Драган Симовић: Словенска Духовност


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Реч се Живота, гле,
У Вечну Потку
Уписује!
И бива узроком
Будућих светова.
(Песник Румених Облака)

И гле! рађа се из Језгра Пра Бића, из самог Суштаства Духовних Светова, Љубав што се већ, низ Златну Сунчеву Осу, низводи на Мајку Земљу, и што ће, ускоро, запљуснути и прожети свеколики Род Човечански, и сва ина бића и суштаства што јесу и бивају Једно Једнијато са Мајком Земљом. Тај трен је веома близу, и тај тренут се већ догодио на Вишим Ступњевима, и полако се низводи, попут горског слапа што слапи преко стена, и у сваком следећем трену, као прасак зоре, праснуће и обујмиће Душевно и Духовно Биће Мајке Земље.

Догодиће се рођење Новог Духовног Сунца, и Планета Земља постаће Звезда Земља, и Живот на Земљи биће Живот у Духу Стварања. То сви и предосећамо и осећамо у језгу Властите Душе. Они који дејствују за Светлост, чине још већа дела Љубави и Доброте; а они што дејствују за Таму, и они чине још већа дела, али дела Мржње и Зла.

Зато је у овом трену тако студено и мрачно у Свету, и зато је у овом трену толико Сенки и Утвара, толико грозоте и пустоши. Време Синова Таме већ је истекло, и стога су они овако бесни и жестоки, па нам се чини да су посве завладали Светом. Не, то је само привид! Ово више нису ни саме Сенке, већ Сенке од Сенки.

Усредсредимо се, ужижимо се, на Живот без почетка и свршетка; усредсредимо се на Лепоту и Доброту; ужижимо се на Љубав и Светлост!

Оно што сневамо то нам се и дешава, и оно што мислимо то и нас мисли! Ми смо рођени, позвани и призвани, да будемо Сутворци са Јединим Творцем. Створитељ је изнедрио а потом изобразио Човека, да му Човек, Биће Словесно, буде Сутворац у Великом Стварању све нових и нових Духовних Светова.

Оно што наилази, што се на Земљу низводи, то је управо Чиста Намера Јединог Створитеља, коме су наши Велики Преци самосвесно служили, и који бејаху Једно са Једним Великим у Стварању.

Ведски Срби и Бели Словени већ одавно знају за Ово Што Наилази, њима је давно речено за Рођење Новог Доба у Духу Великоме, уистини, Рођење Новог Доба Словенске Духовности!
Зато је свуда у Свету прогон Ведских Срба и Белих Словена. Синови су Таме умислили да ће осујетити Рођење Нове Духовности, ако истребе Ведске Србе и Беле Словене. Али су они тиме само убрзали Точак Пра Васељене; будући да је Ново Доба, по Првотној Намери, требало да се догоди тек кроз два века!

У времену које долази, биће веома важна чистота и лепота Језика, јер ће изравно кроз Језик и преко Језика да се предају суштаства и објаве Великог Духа Стварања. Зато је још пре једног столећа, по замисли Синова Таме, и кренуло кварење, прљање и тровање Србског Језика.

Зато је још пре једног века, опет по замисли и намери Синова Таме, отпочело у Свету ругање Поезији и ругање Духу Уметничке Лепоте. Зато је још пре стотину година и отпочело, опет из радионице Синова Таме, ниподаштавање и омаловажавање Словенских Језика; а изразито Србског Језика, као изравног носиоца Ведског Светлосног Печата.

Реч словесно и свесно изговорена, носи дејство и енергију Светлости, и ми се управо преко Речи, привезујемо за Вечну Потку и качимо на Пупак Пра Васељене, бивајући саобразни са Великим Бићем Стварања.

Многи су поверовали Унуцима Лажи и Синовима Таме, одрекавши се лепоте и чистоте Језика својих Посвећених Предака, и тиме се исписавши из Словенске и Ведске Књиге Живота.

Они који су заборавили Језик својих Великих Предака, тешко ће, у Пределима Наспрамних Огледала, моћи да препознају Сунчеву Осу, и Пут Што Навише Води понад светова Сутона и Сумрака.
Али, има наде за све нас!

Један Ведски Песник каже, да је довољно да знамо десет Светих Речи из Језика својих Великих Божанских Предака, и да ће нас енергија тих десет Речи провести и пронети кроз Светове Таме, и, потом, узнети до Пра Светлости, где Сви бивамо, и остајемо, Једно у Једноме!

На светим водама Словенског Дунава,
у јесен што мирише на дуње и босиљак,
једанаесте године, двадесет и првог века.

Драган Симовић: Вилинка Словенска Светлана Стевић


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

********

Пробудите ме
У праскозорје
Будућега века,

Кад багрем бео
У цвату буде!
(Песник Румених Облака)

Једна дивотна песма, која се давно зачела, и већ родила у пурпурним световима Духа Стварања, никако не може на Земљу да се низведе. Трепће и титра мед звезданим јатима, у пределима тишине и сневања, лагана и прозрачна попут вилинске кошуљице.

Та песма дивотна, праискона, јесте тајинствен и скоро непојаван глас Светлане Стевић. Рекох глас, а није глас. Грло! У оном праизворном значењу те речи.Заиста, речи и песника некад издају. Измичу му, и узмичу.

Песник је праискони ловац на речи и снове. Лови, а уловљен бива!
То грло, којим пева и поје, попева и пупева Светлана Стевић, уистини, није од овога света. То је грло једне од вила, али једне од оних вила која имађаше најумилније гроце. То може бити Орана Свамила, вилин-краљица горских језера. Путеводитељка песника и певача из брезових шума, на Белој Родини, подно Вечерњаче.

На то грло Светланино попевају сви Древни, Ведски Срби и Бели Словени, сви они који су кроз векове и светове пупевали: Сунцу, Звезданим Јатима, Роду, Природи, Великој Мајци, Пра Васељени.

Без њиховог попевања све би стало, све би увенуло, све усахнуло, све ишчилело, све обамрло. Попевање није певање, већ Стварање. Постање, Живот и Пра Живот! Попевати, сведочи Светлана, значи живети и стварати, стварати и живети, у Простору и у Времену, у Бескрају и у Вечности.

Светлана је божанство Светлости. Кроз то име слапи Праискона Светлост. И Светлост се преко имена низводи у грло, и грло попева Светлост. Дуго се стварало и рађало то грло. И дуго се чекало на њега. Вековима је Род Србски живео без грла.

Живео, а није живео! Не може се живети без попевања. Јер, живети, значи попевати. Тешко роду и народу који не уме да попева! Кад нам утихне и умукне попевка, пој и песма праискона, значи да смо се исписали из Књиге Живота. Да нас нема више.

Да нас нигде нема!

Драган Симовић
На водама Словенског Дунава.
у јесен позну, 2011. године.

********

Светлана Стевић: Косово

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Светлана Стевић: Девојка се Сунцу противила

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Драган Симовић: Све Србске земље јесу и биће Србске!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Ако верујемо и знамо, и ако смо прикључени на Пра Васељенску Свест, и ако смо саобразни са Пољем Беле Сварге, биће наши сви светови. Ову су тајну знали, кроз векове, Велики Посвећеници Белих Срба. Хајде да пробудимо и покренемо Дух Великих Посвећеника Србских!

Хајде да збацимо окове и распршимо вековну таму са Србства!
Хајде да кличемо Великим Прецима, Ратницима Светлости!
Да Их позовемо, и да Их призовемо у помоћ!
Бело Србство, у овом трену, води страшан рат, свети рат,
против Синова Таме.
Ова војна је страшнија и опаснија од свих минулих војни,
које смо водили у прошлих
стотину и осам векова.
Кликћимо онако како су наши Велики Преци кликтали:
Све Србске земље
јесу и биће
Србске!

Ово што сте сада ускликнули, у тајним учењима Ведских Срба зове се силница. Заиста, силница је за три ступња изнад мантре.
Синови Таме против нас воде парапсихолошки, магијски рат. Они су одавно покренули свеколику мрачну и злу силу против нас, само што ми за дуго нисмо били обавештени. А кад је, најзад, после вековног сна, вест допрла до наше свести, схватили смо да смо већ одавно поробљени и умртвљени.

Они су нам поробили и мисли, и осеђања, и разум, и душу, и дух. Ништа наше није више наше!

Најзад су кренули и Земљу да нам узму, а нас да протерају са Родне Груде, у неке туђе земље пустолине, где веје студен и грозота пустоши. То су наумили и то су намерили, јер виде да смо ми успавани и беживотни, и да никаквог отпора више не дајемо. Они су сада жешћи него икад раније, јер су убеђени да смо ми већ сами себе исписали из Књиге Живота!

Али, гле! Снова Васкрсава Бело Србство, снова васкрсавају Велики
Посвећеници Белих Срба, Синови Неба, Ратници Светлости!
Стога поново закликћимо:
Све Србске земље
јесу и биће
Србске!

Они се управо тога, од Праискони, највише плаше, јер управо овај кликтај, ова силница Ведских Срба, распршује све њихове чини и мађије, све њихове демонске мантре које су на нас давно бачене.

То је онај кликтај Белих Ратника који је вековима одјекивао Европом и Азијом, на великим рекама Инда и Ганга, Дњепра и Дона, Волге и Словенског Дунава.

Тај кликтај, а то и јесте кликтај Ведског Сокола и Словенског Орла, распршивао је таму свеколику, а Синове Таме у бег обезглављен нагонио.
Они се управо тога плаше. Они се највише плаше Пробуђеног Духа Пра Словенства, Пробуђене Свести Праисконог Србства.

Зато и хитају да све обаве док се Бело Србство не пробуди.
Али је Бело Србство већ будно, и ево, на ногама!
И поново, по трећи пут кликће:
Све Србске земље
јесу и биће
Србске!

Ову силницу нека сваки Бели Србин изговори најмање три пута на дан, и тада ће се над Белим Србством, у трену, васпоставити чудесно Дејствено и Духовно Поље, на које нико, од Синова Таме, неће смети да удари!

%d bloggers like this: