Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!


Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић - Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

  1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
  2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
  3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
  4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
  5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

Повратак Лабуса: „убица“ се враћа на место злочина!


Аутор Драган Радовић, у Београду, 29.04.2016.

Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.

Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине», сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.

Баш тако!
Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић.
Управо Мирољуб Лабус!

Оно што је започео, долази да заврши, да угаси светло.

Мирољуб Лабус – Оно што је започео, долази да заврши, па да угаси светло.

После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.

Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивидене са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделика задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).

Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).

Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!

Драган Радовић – економиоста: Изношење новца из земље највећи је узрок неликвидности српске привреде!


Извор: Макроекономија
Текст писан: 22.06.2015.

Добијени кредити

Аурор: Драган Радовић - економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Аурор: Драган Радовић – економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Како је могуће да 8 милијарди евра добијених кредита за непуне три године није довољно да поправи неликвидност у земљи? Економска ситуација у Србији је катастрофална. Многи стручњаци процењују да ће бити још гора, много је параметара који наводе на овакве закључке, понајвише неликвидност привреде. НОВЦА НЕМА НИ ЗА „ЛЕК“. Иоле разуман привредник пита се како је могуће да привреда у коју је упумпано 8 млрд.евра кредита, за непуне три године, чак 1,4 милијарде евра за само четири месеца 2015.г. буде неликвидна више него икад? Намеће се само једно питање: где је тај новац? Одговор је: ВАН ЗЕМЉЕ!! Изнет је из Србије!

Како?
Идентификовано је више начина, најзаступљенији су :

  1. Банке износе остварени екстра профит;
  2. Стране компаније које послују у Србији такође износе профит;
  3. Огроман увоз робе широке потрошње;
  4. Изношење новца од стране грађана и
  5. Изношење прањем новца.

1.Банке:

На самом почетку 21.века наши велики експерти Динкић и Лабус су преко ноћи уништили банкарски сектор и отворили пут страним банкама. Када су вам једни од водећих људи у држави наклоњени сасвим је нормално да се таква ситуација „искористи“ за енормно пљачкање грађана и привреде. У Србији камате на добијене кредите су биле највише у свету, чак 30 до 40%, за кашњења у плаћању обавеза и двоструко веће. Провизије за све услуге још увек су огромне, само разлика између куповног и продајног курса дозвољена је до 5% (велики трговински ланци за продају робе широке потрошње у УСА раде за маржу 3 – 4 %). НБС је ишла на руку банкама држањем превисоке референтне каматне стопе, чак преко 13%. И сада је превисока, 6,5% (6% од 11.6.2015 – МЗ), у многим европских земљама је до 1%. За 12 година банке су изнеле преко 30 милијарди евра профита.

2.Стране компаније:

Многе стране компаније (. НИС, Делезе, Идеа, Yура, Застава ФИАТ ) су донеле инвестиције, субвенције од 10 хиљада евра по отвореном радном месту је био најбољи „убеђивач“ да дођу у Србију. Већина инвеститора су искористили велику понуду радне снаге, схватили су да радници морају да раде и за само 200 евра. Због огромне уштеде на зарадама радника остваривали су екстра профите које нису инвестирали поново већ су износили ван. Нема званичних података колико је новца изнето. Врло неповољна дешавања су сто све стране компаније имају своје оф шор фирме по свету преко којих „напумпавају“ трошкове фиктивним фактурама сто изношење новца значајно повећава.

3.Увоз:

Увоз свега и свачега је растао из године у годину. Највећа штета једној привреди, а то се десило нашој, је да се стално задужујете, увозите капитал, (увозите новац) како бисте га искористили за увоз робе широке потрошње, увоз који уништава домаћу производњу). Само у 2014.г. из Србије се званичним банкарским каналима у свет „одлило“ 20,478 милијарди евра!!!

4. Грађани износе новац:

И наши грађани својски су се укључили у уништење домаће привреде неконтролисаним изношењем новца. У 2015.г. многе новине су, пуне хвале, објавиле податак да наши туристи троше ван земље милијарду евра!!! Агенције у својим понудама имају разне дестинације са ниским ценама, због великог рада у сивој зони (смештај у иностранству је обезбеђен и плаћен на црно, радници у агенцијама махом без пријаве, аутобуски превоз скоро увек на црно) цене су за трећину повољније. Сузбијањем рада на црно од стране туристичких агенција (до 80% оствареног промета агенција летње аранжмане продају у готовини и без регистровања промета) и већих цена аранжмана најмање половина туриста остало би у земљи, не морамо објашњавати каква би финансијска инекција за посрнулу привреду било 500 милиона евра потрошених на домаћем тржишту – само од туризма!!!

Други начин за побољшање ликвидности је у спречавању крађе струје сто би на годишњем нивоу ЕПС-у и држави Србији донело веће приходе за најмање 500 милиона евра. Наизглед, извршила би се само прерасподела: новац не би остао у џеповима крадљиваца и оних који су им крађе омогућили, прелио би се у буџет. Није исто: ако остане код крадљиваца велика је вероватноћа да ће се потрошити ван земље, као што троше сви велики утајивачи.

5.Прање новца: је високоразвијена криминална активност у Србији која заштићеним бизнисменима и политичарима дозвољава, по подацима америчке организације „Глобал фајненшел интегрити“, просечно годишње изношење новца у висини од 4,5 милијарде УС $!!! СВАКЕ ГОДИНЕ!

Исти ниво је задржан и после промене власти 2012.г. По основу нелегалних финансијских токова, односно тајног преноса новца!!! Од почетка демократских промена (5. октобар) па све до данас опрано је и изнето преко 50 милијарди УС $ због чега Србија заузима врло високо 19. место на светској ранг листи. Пре неколико година новинар је тадашњег гувернера питао да ли зна за изношење новца из земље путем прања и за податке које објављује Глобал одговорио: „Наравно да знамо, Глобал је те податке и добио од НБС!!!“ СТРАШНО!!! НБС тачно зна ко ВРШИ прање новца и не ради ништа на сузбијању!!! Врло је занимљиво да и Запад има сазнања ко врши прање и изношење новца а не спречава? Одговор је једноставан: новац се износи управо на тај Запад са једне стране, улаже се у њихове банке (баш оне које су дошле код нас после уништења домаћег банкарског сектора) које нам ИСТИ ТАЈ НАШ НОВАЦ враћају преко прескупих кредита из тачке 1. МИ САМИ СЕБЕ УНИШТАВАМО ПЛАЋАЊЕМ КАМАТЕ НА НАШ НОВАЦ!!! Намеће се још један закључак: све власти од 5. октобра уопште не спречавају криминалне радње! Да ли то значи да свађе између партизана и четника, звездаша и партизановаца, левичара и десничара, капиталиста и радника, Владе и синдиката, и свих других служе само да одвуку пажњу народа, а да је циљ свих циљева наших нових демократских владара ПЉАЧКА И САМО ПЉАЧКА?!?!

Спречавањем наведених начина изношења новца ликвидност привреде значајно би се побољшала, тада би се повећала и потрошња која неминовно покреће и домаћу производњу. Покретањем производње порасла би тражња за радном снагом, смањује се незапосленост, повећавају се зараде, стандард грађана расте и све креће напред. Има још много начина и ресурса за повећање ликвидности, и то оних који су нам на дохвату руке а да и не знамо.

Пример ЕПС-а, нашег највећег и најјачег јавног предузећа! Годишњу ликвидност ЕПС би могао да повећа за више стотина милиона евра и то само по једном основу!

Како?
Спречавањем крађе струје!

Веровали или не, ове крађу су досегле невероватне вредности! У 2012. г. разлика између испоручене и фактурисане количине струје (крађа) достигла је 3 млрд. кWh. У 2013.г. ова разлика је повећана за читавих 53%, на 4,6 млрд. кWh!!! Како је средином 2012.г. била смена власти, питамо се да ли је ново руководство ЕПС-а имало удела у томе? У августу прошле године, када су из ЕПС-а упорно најављивали поскупљење струје, премијер г. Вучић је на једној конференцији поручио руководству овог гиганта: „Не долазите ми са захтевом за повећање цене струје све док не утврдимо ко краде 18% струје!“ Сличну реченицу је изговорио и министар Вујовић тих дана и више нико до данас то није поновио. Финансијски гледано, укупне крађе од 18% су ускратиле буџет државе за 1,2 милијарде евра!!! Ако знамо да Ђердап 1 производи годишње 5,65 млрд. кWh долазимо до фрапантног сазнања, радници у целој години раде укупно 297 дана за струју која се украде!!! И те крађе нико не спречава!!! Очигледно лоповима се „усладила“ крађа када се повремено најављује изградња Ђердапа III, па ускоро ће целокупна производња са Јединице да нестаје, мало је, дајте још једну електрану!!! Како још увек званични подаци за 2014.г. о разлици испоручене и фактурисане» количине струје нису објављени (да ли неко са намером крије) претпоставка је да су крађе још веће. Општа паника је настала крајем прошле године у руководству ЕПС-а (посредна сазнања) када су открили да укупне крађе прелазе за 15% укупни годишњи фонд плата за све раднике ЕПС-а. Обзиром да је просечна плата са свим дажбинама 1000 евра, ЈП има између 48 и 49 хиљада радника, месечни фонд зарада је око 50 милиона евра, годишњи око 600 милиона евра, крађе струје издиже на ниво до 700 милиона евра годишње. Занимљиво ће бити да појаснимо ко су крадљивци струје: грађани и привредници! Једна од 5 ЕПС-ових фирми за дистрибуцију и наплату струје прошле године је имала крађе преко 31% што говори да је на тој територији скоро свака трећи власник куће, стана, угоститељског или другог објекта, фирме, производње, трошио струју много више од плаћене по рачуну. Иако горе наведене податке сви званичници ЕПС-а знају, упорно траже повећање цене са образложењем да садашња није економска! Оправдано се питамо која цена може бити економска са оваквим лоповлуком! Зачуђујућа је да државни органи баш ништа не раду на спречавану овог криминала. Као да неко жели што веће урушавање ЕПС-а, као да је то једини циљ! И још се нон стоп узимају кредити за текућу ликвидност, чак се иде корак даље и ово јавно предузеће се ставља у исти кош са најпознатијим губиташима, Србијагасом и Железницама Србије! Очигледно се са намером ствара таква слика, сигурно зарад што већег обезвредњавања имовине и продаје страном „стратешком“ партнеру по вишеструко нижој цени од реалне!

Објављено на порталу Васељенске ТВ

У великој журби на путу за нигде


Извор: Блог економисте Небојше Катића
У великој журби, влада Србије је донела две конкретне мере, и њих прогласила пакетом економских мера. Како се две мере не могу назвати пакетом, додате су и декларације о намерама – о томе како ће се реконструисати јавна предузећа и смањити субвенције, како ће се штедети у домену трошења роба и услуга, како ће се узимати јефтини кредити и како ће се унапредити пословни амбијент. Наивнији део јавног мњења је овај пакет назвао тектонским променама.

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Да ли ће се мере донети који месец раније или касније, неће битно променити очајно стање српске економије за чије су лечење потребне године. Није међутим свеједно, да ли се мере доносе промишљено и свеобухватно, или се доносе у паници и „на парче“, како би се створио утисак да влада ипак нешто предузима. Управо такво тумарање без стратешке визије и идеја, тумарање од једне до друге исхитрене мере је и довело до ситуације у којој се Србија данас налази.

Ако се одлука о повећању ниже стопе ПДВ-а и може донети брзо, обзиром да то није део системске реформе, смањивање плата у јавном сектору је озбиљна системска мера и морала би се спроводити као део реформе јавног сектора.

Министар Крстић је најавио увођење платних разреда, и то треба безрезервно поздравити и подржати (1). Тај процес је морао претходити управо предложеним мерама, чиме би се послала јасна порука да влада зна шта ради. Тако је у једном кораку, кроз увођење платних разреда требало регулисати плате у јавном сектору. На тај начин би и запослени у јавном сектору само једанпут прошли кроз трауму и неизвесност.

Влада је непотребно пожурила и исхитрено донела меру којом се уводи нека врста додатног, прогресивног опорезивања за запослене у јавном сектору чије су плате веће од 60.000 динара. То је лоша, дискриминаторска и популистичка употреба пореског механизма како би се смањиле нето плате.

Држава је могла директно и селективно смањити плате запосленима у јавном сектору и таквој мери се, макар концептуално, не би имало шта замерити. Смањивање плата кроз бесмислену пореску гимнастику је злоупотреба пореског система. Рационалан порески систем подразумева да су пред њим сви грађани једнаки, да висина пореског оптерећења зависи од висине прихода грађана, а не од места или гране у којој је неко запослен. Ово је абецеда пореског система када је реч о порезима грађана.

Више од лоших мера и све неукуснијег демагошког спиновања, забрињава смер економске политике којим Србија иде. Сви сигнали које влада данас шаље имају јасно препознатљив рукопис ММФ-ове школе. Реторика, као и све мере које се најављују, део су стандардног инструментарија ММФ-а који је до сада нанео огромне штете великом броју држава, укључујући и Србију.

Није случајно што влада непрестано глорификује приватни сектор и стране инвестиције а да при томе не сме ни реч да прозбори о државном инвестирању. Није случајно што се већ одавно не говори о реформи пореског система која би ишла у правцу увођења прогресивног опорезивања. Није случајно што влада не сме да доведе у питање катастрофалну монетарну политику и политику курса динара коју НБС води, нити сме да помене убитачне зеленашке камате, или да предложи било какву меру која би могла угрозити интересе и профите банкарског сектора.

Ништа од предложених или наговештених мера неће довести до раста запослености, тог основног и најважнијег домаћег проблема. Без раста запослености дефицит буџета се не може смањити. Ако се којим чудом дефицит и буде смањио, друга страна тог „успеха“ ће бити само нови пораст укупне друштвене беде.

Чини се нажалост, да ни ова, реконструисана влада не разуме праве узроке домаће катастрофе, нити значајну улогу коју финансијски систем има у уништавању економије. Влада као да нема никакву сопствену визију изласка из кризе осим оне коју суфлирају увек исти људи и исте институције. Ваља увек изнова понављати – из рецесије се не може изаћи резањем јавне потрошње, поготово не у амбијенту огромних реалних каматних стопа. То никоме и нигде до сада није успело. Оно што Србија данас тако одлучно наставља да ради, најкраћи је пут за нигде.

Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!


Извор: Српска Аналитика
Аутор Уредништво 23. октобар 2011.

Јозеф Штиглиц, професор економије на америчком универзитету Станфорд, бивши саветник америчког председника Била Клинтона и некадашњи председник Светске банке за обнову и развој одлучио је да „проговори“ о томе како моћне западне банке и Међународни монетарни фонд у својим тајним документима планирају и хладнокрвно изазивају социјалне немире у многим сиромашним и транзиционим земљама широм света које наводно „помажу“. Текст је изворно објављен у лондонском „Обзерверу“ („The Observer“) још 2001. године, а ми га због његове актуелности преносимо читаоцима Српске аналитике.

Четири корака до проклетства

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских
предузећа која чине кичму привреде једне земље.

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.

Први корак – Приватизација

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц.

Други корак – Либерализација

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље. Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“. Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана. Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Штиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.

Трећи корак – Тржишно одређивање цена

Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.

Четврти кораК – ММФ-ов протест

Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла. Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи. Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.

(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four
steps to damnation“, april 2001.)

*****************

Другим речима професор Штиглиц нам говори да су идеолози капитализма и његове ударне песнице фашизма смислили перфидније облике ратовања за уништење држава, нема више физичког облика ратовања, то је застарео метод, јер мораш да будеш ко Хитлер, а то ће народи одмах приметити и борити се против поробљавања и уништења. Али зато, ако у циљаним земљама нађеш интелектуалну издајничку багру и тзв. „елиту“, а на балкану и Србији има је на претек (!) онда си на добром путу да уз помоћу „приватизације“, „евро-атланских интеграција“, „уласка у ЕУ“, „ММФ-а и кредита“ у потпуности уз помоћу издајничке багре, уништиш и ставиш у тотално колонијално ропство одређену државу и народ, а да ниси испалио ни један метак!

Како се то уз помоћу домаћих издајника (економских издајица) ради у Републици Српској, лепо и кристално јасно објашњава часни и поштени доктор економских наука, Алекса Милојевић.

Др Професор економије Алекса Милојевић – Пулс, БН телевизија

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Детаљ око лажне статистике је веома битан да превара успе, и да се под паролом фраза и еуфемизама: „приватизација“, „слободно тржиште“, „интеграција“, „уласка у ЕУ“ народ не само преведе жедан преко воде, него да умре од жеђи, а да у лудило ништа није ни схватио, шта му се догађа, будући да му строго контролисани медији док он пропада у сиромаштву непрекидно приказују „позитиван привредни раст“, „раст индустријске производње“, “ раст БДП-а“… људи умиру од глади, а статистика говори да је „живитни стандард у благом порасту“ итд…

Полазиште за свеопшту лажну статистику економских и финансијских кретања је лажно приказивање Бруто Друштвеног Производа (БДП), односно његовог погрешног израчунавања, по препоруци из Брисела. Тако је за 2010 издајничка влада Републике Српске израчунала да је њихов БДП за 2010. 8,3 милијарди конвертибилних марака (км.) док је њихов реалан БДП по рачунима професора Милојевића за тај период 1,7 милијарди км.

Где је сад ту лажна рачуница издајничке владе РС у ових 8,3 милијарди БДП-а?

Они су рецимо 3,1 милијарду радничких дознака (то је кад наши људи који раде у иностранству уплаћују паре родбини да преживе) затим дуг владе, општина и фондова од 4,2 милијарде приказали као „друштвени производ“ (?!), а то уопште није њихово, то није њихов производ. Како може друштвени производ да буде кредит који је рецимо влада узела на име извршавања својих обавеза према грађанима РС?!
Или радничке дознаке које рођаци из иностранства уплаћују родбини у РС?!

То није њихово, то није „производ РС“ и најглупљем је то јасно.
Чиста, одвратна небулоза!

И сад на основу те основне лажне статистике у виду БДП-а фризира се и остала лажна пратећа статистика, па тако по Додиковој влади (статистици) србски народ у РС данас боље живи 2 ипо пута него пре рата 1991!??

У то не можеш ни идиота да убедиш, а камо ли трезвеног човека!

Исти систем лажне статистике ради се и у Србији, али треба нагласити оно најбитније што помиње др Милојевић, да не буде да народ пропадне, а да нико не буде крив!!!
Да не буде да исти људи који су СВЕСНО упропастили народ кажу:

„Па, добро, јбг.,… грешило се…“

И затим да исти људи потпуно некажњено наставе тзв. „реформе“.
НЕ!!

Мора се на суду одговарати за потпуно свесно упропашћавање свог народа!!!
Професор Милојевић даје и решења за излазак из кризе, послушајте, довољно је да га чујете пола сата-сат како прича и све ће вам бити јасно. И где је брутална превара, лаж, перфидна манипулација, а где је излаз.

Овакви људи, стручни савесни и поштени, треба да воде Србски народ!!!

Ево како се Еквадор решио дужничког ропства и окова ММФ-а, а када ћемо то да учинимо ми Срби? Сутра, или мало сутра?


ММФ разбија и економско-финансијски поробљава државе, он је само алат новом светском поретку у разбијању држава и пумпању крви главним вампирима капитализма у њиховим добро чуваним катакомбама, но ево како се Еквадор ратосиљао ММФ-а.

Како је Еквадор успео да реши потпуно исти проблем који ми имамо

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

А кад ћемо ми Срби да се решимо ММФ-а, сутра, или мало сутра?

Шаховским речником речено, ми треба да учинимо обрнуту рокаду, да се прво решимо ДОС окупатора који ПОТПУНО СВЕСНО сарађују са ММФ-ом и светским моћницима у разбијању Србије, и само по себи, решићемо се ММФ-а и дужничког ропства када доведемо часну елиту на власт, попут еквадораца.

Ево шта каже Џон Перкинс, бивши економски убица, који је радио за ММФ и светску банку илити за владаре Планете, монструме и вампире на Планети Земљи који сисају крв свим људима, ма у којој држави живели! Тамо где их локални вампири пусте да уђу. То је само једна метода, у безброј разрађених шема…

Џон Перкинс:

„Мој прави посао је био склапање послова, то је било давање зајмова другим земљама. Огромних зајмова, много већих него што су икако могли да отплате. И један од услова за зајам, рецимо милијарду долара, земљама као што је Индонезија, Еквадор. И… тада би та земља морала да даје 90% тог зајма назад компанијама Сједињених Држава да би она изградила инфраструктуру, Haliburton или Bechtel, то су неке од великих компанија. И те компаније би онда долазиле да граде енергетски систем, или луке, аутопутеве, и то је, у суштини, ишло у корист само неколико најбогатијих фамилија у тим земљама. Сиромашни људи у тим државама би на крају били остављени са невероватним дугом који никако нису могли да отплате.“

А кад ћемо ми Срби да се решимо ММФ-а, сутра, или мало сутра?

Пуцање глобалног финансијског балона !


Сви смо свесни великих глобалних превирања и хаоса у којем се налази свет.Ратови,борба за моћ,за ресурсе који нису вечити.Иза свих тих политичких дешавања и светске „демократије“стоји новац,новац и само новац!Новац је покретач свега.Ако се то схвати,лакше ће се схватити и антипицирати разне глобална политичка кретања.Због тога,веома је важно да се схвати од нашег обичног човека,пречесто необразованог,значај новца,тако ће лакше схватити сву ту перфидну манипулацију банкарских система путем новца,кредита,дужничког ропства…што ће му помоћи да схвати о чему се ту ради,јер су махери са Вол Стрита све то перфидно и лукаво измислили и покренули.

Овакве информације нећете добити на ТВ станицама или у неком другом јавном гласили,јер мас медији су ту да обичног човека константно држе у незнању, како би лакше манипулисали сњим,варали га и експлоатисали га.У тим медијима постоји само манипулативна и контролисана „званична“ истина…

Но,људи полако то схватају и окрећу се интернету, који је једини постао извор сазнавања неке истине и правих информација.У ери глобалних лажи и превара,права информација и информација као таква, има заиста највећи значај.Ко има праву информацију у правом тренутку,тај зна све…!

Зато и покрећем ову рубрику,јер је све ово од суштинског и огромног значаја за обичног човека.Пошто нисам финансијски експерт,преносим један текст са нашег сајта Сербиан кафе од једног нашег човека,Србина,који дуго живи и ради у Америци,и који је решио да нам открије све те заврзламе.Тај текст је писао под корисничким именом “ КАТАНА100 (САМУРАЈ)”.Ова рубрика ће стално бити допуњавана корисним текстовима.

*****

Serbian Cafe
http://www6.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/011993879/pucanje_globalnog_finansijskog_balona.html?267

Пуцање глобалног финансијског балона

Аутор: “ КАТАНА100 (САМУРАЈ)” – 22. март 2008. у 11.47

Да би схватили у каквој се ситуацији данасњи свет налази, а посто сам укапирао да скоро нико на овим дискусијама нема појма о савременим финансијама, пробаћу да вам што упрошћеније објасним основне

појмове. То наравно највише радим због Српског народа у Србији, који чита ове дискусије и који ни нема приступа

правим информацијама. Унапред се извињавам ако користим погрешну терминологију на Српском јер ми наши изрази нису блиски.

Међународни финансијски систем се састоји од 4 компоненте:

  1. Правог новца (поwер монеy), тј новчаница и кованог новца.
  2. Пластичног новца (броад монеy) тј чекова и кредитних картица.
  3. Осигураног дуга (сецуритисед дебт) тј хипотека на куће и осталог „упакованог” дуга.
  4. Договорених трансакција (деривативес) тј потпуно шпекулативног капитала који се заснива на размени, обећањима и будућом вредношћу акција, сировина, валутних курсева итд.

Пре тридесетак година, кеш (новчанице и новчићи), пластичне кредитне картице и чекови су чинили скоро 100% светског капитала.

Данас овакав капитал чини само 12% светског капитала, што је застрашујуће!

13% светског капитала данас чини осигурани дуг (сецуритисед дебт), док 75% светског капитала чине деривати, односно шпекулативни

капитал! Сада већ полако почињете да стичете слику зар не?

Проблем светских финансија има огроман утицај на светску економију.

Пре тридесет година реална економија је била већа од финансијског сектора. Данас је светски капитал 40 ПУТА (и још

једном ЧЕТРДЕСЕТ ПУТА већи од светског ГДП (брутонационалног доходка целог света)!!!!

Е сада, оно што се тренутно дешава је у ствари криза осигураног дуга (13% свог капитала на свету),тзв секјуритија.

Шта то конкретно значи?

Па просто. ФЕД (федералне резерве или ти централне банке Америке – приватно власништво пар инвестиционих банака) је

после де факто слома берзе 11 септембра оборило вредност базних камата испод 1% да би спречили неминован улазак у рецесију. Комерцијалне банке су следиле тај потез и јефтиним новцем су засули Америку (а и остали део Англосаксонског света) са идејом да подстакну потрошњу која је стала крахом

ИТ компанија (тј ИТ балон се издувао). Главни циљ им је био тржисте некретнина, јер би тиме поспешили градњу и запосленост, плус

народ би трошио позајмљени новац на опремање кућа које су купили по скоро бесплатним кредитима. То је наравно изазвало праву јагму за кућама, и зато што за зидање треба време,кућама су кренуле ненормално да расту цене. То је изазвало прави бум у градњи кућа, милиони Амера су

се запослили као тесари, електричари, итд, Вол Март, таргет и остали ланци су кренули да продају на велико опрему за те куће и балон је кренуо да се пумпа. Како плате Американаца нису расле (сатница је мања данас него пре 30 година), било је потребно да не повећавајући плате радницима,

истима омогућите да купују ствари за кућу. Како су цене кућа из године у годину само расле, одговор на ово је био очигледан: омогућити да се људи задужују на име еквитија, тј цене куће минус дуг према банци. Овде долазимо и до деривата тј до једне од многих дефиниција ове тешке шпекулације, односно до појма

„левераге“ који не знам како да вам преведем, али ћу пробати да вам објасним на простом примеру:

Значи Дзон Смит је купио 2002 године кућу за $100000, давши депозит од $10000 и узевши кредит од $90000 од неке Америчке комерцијалне банке (рецимо Кантривајд).

Наредне године та куцћ је већ вредела $150000 због огромне потражње за кућама. Е сада је Дзон ресио да је прода и

добије он тих $150000! Сада он мора да врати дуг банци од $90000 и (намерно због једноставности изостављам камате) њему остаје $60000, од којих је $10000 његових и $50000 је зарадио за годину дана! Е то вам је леверидз! И то је једна од дефиниција деривата.

Е сада се тржиште заситило негде око 2004 на 2005 и постала је поново опасност да Америка, која ништа не производи, додје опет у рецесију, коју је тако успешно ескивирала 2001.

И сада су банке потпуно укинуле критеријуме како би балон некретнина још више надували и почели су да дају кредите за куповину кућа и људима који ни теоретски нису могли да купе себи кућу (замислите ДСовце има и таквих у вашем комунистичком рају званом Америка).

Тако долазимо до тога да људи са малим примањима, без икаквог депозита за кућу добијају од банака 100% кредита за куповину кућа које су већ предуване (не вреде тих пара).

Пошто они немају пара да одплаћују ни тако ниске камате, банке су се досетиле да им дају кредите са обавезом да за првих 3 године отплаћују само камате на хипотеку, а онда да почну да одплаћују и главницу и камату. И цене кућа су наставиле да расту, јер се појавио нови слој људи на тржишту некретнина, који је до сада због ниских примања био у тоталном ауту!

Е сада долази најлепши део: Америка је све задуженија и задуженија. Не може да живи без страних кредита и инвестиција. Једно од главних средстава за привлачење страног капитала су обвезнице (бондови) које у Америци издаје и њихова федерална држава, али и свака од 50 држава, па чак и општине!

Да би привукле нови капитал (свежи) ФЕД су морали да дижу камате. Како су се камате дизале тако су се дизали и камаре кредита за куће. И сада долазимо до 2006 када тржиште некретнина стаје. Цене су и даље стабилне али не расту. Банке су овакве хипотеке (моргидзе) „паковале“ у тзв осигуране кредите (секјуритис) и продавале их на финансијском тржишту инвеститорима за кеш! Купци су били углавном пензијски фондови разних држава (по дефиницији конзервативни) појединци, комерцијалне банке. Уосталом, Стандард и Пур су дали ААА рејтинг (солид лике голд другим речима) овим безвредним секјуритијима, јер су то хипотеке

на куће, а куће као што знамо само расту (сиц!). Е сада креће други део приче који већ можете да пратите и сами и да скратим. Многе од тих секјуритија Америчке комерцијалне и нарочито инвестиционе банке нису имале времена да распродају странцима и сада су остали сами са безвредним хипотекама на милионе кућа, које људи који нису

дали никакво учешће напуштају, јер се никоме не испалти да отплаћује нешто сто вреди много мање од дуга! Оно што ствар чини интересантном је да сада почињу да банкротирају и људи који су дали депозите, али је због континуалног пада цена кућа, њихова вредност такође мања од хипотеке! По Голдман Саксу таквих ће до половине идуће године бити чак 40% свих куца у Америци.

Међутим, ни ту агонији није крај.

Сада долазимо до главне главобоље западних министара финансија: деривата који цине чак 75% свог расположивог капитала на свету. Описати шта је то је мало теже јер су ову шпекулацију тако и дизајнирали генијалци са Вол стрита.

По дефиницији, деривати су финансијски инструмент који не чини власништво већ ОБЕЋАЊЕ да ћеш постати власник!

Као што и сами видите, улазимо у поље метафизике. Има милион разних деривата укључујући чак и метеоролошке?!

Ево још једног примера (осим оног више наведеног са куповином куће). Ви сте рецимо Мишковиц и имате све ваше паре у еврима. Ви купите акције неке Америчке компаније и постанете сувласник. Како је компанија у Америци, дивиденте ће се исплаћивати у Америчким доларима.

Е, сада ви желите да се осигурате да ће ваш профит за годину- две – пет бити у еврима исти без обзира на курс евра и долара. Ви желите да осигурате, заградите ваш профит (хедгинг) и онда идете на тржиште деривата код тзв хедге фондова који ту вашу жељу и испуњавају.

И веровали или не, банке, у првом реду инвестиционе, тргују оваквим „обећањима“. Е сада, ово све иде лепо док има пара и док сви поштују своје преузете обавезе. Шта ће се десити ако ови хедге фондови крену да пропадају? Шта ће се десити са 75% светског капитала у том случају? Шта ви мислите?

Е сада браћо Срби у Србији, а и шире, Катана вам је објаснио шта се дешава(ло) у свету финансија. Ово објашњење гарантујем нигде нећете наћи у целини, барем не на Енглеском. Најбоље што можете да прочитате је да се чланцима покрије само део ове тематике, никако целина. Углавном зато што и самим ауторима тих чланака није најјасније шта се дешава на тржиштима.

Зато се поклоните и љубите руку Катани, јер сте данас (опет) научили нешто корисно, уместо оних даноноћних кукњава како ми имамо једину шансу да преживимо ако удјемо у ЕУ, па макар нас свели на круг двојке.

Ја вам тврдим да је то најкраћи пут да нас више не буде. Зато слушајте оно што вам причам, јер ја не причам напамет!

…….

Жеља ми је да што више Срба може да разуме догадјања у свету на прави начин. А без разумевања финансијског система не можете да схватите ни политичке мотиве разних држава. Јер у крајњој линији, све се и онако врти око пара. Као и милион пута до сада, опет желим да вам укажем да ја нисам против трговине и економске сарадње са ЕУ, али једно је обострано корисна сарадња, а друго је субординација тој организацији против сопствених интереса. ТО је уосталом и кључна разлика коју многи симпатизери ДС-а не могу да виде и још мање схвате.

*****

П.С. Хвала Катани што постоји и што разјашњава људима оно што ретко ко хоће.

%d bloggers like this: