Скандал у основним школама: Увалили деци геј рачунаре!


Извор: Курир

********

(19) Четвртак, 17. Новембар, 2011.| Аутор:

Ученицима на Врачару општина дала 540 лаптопова који у себи садрже игрицу хомосексуалног садржаја

Ништа ово није случајно, ради се о информативној агресији и рату за људске душе. На овај начин се врбују млади људи да постану геј, па кад се родитељи побуне, онда је све "грешка". Међутим, информација је испуинила свој енергетски циљ... до следеће "грешке".

БЕОГРАД – Поклону се у зубе (не) гледа!

„Врачунари“ које је општина уручила деци 10. новембра у себи садрже игрицу, врсту пасијанса, под именом „Гордон хомосексуалац“. Отац једног детета које је добило овај рачунар рекао је за Курир да је био згрожен кад је видео о чему је реч.

– Правило у игрици је да се слажу карте док се не дође до збира 11. Оно што је скандалозно јесте правило да се жандар ставља на жандара, што у нормалном пасијансу није случај, већ се жандар ставља на даму – каже он и наставља:
– Ја само желим да добијем објашњење. Да ли на овај начин неко намерно покушава да овако образује нашу децу? – пита се огорчени отац и додаје да је његова једина жеља да се ово обрише с рачунара и да се на тај начин најмлађи заштите од оваквих садржаја.

Програмом који је назван „Врачунари на дар“ подељено је укупно 540 лаптопова и ученици су добили могућност да их користе до краја основне школе. Њихове главне функције требало би да буду развој информатичке писмености деце и помоћ у бржем и лакшем савладавању градива, али изгледа да у себи садрже и оно што не одговара тим основним циљевима.

Председник општине Врачар Бранимир Кузмановић, који је и уручивао овај поклон основцима, каже да се грешка вероватно поткрала током превода ове апликације на ћирилицу.

– Извињавамо се због грешке, али то је било из жеље да користимо оперативни систем на ћирилици, да би деци било блискије и лакше коришћење рачунара. Наравно да ћемо одмах упутити захтев да се то што пре исправи – додао је Кузмановић.

Из Министарства просвете рекли су нам да се обратимо Градском секретаријату образовања јер је цео програм организовала једна београдска општина.

Тамара Марић

Убунту: На преводима раде волонтери

Тамара МарићУрошевић Владислав, члан тима Убунту заједнице, која је била задужена за превод ових апликација, рекао је да на преводима раде волонтери, али да квалитет тих превода углавном проверава такозвани кор тим, тим професионалних преводилаца.

Тамара Марић- Овај превод заиста јесте несрећан, али није нетачан, зато је промакао надзору. Убунту заједница Србије је обавестила преводилачки тим ГНОМЕ да постоји непријатна грешка и да она у најскорије време мора бити исправљена. Али осим тога, ја бих ипак одвојио питање квалитета превода и тога ко је бирао апликације за те рачунаре и ко је одобрио да се она појави на њима – додао је Урошевић.

Директор: Обрисати програм

Тамара МарићДиректор ОШ „Светозар Марковић“ с Врачара Драги Лукић каже да су добили рачунаре, али да не зна за тај програм.

– Ја за то нисам чуо, али ако постоји, требало би га што пре обрисати с дечјих компјутера. Ко би нормалан у друштву дао деци нешто такво?! – рекао је Лукић.

********

Ништа ово није случајно, ради се о информативној агресији и рату за људске душе. Ови из општине и школе су пуки свесни извршиоци, правих планера. На овај начин се врбују млади људи да постану геј, па кад се родитељи побуне, онда је све „грешка“. Међутим, информација је испунила свој енергетски циљ, ушла је у мозак и психу младих људи да створи конфузију… до следеће „грешке“.

А затшто никад ови из општине и школе не направе случајно једну другу „грешку“, односно не грешку, већ праву ствар. Зашто нису убацили у компјутер игрицу која говори да је хомосексуалност болест, оно што је егзактно тачно, и што се учи у основним и средњим школама:

Хомосексуалност је болест – што се и учи у основној и средњој школи

Нема шансе, јер све институције, па и образовање воде људи без икаквог морала и савести, они су су само пуки извршиоци планера иза сцене, за шаку долара…!

И сада се овде јасно види колико нашу државу води најгора багра, у основним и средњим школама исправно уче младе људе да је хомосексуалност болест, међутим ако би неко од њих кренуо да студира медицину, сусрео би се са чињеницом да у том случају, на студијама, хомосексуалност се не третира као болест?!

Ако би се овакве „грешке“ кажњавале, када би рецимо председник општине и директор школе сносили законске санкције због ове „грешке“, смена са функције, морална осуда и 15 дана затвора, то би био знак да ову државу воде одговорни људи, али и они сами знају да неће бити санкционисани, јер су само део заштићеног система за обробљавање људи.

Љубодраг Симоновић Дуци: Хомосексуалност


Љубодраг Дуци Симоновић
E-mail: comrade@sezampro.rs

Преузмите текст у целости:
Хомосексуалност

ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

У савременом капитализму стварају се покрети све бројнијих хомосексуалаца који би по Марксовом „хуманизму-натурализму“ спадали у дегенерисану друштвеност и на тај начин у дегенерисану природност. Не ради се о „поремећеној“ биолошкој природи човека (човек је хетеросексуално биће и има органску предиспозицију за педерастију), већ о владајућим друштвеним односима и њима одговарајућим вредносним изазовима. Није реч о „болесном човеку“, већ о болесном друштву. Не треба, стога, лечити људе, већ треба створити „здраво друштво“ (Фром) у коме ће стасати здрави људи. Хомосексуалност је конкретна друштвена (историјска) појава која је условљена природом владајућег поретка. Она је облик у коме се појављује одређени вредносни систем који уређује односе између полова и као таква је конкретни вид друштвеног функционисања. Антички педерастички Ерос има битно другачију природу од на капиталистички начин условљене хомосексуалности. Хомосексуална заједница данас један је од облика у коме се појављује на капиталистички начин дегенерисана друштвеност. Развој хомосексуалних односа одговара распаду породице као оплемењене природне заједнице и постајању брака економском заједницом. Хомосексуалне заједнице добијају легитимност „друштвености“ не у односу према породици као оплемењеној природној заједници, већ у односу према усамљеничком безнађу које ствара капитализам. Хомосексуална заједница је крајњи облик на капиталистички начин дегенерисане породице, а развој педерастије доприноси укидању могућности стварања породице као оплемењене природне заједнице. Истовремено, уништавајући човека као природно и људско биће капитализам уништава аутентичну друштвеност чиме стерилише Ерос и на тај начин уништава могућност биолошке репродукције друштва. „Репродукција друштва“ постала је сегмент деструктивне капиталистичке репродукције која се, као и све друге области живота, заснива на принципу „Паре не смрде!“. Вештачка оплодња, продаја семеног материјала, изнајмљивање материце, продаја деце – све су то легални и легитимни облици капиталистичке репродукције. Капитализам увлачи у своју егзистенцијалну и вредносну орбиту све погубније последице које производи дајући им институционални статус и стварајући од њих средство за свој развој.

Када се има у виду да капитализам уништава човека као природно и људско биће, суштина брака је опстанак човечанства као хуманизоване природне заједнице. Он је институционализована заједница жене и мушкарца која пружа могућност за стабилну биолошку репродукцију друштва и за одгајање деце. Када је брак лишен животворне (родне) димензије он губи основни разлог постојања. Истовремено, без животворне димензије брак постаје љуштура у коју је могуће убацити најразличитије садржаје. Ако се пође од хомосексуалног принципа као основе за успостављања брачне заједнице, због чега не дозволити склапање брака између браће, између сестара, између мајке и ћерке, оца и сина, бабе и унуке, деде и унука…? Родбинска веза има значај пре свега у перспективи биолошког опстанка, што значи полазећи од тога да инцест доводи до телесног и менталног дегенерисања потомства. У хомосексуалним односима, који немају родни карактер, тај проблем не постоји. Постајање хомосексуалности темељним принципом брака руше се све границе и са њима традиционално схватање породичних веза које се заснивају на хетеросексуалном односу. Истовремено, укида се историјска димензија човека и у том контексту хуманистичка и егзистенцијална визија будућности човечанства. Не само како ће изгледати, већ како ће бити могућ опстанак људског друштва уколико оно буде претворено у педере и лезбејке? На то питање капитализам може да пружи одговор који има техничку природу: вештачка оплодња, што значи техничко произвођење деце. У савременом свету хомосексуалност је постала анти-егзистенцијални принцип. Она је један од начина на који се уништава репродуктивна моћ човечанства и производи стерилно друштво. Хомосексуалност се појављује данас као део света који биолошки пропада и који уништава човека као природно, друштвено, културно биће… Она је постала анти-биолошки као деструктивни принцип.

Каква је природа „права хомосексуалаца“ може се видети у односу према остваривању права деце. Каква је то „хуманост“ која се обрачунава са основним потребама и правима деце? Уместо борбе за очување породице и у том контексту борбе за право деце да имају оба радитеља и њихову љубав и бригу, инсистира се на „праву хомосексуалаца да усвајају децу“. Истовремено, заједница деце са једнополним „родитељима“ постаје узор за „породицу будућности“. У коначном, због чега деца треба да имају родитеље? Због чега се не успоставе фарме за производњу и одгој деце – као што је то предлагао Платон и као што су то урадили нацисти? Усвајање деце није само један од начина „решавања проблема“ деце без родитеља, већ је постао принцип на коме се заснива хомосексуални брак. Оно се заснива на последицама које ствара капитализам као par excellence нехумани поредак, тачније, на лишавању деце могућности да задовоље своје основне људске потребе. Усвајање подразумева да су деца лишена својих правих родитеља, односно, да су лишена права да имају оца и мајку. Уместо „отац“ и „мајка“, на Западу у личним документима све чешће стоји „први и други родитељ“. Једни „производе“ и одбацују децу, а други их усвајају. Усвајање деце постало је робно-новчана и техничка операција. Децу продају и купују као ствари. За купљену децу важи „период под гаранцијом“ – као и за сваку другу робу. Заједно са одбацивањем права деце да имају родитеље, одбацује се хуманистичка педагогија, што значи педагошки систем који се заснива на настојању да се оплемени природно биће човека путем породице као оплемењене природне заједнице. Истовремено, лишавање деце родитељске љубави и поштовања узрок је најтежих менталних болести и најгорих облика друштвене патологије.

Основно право деце је право на будућност, а то значи право на хумани свет и на здраву животну средину. Реализовање потреба деце као људских и природних бића постало је питање опстанка човечанства. Настојање најреакционарнијих капиталистичких групација да број становника на планети сведу испод једне милијарде подразумева стерилисање људи и уништавање „прекобројних“. У том контексту, деца нису више „највеће благо“, већ највећа опасност за опстанак човечанства. Будућност се не сагледава полазећи од стваралачких потенцијала човека и хуманистичке визије света, већ полазећи од „чињенице“ да су природни ресурси ограничени и да томе треба прилагодити број људи на планети. Уместо да се тежи искорењивању потрошачког лудила које влада у најразвијенијим капиталистичким земљама Запада, које је главни узрок све драматичнијег пропадања планете, све су гласнији захтеви да се униште милијарде „прекобројних“, што пре свега значи деца. Уништавајући децу капитализам уништава животворну снагу човечанства и претвара људско друштво у свет телесно и ментално дегенерисаних метузалема.

У хомосексуалном односу људско тело губи изворну еротску димензију и бива инструментализовано на неприродни и нехумани начин. Оно постаје предмет сексуалног егзибиционизма при чему најважнију улогу добијају делови тела који немају везе са изворном еротском, поготову не са животворном природом човека. Не ради се о оплемењеном природном, већ о денатурализованом и стога дехуманизованом односу при чему је тело „партнера“ сведено на средство за изазивање оргазма. Пенетрација пениса у анус представља (повређујуће) насиље над организмом „партнера“ и (као и „орални секс“) деградирајући облик „сексуалног општења“. Психолошки основ хомосексуалности није потреба еманципованих људских бића за љубављу, већ страх од усамљености, одбачености, неизвесности… Уместо равноправних односа између „партнера“, доминира потчињавање и подавање, што значи садо-мазохистички однос који је непосредни израз положаја човека у капитализму као класном поретку који се заснива на принципу „Гази или пузи!“. Потреба за доминацијом и потчињавањем постаје основ дијалектике „сексуалне игре“. „Преузет“ је модел међуљудских односа на коме се заснива владајући однос између жена и мушкараца при чему су жене сведене на објекат сексуалног иживљавања.

Тежња за реализовањем човека као људског бића далеко превазилази (хомо)сексуалну димензију човека. Инсистирање на хомосексуалности као основном питању са којим се одређује човекобивство постаје начин сакаћења људскости и произвођење „једнодимензионалног“ (Маркузе) човека. Људскост је редукована на одређени тип сексуалности. Бити „неко“ значи бити gay или macho-man. То постаје основни облик друштвене самопотврде човека са којим се уклањају други облици самопотврде човека као самосвојног бића. На тај начин човек бива укинут као историјско, слободарско и визионарско биће. „Покрет хомосексуалаца“ заснива се на редукованој људскости и дегенерисаној друштвености. Човек долази до своје људске самосвојности и друштвености путем своје сексуалности, а не преко грађанског статуса, класне припадности, националне самосвести, породице, културе, политичких и религиозних убеђења… „Понос“ се не везује за борбу за слободу, за национални опстанак и друштвену правду, за очување природе и човечанства… већ за (хомо)сексуалност која има анти-егзистенцијални карактер. Хомосексуалци нису „поносни“ зато што су људи, већ зато што су „педери“ и „лезбејке“. Сексуалност више није лична ствар, већ добија спектакуларну јавну промоцију. Потреба за друштвеношћу сведена је на сексистички егзибиционизам који има банални циркузанерски карактер. Редукована људскост има данас битно другачију природу него што је то било у прошлости. Она се појављује у односу према све реалнијој могућности уништења света и у односу према стваралачким моћима човека који је у стању да укине класно друштво и створи нови свет.

„Борба за права хомосексуалаца“ указује на хипокризију капиталистичког света. Зашто је „борба за права хомосексуалаца“ лишена опште-људске и визионарске димензије? Зашто се они који се позивају на „хуманост“ када је реч о хомосексулацима, не боре против нехуманог, а за хумани свет? „Борба за права хомосексуалаца“ нема хуманистички, већ политички карактер и служи очувању постојећег света. Параде хомосексуалаца су врхунске манифестације „демократије“, а „поштовање права хомосексуалаца“ врхунски показатељ „хуманости“ владајућег поретка. Наметањем питања „остваривања права хомосексуалаца“ уклањају се са јавне сцене питања од којих зависи опстанак човечанства и слобода човека: биолошко пропадање народа, беспоштедна пљачка радних слојева, умирање од болести, глади и жеђи, дрога, криминализовање друштва, успостављање полицијске државе, неписменост, усамљеност, уништавање читавих народа од стране „демократског“ Запада, експерименти са генетским материјалом, произвођење све деструктивнијих средстава за масовно уништење, „запрашивање“ становништва и земљишта, менталне болести, уништавање земљишта и живих организама генетски модификованим биљкама, хаварије на нуклеарним постројењима, самоубиства, насиље, све скупље медицинске услуге и све погубнија манипулација фармацеутским препаратима, све веће социјалне разлике и све већа беда у којој живе радни слојеви, деца и пензионери, све загађенија животна средина, све отровнија храна, монопол капиталиста над медијима… Истовремено, „борба за права хомосексуалаца“ постаје уношење раздора међу људе на темељу њиховог сексуалног опредељења са чиме се разбијају они облици друштвености (национална и класна интеграција) који пружају могућност човеку да опстане и оствари слободу. Уместо да се тежи хуманом свету и истинској људскости, „решење проблема“ хомосексуалаца тражи се у капитализму који производи најгоре облике друштвене патологије. У нехуманом друштву хумана питања могу да буду „решена“ једино на нехумани начин. Само у хуманом друштву хумана питања могу бити решена на хумани начин.

Питање (хомо)сексуалности може бити схваћено на хуманистички начин само у контексту реализовања целовите људскости и то у перспективи борбе за очување живота на земљи и стварања хуманог света. Критичка дистанца према капитализму с аспекта хуманог друштва истовремено подразумева и критичку дистанцу према хомосексуалности с аспекта човека као оплемењеног природног (животворног) и друштвеног бића. На тој основи хомосексуалци као еманциповани људи могу да дају допринос развоју таквих друштвених односа који пружају могућност да се превазиђе (хомо) сексуална једнодимензионалност. Треба правити разлику између хомосексуалаца који су еманциповани људи и хомосексуалаца чији се поглед на свет и будућност заснива на њиховој сексуалној оријентацији. Први су у стању да сагледају хомосексуалност као друштвену појаву у контексту борбе за опстанак човечанства и стварања хуманог света; други су лишени критичке и визионарске свести и безнадежно су заглибљени у блату капитализма. Еманципација хомосексуалаца као људи од хомосексуалности само је један од облика у коме се човек ослобађа неприродних и нехуманих потреба које је капитализам створио у човеку. Заправо, еманципација хомосексуалаца од хомосексуалности само је један од облика у коме се човек еманципује од капитализма. Човек који је свестан погубних последица развоја капитализма треба да се супродстави демону који је капитализам усадио у њега и то на тај начин што ће се, заједно са другим људима, борити против капитализма а за хумани свет. Сви смо ми жртве капитализма. Сви ми од раног детињства носимо у себи клицу зла која се, у нељудском свету, развија уништавајући људско у нама. Сви смо ми склони насилништу, сви смо љубоморни, себични, „перверзни“, деструктивни… Питање је, само, колико смо у стању да контролишемо и прикривамо зло које је у нама. Једини начин да се човек избори против зла које је усађено у њега је да се бори против поретка који ствара зло и поспешује његов развој. Усамљеничко безнађе је тло на коме се најуспешније развија капиталистичко семе зла. Развој међуљудских односа и стварање од друштва заједнице слободних људи најбољи је начин на који човек може да супродстави злу и да развије своју људскост. Ради се, заправо, о развоју еманциповане и борбене друштвености. Зато су од прворазредног значаја покрети као што је то „Occupy Wall Street“ и друге грађанске иницијативе и раднички покрети који извлаче људе из њихових усамљеничких јазбина и пружају им могућност да, борећи се против нехуманог света, доживе себе као друштвена бића. У борби за опстанак човечанства и за стварање хуманог света у први план ће избити оне особености људи које их спајају и чине људима.

Светозар Радишић: Геј парада је један од инструмената за мирнодопско разбијање Србије


Аутор: Светозар Радишић
Извор: Двери – Покрет за живот Србије

После свега што се догодило на Балкану од 1989. године и у Србији после 1998. године, јасно је да је у току распарчавање Србије и наставак цепања и уништавања српског националног бића.

Вашингтонски и бриселски глобалисти преко „марионета у освојеним државама“, у процесима названим транзиција и регионализација, стављају недовољно умне и распамаћене људе под потпуну контролу кретања и ума, истовремено са смањивањем броја „бескорисних изјелица“. Све више је доказа да постоји очигледан шаблон за ситњење држава и стварање „бонсаи република“.

Код нас се тај шаблон манифестовао кроз разбијање и распарчавање Југославије, Србије и Црне Горе и српског бића, малтретирање Срба на Косову и Метохији, микрочиповање докумената, животиња и људи и наравно кроз процес медијске афирмације „параде љубави и поноса“. Све су то инструманти за стварање глобализма, у којем је испланирана тотална неслобода људи. Дакле, „геј права“ нису средство спољног притиска, како још пишу Титови ученици, него инструмент за довршавање тзв. новог светског поретка, који ће се финализовати као неоробовласничко друштво.

Параде љубави и поноса у светосавској, православној Србији, намањене су да скрену пажњу људи од срамне улоге „демократске“ администрације у историјском губљењу Косова и Метохије, прихватању за српски народ погубне регионализације и историјским прогонима и ракетирању Срба.

Србија се спремала за „љубавни понос“

Ради уласка у Европску унију, политичари из блока заснованог на устаљеном праштању свих зала којима су Срби били и сада су изложени, желели су да докажу „свету“ и „парадом поноса“ да су Срби достојни „Старе даме“ (Европе). Никако да нађу времена да прочитају књигу Владимира Дворниковића, највећег српског карактеролога, објављену 1937. године под насловом „Борба идеја“, у којој пише:

Истина је нажалост провидна: српска, прикупљена, а из Брисела и Стразбура аминовама марионетска власт, већ једанаест година „купује време“ за Запад, који се острвио на Србе. При томе, не дозвољава српском народу да се освести, прогледа и схвати да су бриселски и вашингтонски глобалисти пресвучени у „демократе“ учинили сва да униште основе за њихов опстанак.

„Срби и Словени, као епски људи, никада нису били омиљени или макар признати као равноправни у Европи, јер су их сматрали културно инфериорним“. Да ли је нешто демантовало Дворниковића? Ратови? У свим ратовима, без обзира што Срби нису никада били против „Европе“, подржавани су српски вековни непријатељи. Они који су Србе прогонили, покушавали да их пониште и који су Србима отимали и брисали историју, језик и културу.

Упркос свакодневним порукама да је мисија названа „парада поноса“ опасна по мир, слободу кретања, па чак и животе грађана Србије, тзв. демократска а суштински неокомунистичка власт, надметала се у подршци очевидне опасности. То само подсећа на 1999. годину, када су челне „демократе“ подржавале бомбардовање Србије и Београда, док се народ не уразуми и преда. У политичке притиске, за које се верује да су „страни“, непрестано су умешани ЦЕСИД и ГСА, који политичким (што значи нелогичним, недовољно писменим) речником обавештавају јавност о „хомофобичној Србији“.

„Демократе“ не желе да схвате шта значи објављени став: „Број грађана Србије који сматра да је црква у праву што осуђује хомосексуалност повећао се на више од 60 одсто“. Тај податак одузима право на име „Демократској странци“, будући да су демократе дужне да поштују већинско мишљење народа.

Хомосексуализам је ипак…

До нове „октобарске параде“ било је познато да више од 64 одсто грађана Србије сматра да је хомосексуалност опасна по друштво. Већина становника Србије сматра да држава треба да ради на сузбијању хомосексуализма, а око 40 одсто становника Србије мисли да је хомосексуалност „западна измишљотина“ намењена да уништи породицу и традиције.

Фамозна прича о томе како је једна од америчких асоцијација психијатара скинула хомосексуалност са списка болести 1973. се често користи као аргумент. То би било исто као када би неко ново удружење географа прогласило земљу коцкастом и цео свет ту „чињеницу” морао да прихвати.

Истина је нажалост провидна: српска, прикупљена, а из Брисела и Стразбура аминовама марионетска власт, већ једанаест година „купује време“ за Запад, који се острвио на Србе. При томе, не дозвољава српском народу да се освести, прогледа и схвати да су бриселски и вашингтонски глобалисти пресвучени у „демократе“ учинили сва да униште основе за њихов опстанак.

Очевидно је да се власт у Србији понаша антисрпски. Постоји још једна по њу лошија могућност, а то је да њени припадници нису свесни шта раде. У том случају су недорасли „историјском тренутку“ и по томе се поиустовећују са Милошевићевом влашћу, којој су управо то замерали. Ако је неспособност и незнање узрок безусловне сарадње са непријатељима Срба, онда је реч о несвесном трасирању пута у српско безнађе и нестанак, а све на то личи.

„Демократе“ су, једноставно, дозволиле да Србија буде окупирана, опљачкана и понижена. У процесима транзиције, приватизације и регионализације, Срби су након уништавања инфраструктуре, током агресије НАТО-а у 1999. години, продани, обесправљени и понижени. Српски необразовани мамонисти из Демократске странке, продали су и економски уништили Србију за „шаку долара“, уз помоћ Светске банке и Међународног монетарног фонда посредством њихове испоставе у Србији – странке Г17+.

Сви закони донесени после 2000. године, у име просперитета и уласка у Европску унију, само су стезали омчу око српског националног бића, одузели слободе кретања, мишљења и говора. У Србији слобода више не постоји, а пљачка народа је свакодневна. Порези се размножавају и повећавају, а при томе правдају да су такви исти у Европској унији. Народна скупштина одлучује у име народа, којег више нико ништа не пита.

Растаче се држава Србија пред очима Срба, а народ то растакање посматра немоћно, јер не сме ни да помисли да се негде окупи. Та привилегија је доступна само настраним лицима и невладиним организацијама. Администрација коју српски народ плаћа је истовремено недоступна и охола. Одвојеност српске власти (тако се то каже) од народа све више се повећава. То се чини новим врстама контроле: камерама и микрочиповањем (преко пасоша, личних карти, здравствених, куповних, банкарских, саобраћајних и других картица). Слободу кретања и мишљења онемогућавају системи које народ плаћа за (о)чување слободе. Наводна безбедност је већ сада заменила слободу. У Србији, као и свуда у кабализованом и вавилонизованом свету има новца за микрочиповање говеда, а нема за пејс-мејкере.

У таквој, рањеној Србији, политичке слуге „великог брата“ покушавају да замене и поистовете чувени српски понос, који је Србима једна од основних особина, бесрамним, бесмисленим, извитопереним „поносом“ хомосексуалаца. При томе, настоје да парадирају у време када су параде изгубиле сваки смисао. Параде припадају временима победа. Приличе само војскама, њиховим (про) славама и славолуцима. Парадом настраних људи поништава се историјски понос и понос сваког човека.

Настојање да се то догоди није чудно, будући да су идеје потекле из антиисторијског, талмудског легла. Тако се ствара основа за будућност иза које више неће бити историје, јер ће све културе нестати у ратовима који непрестано трају. Да ли „светска елита“ брине о споменицима културе на Косову и Метохији, Авганистану, Ираку, Либији…? Свуда су изазвали ратове да би смањили број „бескорисних изјелица“ и поставили своје марионете, а наводно у бризи за културу порушене богомоље граде они који су их срушили. Какво лицемерје!!!

Глас науке

Медицина, која је још на снази, јер се и науке убрзано прилагођавају ставовима „великог брата”, ипак има другачије доказе о суштини хомосексуализма. Током вековне праксе прикупљено је много доказа да је хомосексуализам болест.

С друге стране, докази да није реч о болести су на нивоу спекулација, као она фамозна прича о „педерском гену” који многи спомињу као аргумент. Проблем је што постојање наведеног гена није доказано, баш као што није доказано постојање Хигсовог бозона.

Не би било чудо да га неки набеђени хомосексуалац „пронађе”, јер се „нација хомосексуалаца” убрзано размножава, будући да је бити геј прави хит, а људи су научени у језуитским школама да мисле само на интерес и да се не опиру безумљу.

Фамозна прича о томе како је једна од америчких асоцијација» психијатара скинула хомосексуалност са списка болести 1973. се често користи као аргумент. То би било исто као када би неко ново удружење географа прогласило земљу коцкастом и цео свет ту „чињеницу” морао да прихвати.

Попут заговорника и промотора животних апсурда, неки хомосексуалци су смислили и јавно промовисали став да су ови људи који их прозивају прикривени хомосексуалци. Делује перфидно, иако је глупо. Та тврдња доказује да њихов поремећај није у вези с телом и генетиком, него с истинитим информацијама у уму, као компоненти душе сваке личности.

Недостатак истинитих информација оптужује научнике и учитеље, а посебно медицинско особље. Логичнија је сумња да су сви хомосексуални парови, који траже да усвоје малолетну децу било којег пола прикривени педофили, а за то их нико не оптужије, јер за то не постоје докази. Требало би да се чувају управо од такве нечије оптужбе. Јер, чини се да разврат на који подсећа однос хомосексуалаца није далеко од педофилије, уколико је потребно законом одредити годишта којима је дозвољен однос. С друге стране, ако се годишта не прецизирају, онда је неко намерно омогућио потенцијални злочин.

Ипак, са становишта науке, реч је о нетипичном сексуалном односу између мушкараца и исто тако између жена, односно о неприродном односу истих полова. На основу већине истраживача хомосексуализам је присутан код један до пет одсто људске популације, а по другим подацима он обухвата шест одсто мушке и три одсто женске планетарне популације.

Међутим, мишљења о хомосексуализму су значајно различита, тако да је интервал много већи, када су аутори истраживања хомосексуалци.

Но, научници попут академика Георгија Николајевича Ситина и др Ларисе Форине (који су учествовали у пројектима са космонаутима) сматрају да су проблеми свих настраности везани за мисли, емоције и нагон, те да их је могуће отклонити тако што се прочишћене мисли, попуњене са правим оздрављујућим информацијама, упућују у подсвест људи чије су личности измењене из било којег разлога. Тако се отклањају све болести зависности и ружне, умишљене навике.

Уосталом, проблем с истополницима је космички проблем, јер где не постоје два пола не постоји живот, будући да је живот, према знањима научника, кретање енергије између два пола. Хомосексуализам поништава пород, а то значи и живот – продужавање врсте. Проблем настраних људи заљубљених у исти пол је душевни.

Изгубљена оријентација

У држави попут садашње Србије могуће је и природно антисрпско парадирање. Оно је антисрпско и провокативно због занемаривања српске културе, религије и менталитета. Природно је што слуге мегафинансијера попут представника и заступника немачке и холандске геј популације у Србији, Волфрама Маса и Јон ван Дартела, неумно и бездушно тврде да су права њихових настраних популација важна за процес европских интеграција.

Упркос податку да га је на садашњу функцију изабрало око 32 одсто грађана Србије, Борис Тадић храбро подржава хомосексуализам и „параде поноса“. То је за њега „цивилизацијски искорак“. Немоновно присуство полицијске коњице, водених топова у резерви и примене „неубојног оружја“, не показије да је Београд безбедно место. Пре би се рекло да таква ситуација показује да „српска администрација“ не мари за „глас сопственог народа“ и да јој Срби ништа не значе.

Уосталом, то што се догађа са Србима на Косову и Метохији, а чему кумују политичари Србије и Црне Горе, срамота је за цео људски род на почетку 21. века. Зато, после свега што се догодило после 2000. године, треба питати демократе где им се изгуби „француска револуција“? Шта се догоди са „америчком демократијом“? Како Европска унија мисли да створи извеснију будућност на најстаријем и најкултурнијем континенту?

Откуд толико незнање у Европској комисији у вези с тим ко је ко на Косову и Метохији? Ко изгради толике манастире и ослика их тако да чине светску културну баштину? Зар су поборници „великог брата“ заиста наумили да претворе у прах целокупну културу људског рода? Има ли Запад човека попут црноречког новомученика Харитона, ког су Арнаути рашчеречили и отсекли му главу само зато што је српски монах, иако им је помагао, у добру и злу (и Арнаутима и њиховим вођама)?

Очевидно је да на Косову и Метохији, у Србији, на Балкану, у земљама у транзицији, живе људи које у групи „Билдерберг“ зову „бескорисне изјелице“. Очи наводних српских демократа усмерене су према Вашингтону, Бриселу и Стразбуру као да су тамо божанства. Било би то због политичких или неких других интереса можда и разложно, да тамо не службују они који су идејно учествовали у највећем прогону Срба у историји. Да ли је то безумље довољно за „космички бол“ и срамоту дужу од живота?

Упркос податку да га је на садашњу функцију изабрало око 32 одсто грађана Србије, Борис Тадић храбро подржава хомосексуализам и „параде поноса“. То је за њега „цивилизацијски искорак“. Немоновно присуство полицијске коњице, водених топова у резерви и примене „неубојног оружја“, не показије да је Београд безбедно место. Пре би се рекло да таква ситуација показује да „српска администрација“ не мари за „глас сопственог народа“ и да јој Срби ништа не значе.

Мора се признати да је један феномен провидан. Боље је да се народ усмери према геј парадерима, него према председнику и осталим системцима, који отворено учествују у черечењу српског простора и српских тековина. Парадирање ствара политичку сумаглицу и тако прикрива сурову стварност.

Зар нису довољни споменици у облику разрушених зграда Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије (то нису зграде Војске Србије) и Министарства унутрашњих послова, те са црном земљом сравњена и поравната, па ипак продана, зграда „Маршалата“, да се схвати шта се догађа Србима и Србији?

Амерички држављани у Србији (постоје информације да су бројни, добро наоружани и још боље опремљени), који се здушно и даље боре за откидање Косова и Метохије, понашају се као да су поболи освајачку заставу на најлепшем делу Дедиња. Учинили су то крај симбола највише власти – српских дворова. Закуцали су ту заставу у српска срца у Београду, на исти начин на који су поболи заставу у бази „Бонстил“, где је срце српске духовности. Својим понашањем само доказују да су наставили рат против Срба.

Притисак, који помињу Ивица Дачић и Слободан Антонић, „да се поштују геј права у Србији“, свакако није настао у источним администрацијама, а то значи да се глобалистички поход на српске душе наставља. Уосталом, Срби никада нису ратовали против Европљана и Американаца, али они јесу а и сада ратују против Србије. У сусрет новим парадама поноса, намеће се све старије питање: зар је свака нада у спас Срба нестала нетрагом?

Џудит Рисман: Успостављање новог сексуалног поретка


04.10.2013.

У коментарима текста погледајте 2 изузетно значајна преведена видео прилога, где можете видети какав је тежак морални поремећеник био Кинси, у контексту своје перверзности и схватања секса. Али проблем је сад, да је такав човек, и његове „студије“ о сексуалности, имао утицај на доношење неких битних закона у САД који су имали огроман ШТЕТАН утицај на многе генерације, с почетком 50-их година прошлог века. Приликом „сексуалних истраживања и испитивања“ на деци, да би доказао да и мала деца од 2-3 године па надаље „доживљавају оргазам (!!?)“ Кинси је у функцији „истраживача практичара“ користио педофиле??!

Но то није наводио у својој „студији“…!

*************

Аутор: Биљана Ђоровић (Интервју из „Атлантиса„)
Извор: Печат

Алфред Кинси је тврдио да 95 процената Американаца ужива у девијантном сексу, што га је водило даљем закључку: да су све форме секса легитимне и да се људи не смеју сматрати преступницима зато што их упражњавају. Педофилија, инцест, хомосексуализам за Кинсија нису биле перверзија и он је радио све да збаци законска ограничења која су забрањивала њихово упражњавање.

slika1
Џудит Рисман

Др Џудит Рисман је консултант, научни саветник и бивши председник Института за медије и образовање, као и аутор великог броја књига и научних радова који покривају многе научне дисциплине. У њима Рисман је истражила функционисање сексуално-индустријског комплекса, чијем је утемељењу највећи допринос дао познати и утицајни Алфред Кинси. Под окриљем Рокфелерове фондације, Кинси је омогућио успостављање новог сексуалног поретка, чију срж чине хомосексуализам и порнографија.

Џудит Рисман је најцењенији научни ауторитет на пољу испитивања негативног утицаја порнографије на људски мозак. Посветила је своју научну каријеру анализи сексуално-индустријског комплекса, његове скривене агенде, и последица, које су драматично угрозиле позицију човека по орвелијанско-хакслијевској матрици тоталног поробљавања и контроле јединке.

Студије Џудит Рисман, којима је разоткрила поменуту скривену агенду рада Алфреда Кинсија – „Кинси: злочини и консеквенце“; „Сексуална саботажа: Како је један човек покренуо пошаст корупције и заразе у Америци“ – поставиле су, како она сама сматра, чврсту базу за поновно отварање случаја Кинси у Конгресу САД. На основу њених истраживања, у британској продукцији, снимљен је документарни филм „Кинсијеви педофили“, који је шокирао европску јавност, али не и јавност Америке, будући да тамо није никада приказан.

Ваша најновија књига, објављена недавно под називом: „Сексуална саботажа: Како је један човек покренуо пошаст корупције и заразе на Америку“, показује WND Press Realise, шокирала је јавност снагом аргумената којима разобличавате најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија.Ту настављате да разоткривате једну од најбоље скриваних научних превара која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД шездесетих година прошлог века и нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста,  садомазохизма, групног секса…

Gej-lbt
Америчка психијатријска асоцијација (APA) је 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“. Две деценије касније APA је уклонила и педофилију и садизам из своје класификације „поремећаја“

Да, 52 године након што је Алфред Кинси објавио свој злогласни извештај 1948, сексуално понашање мушкарца, којим је остварио огроман утицај не само на америчко друштво, већ и на морални, социјални и политички поредак широм света, не можемо да проценимо ужасавајуће ефекте свеопште промоције и прихваћености његовог рада. Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију шездесетих година, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија какве су хомосексуализам, порнографија, садомазохизам, пораст силовања, злостављање деце, сексуално преносиве болести, насиље, промискуитет… Када то кажем ја заправо цитирам самог Кинсија који је тврдио да је, на основу својих девијантних примера коришћених у својим истраживањима, доказао да 95 процената Американаца ужива у девијантном сексу, што га је водило даљем закључку: да су све форме секса легитимне и да се људи не смеју сматрати преступницима зато што их упражњавају. Педофилија, бестијалност, инцест, хомосексуализам, прељуба, инцест… за Кинсија нису биле перверзија и он је радио све да збаци законска ограничења која су забрањивала њихово упражњавање. И, заиста, наступила је радикална промена. Како је то написао Ернст Морис, Кинсијев адвокат из Националне организације за људска права (ACLU): „Буквално свака страна Кинсијевог извештаја дотакла је неку одредницу правног кодекса“. Свакако је била промовисана и од мале, али моћне мањине, уметничке, интелектуалне, академске и научне елите. Но, најважнију улогу у уграђивању Кинсијевих лажи у саме темеље званичне политике и широко прихваћених ставова, одиграла су два човека: Хју Хефнер, док је био студент на колеџу, написао је тезу о Кинсијевом извештају где је демонстрирао дивљење према човеку који је „покретом руке отворио простор неслућеног сексуалног буђења у Америци“, да би потом следећи идеје свог гуруа покренуо магазин Плаyбоy, посвећен унапређењу сексуалног буђења кроз „ soft-kore “ приступ, и тиме, порнографију учинио друштвено прихватљивом. Други пасионирани читалац Кинсијевог дела лансирао је хомосексуализам као друго, неодвојиво крило сексуалне револуције. Био је то Хери Хеј, оснивач хомосексуалног покрета. Сам Кинси био је бисексуалац, педофил, садиста и садомазохист, зависник од порнографије и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама. Свакако је културна валидација и мејнстримизација хомусексуалности један од највећих преокрета који се може сматрати Кинсијевим тријумфом.

У својој књизи „Кинси: злочини и консеквенце“ испитујете позадину рада Алфреда Кинсија и Института за секс на универзитету Индијана на чијем је челу он био… Ваше истраживање показује каква је била права природа улагања Рокфелерове фондације у овај подухват: контрола популације, усмеравање америчког начина живота и медијска манипулација. То су заправо закључци до којих је дошао Ријсов комитет, комитет који је основао Конгрес САД.

Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија, као што су хомосексуализам, садомазохизам, силовања, злостављање деце…

Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија, као што су хомосексуализам, садомазохизам, силовања, злостављање деце…

Године 1954. Конгрес САД је забринут због утицаја који велике фондације, ослобођене плаћања пореза, имају на национално, социјално, економско и политичко благостање. Након великог скандала из 1914, познатог као „Лудлоу Масакр“, масакр жена и деце у Рокфелеровим рудницима угља у Колораду, организована су Конгресна саслушања о индустријској пракси Великог Бизниса. Године 1952. Коксова (Cox) комисија, наставила је са овим истраживањима, али је испитивала и извесне непрофитне фондације, креиране од Великог Бизниса. Истрагом је од 1954. председавао републиканац Карол Ријс (Carol Reece) из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Ријсов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда, Луис Брандес (Louis Brandeis) једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Ријсова комисија известила је да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“, успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“.

У првој половини XX века велики бизнис је препознаван као претња америчким интересима. Рокфелер је у то време био најомраженији човек у Америци. Он није могао да се појави у јавности, а да не буде изложен поругама и то не само радника у челичанама и рудницима. На савет својих ПР менаџера, основао је фондацију која је неговала филантропски имиџ – давала велике своте новца за уметност, науку и сличне делатности. Но, била је то само слика креирана за јавност, док је у ствари мрежа оваквих филантропских фондација обликовала будућност америчке нације и човечанства у складу са својим вредносним концептом и интересима, производећи све већу неправду и заобилазећи све демократске механизме. Тако су и били формулисани закључци Ријс комисије. У извештају се каже и да су за разлику од корпоративних структура, фондације изузете од утицаја деоничара, за разлику од владе изузете од контроле народа и за разлику од цркава изузете од поштовања моралних и вредносних канона. Њихова опсесија и циљ уобличавали су се око контроле производње хране, ратова и популације (исувише много „погрешних“ људи – бескорисних потрошача хране).

Ријсова комисија је истраживала активности не само Рокфелерове већ и Фордове, Карнегијеве и неколико мањих фондација, које су схваћене и дефинисане као антиамеричке: усмерене на подривање читаве структуре америчке демократије и републике. Ове фондације су биле, дакле, оптужене да користе свој новац ( неке од њих су располагале свотама новца које су далеко превазилазиле буџет САД), који је такође припадао америчком народу, будући да се радило о новцу ослобођеном од пореза, како би форматизовале САД по мери својих интереса и учиниле да се читава друштвено-економска структура ремоделира. И на тај начин укине свака могућност формирања свести људи која би могла да ове интересе угрози. Дизајн реализације ових циљева био је веома јасан и Ријс комисија га је тако и формулисала: уништење јудео-хришћанских темеља америчког друштва. После Другог светског рата простор за остварење ових циљева постао је цео свет.

У својој студији „Кинси: злочини & консеквенце“, показујете да је од тридесетих година XX века капитал Рокфелерове фондације био усмерен на студије сексуалне психологије и понашања као круцијалне за реализацију тих циљева.

null
Сви закони који се тичу секса измењени су, а све то је финансирала Рокфелерова фондација. Због тога, ми данас плаћамо цену у виду сексуално преносивих болести, и то плаћамо опет Рокфелеровој фармацеутској индустрији, која се побринула за вакцине, вијагру и остале лекове препоручене од Светске здравствене организације

Управо тако. Тада је отпочела, од ових фондација финансирана, активност усмерена на форматизацију науке, уметности и културе од стране моћних интереса у складу са којима су произвођене нове научне дисциплине, а старима разлабављивани темељи, да би се у пукотинама унела високопарна језичка конфузија и нестала свака идеја о значају и смислу истине, доброте и лепоте. Кинсијев Институт за секс је у том смислу био од највећег значаја. Рад перверзњака, какав је био Кинси, задобио је научни ореол и био промовисан од стране огромног броја оних који су такође били финансирани од стране Рокфелерове фондације. Појавио се значајан број „научних“ студија које су подржале Кинсијев преврат на пољу сексуалности; Кинсијеви закључци су представљани на универзитетима, доктори медицинских наука су их урликали на својим предавањима, психијатри су им аплаудирали; у радијским програмима непрекидно је понављана теза о неопходности ревизије моралних кодова у вези са сексом, док су уредништва студентских часописа објављивала томове својих издања посвећених Кинсију и његовој књизи, тако да је ова псеудонаука убрзано освајала Америку, а потом се прелила и на остали свет.

Овакав преокрет је био омогућен тиме што извештај Ријс комисије није никада представљен јавности?

Не. Истрага коју је спровела Ријс комисија никада није угледала светлост дана захваљујући моћној политичкој интервенцији. Кинсијев фајл је здруженим напорима и републиканаца и демократа стављен у посебан сеф, а комисији је изричито стављено до знања, да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави и да ће сваки члан Конгреса за то гласати. И не само то: главном саветнику комисије Вормсеру и директору истраживања Норману Доду, речено је да се сва испитивања рада фондација, изузетих од плаћања пореза, обустављају. Цензура је била ојачана одбијањем свих водећих медија да известе јавност о раду ове комисије и њеним налазима и тако је јавност остала у потпуном мраку. Захваљујући стравичном притиску који је долазио са највишег нивоа, рад Ријс комисије је крајем 1954. обустављен. Кинсијеви моћни пријатељи на највишим местима, побринули су се да он и особље његовог Института не буду изложени провери јавности. Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације, и моћних интереса, који су знали да је у питању превара. И што је још важније, Кинсијево истраживање је поставило основу за установљење легислативе, развијене од стране Америчког правног института (чији је оснивач, као и SIECUS-а – Сексуално информационог и едукационог савета САД, такође Рокфелерова фондација) као Модел Пенал Цоде, пажљиво дизајнираног да би обезбедио правну подршку кинсизације секса у Америци. Био је то велики преокрет на пољу законске регулативе која је до тог тренутка забрањивала сексуалне односе пре брака, ванбрачну заједницу, содомију, хомосексуализам, за силовање се добијала доживотна робија, а у неким државама САД и смртна казна, прељуба је била противзаконита и онај који би је упражњавао остајао би без куће, аутомобила, новца и старатељства над децом. Дакле промењени су сви закони који су се тицали секса и из свих сфера које су се дотицале секса морале су да буду револуционисане, легализоване, учињене друштвено прихватљивим и пожељним, а све то је финансирала Рокфелерова фондација. Због тога, ми данас плаћамо цену у виду сексуално преносивих болести, повећаног стерилитета, импотенције, СИДЕ, итд, и то плаћамо опет Рокфелеровој фармацеутској индустрији, која се побринула за вакцине, вијагру и остале лекове препоручене од Светске здравствене организације.

Етаблирање хомосексуализма и порнографије видите као стратешки интерес онога што сте назвали сексуално-индустријски комплекс. Шта тачно подразумевате под сексуално-индустријским комплексом?

lezbo
Етаблирање хомосексуалности у друштву неминовно води и ка признавању геј бракова

Сексуално-индустријски комплекс обухвата сексологију, или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (које непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу); фондације (између осталог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света); порнографију и фармацеутску индустрију. Тренутна кинсијевска кампања, која се спроводи као једна од стратегија сексуално-индустријског комплекса, усмерена је на легализацију педофилије. Америчка психијатријска асоцијација (APA) је 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ на основу гласања својих чланова. Већина истраживача хомосексуалног покрета закључила је да је тај потез APA-е поставио темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, АПА је уклонила педофилију и садизам из своје класификације „поремећаја“, Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV) Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке акције умекшавања (десензитизације према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли – дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни. Хомосексуалци добијају право на усвајање деце. Уџбеницима и наставом на којој се промовише хомосексуализам, деца се корак по корак усмеравају ка хомосексуалној оријентацији као друштвено прихватљивијој. Злостављачи деце добијају „статус консултаната“ у УН и организују серије конференција, на којима се доносе конвенције, по којима се у „права детета“ убраја и „право на секс“. Хомосексуални бракови су, и то би требало веома озбиљно схватити, само фасада којом се маскира њихов основни циљ – право на усвајање деце, што је веома опасно и ставља децу у једну ужасну ситуацију, чије се лоше последице не могу проценити. То је трагична позиција где су деца експериментални заморчићи и сва истраживања показују да су резултати тог експеримента веома лоши. Питер ЛаБарбара је спровео нека од истраживања, она нису испоштовала комплетну научну методологију јер ју је и немогуће применити у једној таквој ситуацији, али као и таква, некомплетна, показала су, да уколико дете ставите у позицију да живи у средини у којој се мењају улоге партнера, тамо где је чест случај да неко од партнера умре од СИДЕ, дете је изложено трауматичним стањима и искуствима. И управо то, не искључује велику могућност да буде сексуално злостављано, због чега се, по мом мишљењу, убрзано и радило на томе да се деци омогући „право на секс“. Родитељи, деде и бабе, тетке и свако коме је стало до права детета на правилан развој, требало би да схвати да се налазимо усред страшног рата, чија ће жртва, уколико се нешто радикално не промени, бити управо деца.

Кингси, кога је холивудска продукција у тумачењу Лајама Нисена, приказала као новог Дарвина, генија који је људску сексуалност отргао из канџи мрачног пуританизма, и сам је био опсесивни педофил и са својим сарадницима у такозваној „соби 34“ сексуално је злоупотребио 317 деце у форми научно-протоколарног истраживања. Сарадници су штоперицом мерили време за које су деца, под дејством стимуланса, добијених од „научника“, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам.

*************

Пандора нема алетрнативу !!!


Аутор: Др Сања Тадић
Написано датума: Среда, новембар 10, 2010 у 2:38 пре подне

За неколико минута почеће 10. Новембар, значајан само онима који тај дан славе из неког личног разлога (рођендан, годишњица неког важног догађаја у породици или лично).

Београд га слави као МЕСЕЧНИЦУ од дана када је, по речима једног од организатора чувене Параде поноса наш прелепи град – цитирам „ИЗГУБИО НЕВИНОСТ ! “ Рече то та “ госпон’ – дама“ и остави нас у недоумици да ли је неко од тих „шупак-мераклија“ и „дама-камионџија“ који су ђускали машући својим кишобранима обојеним свим бојама дуге, а заштићени кордоном од 6000 полицајаца… дакле да ли је неко од њих приметио масу од око 6000 незадовољних младих људи који су тог дана изашли на улицу да бране оно мало части која нам је остала после постпетооктобарске проституције естаблишмента? Да ли су осетили оправдани гнев тих људи, њих око 6000 плус пута хиљаду нас који смо остали код куће са гађењем посматрајући у шта нам се земља претвара, подржавајући младост која је једина имала храбрости тог дана да каже шта већина људи у овој земљи мисли о парадирању ЛГБТ -а кроз, некада, чист и поносит град.

Да ли су се бар мало уплашили (надам се да јесу). Да ли су видели тучу, крв, разбијене главе или су мислили да је то, обзиром да се ради о „губљењу невиности“, уобичајена појава која прати сваку дефлорацију, нарочито насилну и нарочито ону са погрешне стране.

Када се већ поносе оним због чега би се други стидели или од чега би се други лечили, да ли им је бар мало било непријатно када су се кући са „прелепе журке на којој су се опуштено дружили“ враћали МАРИЦАМА (обезбедио им ИВИЦА)?

Специјални дописник нашег часописа „ПУ-ПУ -ДАЛЕКО БИЛО ! „, новинарка у успону Вила Роспија послала нам је реакцију „оне треће“ Србије која све до сада није ни споменута . Заиста-како смо могли ЊИХ да заборавимо ?! У наше име извиниће им се Председник Тадић чим му се ослободи први термин за извињавање. Чланак под називом „А МИ?“ објављујемо у скраћеној верзији из техничких разлога.

ЧАСОПИС “ ПУ – ПУ – ДАЛЕКО БИЛО ! “ број 1
Тема броја : неафирмисане, дискриминисане групације у Србији
чланак “ А МИ ? „
Аутор дипломирана трачерка Вила Роспија

СРБИЈО-СТИДИ СЕ !

Таман смо се обрадовали светковини истополне љубави, разумевању које је сваки цивилизовани човек спреман да покаже према разноликостима, ако не рачунамо срамотне хомофобичне испаде шачице од неколико пута по неколико стотина хулигана-хомофоба..свештеника хомофоба… хомофобичних мајки и очева који не дозвољавају својој маленој дечици да се упуте ка Европи онако како је то у цивилизованом друштву замишљено-страга и са обавезном кутијом вазелина. Опет вам кажем – таман смо се обрадовали и понадали да је Србија направила тај чудесни корак ка цивилизованом друштву… КАД СЕ ОПСЕТИСМО… Па има их још !!! Дискриминисаних… несхваћених… неправедно запостављених…
Када ће они поносно парадирати овом земљом?

Јавили су нам се из удружења која се сматрају неправедно запостављеним.Траже свој ДАН ПОНОСА, СВОЈУ шетњу…СВОЈИХ пет минута (или колико им већ треба за то што их испуњава радошћу).

Реферишем вам без цензуре, по оном реду по ком су се јављали у редакцију. Моје је да вас известим и апелујем на разумевање.
Очекујем реакције.
1)

Удрузење „УДРИ ЈАЧЕ МАНИЈАЧЕ “ апелује на свест људи у Србији да разуме њихову потребу и да прихвате њихову разноликост… Параду поноса би започели у једном од познатијих sex.shop-ova у граду где би се снабдели опремом (пожељно је свако од куће да донесе бар један део опреме) прошетали би градом, задржали се мало у истражној јединици СУП-а у 29.Новембра где би се лако загрејали, да би се шетња наставила по забаченим деловима града, где би залутале пролазнике у касним ноћним сатима покушали да придобију за своју племениту идеју. Родитељи, слободно пустите децу напоље, не може им се десити ништа што већ нису видела.
2.

Удружење “ И КАДА НАС СМРТ РАСТАВИ “ има сличне захтеве, Параду поноса планирају да започну у центру града и заврше на једном од градских гробаља очекујући да сви покажу разумевање за њихове ситне хирове… Забога, само тог дана ће прошетати, после ће то радити у „своја 4 зида“, а то не би требало никога да дотиче ( њихова циљна група је прилично неосетљива из оправданих разлога)
3)

Удружење „САМИ СУ ТО ТРАЖИЛИ “ огласило се кратким саопштењем да је неопходно да се што пре легализују (позивајући се на цивилизовану Холандију где је педофилија потпуно легализована и нема тако ружан призвук као када се овде изговори ),а док се та неправда не исправи да им се омогући да у оквиру своје Параде поноса која би требало да се одржи на Дан детета оду у организовани обилазак једног од београдских вртића.

4)

Удружење „И ЖИВОТИЊЕ СУ ЉУДИ “ има врло кратак коментар: “ Љубав према животињама је пожељна, на тај начин се доказује да је неко добар човек, степен блискости је индивидуалан“.Ово удрузжење тражи да се њихова Парад поноса одржи у ЗОО врту (пожељно би било да тада не буде других посетилаца да би се могли својски посветити драгим бићима). Чули су да у Јагодини постоји такође леп ЗОО врт, али је домаћин пун неразумевања, тако да ће се задовољити обиласком ВРТА ДОБРЕ НАДЕ у престоници.
Испод свих ових предлога и дописа стоје НВО: ЖУЦ, МУЦ, КУЦ… ШТУЦ и БЉУЦ и наравно опозициони и позициони лидери свих оних странака чије је основно партијско начело „ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ“. Са индигнацијом се одбацују тврдње примитиваца који мисле да је Парада Поноса отворила Пандорину кутију из које ће изаћи сва зла овог света. Такав степен затуцаности, тврде актуелни политичари претеран је чак и за земљу као што је Србија.
Толико од мене за ово јављање. Увек само ваша

ВИЛА РОСПИЈА

*****

НИКО од политичара (рачунам и позицију и опозицију ) осим Д.М. Палме и В.Илића није рекао ни реч против Параде поноса, а најјачи аргумент им је био „Треба их игнорисати. Нека прошетају. Шта нас се тиче шта ће после да раде иза затворених врата у своја четири зида“. Веома ми је било тешко док сам писала овај текст, на моменте сам осећала неподношљиву мучнину, желела сам да одустанем, али сам га напросто морала написати да бих вам рекла- НЕЋЕ СЕ ТО ДЕШАВАТИ ИЗМЕђУ ЧЕТИРИ ЗИДА… Слика коју сам приказала је брутална, али много ближа истини него умивена разгледница Београда од 10.10. са раширеним кишобранима боје дуге и распеваним педерима и лезбејкама.
Није ми манир да будем проста и морбидна, стога се извињавам свима који ово читају, али нисам могла другачије да прикажем какав страх осећам… шта све може да се деси ако их поново пустимо да прошетају макар и 100 метара. Овог пута не смемо пустити само омладину-МОРАМО СВИ ИЗАЋИ !!

Хвала још једном младим момцима и девојкама који су у своје и наше име храбро изашли и показали шта већи део грађана Србије мисли о овоме. Нека нам опросте што смо их овог пута пустили сами да се боре.

ЕУ ИМА АЛТЕРНАТИВУ – ПАНДОРА ЈЕ НЕМА !

САЊА (извињавам се на презимену ) ТАДИЋ

Борис Тадић: Деца ће имати проблема у развоју ако их усвајају хомосексуалци, а шта кажу остали психолози, лекари, стручњаци?


После геј параде 2010. све маске  Тадићевог мрачног режима су пале, баш је језив, што се и показало на самој паради. Била је то парада тираније и менталног насиља према већини грађана који нису подржавали параду. Иза свега овога стао је Борис Тадић лично. Погледајмо једну другу страну Бориса Тадића, психолога, који је 2007-ме године у интервјуу хрватској телевизији говорио о истополним браковима. У овом доњем инсерту извучени су најбитније детаљи:

Борис Тадић: Деца ће имати проблема у развоју ако их усвајају хомосексуалци

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/ Видео прилог скините путем овог упутства.

Дијалог је текао овако…
Тадић:

„Мислим да у овоме тренутку на простору Балкана, у Србији или Хрватској, идеја легализације хомосексуалних бракова није реална…“

водитељ:

„Што ви мислите?“

Тадић:

„Исто то“.

водитељ:

„Да то није реално, или да то није добро да се легализира?“

Тадић:

„Значи, ево… опет, не активирате само мој политички, већ и стручни капацитет.“

водитељ:

„Покушавам добит конкретан одговор. Јел ти више да сам га нашо у једном вашем интервјуу, гдје кажете да то није добро, ја вас могу и цитирати, кажете овако:’Не верујем да су такви бракови породични амбијент који за децу могу бити поспешујући‘…“

Тадић:

„Па, говорим као психолог. Дакле говорим као психолог“

Тадић:

Што се тиче деце у хомосексуалним браковима, постоји један огроман психолошки проблем. Свако људско биће има потребу и за мушким и за женским идентитетом, и тако се изграђује. Уколико имате једнополни идентитет, увек имамо, или скоро увек по правилу имамо проблем…

Овде видимо да Тадић као психолог добро говори у корист заштите права детета, јер ако их усвоје хомосексуалци деца неће у свом одрастању имати природне узоре мушког и женског полног идентитета. Погледаjмо сад шта говори Марко Караџић, донедавно државни секретар за људска и мањинска права, када је реч о усвајању деце од стране хомосексуалаца:

Марко Караџић се залаже да хомосексуалци могу усвајати децу, што је кршење права детета!

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Погледајмо сада како се изјашњава по питању усвајања деце од стране хомосексуалаца др Душица Марковић Жигић, психијатар и сексолог, један од више гостију емисије „Седмица“ првог програма радио Београда, која се емитовала баш на дан геј параде 10.10.2010-те од 10 до 12 часова. Емисију можете скинути са сајта радио Београда, а овде вам је линк (52 мб.) за директно скидање, тако да можете послушати целу емисију пажљиво.

Др Душица Марковић Жигић, психијатар и сексолог, каже (68мин. 10сец.):

„А што се тиче одрастања детета у истополној породици, ја сам, раније сам можда другачије размишљала, раније сам била мало критичкији настројена према томе, а сада кад човек размишља о томе дал дете да расте у дому, јел? Да ли да расте потпуно без љубави или да расте у љубави, па са истополним родитељима, мислим да је то боља варијанта. Али с друге стране зависи у којој средини. Код нас? Ми нисмо још за то зрели..“

Почећу од Караџића а завршићу са Тадићем…

Овде видимо да се он ватрено залаже у корист хомосексуалаца и то потпуно свесно, по цени основних права детета. Он каже да чини све да би заштитио права детета, а у ствари баш га брига за дечицу, јер од таквих немилосрдних геј лобиста деца ће, ако се и овде не дај боже хомосексуалцима да право да усвајају децу, имати највише штете! А уз то и лаже да не постоје истраживања која показују да ће деци бити лоше ако одрастају  у истоплоним браквима, јер му главом и брадом истраживања психолога Тадића говоре супротно. С обзиром на то, Караџић се може слободно оптужити за злоупотребу положаја (Марко Караџић државни секретар за људска и мањинска права у време ове изјаве) и да у корист геј лобирања крши основна права детета загарантована Уставом и законима Србије! То је у ствари урођено право детета, да у свом одрастању има узоре мушког и женског пола, нико му га не даје нити поклања, већ се само пренесои у законе. Свако дете је есенца било ког друштва, његовог опстанка и будућности. Оно је човек, људско биће дужно највећег поштовања и бриге. Дечица не могу да одлучују о себи самима већ одрасли, и зато је на њима велика одговорност, а поготову на људима попут Караџића који су задужени да у државном апарату штите сва људска права, па и људска права детета… беба, дете, дечко, човек, људско биће.

Кад слушате Караџића како са ерупцијом емосија заговара идеју да истополни родитељи могу да усвајају децу, просто се осећа са колико гнева и мржње тај човек уствари говори против хетеросексуалне већине, која као да децу баца по канализацијама и ђубриштру, а педери и лезбејке су по њему прави анђелчићи послати са неба да одгајају децу у наводно „загарантованој“ љубави. Живот је дуг, ко уопште може гарантовати да ће неко дете живети у љубави, а већ сада живимо у паклу којег су створили монструми људске цивилизације. Он тако потпуно и свесно пребацује терен на другу страну, на лошу социјалну слику, на разбијену породицу, хаос и беду коју ствара управо Тадићев режим у којем и он вегитира на средствима грађана. Уместо да се заиста фокусира на право детета, на његово природно предодређено право да у свом одрастању има узор мушко-женско у разнополним родитељима, Марко бескрупулозно лобира за гејеве! Осим тога, ако му је до усвајања деце, Марку су испред очију само око 5% популације педера, а да би се обезбедила пуна права детета може наћи колико хоће хетеросексуалних брачних парова где би се детету обезбедила основна права.

Обрадимо случај напуштених беба и дечице од 3 до 6 година…

Обавеза и одговорност друштва је да им се обезбеде разноплони узори мушког и женског у родитељима. Дечица своју сексуалност препознају тек касније, у пубертету, у раном младалаштву, до тада је по питању сексуалности неутрално, и то тако треба да буде, то је примарни закон природе и људске расе. Међутим, ако усвојено дете одгајају истополни родитељи, дете ће се тако до препознавања свог сексуалног идентитета одгајати у хомосексуалном духу, са свим могућим ризицима по његово ментално здравље, а ми не знамо када ће се ти ментални поремећаји зачети и развити, за 5,6,10,15 година, и какве ће психичке последице имати то дете.

Шта ће се десити у главама деце ако више пута присуствују сценама ватреног љубљења и грљења својих истополних родитеља?
Шта ће се десити у главама деце кад схвате да децу могу рађати само хетеросексуални парови, а не њихови истоплни?

Стога је од суштинског значаја да се усвојеном детету обезбеде његова законом заштићена природна права на разнополне родитеље, па ако у 15-16 година „препозна своју хомосексуалност“ нека га, ако одлучи да буде педер или лезбејка, ок… његов живот је његов живот. Колико знам, сви садашњи педери и лезбејке произашли су из хетеросексуалних односа, у родитељима су имали узоре мушко-женско, касније су се „препознали“… и у чему је проблем да и остала деца имају разнополне родитеље?

Жалосно и срамно је да доктори и психијатри попут др Душице Марковић Жигић својим залагањем да истополни родитељи могу усвајати децу, крше основна права детета за разнополним родитељима, а као стреучњаци треба да их штите! У мору хетеросексуалних парова, и она попут Марка види само потоке љубави у истополним паровима, хетеросексуални као да су истребљени, па је свет спао на хомосексуалце. Она свесно пребацује тежиште на потпуно другу страну, не на есенцијална и примарна права детета као јединке, већ на став социјалне срдине која усвојену децу неће прихватити:

„Али с друге стране зависи у којој средини. Код нас? Ми нисмо још за то зрели..“

А деца доктори и психолози, пита ли њих неко нешто?
Ко треба да штити њихова права на здраво одрастање ако не могу она?

Питам ја Марка „стручњака“ за људска права, др Душицу и све психијатре који се залажу да истополни родитељи могу да усвајају децу, да ли би могли да се суоче са погледом и питањима 25-огодишњака, са хаосом створеним у његовој глави услед одгајања од истополних родитеља:

Где сте били када сте требали да штитите моја права кад сам био беба, кад сам био мали!“

Зашто ми нисте обезбедили, као и код све деце, да растем уз разнополне родитеље, да имам природан узор мушког и женског у родитељима, па после да се сам препознам где сам и шта сам, да ли сам хомосексуалац или хетеросексуалац!“

Ко је крив за мој уништен живот!

Сви доктори, психијтри, социолози који отворено заговарају усвајање деце од стране хомосексуалаца, биће најодговорнији за лудило и хаос болесног друштва којег тако стварају, већ га начињу. Права је срамота, уместо да у име детета штите његово право на здраво-психофизичко одрастање, они га свесно крше, јер као компетентна лица врло добро знају о чему се ту ради, о прљавој игри политичара и геј лобиста.

Што се тиче Тадића, он као психолог врло добро говори у корист заштите дечјих права, али будући да је то било 2007-ме, морао је мислити на предстојеће изборе 2008-ме, на већину која се слаже са овим што је изреко, јер да је тада подржавао гејеве, да је причао другачије, да се залагао да гејеви могу усвајати децу, довео би у питање будуће председничке изборе и изборе странака за Парламент. Већина грађана се није слагала са том геј парадом, али Тадић сад ту већину третира као необразовану гомилу, крдо, као неваспитану стоку.

Такође, Тадић врло добро зна да је геј парада само први корак ка легализацији хомосексуалних бракова у Србији и права на усвајање деце од истих. Тадић стално говори о „европским вредностима„, то је мера свих мера, међутим он их сам несвесно разбија у парампарчад и указује да је то само пропагандни мит иза чијег паравана се крију разне болесне ствари, попут легализације права хомосексуалца за усвајање деце. Европом и Европском Унијом одавно не управљају европљани, већ сатанисти иза сцене и њихови продани и корумпирани политичари.

Зар по цену „европских вредности“ треба да кршимо права детета, да уништимо њихове живите и будућност, будућност наше нације и друштва? Тадић са својим режимом и камарилом само је егзекутор који ради за страни фактор у циљу уништавања Србије на свим нивоима. Кад се једном отвори пандорина кутија, тешко ју је после затворити, није само у питању болесна идеологија хомосексуализма која се јавно путем геј парада шири и прети да зарази младе људе, посебно децу.

Не знам да ли сте знали, али по кривичном закону Србије из 2005-те добровољни секс између пунолетних крвних сродника није више кажњиво дело?!

Закон дозвољава секс међу рођацима:

„Док предлог Хрватске да се у тој земљи легализује инцест потреса регион, Срби без страха од кривичног гоњења слободно могу да ступају у сексуалне односе са сестром, мајком, стрицем?! Наиме, Кривични законик из 2005. године добровољни секс између пунолетних крвних сродника не препознаје као кажњиво дело, а једина законска санкција за овакве парове је немогућност да стану пред олтар…“

Било је тога и раније, али овим законом „дизне“ ће се још више отворити, и не могу ни да замислим какве ће поремећаје из таквих веза имати деца, инцестна деца прерано умиру.

Шта је следеће што закони из Тадићевог режима неће препознати као кажњиво дело?
Педофилија…?

…………….

Десиће се, ако…

„Мама, тата… како сам ја дошао на овај свет, јел је и мене рода донела као и вас“?

„Родитељи“ одговарају…

„Не сине, не. Тебе је донела геј парада, чика Тадић је то подржао, а било је и пуно пуно полицајаца да те заштити од евентуалних порођајних компликација…“

Геј парада 2010. – Режим „позвао“ хулигане, а дошла је омладина!


Почевши од 7-ог октобра увече, па све до средине 13 октобра био сам болестан и нисам могао да излазим на интернет. Сада ми је мало боље, још сам ровит, али некако ми се уобличавају утисци око ове режимске геј параде. На улицама је више било полицајаца и малобројних гејева него посматрача параде.

Њега нема… али режим је још гори, медијски мрак још већи…!

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Сваки репресивни и диктаторски државни режим попут овог у Србији, у којој се влада мафијашким капитализмом путем страначких кланова по принципу „поделе плена“, где се пљачка и уништава пољопривреда, привреда и индустрија, где се иништавају сваке моралне и универзалне етичке вредности, има „потребу“ за хулиганима, да би скренуо незадовољство грађана са свог пљачкашког система на сасвим другу страну, на хулигане, као да су они узрок узрока свих проблема и зла. Али нико се није родио као хулиган, хулигани су последица тог мафијашког система који непрекидно генерише све већу беду, незапосленост, сиромаштво, неправду и социјалне немире. У овој држави „правило“ опстанка на власти је мито, корупција, отми, узми, укради, повезаност са криминалом, тако да се младим људима даје „узор и модел“ успеха, како бити „успешан бизнисмен“, а ако сте још моћнији онда сте сива еминенција мега-успеха, величанствени тајкун. Тада, ви као тајкун финансирате све страначке кланове. Циљ „опозиције“ у Србији је да напада позицију да би дошла на власт не да исправи неправде, већ да ради исто што и претходна која после прелази у „опозицију“, и тако држе грађане у шаци, у лавиринту без излаза, јер за било коју партију да гласају мафијашки систем се не мења, само се мало изврши „прерасподела плена“ међу страначким клановима.

Дакле, петооктобарци кажу, петог октобра десио се народ, мада су у првим редовима били ти исти хулигани и навијачи које је Б92 наградио! И сада када се десила храбра и одлучна омладина, сада су сви хулигани!

То је монструозна тврдња! Прави насилници седе у власти, они су политички хулигани, њима ће доћи крај, то је сигурно, немамо више шта изгубити!

Режиму су потребни креирани инциденти где ће се обавезно појавити хулигани, да би се обрачунали са српском супстанцом и групацијама које су им на путу спречавања територијалног распрачавања Србије и уништавања српског националног идентитета. Медијска сатанизације Срба у домаћим медијима је перманентна и константна. Ова власт нас намерно и тенденциозно приказују као дивљаке, злочинце, кољаче, геноцидне. Придружују се у филмаџије. Али ми то нисмо! Зато режим „позове“ хулигане попут садашње геј параде, и пре него се сви изгредници похапсе, антисрпски медији попут ТВ Б92 одмах открију „ко је организатор“ хулиганских група. Још сви нису били похапшени 10.10.2010, а ТВ Б92 је у вечерњем теремину одмах после 20 часова почела да емитује прилоге са јасним алузијама да иза свега стоје групације:“Образ“, „Наши“. „1389“ итд…

Б92 увек све прва сазна и да вам „тачну“ информацију, пре обавештајаца, пре хапшења и откривања организатора, пре владе, пре криминалних инспектора, пре судства и тужилаштва Србије. После гледања Б92 више намате потребе да даље пратите ситуацију, јер они имају „поуздане изворе“ информисања, шаптаче испод бине, све ја као у позоришту, као на филму.

Шта петооктобарски режим нуди омладини?

Ова храбра омладина је одрасла у петооктобраском режиму свих ових година. У средњој и основној школи их уче да је хомосексуалност болест:

Хомосексуалност је болест, што се и учи у основној и средњој школи

Линк к видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Једно им причају у медијима, а у школи их уче другачије, и после се чуде зашто омладина протествује против геј параде. Наравно, није ово био протест само због гејева, ова режимска-геј парада била је само „фитиљ“ који је отпустио сва суштинска незадовољства младих људи овом влашћу у којој седе прави хулигани. Та власт из дана у дан ствара све већу егзистенцијалну и духовну безнадежност, све веће мртвило у Србији. Кроз те бунтовне младе људе, артикулисао се слободарски дух српски, коначно је изашао из боце.

Многи педери и лезбејке нису били за геј параду, то управо тврде млади који имају познанике међу гејевима:

Нису сви хомосексуалци били за одржавање геј параде 2010

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Геј лидери, овај режим и разни геј „синдикалци“ врло добро знају да ће хомосексуалцима после ове геј параде бити још горе, сада ће се поједини насилници још више иживљавати над њима, и искаљивати свој бес. Наравно, нико нормалан то не одобрава, то је за сваку осуду, али за све то ће бити крива ова Тадићева власт и геј лидери, јер то је напросто психологија насилника. То психолог Борис Тадић врло добро зна. Али, то режим и жели, да би опет и опет причао о педерима, да људима скрене пажњу са себе и њиховог немилосрдног пустошења Србије, привреде, распродаје државног суверенитрта. Истог дана, када се одржавала геј парада, полиција у београду је забранила литургију православних верника у Вазнесењској цркви!

То је дискриминација!

Нека „језиви“ Хомен и Дачић објасне народу шта то мирна и молитвена литургија унутар цркве угрожава, па су је забранили? Овом забраном режим крши закон и устав слободног исповедања вере, сваки верник има права на то!

Забранили су и скуп Србима у Новом Пазару, мада је најављено да скуп неће бити политичког карактера!

Грађана и верници српске националности су већина у својој домовини, али већина нема права на протест у Борисовом режиму! Да ли то значи да већински Срби у својој државио треба да постану мањина, то је порука?

Овај режим је уништио привреду, индустријску производњу, имамо милион незапослених, родитељи наше омладине су изгубили посао, понижени су и осрамоћени, породице се распадају, људи су ушли у депресију, а омладини и народу нуди се да ће им бити боље када уђемо у европску унију. Колико ће незапослених омладинци да имају година кад уђемо у Европску Унију да би почели да раде… 50?

Ако и те године уопше и доживе у овом хаосу којег генереше петооктобарсаки систем владавине. Уместо запослења после завршених школа, омладина се препушта улици. Многи чекају на посао већ 10 „украдених година“, а многима биће украдени читави животи, јер и властодршци знају да никада нећемо ући у ЕУ, док привреду и економију непрекидно уништавају!

Млади нису глупи, виде све…!

Петооктобарци који воде економију државе нису у животу ни трафику водили, како ће онда да воде државну економију!?
Онда није ни чуда да продају фирме које доносе држави ПРИХОДЕ У БУЏЕТУ, попут некадашњег Мобтела. Кажу… држава је гломазна, незграпна, треба све приватизовати, приватник зна, а Мобтел је преузела норвешка државна компанија Теленор!? Како то да у Норвешкој државне фирме знају да раде а у Србији не? Зато што су на челу Србије дошли паразитски мамути, који само троше од распродаје предузећа, да би одржали своји пљачкашку машинерију…!

Ево сада су одлучили да продају и Телеком, који држави доноси годишњи приход од млијарду евра! Кажу, од тих пара правиће путеве, за инфраструктурне радове уложиће 900 милиона евра.

То је прворазредна глупст, а и лажу! Направиће путеве које ће сваке године крпити, а остале паре иду тајкунима и одржавању бирократије која је државу довела пред банкрот. Направиће путеве, а приходи телекома ће сваке наредне године отићи у приватне џепове, а не у буџет Србије! Шта ће бити следеће на продају да би паразити трошили паре?

Ђилас прича да ће штета коју су начинили хулигани платити београђани, милион евра каже. Кој цинизам, брига њега за џеп београђана и грађана Србије. Од почетног дуга 2000-те који је био 10,8 милијарди $ петокотобарци су грађанима србије до новембра 2009-те напаковали дуг од 32,2 милијарди $. Ставили су нас у окове дужничког ропства, нас и нашу оладину која оправдано протествује, а причају о милион евра!

А добро је и смишљен и одабран провокативан назив:“Парада поноса“ тачно да погоди где треба, у ставове и емоције грађана који хетеросексуалност сматрају болешћу. Геј активисти, лидери, разни геј „синдикалци“ психијатри, филозофи убише се да преко медија нама „затуцаној“ већини објасне да је геј парада протест против дискриминације хомосексуалне мањине, а не промоција хетеросексуалне идеологије, јер хомићи су заправо „пооооносни што су издржали, истрајала…“. Да је то стварно био скуп о дискриминацији хомосексуалаца, свој скуп су иницијално могли да назову:“Протест против дискриминације хомосексуалаца“, а не „парада поноса“. Парадирањем се увек слави нешто. Све је врло једноставно када би све било нормално у овој обесправљеној Србији у којој савака мањина има своја права, једино „затуцана“ већин нема никаква, можеш да је вређаш, понижаваш, да јој отказујеш протесте.

Више ништа неће бити исто после геј параде. Отворен је процес пропасти ове пљачкашке и квислиншке власти…

%d bloggers like this: