У веома тешкој сам ситуацији! Потребна ми је хитна донација…!!!

Овим апелом за помоћ, за донацију, обраћам се људима који су свих ових година пратили мој сајт, и који цене оно што сам писао на њему, јер:

Потребна ми је хитна донација од 300€, или убрзо егзистенцијално пропадам, тонем…!!!

Првих 50€ потребно је најкасније до 15-ог августа да ми стигне, да бих уплатио кртични износ за станарину (У Београду се то назива „Инфо стан“), у противном… шчепаће ме за врат ови извршитељи (лешинари)!!
Касније ћу то подробније објаснити…

Наравно, може и противвредност у динарима, од више донатора, ко колико може.
Уплате се могу вршити преко мог доњег текућег рачуна у Интеса банци…

………….

Банка Интеса

Уплатиоци уплатницу попуњавају овако:

уплатилац:………. име донатора…
сврха уплате:…. на текући рачун
прималац:……….. банка Интеса
износ: ……………..

Број мог текућег рачуна је:
160-5400100450913-16
………….

Напомена: Овај основни текући рачун у Интеса банци користићу до 12 септембра. 2017., јер од 15.09.2017. ступа нова тарифа на месечном нивоу за одржавање текућег рачуна, досада се у Интеси на месечном нивоу плаћало по 125 динара за одржавање основног текућег рачуна, а од 15-ог септембра износ ће бити 195 динара. Међутим, поента је у томе што у овом старом начину одржавања текућег рачуна, 125 динара су ми наплаћивали само у оном месецу у којем имам неку уплату, не и у месецу кад је нема, али када на сцени ступе нова правила, 195 динара ће ми одбијати сваког месеца, и кад имам неку уплату, и када је нема, тако да ћу 13-ог септембра укинути текући рачун у Интеси.
С тога бих замолио неког да ми на овај мој мејл: orgonster@gmail.com јави да ли постоји нека банка која и са тим новим тарифним сумама (и правилима) за одржавање текућих рачуна који су ступили на сцену, одбија одређену суму за месечно одржавање рачуна само кад има уплате, не и када је нема?

******************************
Важно!

Данас 11. септембра 2017. убацујем овај додатак, јер имао сам погрешне информације око Интеса банке и месечног одржавања рачуна код њих. Интеса је задржала стари начин месечног одржавања рачуна који ми је одговарао, тако да сам задржао текући рачун код њих, нећу га укинути као што сам најавио, што значи да се донације и даље могу уплаћивати на мој рачун код Интесе.

Такође сам отворио и нов текући рачун код mts» банке, а број мог текућег рачуна код mts банке, и остале релевантне податке, можете прочитати у мом доњем најновијем тексту:

Донације – Текући рачун
https://dzonson.wordpress.com/2017/09/11/donacije-tekuci-racun/

******************************

Други вид уплате је у поштама путем ПостНета, односно путем броја мобилног телефона онога коме се уплаћује новац и његовог имена, а подаци за мене су следећи:

Име: Јовановић Небојша
Моб. 062/354 943

Ево како изгледа тај вид уплате…

Уплана путем ПостНета

Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

Сва објашњења можете наћи ма доњим линковима…

Трансфер новца – Србија
http://bit.ly/iHlVgJ

Друго… интернет ћу имати само до 10.08.2017., јер ми је до сада интернет, у задњих око годину ипо дана, уплаћивао један од донатора са доњег списка, заправо до јуна, а ја сам од позајмљених пара уплатио интернет за јул, јер сам предосећао да ће доћи до ове ситуације, мада сам гајио доста наде да ћу успети да зарадим неки динар, да не дођем у ситуацији да морам да тражим донације, јер сам се у јуну месецу јавио на 3 огласа око брања малина за почетак јула на подручју око Ивањице, где би дневница била 2000 динара. Међутим, на сва 3 места сам извисио, биле су то разне манипулације и преваре и све је пропало, мада сам мислио да ако се пријавим на 3 огласа, барем ће на једном месту „да упали“ и да ме позову, али цврц… све су биле преваре….!

Тако да ако би ми неко уплатио интернет за август месец, био бих му захвалан, јер мени интернет значи „као да имам хлеба“, због комуникације са људима који би желели да ми помогну. Онај ко хоће и може да ми уплати интернет за август, треба то најкасније да уради до 9-ог августа, јер ако се до тада не уплати интернет, мој провајдер ће ме 10-ог августа искључити са интернета.

Мој провајдер је БеотелНет, и ево како треба попунити уплатницу да би ми се уплатио интернет, а износ је 1352 динара:

Кликни на слику да је видиш увеличано

Напомена: Ако постоји неко ко жели да ми уплати интернет за август, нека ме обавезно назове на мој мобилни, да се не би дуплирале или триплирале уплате, па бих ја онда јавио да ли ми је неко већ уплатио или није.

Објашњење моје ситуације…

Већ око 4 година сам на социјалној помоћи и народној кухињи и дошао сам у веома тешкој егзистенцијалној ситуацији, пошто ћу цео август, септембар, октобар и пола новембра бити без социјалне новчане помоћи која се на годишњем нивоу исплаћује 9 месеци, па онда следе 3 месеца паузе без икакве помоћи, и за та 3 месеца ми социјалци треба да обновимо документацију да би нам се издало ново решење о новој 9-омесечној транши помоћи (ако ти поново издају решење), и све тако у круг. Износ моје претходне месечне транше новчане помоћи био је 4.940,00 динара. Једину бенефицију коју ми социјалци имамо за време трајања исплаћивања новчане помоћи, је бенефиција на плаћање струје. Међутим, у тој паузи када не примамо ни динар, плаћа се пуна цена струје, а ту, поред станарине, долазе још и трошкови за фиксни телефон.

Сваког месеца уназад неких годину ипо дана, ја увек упадам у критични 7-ми месец дуговања за станарину, када ми прети да ми стамбено предузеће које врши наплату станарина прилепи тужбу за дуговања, али сам се до сада увек некако извлачио и у критичном тренутку уплатио критичну суму, да би стално одржавао дозвољени ниво кашњења око уплате станарина, а то је 6 месечних рата. Нешто је колко-толко пристизало пара од донација, а нешто сам зарађивао радећи код комшија на плац, кад ме позову, не сваки дан.

Међутим, овога пута, на „ивици провалије“ сам, сиромаштво ме све више нагризе…

Због свега тога ми је потребна донација од 300€, јер та сума је минимум минимума да егзистенцијално опстанем у августу, септембру, октобру и пола новембра када ћу (отпртилике 20.11.2017.) примити прву траншу социјалне помоћи на основу најновијег решења кад га будем добио у октобру, и највероватније ће месечна сума бити ту негде око 5000 динара, можда и више.

Дакле, у случају да ми неким потребним темпом стигне та потребна донација, тада бих за сваки месец када не примам помоћ имао по 100€ да плаћам дажбине и за најнеопходније потрепшине (сапун, шампон, тоалет папир, шећер, кафа, евентуално неко воће, лука и сл.), а касније кад будем почео да примам нову 9-омесечну траншу биће мало лакше, јер ћу имати бенефицију на плаћање струје, па ту дође још нека мала зарадица кад будем радио код комшија на плац, тако да ми суштински ова донација од 300€ попуњава троипомесечну празнину када не примам новчану помоћ, и када се све ово узиме у убзир, и ако буде среће, та донација ми продужав „рок трајања“ на још годину дана, до јула месеца наредне године, до када морам, како год знао и умео, да нађем неко егзистенцијално решење, иначе овде у граду пропадам, јер живот ће свима нама тзв. „слободним грађанима“, постајате све тежи и тежи и неиздржљивији. Жеља ми је да пређем да живим негде на селу, или у оквиру неке еко-заједнице, јер живот у граду ће бити све тежи и тежи, неподношљивији, то је оно што нам сигурно долази са овом пљачкашком и издајничком влашћу…!

Наравно, овај мој апел за донацијом од 300€ онима који су пратили до сада мој блог, није никакво морање или обавеза, већ на добровољној бази, и ко може да уплатити неку суму.

Не знам шта више да кажем… врло је могуће да ће ово бити мој последњи текст који ћу икада у животу да напишем на свом блогу (дај Боже да не буде тако), јер долазе претешка луда времена за голи опстанак, то нам свима виси у ваздуху, зато овом приликом желим да се захвалим свим досадашњим донаторима са доњег списка, да им пожелим добро здравље, њима и њиховим породицама, као и све најлепше у животу…!!!

Поздрав свима…!

Моји донатори од јула 2013. године па до краја јуна 2017.

1. Војинка Мијатовић»
2. Игор Барјактаревић»
3. Сања Марић
4. Др Слађана Велков»
5. Дипл. инж. Светислав Велков
6. Драган Радовић»
7. Здравко Глигић»
8. Гато Матка»
9. Вања Закањи»
10. Милан Зарић»
11. Срђан Трајковић»
12. Љубодраг Симоновић Дуци» (до пре разлаза 22.11.2015.)
13. Весна Медин
14. Др Садуша Реџић»
15. Ристић Гордана
16. Никола Лончар»
17. Предраг Плавшић
18. Сава» Росић»
19. Верица Докнић»
20. Владимир Николић
21. Владан Пантелић»
22. Иван» Старчевић»
23. Павличевић Саша
24. Вукица (моја кума)
25. Непознат донатор (уплата у улици Незнаног јунака у Београду)

Галија – Народе мој

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.

У овој емисији Драгана Радовића „Економија у пракси“ на радију „2М„, гост је био др Јово Дробњак, доктор економских наука и врло успешан привредник, што је и доказао као генерални директорд фирме коју је некада водио у Дубровнику, у бившој СФРЈ. Та фирма се звала н „ДТС Дубровник“ (Душан Тодоровић Систем) и у то време била је једна од највећих трговачких компанија која је на годишњем нивоу имала преко 5 милијарди $ промета, унутрашњег и спољњег извоза.

Др Јово Дробњак: „Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални… и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда… Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима.“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одговаравши на Драганово питање које је његово виђење изласка Србије из свеколике кризе, а пре свега из економске, др Дробњак је назначио да ми пре свега треба да знамо шта хоћемо, да дефинишемо своје стратешке економске циљеве, као и важне подциљеве. Основни циљ Србије, на коме почива било каква стратегија неке државе, је економско благостање сваког нашег грађанина, а да би се то постигло треба направити модел одрживог и континуираног економског развоја, с обзиром на потенцијале Србије и у ресорсима и у стручним кадраовима, и на њене могућности, а могућности Србије би биле велике ако би се привреда ове земље водила принципима меритократизација (знање, знање, и само знање…), што би у преводу значило, да на сваком месту и положају у привреди и друштву буду прави људи и стручњаци, који су се доказали у пракси и друштвеним делатностима, а не да нам привреду воде премијери који ништа у животу нису радили, који немају ни дан радног стажа, а самим тим ни резултате свога рада!

Да би се ови циљеви испунили, претходно треба створити неке неопходне предуслове, а један од њих је да се требамо одрећи директних страних инвестиција и да се развој наше привреде треба базирати на домаћим инвестицијама, а могућности за то и те како има, само треба спречити пљачку земљу под руководством домаће Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) и изношење новца у стране банке (прање новца) о чему Драган стално прича, и ето пара за домаћи инвестиције. Свако иоле паметан зна, да страни инвеститори не долазе овде да би развијали нашу привреду и повећавали стандард грађана Србије, како нас упорно убеђују петооктобарци и овај актуелни квислиншки режим, третирајући нас као дебиле, већ страни инвеститори долазре овде да би профитирали, да зараде велике паре за себе, за своје компаније, а не да би развијали привреду Србије, а у томе јој увелико помаже и наш државни апарат, субвенцијама, а као најекстремнији пример Драган наводи фирму „МЕИТА“ из Барича, која од наше државе добија за сваког радника субвенције у износу од 27000 €?!

Уместо да држава развојно субвенцонише своје фирме и стратешке гиганте, она их свесно и плански уништава, јер шта друго квислинзи и вазали раде, негое што послушно извршавају све задате задатке од страних налогодаваца, да би тако послове које су радили наше фирме, сада раде стране компаније.

Доктор Дробњак је говорио и о методи пљачке страних банака у Србији (90% код нас фигурирају стране банке), путем лажних губитака, где те стране банке пре годишњег завршног биланса свог пословања, сав новчани капитал исисају у банкама својих матичних земаља, а у Србији прикажу гибитак, тако да поред опљачканог новца, ти „губиташи“ избегавају у старту да плате порез на добит, а тако не плаћају ни порезе на дивиденду, јер сву добит изнесу из Србије.

То исто раде и неки наши „заштићени“ бизнисмени са својим фирмама, а иза свега стоји – ПБМ!

Како је све ово могуће?

Врло једноставно, све те стране банке и компаније, као и наше за то одабране од стране ПБМ-а, нико и не контролише, нема контроле финансија, пословања, нема контроле радне снаге, да ли су сви радници пријављени или не, напомиње др Дробњак. Он наглашава такође једну битну чињеницу и стратегију богатог запада, а то је да се велике и главне зараде моћних страних компанија остварују у другим мање развијеним земљама, у сиромашним земљама, у земљама трећег света (зато су и моћне те компаније), а не у својим земљама, јер у својим морају адекватно да плате своју радну снагу, док у банана земљама попут Србије и сличним, раднике за исти рад третирају као робове, и плаћају их далеко мање него раднике у својим земљама.

Ето, то је суштина неолиберализма!

Међутим, за све ово нису криви странци и неолиберализам, већ сви наши домаћи квислиншки властодршци, почевши од петооктобарских „промена“ па до данас, јер верно служе своје стране менторе, амбасадоре и налогодавце!!

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.

Јучерашња емисија економисте Драгана Радовића на Радију 2М „Економија у пракси“ била је веома занимљива. Емисиај је обрађивала више тема, а најударнији скорашњи догађаји које је Драган обрађивао, биле су две трибине. На првој» учесници су били др Слободан Комазец и сам Драган Радовић, а на другој»  др Драган Петровића и економиста и банкар, Бранко Драгаш. Обе трибине биле су у организацији Драгана Радовића.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би укратко сазнали садржај емисије, цитираћу самог Драгана речима изреченим на његовој фејсбук страници».

Драган Радовић:

„Послушајте емисију, сазнаћете: како преко Царине не можете пренети робу вредну 4 хиљаде динара, биће вам оцарињена и наплаћен ПДВ – зато шлепери са кинеском робом, кафом, цигаретама, робом широке потрошње ПРЕЛЕЋУ непримећени, НЕОЦАРИЊЕНИ!!!, Како и зашто плаћамо пљачкашки порез на имовину, ко су ЗЛИКОВЦИ креатори ове отимачине, уништитељи наших привредника и стандарда грађана, чућете ЕКОНОМСКИ програм којим се може спасити Србија од уништења, све о покретању РАДНЕ АКЦИЈЕ на Златибору, изградња Gold Gondole».

Говорио је Драган о разном безакоњу Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) која држећи све полуге власти, пљачка Србију! Једним делом емисије Драган је говорио неке битне, а многима непознате ствари о ратној одштети Немачке за II светски рат, Но, много детаљније о томе изречено је управо од Драгана Радовића у једној ранијој емисији такође на  радију 2М, што сам обрадио у свом једном тексту, тако да та сазнања о ратној одштети можете да комплетирате много садржајније.

Гнев Србије: Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи!
http://wp.me/p3KWp-7gM

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.

Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – Да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?

Пре два дана, дакле 29.01.2017. године, Дејан Лучић је снимио емисију са економистом Драганом Радовићем на теми како криминално политичка мафија немилосрдно и брутално пљачка и пустоши Србију, и није нашао бољег експерта за то од Драгана Радовића, који је народски речено докторирао на тој теми. Штета само што је од овако важне теме, Лучић у појединим деловима емисије, направио пародију, изигравајући лика из Монти Пајтон шоуа.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Референтна каматан стопа НБСрбије, кретања

Да видимо како Драган разоткрива на глобалном нивоу, шта се крије иза термина „сива економија“ и зашто је по Уједињеним Нацијама (УН) сива економија „пожељна“ у земљама трећег света, а рецимо није пожељна у Америци, где је сива економија најстроже кажњиво дело, а не пожељна.

Дејан Лучић:

„Шта значи реч сива економија?“

Драган Радовић:

„Веровали или не, теорија сиве економије, односно дефиниција, не постоји. У ком смислу? Па, највећи светски експерти не могу да се договоре шта је то сива економија. Ево само да погледамо у Србији. Ако се прича на РТС-у о сивој економији, приказују се пијаце, и уличне и картонске пијачне тезге. Уједињене Нације су 2007. године дале препоруку да је сива економија „пожељна за развој економија земаља трећег света“, јер она стимулативно делује и отвара нова радна места. Ако погледамо у Америци, у Америци то су тешка кривична дела (бављење сивом економијом), где казна затвора иде 10, 20 година. Тамо постоји она изрека: „Само смрт и порез„, смрт долази, и порез мора да се плати (другим речима у Америци само смрт и порез не могу да се избегну).

И, откуд сада то, да УН дају препоруку да је то пожељно?!
А ко су водеће земље у УН-у?
Па управо Велика Вританија и САД.

Па се онда питамо, зашто 2008. године кад је налетела светска економска криза. Зашто су американци милионе својих радника отпустили, банке су им одузеле хипотеке, нису рекли: „ајде, ево пожељна је сива економија“ (као што важи за земље трећег света, попут Србије итд…), нађите посао, преживите, задржите своје хипотеке…, него их је истерала на улицу. У Европи, сива економија је кажњива, не толико драстично као у Америци, али се исто сматра као тешко кривично дело.

Е, сада… како је могуће да УН дају препоруку да је у земљама трећег света, да је то пожељно (сива економија)?!“

Наравно, када се овако јасно прикаже цела ствар, закључак је једноставан, сива економија је пожељна у земљама трећег света, јер се тако преко инсталиране квислиншко-пљачкашке власти пљачка одабрана земља (Србија) за рачун и профитни интерес најјачих земаља запада (опљачкане паре се износе у њихове банке), где страни налогодавци дозвољавају да се и квинслинзи некажњиво дебело омрсе, али ако покушају да не испуне одређене жеље своји налогодаваца, они их уцене њиховим пљачкањем сопствене земље.

За квинслинге, то је пут без повратка, нема назад, а за нас, за народ?

Па ако и даље немо посматрамо како нас домаћи властодржци и квинслинзи уништавају, како нам распродају Србију, и домаћу комплетну привреду, биће то и за нас пут без повратка, ка сопственом уништењу, осима ако се не…?

Драган објашњава како се пљачка наш домаћин у пољопривреди: „Када се ради откуп пољопривредних производа, па се прво сељак, онај основни пољопривредник, убије ценом откупа пшенице. Значи, он је прво убијен, пшеница му се плаћа 15 динара, а већ у првој следећој руци, кад се преради у брашно, брашно је већ 35-40 динара. Па зашто тај прерађивач, који можад улаже свега 15-20% себе, добија чак 100-120%?! Значи, то је пљачка пољопривреде! То се исто ради код откупа малине, купине и свега (осталог). Значи, онај ко откупљује, он је увек повезан са врхом државе…“ итд… итд…

Следи приказ референтне каматне стопе као поткрепе када је Драган објашњавао како се врше преваре путем откупа државних хартија од вредности и записа…

Референтна каматна стопа Народне Банке Србије и стопа законске камате

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Извор за приказ:
http://bit.ly/2kQTxX0

Лепо то каже  и објашњава садашњи тренутак политиколог Душко Радосављевић:

Докле више, стварно!

А, ми, обичан народ, ни то не кажемо, само ћутимо и трпимо?!!
Ако, има времена, поолакоооо:

„још није дошао ред на мене. Јесте роб сам, али сам ипак жив“.

Јесте, али се онда не разликујеш од животиње, више ниси човек…

Радио 2М – Гост Жика Жујовић, слушалац из Лајковца (17.01.2017.)

Пре нешто више од недељу дана у емисији на Радију 2М „Економија у пракси“ коју води економиста Драган Радовић, гостовао је један редовни слушалац емисија Милана Миленковића „Гнев Србије„, и док је Милан радио на радију „Снага народа“ и сада на свом, и тај слушалац нам долази из Лајковца, а зове се Жика Жујовић.

Жика се јављао у Милановим емисијама „Гнев Србије“ да коментарише разне ствари о којима се тематски говорило, поготову када се ради о нама србима и нашој судбини као народа у овим тешким временима, и историјски гледано, са вечним упитом – зашто нам се дешава оно што нам се дешава?

Економија у пракси – Гост Жика Жујовић, слушалац из Лајковца – 17.01.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А не дешава нам се нешто баш сјано, све се дешава по матрици да побеђујемо у ратовима, али све плодове победе, које носе наше велики жрве у крви, изгубимо у миру, тако да се наше ратне победе претворе у тешке националне поразе у „миру“, а оне који смо поразили у рату, своје поразе из тог рата, у миру претворе у победе над Србима.

Зашто нам се то дешава?
Због чега нам се то дешава?
Који део народа прави тако катастрофалне грешке и процене, јер „рачун за наплату“ искључиво плаћа народ, а не они који у име народа одлучују.

Слушао сам Жику често и на сва ова питања Жика даје врло мудре и тачне закључке и одговоре, како о народу тако и о нашим политичарима-странчарима, интелектуалцима… и од Жике би многи наши тзв. „признати интелектуалци, економисти и филозофи“ имали шта да уче и науче. Али, авај, они нису плаћени за то, да причају истину, јер како би иначе опстајали у добром егзистенцијалном животу, положају у друштву, кад функционишу на државним јаслама и цуцлама…

Ви, људи из народа, који нисте на државним јаслама и цуцлама, и који практикујете размишљање, али не путем ТВ екрана, већ мозгом, послушајте добро како Жика размишља и говори о нашем најактуелнијем тренутку, овом садашњем, можда ревитализујете и регенеришете своје мождане вијугице, јер то је први услов за препород, како појединца, тако и целог србског народа…

Жика Жујовић: „Демократија, као демократија, има ману у старту и њу не можеш да исправиш. 80% људи не зна да размишља, а од тих 80% 50% њих би те тужило када би га натерао да размишља. Неће он да размуишља, он има шаблон по коме живи – поштуј власт, шлифтај се власти, можда ћеш некад нешто и добити“

Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари

Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.