Светозар Радишић о тајним друштвима, о новом светском поретку, о ситуацији у свету, ситуацији у Србији…


Издвајам 2 гостовања пуковника у пензији др Светозара Радишића, код талентованог Теше Тешановића на „Балкан Инфо„. Да се подсетимо, др Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Радишићев сајт:
http://www.svetozarradisic.com/

Интервју: Светозар Радишић – Тајна друштва припремају сукобе и трећи светски рат! (26.06.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

др Светозар Радишић:

„Ако буде историчара који мисле својом главом, самосталних људи, који нису системци, можда ће се сазнати све од 1989. год., успостављању новог светског поретка, разбијања СФРЈ по договору из 1948. године, где је одлучено како да се разбију СССР, ЧССР и СФРЈ (све по директиви 20/1, која је усвојена 18.08.1948 год.). Када то све се сложи на једном месту, онда ће се знати и шта се догађа са азилантима. Значи, ова прича са азилантима је очигледно припрема за коначни сукоб, за ширење запада према истоку, за напад на Русију, и коначно, ако не дај боже, а мислим да се то неће ни догодити, ако победе Русију, и коначни напад и на Кину.

Али, будући да колико ја познајем ситуацију, колико познајем и Русију и Кину, мислим да запад нема никакве шансе!“

Интервју: Светозар Радишић – Ватикан је светски центар сатанизма и обожавања ђавола! (02.12.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

О штетном зрачењу за које људи појма немају да је штетно, јер им се не прича да је штетно, већ напротив, да је „у корисне сврхе“, а зна се у стручним круговима да је штетно…

Светозар Радишић (57:23 – 57:53):

Коронарографија», је 3000 пута, по неким научницима које сам ја слушао по неким научним скуповима, рецимо у Луковској бањи сам на једном скупу чуо ту информацију, да је коронарографија 3000 пута опаснија од рендгенског зрачења, за које нам кажу да само 2 пута годишње треба да идемо, не смемо више од 2 пута. Значи, од овога (рендгенског зрачења) те штите, а овамо кажу (за коронарографију) да је то најбоља метода за увид у стање срца.“

О Ватикану…

Теша Тешановић (01:17:32 – 01:17:43):

„Пошто тренутно постоје двоје папа у католичкој цркви (бели и црни папа), и самим тиме зато што је садашњи папа језуита, сам он признаје ауторитет папе изнад папе, тј. црног папе такозваног вође језуита?“

Светозар Радишић:

„Он нема шта да признаје. Значи, он нема шта да признаје, то је регулисаон однос од почетка. Дакле, он зна ко му је претпостављен, он ништа ниј ни признавао, нити ће признати. Кад неко познаје тај свет, онда он зна ко је ту претпостављен. И да рецимо Адолфо Николас (црни папа) има 6 генерала. И… како су они организовани и нашта све утичу. Они утичу на наш живот, утичу на живот Планете, на све организације. Највеће организације на Планети су под њиховом контролом.“

Теша Тешановић:

„Толико је моћан црни папа?“

Светозар Радишић:

„Па значи… зна се тачно ко влада овом Планетом. Он је (црни папа) председник, што би рекли, он председава са тим. Он се налази само 200 метара даље од трга Светог Петра (у Риму).

Теша Тешановић:

„На 200 метара од правог папе?“

Светозар Радишић:

„Тако је…“

Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!


Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић - Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

  1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
  2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
  3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
  4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
  5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

Кабалисти стварају нове уобразиље и доприносе „теорији о заверама”?


Аутор: проф. др Светозар Радишић
www.svetozarradisic.com

Преузми текст:
Кабалисти стварају нове уобразиље и доприносе „теорији о заверама”?

Саветници често, у име народа, сугеришу владарима да ли би требало и када би било најбоље саопштити јавности неку вест. Када рећи да је „краљ мртав“ и још важнију и темељнију информацију у облику: „Живео краљ!“. Нострадамусов „Плави принц“ Осама бин Ладен је нелогично али сигурно, за „свет информација“ – мртав. Зашто би га убили они који су га створили? Како је могуће да су га лечили у војној болници баш за време напада на „близнакиње“ 11. септембра 2001. године, а да је проглашен кривим за то (не)дело? Зашто га убили а не ухапсили у сатанистичкој, Валпуријској ноћи (30. априла/1. мај), када они који су у пакту са апсолутним Злу приносе жртве? Како је могуће да се поклопе убиство Гадафијевог сина и „ноћ жртава“, са убиством пакистанском хотелу, када је десет година припремана ликвидација најозлоглашенијег терористе. Да нису његовом смрћу заташкани, односно потиснути из јавности смрт сина Моамара ел Гадафија и нови планетарни злочини кабалиста у Либији? Можда је Бараку Обами био потребан само још један планирани и ишчекивани улов за председничку кампању? Да није постигнут договор са Осамом да се повуче са светске терористичке сцене и препусти је неком новоизабраном, убедљивијем терористи? Чију све смрт нису приказали јавности чланови „светске елите“, кандидати за „светску владу“?

Лаж – основа завера

Распамаћена руља би свакој вести из САД веровала да њихови преци нису чували Вернера фон Брауна, Јозефа Мангелеа, Андрију Артуковића, Адолфа Ајхмана и сличне злочинце. Веровали би да чувени конгоански политичар Мобуту Сесе Секо није у САД проглашен „диктатором” тек када се спремало његово збацивање с власти, иако је тридесет година, док је брутално кињио становнике Конга, за америчку јавност био „господин председник”. Када се не би знало да је и Аугусто Пиноче је био љубимац вашингтонских властодржаца. Подржали су га да дође на власт после наводно омраженог марксистичког режима Салвадора Аљендеа, иако је Аљенде био легално изабран, а Пиноче је извршио државни удар. Тако је било са Слободаном Милошевићем и Садамом Хусеином.

У САД, када затреба, непријатељи преко ноћи постају пријатељи и обратно. На пример, „ОВК” је почетком 1998. године добила етикету терористичке организације, али када се Ричард Холбрук средином исте године састао са њеним лидерима и подржао идеју „Велике Албаније” изјавио је: „Мислим да Срби треба да оду одавде” и више ниједном није поменуо да је реч о терористима, чак и када су трговали људским органима. Уосталом, шта очекивати од администрације која је наоружала све српске противнике у рату које је изазвала?

Када све то руља неби знала… веровала би Бараку Обами, иако су амерички излози пуни књига о лажима већине америчких председника. И излози њуjоршких књижара „потврђуjу” да сe у Сjeдињeним Државама много лажe. Прeдсeдник Џорџ Буш Јуниор, његов отац и њихови савeтници приказани су као главни кривци. Наjпопуларниjи наслови у излозима су: Дejвид Корн – Лажи Џорџа Буша млађeг: усавршавањe политикe обманe; Џо Конасон – Вeликe лажи: Пропагандна машинeриjа дeсницe и како она изврћe истину и Ал Франкeн – Лажи и лажљиви лажљивци коjи их причаjу: корeктан и избалансиран поглeд удeсно.
Осим што je написао књигу о лажи у политици, Дejвид Корн je и jавно оптужио прeдсeдника САД рeчима: „Џорџ Б. Буш je лажов. Лагао je на вeлико и на мало, дирeктно и случаjно. Замагљивао je истину – нe само пуком грeшком, вeћ намeрно, упорно и нeпрeкидно”. Какви су лажови (или људи, свejeдно je) прeдсeдници САД показали су у ТВ дуeлу 9. октобра 2004. године. Тада је Бушов ривал, Џон Кeри, рeкао: „Да нисмо напали Ирак уштeдeли бисмо 200 милиjарди долара и убили Осама бин Ладeна”. На то je Џорџ Буш Jуниор одговорио: „Послe свргавања Садама Хусeина, свeт је сигурниje и бољe мeсто за живот”. У вeзи са „људима лажи“, Даjeн Свeнсон, предавач профeсионалнe eтикe у Канзасу, изjавио је: „У Сjeдињeним Државама сe исплати лаж, због оштрe конкурeнциje и нeизвeсности”. Саврeмeна и свe популарниjа гнома САД jeсте: „Истину износe они коjи нeмаjу шта да изгубe – даклe, они коje нe трeба слeдити!” Ту теорију изгледа живи цео свет, а најбоље је „покрива“ тзв. терија завере. Баш у тој теорији Срби имају посебно место.

Кабалисти и вавилонци трају

Научници који су покушали да сазнају истину о историји српског народа увек су имали пред собом невероватан проблем: да открију коме не одговара да се сазна историја пре седмог века, утицај Ватикана на балкански простор, зашто српске власти не инсистирају да се геноцид над Србима санкционише, у шта су све умешане вође Србије и српског народа после ослобођења од Турака итд, итд. На пример, занимљиво је да ниједна институција у Југославији, а потом ни у Србији, никад није истраживала утицај „Римске курије“ и Ватикана на Србе, Србију и Српску православну цркву, а познато је да Ватикан има своју војну доктрину („Кашалинска“), војску и да посредно учествује на војним парадама, те да је реч о држави чије су границе одређене најистуренијим богомољама. У СФРЈ је историја почињала и завршавала периодом у којем је владао Јосип Броз Тито, то се свима чини логичним, али остало је питање: ко се то упорно боји „теорије завере“, односно теорије о заверама, и колико има истине у њима. Да би се одговорило на то питање требало би да постоји научна институција која ће раскринкати њене заговорнике, или оне који би да заташкају истину скривајући је иза паравана названог „теорија завере.

Чак се и научници слажу да завере постоје од постања. Међутим, оне које досежу до 21. века везане су за хришћански период и посебно за време када су, тако кажу заговорници „теорије завере“, Катари отпочели своју освету. Организовали су се у кабалистичко-језуитску масонерију, засновану на идејама Вавилона и староегипатској магији. На научницима је да провере, потврде или одбаце, информације према којима је масонерија настала 1717. године. Занимљиво је, због актуелних догађаја који наводно воде свет у Трећи светски рат, да се установи колико је истине у тврдњи да су „Илуминати“ (најстарија и најснажнија масонска организација) настали 1. маја 1776. године и какве везе оснивање те организације има с настанком Сједињених Држава, 4. јула исте године. Када се то разјасни, потребно је да се у историјски контекст смести садашња „светска финансијска криза“. То је важно, будући да су на савременој светској сцени „финансијски јунаци“, који су настали наведене године и потом створили садашњи светски поредак.
Према подацима из књига и новинарских текстова, Мајер Амшел Ротшилд, оснивач моћног „клана Ротшилд“, наводно је давне 1773. године одржао у својој резиденцији у Франкфурту састанак са дванаест моћних зајмодаваца, с циљем да израде план о контроли свеукупне светске имовине. Према писању Херберта Дорсија, закључено је да Ротшилд већ тада (три године пре формирања САД) имао значајан утицај на Централну банку Енглеске, али и да је за управљање светском имовином била неопходна потпуна контрола над банком о којој, из неких разлога, прича Дејвид Ајк.

Аутори дела „Пиони у игри“ Дорси и Вилијам Гај Кар тврде да је реч о плану који је касније назван „Протоколи сионских мудраца“. Име Ротшилд везује се за ред „Илумината“, који је, према једној од многобројних „теорија завере“, тајно владао светом управљајући се циљевима „новог светског поретка“. Према истој замисли, „Илуминати“, под маском изворних захтева за грађанском и социјалном једнакошћу и општом добробити креирају свет, настоје да коришћењем религијских схватања остваре светску империју. По свему судећи, интерес у „илуминатском учењу“ нашли су финансијски магнати попут Ротшилда и Рокфелера.
Познато је да је оснивач „Илумината“, Адам Вајсхаумпт, приступио масонерији, а то су учинили и многи други чланови тог реда. Нагађања о учешћу Ротшилда у креирању светске историје иде тако далеко да се спекулише о њиховој заслузи за победу Енглеза у Првом светском рату. Немци су, наводно, 1917. године скоро добили рат против Енглеза и њихових савезника и били спремни за повољан мировни споразум, када су САД ненадано ушле у рат преокренувши његов исход. Ротшилдови лобисти, тврди бивши циониста и отпадник Бењамин Фридман, вешто су убедили америчког председника Вудра Вилсона да уђе у Први светски рат на страни Енглеза, иако САД до понуде Ротшилдоваца нису било какав интерес за то. Као непосредан повод за улазак САД у Први светски рат помиње се исценирано потапање америчког трговачког брода, који су заправо потопили Енглези, а Американци су за поморски инцидент одмах оптужили Немце! За услугу Енглезима, кабализоване Сједињене Државе добиле су право на контролу над Палестином и захваљујући победи над Немачком и Турском омогућено им је да створе државу Израел. Коме је то одговарало, ако не америчким кабалистима и европским неовавилонцима? Проблем је што се назив „Вавилонци“ лако уклапа у реч сатанизам, који неко жели да сакрије иза наоко много нежније речи „фашизам“.

Све што се догађало у то време није била завера против Немаца, стимулисаних за ратове од похлепне породице Ротшилд, него завера против све распамећеније и опљачканије руље.

Никада нису доказане ни често помињане тезе о улози Ротшилда у настајању Совјетског Савеза, па чак и о међуратном доласку Хитлера на власт. Руска научница Татјана Грачова тврди да су Ротшилди финансирали Други светски рат, који се претворио од „светске револуције“ Троцког, у Хитлеров рат, а да су Хитлера, такође, финансирали Ротшилди, који су тако извршили злочин против сопственог народа. И коначно, Грачова у књизи „Света Русија против Хазара“ тврди да Руси мисле да светску владу Невидљиве Хазарије предводе баш они – династија Ротшилд.

Чини се да је Томас Ман, један од најзначајнијих немачких писаца, најбоље и најубедљивије уобличио теорију која је основа „теорије о заверама“ усмерене према банкарском опусу Ротшилдових. У ствари, он је само поткрепио већ постојећу контроверзну теорију постављањем питања: „Зашто сматрамо да су Ротшилди били угрожени политиком нациста, када је значајан капитал нациста управо код њих уложен, а они никада не би ујели руку која их храни. Они су намерно подржавали нацистичку политику у Немачкој, практично водећи Европу у Други светски рат, како би нагнали банкаре и финансијере да уложе капитал у Америку и да тако помогну излаз из кризе тридесетих“. Уз то, Томас Ман је напоменуо да су Ротшилди најпре покуповали све пропале банке и берзе у Америци, затим да су добили новац од свих, без икаквог личног трошка и коначно да су, по завршетку рата, финансирали обнову у разрушене Европе, што им је омогићило да подигну камате и још једном зараде, не улажући ништа. Стигли су лихварском похлепом до новца, којим су заразили тзв. потрошачки свет.

Владавина ротшилда

Више од два века Ротшилди су мета заговорника „теорије завере“. Те теорије се различитих садржина и облика. Постоје, на пример, тврдње да породица припада „Илуминатима“, затим да контролише сва богатства и финансијске институције у свету, да су једина јеврејска породица која поседује папу и Ватикан, да преко њих рептилска цивилизација влада планетом итд, итд. Теорије у различитим формама пропагирају се из различитих разлога, од којих је најпознатија она коју су протуриле нацистичке партије, као варијанту антисемитске пропаганде. Према тој теорији породица Ротшилд ради незајажљиве оплодње капитала подстиче ратове између влада и држава и унутар народа.

Историчар Најел Кембел Даглас Фергусон је у расправи о овој и сличним „теоријама завере“ написао: „Као што смо видели, у ратовима се тежи да се удари по цени постојећих обвезница уз повећање ризика, тако да се дужник (држава), у случају пораза и губитака територија, онемогући да исплати камате.” Таква теорија уграђена је у америчку стратегију ратова, у Пентагонову „Заједничку визију 2010–20“ и Памфлет ТРАДОК-а 525–5 (у којима је описано управљање друштвеним променама).

Многи људи су сведочили о огромној моћи коју су Ротшилдови црпели из повереничких послова. Чувени Ото фон Бизмарк рекао је да Ротшилди слободно могу да се назову власницима Немачке. Истиснувши Енглеску националну банку на сличан начин су „загосподарили” и Уједињеним краљевством, постајући ексклузивни повериоци краљевске лозе и њихових поседа.

Један од хроничара збивања у Европи описао је Мајера Амшела следећим речима: „Он је Јеврејин свих богаташа и крунисаних глава света и некрунисани цар свих њих, заједно са Јеврејима и онима који то нису!”

Најважнија оптужба везана за Ротшилде је да су одиграли кључну улогу у стварању и учвршћивању ционистичког покрета. Тако, руски теоретичари тврде да су баш Ротшилди 1897. године били међу главним организаторима Првог конгреса циониста.
Могло би се слободно рећи, да расправа о антисемитизму често губи смисао, због погрешног тумачења разлике између Хебреја, Јевреја, Израелаца и циониста. Иако је несумњиво да многи припадници светске богаташке елите имају јеврејско порекло, није разумно да се богатство везује за расу или религију. Нема потврђених доказа да су Јевреји или Хебреји – или било која друга расна или верска група – похлепнији или амбициознији од осталих. Међутим, лако је препознати кабалистички концепт у грабљењу новца и власти.

Чињеница је да су најимућнији људи света (садашња „светска елита“) уз помоћ новца и подмићивања ставили под контролу многе владе и тако преузела политичку власт у могим земљама. Сада, према јавном мњењу, не умањујући значај породица Рокфелер, Форд, Карнеги, Гејтс, Ањели и осталих финансијских магната, Ротшилди контролишу Сједињене Државе, системе попут НАСА, НСА, ЦИА, ДИА, НАТО, ОЕБС, ОУН, а исто тако и тзв. светску финансијску кризу, формирање „светске владе“, екуменизацију цркви итд.

Препознатљиви концепт

Руски народ је убеђен да су Ротшилди финансијски помагали сва руска страдања. Верују да су у све гадости против Русије све време умешани прсти породице Ротшилд. У књизи Црвена сомфонија написано је да су Ротшилди, које поистовећују са „Илуминатима“, планирали да искористе комунизам за успостављање светске диктатуре супербогаташа: „Демократска влада Керенског, кога је подржавао Ротшилд, створила је погодне услове за превласт циониста… Баш Ротшилдова групација циониста је свргла цара 1917. године“.

У књижици „Троцки и Јевреји за руску револуцију“ (Trocky and the Jews behind the Russian revolution) пише: „Да је грађански рат био резултат борбе политичких партија, он би се брзо завршио. И бели и црвени брзо би малаксали. То што се у ствари догодило, то је био рат између Ротшилдове мафије и мафије Шифа, које су постојано финансијски стимулисале рат“. У књизи Џима Марза „Владавина тајном“, је написано де су Аверал Хариман и Јакоб Хенри Шиф одиграли важну улогу у успону комунизма у Русији. Посебно је наглашено да су се Ротшилди уортачили с породицом Шиф још 1875. године.

Зар није важно да се зна да ли је истина да је Алберт Пајк писао стилом кабалиста обједињених у „сионске мудраце“: „Пустићемо са узице све нихилисте и атеисте, и изазваћемо страшну социјалну катаклизму која ће, у свом ужасу, јасно показати свим народима последице крајњег атеизма, порекла дивљаштва и најкрвавијих немира. Тада ће грађани широм света, који морају да се бране од мањине револуционара, затрти оне који су разорили цивилизацију, а већина, разочарана хришћанством, без компаса (циља) за свој деистички дух, не знајући коме да упути своје обожавање, прихватиће чисту светлост путем универзалног објављивања чисте Луциферове доктрине, коначно обелодањене пред јавношћу, објављивања која ће бити последица општег реакционарног покрета који ће уследити после разарања хришћанства и атеизма, истовремено савладаних и искорењених.“ Тако је писао Алберт Пајк у свом писму упућеном Ђузепеу Мачинију 15. августа 1871. године, у коме излаже планове о три светска рата, после којих би дефинитивно требало да се устоличи Нови Светски (Луцифаријански) поредак. Цитирани део писма се односи на „трећи светски рат“.

Они којима смета понашење Израела оптужују Ротшилде и за стварање државе Израел. Лако је утврдити да ли је почетни Израел настао на земљи која је припадала њима. Још је лакше утврдити да ли је „Б’наи Брит“, један од огранака Британске обавештајне службе и да ли је њен шеф био Виктор Ротшилд. Зато се чини смешном тврдња папе објављена у документарном филму „Рат за душе“, да он одлучује о владарима широм света. Бенџамин Дизраели је изјавио: „Светом владају сасвим другачије личности од оних које замишљају они који се не налазе иза сцене.“ После таквих изјава сви закључци припадају лаковернима. Није тешко схватити где се сада налази планета Земља, уздрмана земљотресима, вулканима, поплавама и олујама, за које се оптужују кабалистички системи попут ХААРП-а, или експерименти типа ЦЕРН у Женеви. Треба се само подсетити да је Џемс Варбург 1950. године изјавио: „Имаћемо светску владу, свиђало се то вама или не, милом или силом.“ Нелсон А. Рокфелер је 1968. године (у председничкој кампањи) нагласио: „Као председник, радићу на међународном стварању ‘Новог светског поретка’.“ Хенри Кисинџер је 1975. године потврдио: „Наша нација је јединствено надарена да игра стваралачку и пресудну улогу у Новом светском поретку, који се уобличава око нас.“ Коначно, Збигњев Бжежински је новинарима 2002. године рекао: „Све институције Новог светског поретка су ту. Оно што не знам је када ћете ви то увидети“. Не треба да се заборави да су сви наведени политичари и стратези слуге „великог брата“, система на чијем челу су Ротшилди. Једино се не зна у чијим рукама се они. То питање је основа свих „теорија завере“, а одговор је могуће наћи само у трагању за истином.

Чини се, после свега, да човечанство има проблем с истином. Много већи је проблем што се људи без истине неће извући из суноврата, у који су их упутили кабалисти. Они већ два миленијума крију, стварају и бришу истину. У вези са истином, проблем су лако доказиве завере, а не веродостојност теорија о њима. Скривање „тајних владара“ иза „теорија завере“ не може да траје дуго, јер им Лучоношу неће имати ко да дочека. Нестаће и они – утопљени у свом злу. Зато је једини излаз освешћивање и суочавање с истином.

ММФ и Светска Банка: Два оруђа разбијача националног суверенитета


Данас вам представљам антиглобалисту, проф. економије Мишела Косудовског (Michael Chossudovsky) чији се текстови објављују на сајту Канадског центра за глобална истраживања:
http://www.globalresearch.ca/
на коме имате преведене текстове и на Српском, од разних антиглобалиста, као и преведене видео клипове. Међу њима су и моја два, а биће их још, и тамо и овде, на блогу.

Укратко… у овом тексту Косудовски детаљно објашњава праву улогу ММФ-а и Светске Банке у разбијању националних суверенитета држава. Ово је Косудовски писао и причао још 2000-те, на основу „реформи“ које је ММФ у координацији са Светском Банком спроводио у другим државама које  су пристале на погубни аранжман са ММФ-ом, наводи и примере, Индонезија итд…
Косудовски јасно разобличава да ММФ и Светска Банка нису никакве социјалне установе, чак неки мисле да Светска банка има и хуманитарну улогу у крајњој консеквенци, међутим, тим институцијама руководе мешетари са Вол Стрита, а они знамо нису социјални радници, већ банкари који су и Америку довели до финансијско-економског колапса. Све су ово требали и морали да знају и наши ДОС „реформатори“, наш „први демократски изабрани премијер“ који је лепо причао, имао је каризму,  сви помињу то, али од његове каризме Србија није имала ништа, већ од његових поступака, дела.
Увео нас је у катастрофални аранжман са ММФ-ом, увео је шок терапију, после његовог убиства све је настављено, и данас смо стварно у шоку, пред колапсом, дугујемо ММФ-у 30.666 милијарди $! Пре „реформи“ бивши режим нас је задужио код ММФ-а са нешто преко 10 милијарди $, али и ДОС-овци знају математику.
Пре него што прочитате интервју професора Косудовског, издвојио бих само нешто што је најактуелније за нас данас, за наше Косово и Метохију.
Коседовски:

ММФ и Светска Банка су направили план за послератну економију Косова, која је подразумевала слободно тржиште, много пре самог бомбардовања. Видите да сарађују. Ако нека земља одбије интевенцију ММФ-а, на сцену ступа НАТО, или разноразне тајне службе, и онда створе услове у којима програм ММФ-а може да се наметне.

Чланак је преузет са овог линка:
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=10376

Преузми текст у целости (Word 2003)
Преузми текст у целости (Word 2007)
Преузми текст у целости (Pdf)

Разговор са професором Мишелом Kосудовским, Професором економије на универзитету у Отави, Канада. Разговор водио и уредио Џеред Израел (16. априла 2000)

Оригинални текст можете наћи на http://globalresistance.com/serbo-croatian/articles/mmfi.htm

Michael Chossudovsky је професор економије на Ottawskom Универзитету и аутор „Глобализација Биједе“ (The Globalisation of Poverty), Утицаји Реформи ММФ-а и Свјетске Банке (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Мрежа Земаља У Развоју (Third World Network), издавачка кућа Impacts of IMF and World Bank Reforms
Kосудовски:

Када мисија ММФ-а дође у неку земљу и захтева укидање друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, ово је веома слично физичком разарању које је проузроковало НАТО бомбардовање. ММФ ће да нареди затварање болница, школа и фабрика. То је, дакако много ефикашније него бомбардовање тих истих школа, болница и фабрика – као што је урадњено у Југославији – али резултат је у сваком случају исти: уништење земље.

ММФ је написао нешто што се зове Мултилатерални Договор о Инвестицијама [МАI] – то је најсвеобухватнији уговор о инвестицијама, Потписивање води привредној пропасти земље. У ствари, рат је једноставно МАI када ништа друго више не преостаје.

Џеред: Шта мислите о демонстрацијама које се сада одвијају у Вашингтону?
Kосудовски:

Па, много људи се окупило у Вашингтону да протестује против система из Breton Vudsa, ММФ-а и Светске Банке. Питање није, против чега се боре, већ за шта? Имам утисак да је преовладавајући став међу невладиним организацијама да је овим институцијама потребна реформа и људско лице, да морају да се преоријентишу на помоћ сиромашнима, итд. Мислим да је овај приступ, који је произашао из кампање «50 година је доста» против економског система из Breton Vudsa, једна велика грешка. И заиста, народ сада доводи у питање и сам легитимитет ових институчија.

Али још увек влада забуна. Неки мисле да ММФ и Светска Банка играју опречне улоге, што није случај. Такође, постоји тенденција да се ове институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само два оруђа западне елите да државе претвори у територије.

Џеред: Да ли мислите да Светска Банка успешно заварава људе?
Kосудовски:

Постоји веровање да Светска Банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је глупост. Светска Банка и ММФ у суштини раде исте ствари; само су им зоне одговорности у Трећем Свету различите. На одређени начин, то представља још већу опасност баш зато што наводни мандат за помоћ сиромашнима разоружава противнике. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе банкари, а не социолози.

Слободна трговина: прва сестра рата
Прочитај цео текст»

Банкари иза паравана владају Америком и светом


Ово је извучен део текста из титла на хрватском (дотеран за екавицу) за изванредан филм „Zeitgeist“ – „Дух времена.“ Филм је у Америчкој продукцији и поставићу га са титлом на Српски за једно 2 недеље на блогу. Овај извучени текст говори о триковима и ординарним преварама и безакоњу водећих светских банкара који владају Америком и светом.

Све је лепо објашњено, тако да ће се без проблема и најрасејанији људи схватити сву мистеррију и манипулацију с’ новцем, оно што је дуго било ван пажње јавности, јер ни једни ТВ медији то не објављују, јер су наравно контролисани од моћног капитала мега банкара.

Ово је све текст документарног приповедача који се обраћа Америчкој јавности, као и неких Амера из високих кругова, тако да то имате на уму…

……

1775. година Почетак Америчке револуције.

Америчке колоније траже одвајање од Енглеске и њене угњетавачке монархије.  Иако је наведено мноштво разлога за револуцију, један се посебно издваја као примарни узрок -проглас енглескога краља Georgea III о ништавности независне и бескаматне валуте која се производила и користила у колонијама.

Присиљене да позајмљују новац од Централне банке Енглеске, уз камату, колоније су се аутоматски нашле у дуговима. И, као што је Benjamin Franklin касније написао:

„Одбијање Краља Георгеа ИИИ да допусти колонијама употребу властитог монетарног система,који би ослободио обичног човека из канџи манипулатора,био је веројатно примарни узрок револуције.“

1783-ће. Америка је добила независност од Енглеске.

Међутим, њена борба против концепта Централне банке и корумпираних, грамзивих људи као саставног дела тог концепта тек је започео.

Шта је, у ствари, централна банка?

Централна банка је установа која производи монету једне читаве нације. Утемељену на историјском преседану,централно-банковну праксу чине две специфичне силе:

  1. контрола каматних стопа
  2. и контрола количине новца у оптицају, или – инфлације.

Централна банка се не бави само снабдевањем новцем владиних економија, она им тај новац позајмљује, уз камату. А онда кроз повећавање и смањивање количине новца у оптицају Централна банка регулше вредност валуте на тржишту. Врло је важно разумети да структура читавог овог система може у догледном времену остварити само једну ствар – дуг!

Не треба пуно памети да би се прозрела превара. Јер, сваки одштампани долар од стране Централне банке је у ствари позајмица уз камату. То значи да сваки одштампани долар представља, у ствари, тај долар плус одређени постотак дуга на основи тог долара. А обзиром да Централна банка има монопол на производњу валуте читаве државе и да је уз сваки позајмљени долар придодан и дуг који уз њега иде,одакле онда долази новац којим треба платити тај дуг?

Може доћи једино из те исте Централне банке.

Што значи да Централна банка мора стално повећавати своје новчане залихе како би привремено покрила створени заостали дуг услед чега се, обзиром да је и тај свежи новац позајмљен уз камату,ствара још већи дуг. Крајњи исход овог система је, неумитно, ропство јер је немогуће да влада, а самим тим и друштво у целини,икада изађу из овог само-стварајућег дуга. Утемељивачи SAD–а су били веома свесни овога.

„Уверен сам да су банкарске институције опасније од наоружаних армија… Уколико амерички народ икада дозволи приватним банкама да контролишу питање валуте… те банке ће, заједно с корпорацијама окупљеним око њих, лишити народ његове својине до те мере, док им деца једнога дана не постану бескућници на континенту којег су освојили њихови очеви.“

Thomas Jefferson (1743-1826)

„Уколико желите остати робови банака и плаћати цену свог властитог ропства, онда их оставите да и даље на миру стварају новац и контролшу кредите.“

Sir Josiah Stamp (1880-1941)

SAD су имплементирале и укинуле већ неколико централно-банкарских система,којима су управљали немилосрдни банкарски интереси. Доминантне породице банкарског

и пословног света тога времена биле су: Rokefelleri, Morganovi, Warburgzi, Rotschildi.И почетком 1900-их још једном су тражили како прогурати закон о оснивању још једне Централне банке.

Међутим, знали су, да су влада и јавност веома опрезни у односу на такве институције. Требао им је инцидент којим ће утицати на јавност. J.P.Morgan, јавно сматран финансијским прваком тога доба, искористио је свој велики утицај и проширио гласине о томе како једна угледна неwyоршка банка постаје несолвентна или да банкротира. Морган је знао да ће то изазвати масовну хистерију,што ће утицати и на остале банке. А то се и догодило. У страху да ће изгубити своје улоге,људи су их аутоматски почели повлачити.

Банке су последично биле присиљене затражити исплату свих позајмица присиљавајући на тај начин своју клијентелу на продају имовине. И тако се појавила спирала банкротства, запљењивања и општег метежа. Сређујући утиске неколико година после, Фредерицк Аллен из „Life Magazina“ је написао:

„Нагло је стварајући, а онда и лукаво усмјеравајући, Морган се окористио паником (из 1907.)“

Не схватајући превару, Конгрес је наложио истрагу о паници 1907.предвођену сенатором Nelsonom Aldrichomм, који је био интимно повезан с банкарским картелима и који је касније, оженивши се, постао чланом Rokefellerove обитељи. Комисија коју је предводио Aldrich препоручила је примену централно-банкарског система како се паника из 1907. не би више никада поновила. То је била искра коју је међународно банкарство требало да би започело свој план.1910. године одржан је тајни састанак на Моргановом имању, на острву Jekyll, недалеко од обале Георгије. Тамо је написан документ о централном банкарству,познат као „Декрет о федералним резервама“. Овај законски пропис су написали банкари,а не законодавци. Тај је састанак био тако тајан, тако скривен од Владе и јавности, да су тих 10-ак људи који су присуствовали прикрили своја имена док су путовали на острво. Након што су саставили документ, предали су га свом политичком представнику, сенатору Nelsonu Aldrichu, да га прогура кроз Конгрес. 1913. године, уз помоћ јаког политичког покровитељства од стране банкара, Woodrow Wilson је постао председник САД-а, претходно се сложивши да потпише Декрет о федералним резервама враћајући услугу за подршку у изборној кампањи. И тако је, два дана пре Божића, док је већина Конгреса била код куће са својим породицама, изгласан Закон о федералним резервама, којег је Wilson касније коначно и опуномоћио. Годинама касније Woodrow Wilson је написао, кајући се:

(Наша) велика индустријска нација се контролише кредитним системом.

Наш кредитни систем се налази у приватним рукама, и на тај начин се развој наше нације, као и све наше активности налазе у рукама неколицине људи,који неизоставно, из разлога својих властитих недостатака,застрашују, контролишу и уништавају истинску економску слободу.

Постали смо једна од најгоре руковођених, најсвеобухватније контролисаних и најлакше доминираних власти цивилизираног света -власти која не произлази из слободе мишљења и која више није подложна суду и гласу већине,већ власти измишљеној и наметнутој од стране мале групе доминантних људи.

Конгресмен Louis McFaden је такође рекао шта мисли након изгласавања документа:

„Успоставља се светски банкарски систем… супердржава, под контролом међународних банкара… који раде удружено на поробљавању света ради властитог задовољства. Овај закон представља узурпацију власти.“

Јавности је речено да је Систем Федералних Резерви стабилизатор економије и да су инфлација и економске кризе ствари прошлости.Али, као што је историја демонстрирала, ништа није било даље од истине.Управо супротно, међународни банкари су сада имали једну снажну машинерију усмерену у циљу проширења властитих амбиција.Примера ради, између 1914. и 1919. Федералне резерве су повећале количину новца у оптицају за скоро 100%, што је довело до великих позајмица малим банкама и грађанству. А онда су 1920. повукле из оптицаја један велики део новца, што је присилило банке да затраже исплату многих зајмова. И, баш као и 1907., дошло је до масовних навала на банке, банкротстава и пропадања. Пропало је преко 5.400 конкурентских банака,оних ван Система Федералних Резерви, што је још више консолидовало монополизам уске групе међународних банкара.Осврћући се на овај злочин, конгресмен Lindberg је 1921 рекао:

„Закон о Федералним Резервама ствара вештачко изазване панике. Прва вештачко изазвана паника икад, је ова коју имамо данас, и може се израчунати као по математичкој једначини.“

Међутим, паника из 1920. била је само загревање. Измедју 1921. и 1929., Федералне резерве су поновно повећале количину новца у оптицају, што је још једном резултирало екстензивним зајмовима грађанству и другим банкама.Појавио се и један нови тип зајма,на берзама познат под именом : „рубни зајам“.

Једноставно, рубни зајам је омогућавао инвеститору да положи само 10% цене неке некретнине док му је осталих 90% позајмљивао брокер. Другим речима, некретнина вредна 1000 долара могла се купити за само 100 долара.Ова метода је била врло популарна у узаврелим 1920-им, чинило се да се на берзи не може изгубити, већ само зарадити. Међутим, постојао је трик у овом зајму.

Зајам се могао опозвати било када, а новац је морао бити враћен у року од 24 сата. Ово се звало „рубни опозив“, а његов најчешћи исход био је продаја некретнине претходно купљене истим зајмом. Неколико месеци пре Октобра 1929., J.D.Rockefeller, Bernard Barac и остали инсајдери тихо излазе са берзе.

24. Октобра 1929., сви они неwyоршки финансијери који су издавали рубне зајамове почели су их масовно опозивати. Ово је истог тренутка започело масовну распродају на берзи свих оних који су морали покрити рубне зајмове. Из истог разлога почеле су масовне навале на банке,што је као резултат изазвало колапс 16.000 банака, а што је конспиративним међународним банкарима омогућило не само откуп супарничких банака испод цене, већ и куповину читавих корпорација за ситне паре. Била је то највећа пљачка у америчкој историји.Али, то није био крај.Уместо да новцем који је преостао након овог економског краха повећају количине у оптицају,они су те количине управо супротно – смањили, стварајући једну од највећих криза у историјии. Побеснели конгресмен Louis McFaden дугогодишњи противник банкарских картела, започео је с подношењем захтева за опозив управног одбора Федералних резерви. Говорио је о паду берзе и о кризи ово:

„То је био пажљиво осмишљен догађај. Међународно банкарство је проузрочило стање општег безнађа што покушавају искористити да постану владари наших живота.“

Стога не чуди што је, након два претходна покушаја атентата, McFaden коначно отрован на једном банкету пре него што је успео да издејствује опозив.Након што су из јавности уклонили овог бунтовника,банкари Федералних резерви су одлучили уклонити и златно покриће новца.Да би то учинили, било је потребно прибавити сво преостало злато у држави. И тако је, под изговором „да ће то помоћи да се изађе из кризе“, 1933. дошла на ред заплена злата. Под претњом 10-годишње затворске казне,од свакога у Америци се тражило да преда све златне полуге Државној благајни,отимајући тако од народа оно мало богатства што му је било остало. А онда, крајем 1933. године,златни стандард бива укинут.

Ако погледате доларску новчаницу одштампану пре 1933.виде ћете да пише да је била замењива у злату.Ако погледате данашњу новчаницу, на њој само пише да је легално средство плаћања, што значи да има покриће у апсолутно ничему!Безвредни комад папира. Једина ствар која нашем новцу даје вредност јесте, колико га има у оптицају. Према томе, моћ регулације количине новца у оптицају је истовремено и моћ регулације његове вредности, што је такође и моћ бацања на колена читавих економија и читавих друштава!

„Ако ми дате контролу над националном валутом, неће ми бити важно ко ће писати законе.“

Meyer Amstchel Rothschild, оснивач банкарске династије Rothschildovih

Важно је имати на уму, да су Федералне резерве приватна корпорација. У њима има федералног колико и у „Federal Expressu“. Сами себи пишу законе и практично не подлежу регулативама Владе SAD-а. То је приватна банка која Влади издаје валуту на зајам, уз камату,што је у потпуној сагласности с оним истим преварантским моделом централног банкарства од којега је Америка желела побећи када је прогласила независност у америчком револуционарном рату. Да се вратимо у 1913.Закон о Федералним резервама није био једини неуставни документ који је прошао кроз Конгрес. Такав је био и Савезни порез на приход. Вреди указати на то, да је незнање Америчке јавности,у односу на Савезни порез на приход, доказ о томе колико је у ствари америчка популација заглупљена и заборавна.Као прво, Савезни порез на приход је у потпуности неуставан, обзиром да је нерасподељен.Амерички Устав каже, да сваки порез мора бити расподјељен, како би био легалан.Као друго, недовољан број савезних држава је потписао амандман којим се допушта увођење Пореза на приход.И на ту чињеницу се чак и позивало у парницама на судовима.

„Да сте пажљиво проучили 16-ти Амандман,видели бисте да није потписан од стране довољног броја држава.“

– Судија окружног суда James Fox ,, 2003. године

Као треће, данас се свим запосленима узима просечно око 35% плате путем овог пореза. То значи да људи раде 4 месеца годишње само да би испунили ову порезну обавезу. А погодите где сав тај новац одлази?

Одлази на плаћање камата на валуту коју штампа преварантска Банка федералних резерви,систем који уопште не би требао постојати.Новац који се заради четверомесечним радом одлази готово дословно у џепове међународних банкара који поседују Банку федералних резерви.И, као четврто, чак и ако Влада лажно тврди да је Порез на приход легална ствар,не постоји дословце нити један статут, или закон који би изискивао плаћање овог пореза. И тачка!

„Наравно, да сам очекивао да постоји закон који стоји негде у законодавству, неки пропис који захтева плаћање овог пореза. Мислио сам, „наравно да постоји!“

И онда сам се нашао у положају да нисам могао пронаћи тај статут који мој посао чини легалним, нису га пронашли ни остали које познајем, тако да нисам имао другог избора него дати оставку!“

Joe Turner ( Former Irs Agent)

„На основу истраживања које сам провеа током 2000-те године, и којега и даље спроводим, такав закон нисам успела наћи. Распитивала сам се и у Конгресу, и код многих других људи, у Порезној управи, код порезних заступника,нису могли дати одговор.Јер, ако одговоре, америчка јавност ће сазнати да је цела та ствар превара!“

Sherry Jackson (Former Irs Agent)

„Откад сам дао оставку, више не плаћам овај порез.“

Joe Turner ( Former Irs Agent)

„Нисам уплатила Порез на приход од 1999. године.“

Sherry Jackson (Former Irs Agent)

Порез на приход није ништа друго него поробљавање читаве државе. Контролисање економије и непрекидна пљачка имовине представљају само једну страну Рубикове коцке у рукама банкара…!

Има још један инструмент за стварање профита и контролу, а то је – рат!

Од почетка постојања Федералних резерви 1913. Године догодили су се бројни велики и мали ратови, од којих су три најзначајнија -Први светски рат, Други светски рат и Вијетнамски рат.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

1914. године избио је рат у Европи концентрисан око Енглеске и Немачке.Америчка јавност није желела имати ништа с тим ратом. Као резултат тога, председникWoodrow Wilson јавно проглашава неутралност. Међутим, иза затворених врата, америчке власти су тајно тражиле било какав изговор да уђу у рат. А из разлога којег је у свом запажању изнио амерички државни секретар William Jennings:

„У банкарству постоји дубок интерес за Светски рат ради могућности доласка до огромних профита.“

Важно је разумети, да је за међународно банкарство рат најисплативија ствар која постоји. Јер је држава у рату присиљена од Банке федералних резерви узимати још више новца, уз камату.Главни саветник и ментор Woodrowa Wilsona био је пуковникEdward Mandell House, човек с веома блиским везама у међународном банкарству,који је желео да се уђе у рат. У забелженом разговору између пуковника Housea, Wilsonovog саветникаи Sir Edwarda Greya енглеског министра иностраних послова,о томе како увести Америку у рат, Greyе упитао:

„Како би реаговали Американци, уколико би се догодило да Немци потопе прекоокеански брод с америчким путницима?“

House jе одговорио:

„Верујем да би Америку преплавио талас беса, а то би само по себи било довољно да нас уведе у рат.“

И тако је 7. Маја 1915., практично на предлог Sir Edwarda Greya, брод Lusitanija намерно упућен у воде под Немачком контролом, где се знало да се налазе Немачки војни бродови. И, као што се и очекивало, Немачке подморнице торпедирају брод, изазивају експлозију ускладиштене муниције и убијају 1.200 људи. Да би се боље схватила хотимична природа овог догађаја:Немачка амбасада је објавила проглас у „New York Timesu“ путем којег упозоравају људе да, ако се укрцају на Луситанију, то раде на властити ризик, јер ће сваки брод који путује између Америке и Енглеске,пролазећи кроз ратну зону, бити подложан уништењу. Као резултат свега, и као што је и очекивано, потапање Луситаније покреће талас бесау америчкој популацији и Америка недуго потом, улази у рат. Први светски рат је коштао Америку 323.000 живота. J.D.Rockefelleru је донео зараду од 200 милиона долара! То је око 1.9 милијарди по данашњим мерилима. Да не спомињемо да је у новцу рат Америку коштао 30 милијарди долара од чега је већина позајмљена од Банке федералних резерви, уз камату, повећавајући профит међународних банкара!

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

7. децембра 1941. године, Јапан напада америчку флоту у Pearl Harbouru што је био повод америчког уласка у рат. Председник Franklin D. Roosevelt прогласио је напад „даном који ће се заувек памтити по нечастивости“. Заиста нечастан дан,али не због наводно изненађујућег напада на Pearl Harbour.

Након 60 година обелодањивања чињеница, данас је постало јасно да не само да се за напад на Pearl Harbour  знало недељама унапред, већ да је исти био отворено тражен и испровоциран. Roosevelt, из породице неwyоршких банкара, још од 18. века, и чији је ујак Фредерицк, био у првобитном управном одбору Федералних резерви, био је врло наклоњен интересу међународног банкарства, а интерес је био да се уђе у рат јер, као што смо видели, за међународне банкаре ништа није уносније од рата. Rooseveltov министар ратних операција, Henry Stimson jе 25. Новембра 1941.забележио у свој дневник разговор који је водио с Rooseveltom.

„Проблем је био како да их наведемо да они испале први хитац… Било је пожељно да Јапанци нападну нас први, како би свима било јасно ко је, у ствари, агресор.“

У месецима који су претходили нападу на Пеарл Харбоур, Роосевелт је учинио готово све што је било у његовој моћи да разљути Јапанце, изражавајући свој агресиван став, иако је јавно тврдио неутралност, Roosevelt је блокирао сав јапански увоз у америчку нафтну индустрију, замрзнуо је сву јапанску имовину у Сједињеним Државама,  јавно је делио зајмове националистичкој Кини и војно помагао Британце, обе земље ратне непријатеље Јапана, што је, успут буди речено, потпуно кршење међународних правила ратовања.4. Децембра, три дана пре напада, Аустралијска обавјештајна служба јавља Rooseveltu да се јапанска војна групација креће према Pearl Harbouru. Roosevelt то игнорира!

И тако, као што се надало и допустило, 7. Децембра 1941.Јапан напада Pearl Harbour побивши 2.400 војника!

Пре Pearl Harboura, 83% Америчке јавности није желело ићи у рат. Након Pearl Harboura – милион људи се добровољно пријавило да иде у рат!Важно је знати да су ратна настојања нацистичке Немачке обилато подржавана од стране две организације:једна од њих се звала „I.G. Farben“. “I.G. Farben“ је производила 84% Немачког експлозивау, кључујући и Циклон Б који је убијао милионе у концентрационим логорима.Један од неспомињаних партнера I.G. Farben“-а била је америчка компанија, Rockefellerov „Standard Oil“. У ствари, Немачка авијација не би могла ни функционисати без једног специјалног додатка патентираног у Rockefellerovom „Standard Oil“-u. Сурово бомбардовање Лондона од стране нацистичке Немачке било је омогућено продајом 20 милиона долара вредног горива којег је „I.G. Farben“ куио од  Rockefellerovog  „Standard Oil“-a.

Ово је само једна мала илустрација тога како су америчка предузећа финансирала обе стране у Првом светском рату. Још једна издајничка организација вредна спомена је „Union Banking“ корпорација из New Yorka.  Она не само да је финансирала бројне аспекте Хитлеровог успона на власт, као и сам војни материјал током рата, већ је служила и као банка за прање нацистичког новца што се коначно открило када су им у сефовима пронађени милиони долара нацистичког порекла.„Union Banking“ корпорација из New Yorka је на крају затворена услед кршења Декрета о трговању с непријатељем.

Погодите ко је био директор и потпредседник „Union Banke“?

Prescott Bush,  деда нашег садашњег председника и, наравно, отац нашег бившег председника. Имајте ово на уму када процењујете морални и политички карактер породице Bush.

ВИЈЕТНАМСКИ РАТ

Сједињене Државе су службено објавиле рат Вијетнаму 1964. године, до чега је довео наводни инцидент у којем су 2 Америчка разарача нападнута од стране Северновијетнамских торпедних чамаца у Tonkinskom  заливу. Ово је постало познато као „Инцидент u Заливу Tonkin“. Овај догађај је сам по себи послужио као изговор за опсежан размештај трупа и пуно ратно стање. Али, постојао је један проблем. Напад Вијетнамских торпедних чамаца на Америчке разараче се никада није догодио! Догађај је био потпуно инсцениран да би послужио као изговор за улазак у рат. Бивши Министар обране Robert McNamara је годинама касније изјавио да је инцидент у Заливу Tonkin била грешка, док је мноштво других упућених особа и официра иступило са ставом да је све била смишљена фарса, потпуна лаж! Чим се ушло у рат, посао је кренуо по обичају.У Октобру 1966. председник Lyndon Johnson укида трговачка ограничења са Совјетским блоком, знајући врло добро да су Совјети снабдевали и до 80% Северновијетнамских ратних потреба. Сходно томе, Rockefelleri финансирају фабрике у Совјетском Савезу које Совјети користе за производњу војне опреме, коју потом шаљу у Северни Вијетнам. Међутим,  финансирање обе стране у сукобу је само једна страна новчића.1985. године, Вијетнамска правила службе су постала јавно доступна.Овај правилник је садржавао све оно што је Америчким трупама било, и није било допуштено у рату. Ту су биле и неке врло апсурдне ствари: Северновијетнамски системи противавионске обране се не смеју бомбардовати уколико немају оперативни значај!? Непријатељ, који пређе границу Лаоса или Камбоџе, не сме се прогонити. И, најочигледнија од свих – кључни стратешки циљеви, се не смеју нападати уколико нису иницирани од стране високих војних представника!?

Није било довољно наметање ових идиотских ограничења, већ је Северни Вијетнам још био и обавештен о њима, могавши тако утемељити своју читаву стратегију у односу на овакву спутаност америчких снага. Управо зато је рат трајао толико дуго. Крајњи закључак је ово: Вијетнамски рат није требао бити добивен. Само се требао одржавати.Овај рат за профит, завршио се са 58.000 погинулих Американаца и 3 милиона погинулих Вијетнамаца!

И, где смо сада?

11.Септембар је био одскочна даска за оно што тренутно убрзава испуњавање циља немилосрдне елите. То је био инсценирани изговор за рат, нимало друкчији од лажи у вези потапања Луситаније, изазивања Pearl Harboura и Залива Tonkin. У ствари, уколико 11. Септембар није био планирани изговор за рат, онда је изузетак који потврђује правило. Искориштен је да би се лансирала два неиспровоцирана противзаконита рата, један против Ирака, а други против Афганистана. Било како било, 11. Септембар је био изговор за још један рат. Рат против вас.  Декрет о патриотизму, сигурност домовине, Декрети о војним судовима и остали законски прописи,написани су с јединим циљем уништавања ваших грађанских слобода и ограничавања могућности отпора ономе што долази.

Данас се у Сједињеним Државама, необавештеним Американцима испраних мозгова, врше претреси домова, без судског налога, без присуства власника, врше се хапшења без објављивања оптужнице, грађани се могу држати у притвору на неодређено време, без права на адвоката и бити правно злостављани,а све под сумњом да су можда терористи…!

………..

Али ни то није све…

2005. године, склопљен је споразум између Канаде, Мексика и Сједињених Држава.Овај споразум, необјављен у јавности, нерегулисан у Конгресу, спаја Сједињене Државе, Мексико и Канаду у једну целину, бришући све границе.Зове се Северноамеричка Унија. Можда сте се запитали, зашто никада нисте чули за ово?

У ствари, постоји само један „mainstream“ репортер који је уопште И чуо, а онда имао и храбрости да обради ову тему.

Политика отворених граница Bush-ове администрације,и њена одлука да игнорише спровођење имиграцијских закона ове земље, јесте само део једног већег плана. Председник Bush је потписао формални споразум којим ће Сједињене Државе престати бити оно што су до сада биле. И то је урадио без одобрења било Конгреса или народа Сједињених Држава!

Мало људи је уопште чуло за овај договор. Овакве ствари се поново раде, од стране уског круга људи на самом врху, у интересу инвестицијске класе. А људи из радничке класе, политички службеници широм наше земље, од малих средишта до великих градова итд., сви они не знају ништа о овоме! Ово није никакав трговачки споразум. Ово је потпуно укидање суверенитета ових држава што ће се такође одразити и увођењем потпуно нове валуте под именом „Амеро“.… осим тога, мислим да главна ствар, на коју се требају фокусирати људи који данас баратају доларима, јесте, – Амеро. То је нешто о чему данас нико не говори, а то ће, уверен сам, имати великог утицаја на свачији живот у Канади, SAD-у и Мексику!

Амеро је предложен као будућа валута Северноамеричке Уније која се тренутно гради између Канаде, SAD-а и Мексика,у циљу стварања једне заједнице без граница, слично Европској Унији,а долар, канадски долар, амерички долар, као и мексички пезос, требају бити замјењени Амером. Самим постојањем ове нагодбе, Амерички устав ће временом постати излишан. Помислили бисте да би овако нешто требало бити на насловним странама свих великих новина.

Али само док не схватите да су људи који проводе овакве ствари у дело, исти они људи који стоје иза маин-стреам медија и да вам се не говори оно што не требате знати, Северноамеричка Унија је концептуално исто што и Европска Унија, Афричка Унија и што ће бити Азијска Унија. И иза свих њих стоје исти људи. И када буде вриеме за то,Северноамеричка Унија, Европска Унија,Афричка Унија и Азијска Унија, спојиће се у једно, завршавајући последњу етапу плана на којем су ови људи радили у протеклих 60 година –

СВЕТСКА ВЛАДА

“ Светска влада ће постојати, свидело се то нама или не. Једино је питање да ли ће се до ње доћи путем освајања, или слагања“

Paul Warburg, Одбор за односе с иностранством/архитекта система Федералних резерви’

„Захвални смо‘Washington Postu’, ‘New York Timesu’, ‘Time Magazinu’’ и  осталим великим публикацијама чији су уредници присуствовали нашим састанцима и испоштовали своја обећања о дискрецији током готово 40 година. Било би нам немогуће остварити план за свет, да смо били изложени оку јавности свих ових година. Али, свет је сада профињенији и спремнији кренути ка стварању Светске владе. Наднационални суверенитет интелектуалне елите и светских банкара, је засигурно пожељнији од националног самоопредјељења практикованог у протеклим вековима.“

David Rockefeller, Одбор за односе с иностранством

Једна банка, једна армија, један центар моћи. И ако нас је историја ичему научила, то је да моћ квари људе. А да апсолутна моћ квари људе апсолутно!

Пуцање глобалног финансијског балона !


Сви смо свесни великих глобалних превирања и хаоса у којем се налази свет.Ратови,борба за моћ,за ресурсе који нису вечити.Иза свих тих политичких дешавања и светске „демократије“стоји новац,новац и само новац!Новац је покретач свега.Ако се то схвати,лакше ће се схватити и антипицирати разне глобална политичка кретања.Због тога,веома је важно да се схвати од нашег обичног човека,пречесто необразованог,значај новца,тако ће лакше схватити сву ту перфидну манипулацију банкарских система путем новца,кредита,дужничког ропства…што ће му помоћи да схвати о чему се ту ради,јер су махери са Вол Стрита све то перфидно и лукаво измислили и покренули.

Овакве информације нећете добити на ТВ станицама или у неком другом јавном гласили,јер мас медији су ту да обичног човека константно држе у незнању, како би лакше манипулисали сњим,варали га и експлоатисали га.У тим медијима постоји само манипулативна и контролисана „званична“ истина…

Но,људи полако то схватају и окрећу се интернету, који је једини постао извор сазнавања неке истине и правих информација.У ери глобалних лажи и превара,права информација и информација као таква, има заиста највећи значај.Ко има праву информацију у правом тренутку,тај зна све…!

Зато и покрећем ову рубрику,јер је све ово од суштинског и огромног значаја за обичног човека.Пошто нисам финансијски експерт,преносим један текст са нашег сајта Сербиан кафе од једног нашег човека,Србина,који дуго живи и ради у Америци,и који је решио да нам открије све те заврзламе.Тај текст је писао под корисничким именом “ КАТАНА100 (САМУРАЈ)”.Ова рубрика ће стално бити допуњавана корисним текстовима.

*****

Serbian Cafe
http://www6.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/011993879/pucanje_globalnog_finansijskog_balona.html?267

Пуцање глобалног финансијског балона

Аутор: “ КАТАНА100 (САМУРАЈ)” – 22. март 2008. у 11.47

Да би схватили у каквој се ситуацији данасњи свет налази, а посто сам укапирао да скоро нико на овим дискусијама нема појма о савременим финансијама, пробаћу да вам што упрошћеније објасним основне

појмове. То наравно највише радим због Српског народа у Србији, који чита ове дискусије и који ни нема приступа

правим информацијама. Унапред се извињавам ако користим погрешну терминологију на Српском јер ми наши изрази нису блиски.

Међународни финансијски систем се састоји од 4 компоненте:

  1. Правог новца (поwер монеy), тј новчаница и кованог новца.
  2. Пластичног новца (броад монеy) тј чекова и кредитних картица.
  3. Осигураног дуга (сецуритисед дебт) тј хипотека на куће и осталог „упакованог” дуга.
  4. Договорених трансакција (деривативес) тј потпуно шпекулативног капитала који се заснива на размени, обећањима и будућом вредношћу акција, сировина, валутних курсева итд.

Пре тридесетак година, кеш (новчанице и новчићи), пластичне кредитне картице и чекови су чинили скоро 100% светског капитала.

Данас овакав капитал чини само 12% светског капитала, што је застрашујуће!

13% светског капитала данас чини осигурани дуг (сецуритисед дебт), док 75% светског капитала чине деривати, односно шпекулативни

капитал! Сада већ полако почињете да стичете слику зар не?

Проблем светских финансија има огроман утицај на светску економију.

Пре тридесет година реална економија је била већа од финансијског сектора. Данас је светски капитал 40 ПУТА (и још

једном ЧЕТРДЕСЕТ ПУТА већи од светског ГДП (брутонационалног доходка целог света)!!!!

Е сада, оно што се тренутно дешава је у ствари криза осигураног дуга (13% свог капитала на свету),тзв секјуритија.

Шта то конкретно значи?

Па просто. ФЕД (федералне резерве или ти централне банке Америке – приватно власништво пар инвестиционих банака) је

после де факто слома берзе 11 септембра оборило вредност базних камата испод 1% да би спречили неминован улазак у рецесију. Комерцијалне банке су следиле тај потез и јефтиним новцем су засули Америку (а и остали део Англосаксонског света) са идејом да подстакну потрошњу која је стала крахом

ИТ компанија (тј ИТ балон се издувао). Главни циљ им је био тржисте некретнина, јер би тиме поспешили градњу и запосленост, плус

народ би трошио позајмљени новац на опремање кућа које су купили по скоро бесплатним кредитима. То је наравно изазвало праву јагму за кућама, и зато што за зидање треба време,кућама су кренуле ненормално да расту цене. То је изазвало прави бум у градњи кућа, милиони Амера су

се запослили као тесари, електричари, итд, Вол Март, таргет и остали ланци су кренули да продају на велико опрему за те куће и балон је кренуо да се пумпа. Како плате Американаца нису расле (сатница је мања данас него пре 30 година), било је потребно да не повећавајући плате радницима,

истима омогућите да купују ствари за кућу. Како су цене кућа из године у годину само расле, одговор на ово је био очигледан: омогућити да се људи задужују на име еквитија, тј цене куће минус дуг према банци. Овде долазимо и до деривата тј до једне од многих дефиниција ове тешке шпекулације, односно до појма

„левераге“ који не знам како да вам преведем, али ћу пробати да вам објасним на простом примеру:

Значи Дзон Смит је купио 2002 године кућу за $100000, давши депозит од $10000 и узевши кредит од $90000 од неке Америчке комерцијалне банке (рецимо Кантривајд).

Наредне године та куцћ је већ вредела $150000 због огромне потражње за кућама. Е сада је Дзон ресио да је прода и

добије он тих $150000! Сада он мора да врати дуг банци од $90000 и (намерно због једноставности изостављам камате) њему остаје $60000, од којих је $10000 његових и $50000 је зарадио за годину дана! Е то вам је леверидз! И то је једна од дефиниција деривата.

Е сада се тржиште заситило негде око 2004 на 2005 и постала је поново опасност да Америка, која ништа не производи, додје опет у рецесију, коју је тако успешно ескивирала 2001.

И сада су банке потпуно укинуле критеријуме како би балон некретнина још више надували и почели су да дају кредите за куповину кућа и људима који ни теоретски нису могли да купе себи кућу (замислите ДСовце има и таквих у вашем комунистичком рају званом Америка).

Тако долазимо до тога да људи са малим примањима, без икаквог депозита за кућу добијају од банака 100% кредита за куповину кућа које су већ предуване (не вреде тих пара).

Пошто они немају пара да одплаћују ни тако ниске камате, банке су се досетиле да им дају кредите са обавезом да за првих 3 године отплаћују само камате на хипотеку, а онда да почну да одплаћују и главницу и камату. И цене кућа су наставиле да расту, јер се појавио нови слој људи на тржишту некретнина, који је до сада због ниских примања био у тоталном ауту!

Е сада долази најлепши део: Америка је све задуженија и задуженија. Не може да живи без страних кредита и инвестиција. Једно од главних средстава за привлачење страног капитала су обвезнице (бондови) које у Америци издаје и њихова федерална држава, али и свака од 50 држава, па чак и општине!

Да би привукле нови капитал (свежи) ФЕД су морали да дижу камате. Како су се камате дизале тако су се дизали и камаре кредита за куће. И сада долазимо до 2006 када тржиште некретнина стаје. Цене су и даље стабилне али не расту. Банке су овакве хипотеке (моргидзе) „паковале“ у тзв осигуране кредите (секјуритис) и продавале их на финансијском тржишту инвеститорима за кеш! Купци су били углавном пензијски фондови разних држава (по дефиницији конзервативни) појединци, комерцијалне банке. Уосталом, Стандард и Пур су дали ААА рејтинг (солид лике голд другим речима) овим безвредним секјуритијима, јер су то хипотеке

на куће, а куће као што знамо само расту (сиц!). Е сада креће други део приче који већ можете да пратите и сами и да скратим. Многе од тих секјуритија Америчке комерцијалне и нарочито инвестиционе банке нису имале времена да распродају странцима и сада су остали сами са безвредним хипотекама на милионе кућа, које људи који нису

дали никакво учешће напуштају, јер се никоме не испалти да отплаћује нешто сто вреди много мање од дуга! Оно што ствар чини интересантном је да сада почињу да банкротирају и људи који су дали депозите, али је због континуалног пада цена кућа, њихова вредност такође мања од хипотеке! По Голдман Саксу таквих ће до половине идуће године бити чак 40% свих куца у Америци.

Међутим, ни ту агонији није крај.

Сада долазимо до главне главобоље западних министара финансија: деривата који цине чак 75% свог расположивог капитала на свету. Описати шта је то је мало теже јер су ову шпекулацију тако и дизајнирали генијалци са Вол стрита.

По дефиницији, деривати су финансијски инструмент који не чини власништво већ ОБЕЋАЊЕ да ћеш постати власник!

Као што и сами видите, улазимо у поље метафизике. Има милион разних деривата укључујући чак и метеоролошке?!

Ево још једног примера (осим оног више наведеног са куповином куће). Ви сте рецимо Мишковиц и имате све ваше паре у еврима. Ви купите акције неке Америчке компаније и постанете сувласник. Како је компанија у Америци, дивиденте ће се исплаћивати у Америчким доларима.

Е, сада ви желите да се осигурате да ће ваш профит за годину- две – пет бити у еврима исти без обзира на курс евра и долара. Ви желите да осигурате, заградите ваш профит (хедгинг) и онда идете на тржиште деривата код тзв хедге фондова који ту вашу жељу и испуњавају.

И веровали или не, банке, у првом реду инвестиционе, тргују оваквим „обећањима“. Е сада, ово све иде лепо док има пара и док сви поштују своје преузете обавезе. Шта ће се десити ако ови хедге фондови крену да пропадају? Шта ће се десити са 75% светског капитала у том случају? Шта ви мислите?

Е сада браћо Срби у Србији, а и шире, Катана вам је објаснио шта се дешава(ло) у свету финансија. Ово објашњење гарантујем нигде нећете наћи у целини, барем не на Енглеском. Најбоље што можете да прочитате је да се чланцима покрије само део ове тематике, никако целина. Углавном зато што и самим ауторима тих чланака није најјасније шта се дешава на тржиштима.

Зато се поклоните и љубите руку Катани, јер сте данас (опет) научили нешто корисно, уместо оних даноноћних кукњава како ми имамо једину шансу да преживимо ако удјемо у ЕУ, па макар нас свели на круг двојке.

Ја вам тврдим да је то најкраћи пут да нас више не буде. Зато слушајте оно што вам причам, јер ја не причам напамет!

…….

Жеља ми је да што више Срба може да разуме догадјања у свету на прави начин. А без разумевања финансијског система не можете да схватите ни политичке мотиве разних држава. Јер у крајњој линији, све се и онако врти око пара. Као и милион пута до сада, опет желим да вам укажем да ја нисам против трговине и економске сарадње са ЕУ, али једно је обострано корисна сарадња, а друго је субординација тој организацији против сопствених интереса. ТО је уосталом и кључна разлика коју многи симпатизери ДС-а не могу да виде и још мање схвате.

*****

П.С. Хвала Катани што постоји и што разјашњава људима оно што ретко ко хоће.

%d bloggers like this: