрамовића о геометрији Ртња…

Проф. др Велимир Абрамовић – Геометрија Ртња као природна математика времена – РТАЊ СОЛСТИЦИЈ 2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Морамо да победимо!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

МОРАМО ДА ПОБЕДИМО!

Ми морамо да победимо, зато што је тако записано у звезданим јатима; зато што је тако записано у нашим душама; и зато што је тако записано у Језгру Суштаства Живота!
Ми морамо да победимо, зато што је то наша Света Дужност; зато што је то наш Божански Задатак; зато што је то наш ПраИскони Завет са Великим Прецима!
Ми морамо да победимо, и стога, што другог Пута немамо, што другог Избора немамо
ако желимо да опстанемо, ако желимо да бивствујемо, ако желимо да живимо!
Ако ми не победимо њих, они ће они победити нас!
Ако ми не победимо њих, онда ћемо ми бити побеђени од њих и, не само побеђени, већ сатрти и затрти
за сва времена, за све векове!

Немојмо се заваравати, наши вековни врази немају милости, немају самилости, и немају душе!
Они су потуљени, подмукли, лукави, превртљиви, кривоверни и, надасве, погани и зли!
Има доста речи, доста израза за њих, али, ја их, ето, из неког својег, песничког разлога и увида, зовем рептилијом и рептилофилијом.
Рептили су гмазови, водоземци, змије, крокодили, гује, гуштери и свеколика ина сеновита гамад у људскоме обличју.
Они су приграбили сва блага овога света.

Ко су они; ко је та рептилија и рептилофилија?

Они су банкари и банкстери; они су индустријалци и бизнисмени; они су оних три посто највећег људског изрода, највеће људске погани, највеће људске фукаре коју је словестан свет икада видео!
Са становишта Духовне Науке, рептилија нема душу, нема божански запис у свом бићу (јер ни бића нема!), нема божанску искру у језгру душе (а како ће да има, кад ни душе нема!), већ су то мрачни ентитети из најдоњих светова Стварања, који су људско тело, на неко време унапред одређено, позајмили или преотели као возило, за дејствовање у овоме свету.
Ја знам шта вас збуњује; вас збуњује позитивистичко и метеријалистичко учење које је кренуло са Запада пре триста година.

Наравно, и то је учење од рептилије и рептилофије.
То учење је са сврхом створено и у свет изаслано.
То учење је било претходница поробљавања Ума и Духа; то учење је имало задатак да успава Божанско Биће, да опије Свест и Свесност у човеку, у човечанству.
То учење је одвојило човека од Извора Живота и ПраИзвора Знања, бацивши га у каљугу (у КалиЈугу!), да се ваља по блату, да се ваља по гноју и смраду скотског и бесловесног света.
Дошао је тренутак буђења, освешћивања и препознавања.
Напросто, морате рептилију да видите и препознате као рептилију!
И само то виђење рептилије као рептилије јесте наша велика победа!
Не мислите, ваљда, да су они банкстери, да су они мултимилијардери,
да су они велики индустријалци, који владају светом, словесна и божанска бића?!
Не, и по стотину пута не!
Они немају душе, немају милости и немају љубави.
Штавише, они и не знају шта је љубав!
Уистини, они су сенке и утваре из најмрачнијих доњих светова.
Они се хране нашом патњом, они се хране нашом муком, они се хране нашим страховима, они се хране нашим болима.

Рептилофилију представљају они људи божанског порекла, који су пристали (зарад варљивог блага овога света!) да раде за рептилију, да буду њени чувари, кључари и тамничари у Тамници Великог Рептила.
Србија је пуна рептилофилије од разноразних невладиних организација и медија, па све до самога врха власти – до Владе!
Свест и СамоСвесност јесте једино наше оружје и оруђе у овоме судбоносном рату против рептилије и рептилофилије.
Зашто једино?
Зато што другог оружја и оруђа за одбрану немамо зато што немамо ни Државу, ни Владу, ни Војску!
А и да имамо, Свест је, ипак, најбоље и најпоузданије оружје и оруђе у свим ратовима, у свим борбама и у свим биткама, на свим пољима бивања и бивствовања.
Знам, одавно знам, да је свакоме од вас, да је свакоме нас, уистини тешко, веома тешко, и да бива све теже; али, ако се, макар, на Пољу Свести и Свесности не саберемо, не удружимо, не ујединимо, ако не створимо Одбрамбено Духовно Језгро (Егрегор!), онда ћемо сви ми бити жртве Великог Рептила, који смера да нас уништи и поништи, не само у овоме времену, него и у свим минулим и будућим временима.

Само ће Будни и Освешћени бити спасени!
Срби су Древан Народ, Срби су Ведски Народ, Срби су Народ Божанског Порекла, и зато морају да победе!
Ја верујем, верујем и знам, да ће Срби, да ће ВедСрби и овога пута да победе, онако како су побеђивали кроз векове и светове.
Да победе!
Јер другог Избора немају, јер другог Пута немају!
И мени је, као и вама, веома тешко.
И мене притискају одасвуда.
И мене посећују утеривачи дугова; и мени плене ствари по кући због неплаћених рачуна; и мени и мојој породици прете банкстери и рептилофили, али се свим Бићем и свим Суштаством својим борим, онако како су се и моји Велики Преци борили.
Све те муке и невоље свагдање (и свакидашње) морам да збацим са себе, са својега Бића, да бих могао словесно да пишем ово што сада читате, да бих могао да стварам.
Јер, ако не стварам, ако престанем да стварам, онда сам побеђен, онда сам мртав!
Верујем, верујем и знам, да ћемо победити, да морамо победити.
Срб увек и вазда побеђује!

Драгана Симовића: Књига – СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА


Извор: Србски Журнал

Преузмите електронско издање књиге Драгана Симовића:
„СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА“

Стриборија Белих Ветрова (Word 2003 формат)
Стриборија Белих Ветрова (Pdf. формат)

Srbski posvecenik-2

Стварање је Пут Светлости.
Пут Посвећења.
Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.
Стварање је увек Духовно Стварање.
Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.
Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.
Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!
Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.
Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.
Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.

Човек Стваралац одувек је био прогоњен.
У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.
Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.
Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!
Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.
Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.
Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.
Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.
Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.
Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!
Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.

Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.
Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!
У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.
Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.
Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.
Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!
А кланица је све у овоме свету.
Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.
Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.

Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.
Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.
Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.
Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.
Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.
Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.
Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.
Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме – за вас!
Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.
Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!

БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ПЕСНИКА ДРАГАНА СИМОВИЋА

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Драган Симовић, рођен 5. ледног (јануара) 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић).
Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава.
Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима:

Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:

Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Плаветна горја у даљини сутона, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2012. (електронско издање)
Стриборија Белих Ветрова, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2013. (електронско издање)

Објављене књиге прозе:

Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.

Објављене књиге из мистике и есотерије:

Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.

Монографије из србске повеснице:

Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)

Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.

Владан Пантелић

Драган Симовић: Сварогов Пут Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

СВАРОГОВ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Вертикала ратника чини ратником.
Будност и свесност, свесност и самосвесност.
Знање и вера, вера из Знања.
А то и јесте Пут Светлости.
Без Овога нема ратника.
Заиста, нема несувислог и бесловесног ратника.
Ратник је увек и вазда Посвећеник Духа.
Ратнички народи јесу словесни и самосвесни народи.
Зато што ратнички дух происходи из Духа Свести.
Оно што светина назива ратништвом, то је само дивљаштво и варварство.
ВедСрби су ратнички народ.
Сем Срба, у окружењу, на Балкану, нема ратничких народа.
Има дивљих, крволочних и варварских народа, али то нису ратнички народи.
То су хорде, чопори и крда дивљих зверова.
Дивљаци и варвари немају будућности, јер немају ни прошлости нити садашњости.
Дивљаци су само сенке и утваре.
Без Духа Великога ничега нема.
Зато ће у времену долазећем нестати сви дивљи крволочни народи.
Јер Мајка Земља неће више да трпи дивљаке и варваре.
Јер ПраВасељена неће више да трпи дивљаке и зверове у људскоме обличју.
Ни Велики Створитељ неће више да трпи бића која руше Ред и Поредак.
Време долазеће јесте време Будности и Свести.
Све друго је опсена и омаја.
Опсена и омаја светине бесловесне.
Само Будан и Свестан Србин јесте Србин.

Успаван и бесловесан Србин не може бити Србин.
Од успаваних и бесловесних Срба остаће само љуштура и грозота пустоши.
Будни и Самосвесни Срби дошли су, долазе, и долазиће из Будућности Великог Духа Стварања.
Није важно колико их сада има, битно је колико ће их бити.
А биће их више него што и замислити можемо.
Вертикала је усправница, божанска оса.
Вертикала није ни лево ни десно; ни левица ни десница.
Вертикала је средиште, Сварогов Пут Светлости.
У времену долазећем битно је дејствовати из Поља Свести.
Ништа у спољном, ништа у вештаственом, ништа у појавном.
Наши душмани и врази морају бити побеђењи у Унутарњем, у Духовном.
У појавном, материјалном свету, заиста, ратоваће још само сенке и утваре.
Они који не знају за Закон Карме, они који не познају Закон Сетве и Жетве.
Што више и жешће буду ратовали, све ће дубље тонути у Таму и Ништавило.
Нестаће сви они који буду ратовали у видљивом и појавном, нестаће као да их никада ни било није.
Будућност Срба и Србства јесте у Будности и СамоСвести.
Срби су од ПраВасељене давно изабрани, и одабрани, за посвећене ратнике у Духовним Сферама, у Пурпурној Сварги Свароговој.
Духовни ратници нити гину нити умиру; они само прелазе из Сфере у Сферу, из Света у Свет.
Духовни ратници јесу посвећеници Великог Духа Стварања, и стога су бесмртни и вечни.

Драган Симовић: БОРИМО СЕ!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

БОРИМО СЕ!

Боримо се!
И не предајимо се!
Само будношћу и свешћу ово се Зло побеђује.
Зло које жели да нас затре, да нас као личности и као Народ поништи, да нас учини слугама и робовима синова мрака.
Ако смо будни и освешћени, ништа нам не могу!
Ако чувамо своје Предање, своју Повесницу и Паметарницу, опет нам ништа не могу!
Ако славимо своје Претке, и молимо се својим Великим Прецима, тек тада нам ништа не могу!
Говорите својој деци, из дана у дан, о својим Прецима, и о својим Још Већим Прецима!
Приповедајте својој деци, из часа у час, ко смо, чији смо, одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!
Ако ви не беседите својој деци, онда ће им врази празнословити, и ваша ће деца у вражје празнословље поверовати, па ће се одрећи вас, као и свега онога што их чини Народом Словесним.
Није довољно само родити децу и бринути се о њиховим материјалним добрима; јер тога ће вазда бити; деци се морају предати духовна оруђа и оружја, она духовна оруђа и оружја која смо ми од својих Великих Предака давно негда примили.
Наши се вековни врази највише тога плаше.
Они се највише плаше наше будности и наше свесности.
Наше самосвесности!

Ако останемо будни и самосвесни, онда се њихов Нови светски поредак распршује као суво лишће на јесењем студеном ветру.
Сврха свих ратова јесте отимање и преотимање деце.
Ово свагда имајте на уму!
Све док су ваша деца ВАША – нисте поробљени!
Али, онога трена (не дао Бог!), кад ваша деца престану бити ВАША, већ њихова (тамоњихова!), тада сте ви сасма поробљени, ма и да сте привидно слободни!
Срби, будите будни и свесни, и чувајте своју децу!
Боримо се!
И не предајимо се!

%d bloggers like this: