Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!


Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

Драган Симовић – Поезија из књиге песама „Бела Србија“ (видео)


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Бела Србија – Земља Бога Стрибора


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Бела Србија –
Земља Бога Стрибора

Срби су Небески Народ!
Да ли је случајно изречена ова песничка крилатица, и да ли уопште постоји случај?!
Да ли ико може, са становишта било које духовне науке, да разјасни сам случај?!
Зашто су управо Срби, а не неко други, тај Небески Народ!?
Шта се скрива у дубинама сећања и памћења, тамо негде иза умног појимања ове песничке пра-слике?
Иза свега, што се Умом појмити може, стоји Предање, Мит, Пра Сећање, Пра Памћење.
Срби су, уистини, Небески Народ!
Подразумева се, да се овде имају у виду Они Срби који Бићем својим и Суштаством Јесу Срби!
Знамо одавно, да има Срба и Срба!
Неки су само привидно Срби.
Кад кажем привидно, мислим на светлосни запис, на Душу и Дух Пра Србства!
А сад о Предању.
По Тајинственом Предању ВедСрба,
Њихови су Преци Стриборјани –
изравни, непосредни потомци Богова, илити Оних Који Су Се Низвели Одозго.
Онај Који Се Низвео Одозго, зове се Аватар, Ветар!

Колико је, не само звучне, већ и заумне сродности између речи Аватар и Ветар!
Исто је рећи Аватар и Ветар!
Исти је ритам, иста музика, исти смисао, исто суштаство речи!
Што значи, ако следимо смисао Бића Језика, Срби су Народ Ветар!
Да ли су Они, уистини, То?
Наравно да јесу!
Народ Ветар, то песнички значи, да су Срби Дошли На Ветру!
Србска Душа јесте Ветар.
Бели Ветар.
А Ветар јесте Етар!
Заиста, лагана, лепршава, флуидна, етерична Душа.
Душа Од Светлости.
Ону историју илити хисторију, коју сте учили у школи, одмах заборавите!
То су све саме лажи Људи Рептила.
Уосталом, реч хисторија сродна је веома речи хистерија!
Што значи, да сте ви у школи учили хистерију уместо Повеснице!
А сад, уместо хистерије, почните да учите Повесницу!
Пра Србску Повесницу!
Посвесница, од речи ПоВест, има дубље заумно, онострано, божанско значење!
На Крајњем Северу, где је Бели Пупак Света, обитавала је негда Стриборија илити Бела Србија – Земља Бога Стрибора!

Тада су Сви Срби имали живо сећање и још живље памћење на своје Божанско Порекло.
А када су, после многих векова, сишли са Стриборије и спустили се на Земљу Елма, онда су, сликовито речено, почели да губе памћење!
Да губе памћење о својему Божанском Пореклу.
Само се у неким судбоносним тренуцима Срби присете да су Народ Ветар, и тада стану да призивају Своје Богове и Велике Претке!
То се догодило и пред Косовску битку!
Оно што се зове Косовски Завет, то је уистини Пра Србски Завет Богова и Предака!
Тада су Посвећени Срби, Ратници Светлости, обновили давно заборављени Завет са Србским Боговима.
Србски Витезови Змаја знали су, и живели, Завет Пра Србских Богова!
Србски Витезови Змаја знали су, и свим Бићем својим живели, сва она Тајна Знања ВедСрба, о којима је негда беседио, а у песничким сликама, Никола Тесла, Син
Светлости Бога Перуна!

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“


Данас вам представљам једног предивног посвећеника, Србског књижевника и песника Драгана Симовића, који се још од детињства посветио уметности и духовности. Проучавао је учења и познања древних народа, како Истока тако и Запада. Проучавајући прајезик великих посвећеника, песника Ведских Срба и Белих Словена, Драган је тако дошао до спознаје да су прасрбски и санскрит скоро један праисконски језик!

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Данас ћете чути звучно издање Драганове књиге песама: „Бела Србија“. Непрекидно стварајући, Драган Симовић је пролазио и пролази кроз разне муке, а неке невладине организације, којима се коса диже на глави при помену нечега суштаствено србског, тражиле су да се ширење овог песничког диска забрани. Песме рецитује лично песник, Драган Симовић. Музику је писао Владимир Балашов, Рус из Панчева.

Био-библиографија Песника Драгана Симовића

Драган Симовић, рођен 5. јануара 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић). Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава. Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.

Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима: Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:

• Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
• Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
• Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
• Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
• Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
• Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
• Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
• Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
• Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
• Земља белих ждралова, Перун, 2011.

Објављене књиге прозе:

• Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
• Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
• Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.

Објављене књиге из мистике и есотерије:

• Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
• Мистика, Арион, Земун, 1987.

Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)
Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.

%d bloggers like this: