Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.


Из прошле емисије „Економија у пракси“ на интернет радији „“ извучен је Драганов говор где објашњава како на примеру наших обичних грађана, наши цариници умеју да примете сваку ситну робу која се превози (вредност око 4000 динара), јер „имали су дојаву“, али када су у пиатњу заштићени бизнисмени, као и крупан бизнис, изгледа имају другачију дојаву (са врха), па се тако на годишњем нивоу уз сарадњу наших цариника, прошверцује роба у вредности од 4 милијарди евра.

Економија у пракси – Аронија и царина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ови кратки цитати најбоље ће нам објасбнити све то…

Драган Радовић:
„Пре пар дана јавио ми се један слушалац, извесни господин Станко који периодично, једном месечно или једном у 2 месеца иде до Републике Србске до Бијељине, у набавку неких намирница или гардеробе, јер каже, јер каже да је тамо све то неупоредиво повољније. Затим, обзиром да, где највећу уштеду прави, јер то што потроши горива за не знам 300 км., можда 15-ак литара, каже тамо напуни резервоар, и уштеда је отприлике 50-ак динара по литру. Значи, то што потроши гориво, да оде и да се врати, он ће уштедети када напуни резервоар.

И, обично, кажем доноси гардеробу или и храну, и у повратку на граници, на царини Републике Србске увек поднесе папир за повраћај ПДВ-а. И следећи пут кад путује тај ПДВ добије у готовини. То је урадио и овог пута на граници, добио је оверен папир да може да изврши повраћај, и када је прешао на нашу страну, био је благо речено у чуду када је чуо речи нашег цариника који му је говорио:

„Имамо дојаву да преносите 20 флаша сока од ароније. Ја тај сок, обзиром да сте тражили повраћај ПДВ-а на њиховој граници, морам да вам оцариним и да вам наплатим ПДВ 20%.“

Значи, овај господин Станко није могао да верује шта је чуо, и наш цариник га је посаветовао: „Боље се вратите, поништите тај захтев, значи да нећете да тражите побвраћај ПДВ-а у Републици Србској, у том случају, јер стварно нема смисла шта да вам ја цариним, али због те дојаве, ми то морамо.

И, нормално, господин Станко изнервиран вратио се. Извршено је поништење оригиналне фактуре, пачат царине, са додатним печатом поништено, фискални рачун држим у руци. Иначе, роба је купљена у продавници „Бинго Хипер маркет“ Бијељина, Цара Уроша 54, 76300 Бијкељина.

Затим…

Драган Радовић:

„Просто се питам. Па како је могуће да нашим цариницима свакодневно на десетине и стотине шлепера прође непримећено, када су они овако искусни да примете 20 литара, 20 флаша сока од Ароније?! Па како је могуће да ти наши цариници не примете скоро свакодневно из Црне Горе бар по један шлепер са разним робама, да не кажем са кафом?! Па како је могуће да ти цариници не примете стотине малих комбија дневно, који преко Градине, поред Градине, преко њива и шумарака или ко зна чега, превозе текстил из Турске? Наравно да не превозе робу преко шумарака, шума и пашњака, него преко најлегалнијих прелаза. Па где су ти наши цариници, то су они цариници који омогућавају шверц на годишњем нивоу 4 милијарде евра робе. Па за кога раде ти царинии кад малтретирају наше грађане за 20 литара сока од Ароније?“

Иначе, тај сок од Арније носила је једна жуна у Станковом ауту, и сок је био као лек, а не за шверц, јер та жена је имала неку операцију, па није имала пара за скупе лекове, зато јој се више исплатило да у Бијељини купи сок од Ароније као лек.

Објављено у Анализе, студије..., Криминал. Ознаке: , , , , , , . Comments Off on Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.
%d bloggers like this: