Слободан М. Филиповић: Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора


Извор: Васељенска ТВ

Слава од искона

Београд – Слободан М. Филиповић, србиста, дипломирани етнолог и новинар који се бави митологијом и палеосемантиком. До сада је објавио низ значајних књига:

„Србизми у турско-источњачким језицима“, Бгд. 2000 (7508.), Сардонија,
„Божанска имена“, Бгд. 2004 (7512.), Сардонија,
„Речник српско-аријски или архаично-српски с додатком корена“, Бгд. 2011 (7520.), Сардонија и друго допуњено ауторско издање,
„Србизми у грчком и латинском“, Бгд.2011 (7520.), Пешић и синови,
„Есеј о Илијади“, Бгд. 2011(7520.), ауторско издање,
„Слава од искона“, Бгд.2012 (7521.), ауторско издање.

Диплом,ирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник...!

Дипломирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник…! (Фото: Васељенска ТВ)

Слободане, ви сте 1978. за дипломски рад на катедри за етнологију Београдског универзитета изабрали тему из духовне културе о институцији Славе, а недавно сте објавили књигу „Слава од искона“. Кажите нам шта је слава, у каквој вези она стоји са Годишњим обичајима и какво је тумачење њеног имена?

По митском назору Срба постоје три света: богова, људи и мртвих душа, сваки са по једанаест богова, а њихов творац је Сварог или Триглав. У старој србској вери са континуитетом од неолита, троједан свет хенотеизма[1] је представљен као холограмска манифестација светлости која је извор живота и сваког постања. Отуда је слава духовни појам, за нематеријални природни циклус или стално понављајући процес природне (примордијалне) енергије. На Истоку су њени енергетски облици познати као „прана“ у Инда или „чи“ енергија код Кинеза, у хришћанству као Свети Дух, а на Западу као „оргонска“ енергија.

Непрекидна смена директне и индиректне светлости чини ток Стварања са почетком о јужном оврагу (увратина, сунцоврат) или Божићу, рођењу младог Сунца:

Нема дана без очњега вида,

Нити праве славе без Божића (Горски вијенац).

Са Божићем започиње узлазна путања Земље, која недри мистеријски ток Остварења или обнову природе у пролеће. Отуда народ вели: Слава је колач и свећа, јер, Годишњи обичаји су мистеријски везани управо за генеративну моћ природе о пролећној равнодневици.

Име за празник Славе је изведен од духовног појма „слава“, од кога је и инфинитив „славити“,[2] који се употребљава за све празнике Годишњих обичаја, а преносно у општем смислу. Семантика славе је сагласна њеном божанском току Стварања и истородна аријском или архаично српском срава, слава, оно што тече или струји, од корена сру, тећи, инф. сравати, славити, сливати, ославити (потећи), словити (говорити). Појам славе стоји у семантичкој вези са хомонимом шрава, (по)хвала, уважавање, глас, углед (шравана, славан), част, од корена шру, слушати, чути, а молитва Господу (изворно Сварогу) започиње речима: Слава тебе Боже…

У чему је посебност српске Славе?

Што се тиче развоја култа славе, преломни моменат је реформа Светосавске цркве у средњем веку, којом је крвно приношење замењено бескрвним, а празновање потиснуто на дом свечара. На тај начин, створена је једна специфична институција, за коју Р. Грујић каже да је „ у границама области Жичке архиепископије, доцније Пећке патријаршије, добила нарочито национално обележје, а током времена почела се сматрати као искључиво српска и то више национална него верска“.

Суштинско питање посебности Славе код Срба, јесте њена научна утемељеност на којој се иначе заснива целокупно српско народно предање. У науци, слава или циклус природне енергије са Сунца, познат је као електромагнетна сила настала субатомском емисијом фузије водоника и хелијума на сунцу, коју хелиоцентрична метеорологија зове „сунчев ветар“. Она на Земљу долази преко магнетне жиже Земље (геомагнетни фокусатор) односно нематеријалног крста северне земљине полулопте, познатог у народу под именом Часни крст или „крст са оцилима“. Симболише циклус тока Стварања, у коме надир (север) „отвара“ крсну или десну страну кола небеског која припада светлости. Постоји у континуитету још од цивилизације Винче и дан данас је претстава на обредном хлебу који се меси о Ускрсу, празнику тока Остварења, а налази се у србском грбу.

Пример објашњења Часног крста показује, да је српско предање сагласно са савременом науком. Зашто онда нема званичне научне верификације те истоветности?

Зато што најмање виде они који то неће. Нарочито, ако држе нож и погачу, па секу онако како се њима допада. Осим тога, потребно је и знање да би се видело. Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора. Нематеријална знања србског мита и њихов придевак „небески народ“ су допуњујући, јер су преци Срба дошли са неба доневши са собом веру, знање,[3]писменост и цивилизацијски однос према стварности, што је оставило генског трага. Срби имају предање да их бог није створио, већ да су његови потомци, док материјални аргументи сведоче да су они културни источник холоценске цивилизације света, која се крстолико ширила из Седморечја[4] у Подунављу Хелма (Балкана).

Значи ли то, да не може „шут са рогатим“?

Знате ли онај виц са Солунског фронта: Питао официр војника кога је питао за оно што је урадио, а војник одговорио: своју задњицу.

– Шта кажеш, наљути се капетан. Да, да капетане, питао сам је да ли може да издржи 25 батина! Наравно да може „шут са рогатим“? , само што то скупо кошта, па је привлачнија линија мањег отпора, која на крају испадне најскупља. Да не може „шут са рогатим“, свет би био непроменљив. Према томе, будите сигурни да „са истином нема погађања“, јер мисли поседују снагу остварења.

Какав мотив може да стоји иза забране неке научне истине, нарочито историјске?

Мотив је обично политичке природе, али их често прати психолошка потреба моћних за исконом у духовном смислу. Виртуелност науке је директна последица манипулације знањем, иза које стоје власт „најгора од свих болести“ и тајна друштва која спречавају човека да управља својом судбином.

Што се тиче „забрањене историје“, на то питање је одговорио Гебелс: Узмите једном народу историју и он ће за сто година бити стока. Можда је грубо рећи да је од Берлинског конгреса прошло сто тридесет година, али и мека варијанта принципског питања идентитета подразумева историјско и људска права. Узмимо за пример, „научну“ кампању о илирском пореклу Шиптара. Зашто је „науци“ важно да они буду Илири? Зато што у том случају временски „претходе“ Србима досељеним „ономад“ на Хелм (Балкан), па им аутоматски у оквиру људских права припада и право на српску земљу, јер су тобоже историјски старији на овом простору.

Шта је онда потребно урадити да би се однос према научној аргументацији променио?

Потребно је да држава стане иза србистике, јер ми смо једина земља на свету која нема институцију за проучавање сопствене културе. Леонтјев каже да нема неморалних народа, већ постоје само неморалне државе, а колико је то важно сведочи Љотић, када каже да је држава „инструмент судбине једног народа“. Људи склони избегавању конфликта, обавезно западају у конформизам који подразумева прилагођавање групи или друштву. Уколико овај конформизам дуго траје, долази до стагнације и поремећаја личности. Иван Иљин то назива „новом елитом“, која долази одоздо, „са школом туђег мишљења и слепом покорношћу“.

За почетак је довољна употреба логике и промена терминологије, која је фалсификована, измењена и измишљена. Узмимо за пример Сарбине старинце Апенина, којима су скинули слово „р“ па их данас зову Сабини или чак Абориџини. Сарбини су сами себе звали Расени, па зашто их онда зову измишљеним именима „Етрурци“ или још натегнутије „Коловени“? У науку би требало увести правило, да се сваки народ зове именом каквим он сам себе зове! По правилу владајуће науке, кадгод су Срби (Словени) у питању ништа се не зна или се погрешно и непотпуно представља! Суреби су главно племе србских Германа, којима је такође скинуто фамозно слово „р“, које се само у србском језику употребљава као самогласник. Тако су они постали „Свеви“, „Суеби“ и „Швабе“. Исто су прошле и сирбиле, свештенице и пророчице бога Сербона које се данас зову „сибиле“.

Зашто се Раси или Рашани редовно називају по јелинском изговору Траки или Трачани? Зар Сарбате треба звати Сармати, само зато што Јелини не могу да изговоре правилно ову реч? Не постоје никави „Трибали“, у јелинским облику изговора, већ само Срибали најстарији народ свету, са којима су семантички и етнички у сродству латински сервили (сербили), племство Алба Лонге и тројанске лозе Јулија! Бројни су примери бесмислица у научнј терминологији, који нису произвољни већ срачунати и наменски уведени. Посебно су штетни „Индоевропљани“, „Грци“ и „Словени“, па постоји потреба да се они поближе објасне.

Лингвистичка кованица „Индоевропљани“ лепо звучи али етнички не значи апсолутно ништа, иако је идеолошка замена за „мајку народ“ Арија (Аријеваца) који су сами себе звали Срби. “Индоевропљани“ су само корисна измишљотина, која је непозната у историји до пре нешто више од два века.

„Грци“ су погрдно име хуритских дошљака на Хелм, којим су Римљани назвали Јелине осам векова касније, када су их окупирали у другом веку старе ере. Не постоје никакви „стари Грци“, поготово „не као носиоци културе“, јер су брзо нестали са историјске сцене пре око три хиљаде година. Постоје само Јелини (Хелени) како сами себе зову, али они не воле погрдно грчко име, па своју земљу зову Јелада. Уосталом, да су Јелини старином од Пелазга или Рашана, античких Срба, то и они сами признају.

За оне које данас зову племенским именом „Словени“, више десетина историчара и лингвиста кажу да је њихово старо народно име било Срби.[5] Назив „Словени“ је данас збирно име за дванаест србских народа, а колико је он апсурдан у својој идеолошкој потреби, показује чињеница да народ под овим именом не постоји! Па каква су онда папјазанија тек „прасловени“? Нарочито се руска историографија „посипа пепелом по глави“, па у последња два века ниједан посао не започиње без Словена и такође измишљене „Византије“ алијас Ромеје или Источног српско-римског царства, што има посебно штетан утицај.

Срби и Руси су два имена за исти народ (Срба или Рашана), све до стварања Русије под Рурићем или до Ивана Грозног, јер су Срби конститутивни елемент Руске царевине. Разлика између имена Срби и Руси, (Роси, Раси, Рашани, Расени), само је у томе што је српско име опште и старије, што је пресудно за културни континуитет, поготово када се зна да је постојбина Арија или србских народа на илирском Хелму (Балкану). Енглези греше када кажу да су Срби „мали Руси“, исправније је рећи да су Руси „велики Срби“, јер, сујета је дозвољена само у општем интересу.

Више о Слави, као и о нашем предању, паметарници, језикословљу, природњаштву и уметности, можете наћи и прочитати на сајту светлица.срб (или за оне који не користе азбуку http://www.светлица.срб/ ) Извиђачко-природњачког Друштва предања Светлица, у реферату „Духовни појам славе“, прочитан на мећународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“, 21-23. 9. ’12. у Београду.

—————————————–

Напомене:

(1) Хенотеизам је једнобоштво у коме Бог има мноштво појавних облика. Семантички, реч бог је духовни појам, истородан ариј. б’ога, закон, правило, месечев дан (28 конака) у биолошком ритму Земље (једна ротација сунца).

(2) Опште народно име Срби (Словени), треба разликовати од националног (Срби, Јужни и Лужички), поготово што је историографија деветнаестог века поистоветила нацију са државом из политичких разлога. Старија ортоепија српског имена је на Истоку познатија у облику Сабири, што се и семантички разликује од имена Срби. Без обзира на ортоепију и семантику, баш је згодно вратити у науку име Сарбати уместо „Словена“ који су ионако потомци Сарбата у Европи и Азији.

(3) Тамо где нема знања нема ни Бога међу људима (Венцловић, народни духовник)

(4) У Ведама, постоје у сва три света по седам река. Отуда је света земља Медија или библијска Хавила земаљска рајевина Седморечја Хелма (Балкана).

(5) „Славити“ изворно значи „дизати у славу“, које се по правилу врши до зенита (подне), за који Ориген вели да је „лице божије“.

* * * * * * * * * * * * *

Слободан Филиповић: СрБско питање и теорија завере

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Забрањена историја 14 – Србска дивонија или митологија

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Слободан Филиповић: Симболи србског грба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Духовно насиље над културом Срба кроз хиљаде лета


Слушаћете предавање о најгорем насиљу над неким народом, о насиљу које има велику тежину, дубину, и последице по неки народ, насиљу над културом једног народа, у овом случају то се односи на нас, на Србе. Лаж је срж тог насиља, скривање и прећуткивање истинитих чињеница, фалсификовање историјских догађаја, „отимање“ културног блага и умотворина од србског народа, и приписивање истих свом народу, нарочито када се ради о србском језику и речима. Свиме тиме брише се  идентитет Срба из њихових глава и свести, мења им се оригинална културно-духовна матрица лажном, па тиме чак и начин поимања и доживљавања стварности и своје улоге у њој. Брише се историјски ток и континитет, настаје амнезија и „губитак памћења“ код новијих и новијих генерација, настаје прекид, „кратак спој“ у Свести и Бићу Народа, у њему више не тече чиста изворска и питка вода, већ замућена. Биће народа прекрива тама, а народ постаје „тиква без корена“.

Забрањена историја – 13. Духовно насиље над културом Срба
кроз хиљаде лета

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Наравно, Србски Народ може повртити своје Истинито Биће, оно није изгубљено, већ га је само прекрила тама и историјска „прашина“ од лажи и неистина, а Њега може повратити само Истина, истина у култури, духовности, језику, историји…

А кад се то деси, а десиће се засигурно, јер имамо људе Србске Посвећенике који знају и умеју, србски народ ће повратити своје Истинско Аутохтоно Живо Биће, тама која га прекрива моментално ће нестати, у њему ће засијати вечна Светлост Истине, која више никада неће затамнити…!

Чућете два предавања, предавање дипломираног етнолога Слободана М. Филиповића, који се још бави митологијом и палеосемантиком, и предавање историчара Јована И. Деретића. Предавање је одржано у Новом Саду, 16.11.2005. године.

Диплом,ирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник...!

Дипломирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник…!

Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба


Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јован И. Деретић:

„Покојни Витас, новинар, знате за њега, чули сте… је питао Дејана Медаковића (тадашњи председник САНУ-а) када је он био…: „Зашто ви не прихватите округли сто који Деретић тражи“?
То је била прилика да ме они сатру (каже Деретић)

А Медаковић је рекао:
„А ко ће да седне с друге стране стола“?
Ми немамо стручњаке (Каже Медаковић)!??
Како немате стручњаке?! (пита новинар Витас)
Па немамо стручњаке за стару историју!?
Па ко пише уџбенике?
Е, то је друго…?!

Нека то други организује, а не ми.
И онда је додао (Академик Дејан Медаковић):
„Деретић има доказе које ми не можемо да прихватимо, нити можемо да дискутујемо“.

Ето, за наше „историчаре“ из САНУ историја Срба заправо почиње од берлинског конгреса 1878., а не од самог постојања Срба као народа, које задире и у античко доба, што је потврђено у архивским историјским списима и документима која обрађују античко доба. За САНУ „историја“ Срба дакле почиње фигуративно, од берлинског конгреса, када су од стране светских моћника зацртане смернице за фалсификовање србске историје и културе, од тада су у институцијама Србије што се тиче историје и културе, довођени на власти само слепи послушници германско-нордијске историјске школе, за коју си у сами немци признали да је нетачна!!

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?
http://wp.me/p3KWp-5MW

Деретић је потпуно у праву када каже да сви геноциди над Србима, односно сви Србоциди», почивају на првобитном културном геноциду на бази фалсификоване историје Срба и Словена, по којој смо ми Срби „неписмени дивљаци“ који су у 7 веку пали са Марса на Балкан, и почели да кољу и убијају све живо.

Руси обелодањују истину о пореклу Срба путем србског обелиска са уклесаним законима из VIII века пре Христа!


У сарадњи са нашом великом патриоткињом, Савом Росић, која са руског језика преводи разна корисна штива и књиге у корист освешћивања и буђења србског народа, објављујем овај изузетно значајан чланак руског професора и академика В. А. Чудинова», који упучатљиво говори о пореклу и постојању нас Срба, у овом случају ради се о VIII веку пре Христа, а о томе говори стари законик уклесан на обелиску из града Сирбина, данашњег Ксантоса, који се налази у малој Азију, у данашњој Турској. Положај данашњег Ксантоса можете погледати на овој мапи».

Е, сад, ово је веома битно ради раскринкавања лажи да су се Срби населили, по званичној „историји“, на Балкан у VII веку (626 године) из своје прапостојбине која се налазила иза Карпата. Карпати су планине у средњој Европи које се протежу својом дужином од око 1500 км. преко Чешке, Совачке, Пољске, Украјине и Румуније. Локацију Карпата на мапи Европе можете погледати овде».

Оно што је најиндикативније за историјско постојања неког народа је ЊЕГОВ ЈЕЗИК, његова писменост и његово писмо. Законик који је уклесан на обелиску из Сирбина потиче из VIII века пре нове ере, писан је на сербо-рашанском језику и писму! Ово је очигледан доказ да су Срби у VIII веку пре нове ере били настањени не само на просторима мале Азије, већ и Балкана, будући да је Драгољуб П. Антић у једном делу своје књиге: “Континуитет Винчанске цивилизације” (од могућих хиперборејских корака до данас)” доказао да су у ТЕХНИЧКО-ФИЗИЧКОМ смислу „велике и масовне сеобе“ народа у VII веку ПОСЛЕ НОВЕ ЕРЕ биле неизводљиве! Тај део можете скинути и прочитати, а можете га прочитати и са овог линка».

Ако су масовне сеобе народа у техничко-физичком смислу биле неизводљиве у VII веку после нове ере, онда су још мање биле изводљиве VIII веку пре нове ере, јер ако користимно само податке званиче „историје“, пре VII века после нове ере ништа се не зна о Србима, осим да су се „доселили на Балкан из своје прапостојбине иза Карпата“. Само то, а шта су радили пре тога, од чега су живели, итд… ништа се не зна.

Будући да се по овом уклесанмом закону на обелиску из Сирбина, јасно види да су Срби били писмени и постојали као културан народ још у VIII веку пре нове ере, и ако би се само ослоноли и пратили податке званичне „историје“ и овог сазнања о постојању Срба још у VIII веку пре нове ере… испада да су се срби прво са простора мале Азије одселили на простор иза Карпата, напустивши простор мале Азије, заобишавши ближи Балкан, па су ето одлучили, да се у VII веку после нове ере, опет и поново потпуно масовно преселе на неку другу локацију, да се спусте са простора иза Карпата, на Балкан, кога су заобишли приликом претходне „селидбе“ из мале Азије, и, од тада, они по званичној „историји“ постоје као народ, иако постоје многобројни веродостојни подаци о њиховом постојању као културног и писменог народа, попут овог уклесаног закона на обелиску из VIII века пре нове ере, на њиховом језику, 1400 година пре тог фамозног VII века нове ере.

Наравно, кад се све ово изанализира, паметнима је лако закључити да званична „историја“ дебело лаже, по њој „цап-царап“… и народ се преселио, масовно, као кад пређеш улицу, јер напросто не објашњава ништа више о томе, како се уопште хранио тај народ приликом те масовне сеобе и како је било могуће уопште теглити толику храну са собом приликом преласка толике километраже, годинама и годинама… да се народ прехрани (жене, деца, старци, војници) будући да тада, у VII веку после нове ере, неке иоле напредне технологије и технике није били ни у мислима, а камоли пракси, да би се теглила толика храна и да би се народ адекватно и брзо селио, хранио, лечио, јер у питању је било хиљаде и хиљаде километара пешачења.

Будући да је законик на обелиску превео наш свештеник Светислав Билбија (рођен 1907, у Босанском Грахову, село Угарци), после овог преведеног текста, додао сам видео прилог где наш историчар и палеолингвиста Радован Дамјановић говори нешто више о њему. Светски научници, историчари, лингвисти и археролози, ни до дан данас нису дешифоровали писмо Етрураца, народа који је живео пре 3000 година у срцу данашње Италије, а интересантно је то, да су за звучну подлогу ради дешифоровања етрурског писма коришћени сви могући језици, па чак и језици народа централне Африке, једино, гле чуда, у обзир ради дешифровања етрурског писма није узет србски језик, србска ћирилица, или још тачније, србица.

Човек који је дешифровао етрурско писмо био је Светислав Билбија користећи србску ћирилицу, тумачећи етрурско писмо з десна на лево.

В. А. Чудинов, чији је текст Сава Росић превела, академик је Руске Академије Природних Наука, председник је РАН (Руска Академија Наука) комисије за кулктуру античке и средњовековне Русије, директор је Института за за старословенску и староевроазијску цивилизацију.

Са руског превла Сава Росић

Извор: Институт древнеславянской и древнеевразийской цивилизации

Институт за старословенску и староевроазијску цивилизацију

В. А. Чудинов

О српском камену из Сирбина са законима из VIII века

Историјско обавештење.

Слика 1. Општи изглед обелиска из Сирбина (Ксантоса) (4)

Сава Росић, преводилац овог значајног текста.

„У Лици малоазијској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова (1). Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици (2). Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета (3)“.

Слика 2. Текст на северној страни обелиска у Сирбину према препису Ернста Калинке (7)

„Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. детаљније су приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка (5). Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (6) (стр. 6 наведене Калинкине књиге приказана је овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком“.

Слика 3. Поглед на споменик са западне стране (северна је лево) (9)

„Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао ‘Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2.600–2.800 година’, а касније протумачио читљиве делове записа и са других страна. Тај радни материјал је објављен у зборнику ‘Catena Mundi’ под насловом ‘Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба’ (8), где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби“.

Слика 4. Натпис на обелиску из Сирбина, поглед на јужну страну (западна је лево) (10)

„Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић (13). Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.“

Слика 5. Натпис на обелиску из Сирбина, поглед са југа слева и са истока здесна

„Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда). Тако у делу названом ‘О управљању државом; задатак државе’ стоји: 3-10: ‘О управљању овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају… ‘, С-7: ‘Држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот’ итд.“

Слика 6. Део натписа на обелиску из Сирбина (12)

Кад камен говори – дискусије нема.

„Са ова три приказа: камен Розета, натпис са Крита, Законик из Сирбина, нисмо исцрпли још све материјалне доказе у прилог старе србске историје, има их још подоста. Али, за сваког нормалног човека, и ово је сасвим доста.

Ово је ‘корпус деликти’, ово су документи који су попут парног ваљка сатрли све фалсификате такозване бечко-берлинске ватиканске школе. Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред србским народом?

Човек може да не зна, иако незнање никог не оправдава, али, када му се покаже и прикаже, а он и даље неће да зна, онда – или је луд или покварен. Све док им нисмо дали непобитне доказе могли смо да на њихово понашање гледамо кроз прсте. Али после свега овога, они који и даље хуле на свој народ верглајући којекакву непријатељску пропаганду, њима је место на стубу срама!“

Тако Јован Деретић завршава свој омањи преглед. Засад ми још много тога није јасно, пошто ће превод са савременог српског текста документа на савремени руски садржати мноштво грешака, док би изворни текст (напола руски), записан ћирилицом, био врло занимљив за лингвистичку анализу.

Град који се сада зове Ксантос.

Википедија о њему пише: „Ксантос (грч. Ξανθος) – у давнини највећи град и средиште Ликије, земље на југозападу Мале Азије. Упоредо са светилиштем Летон рушевине Ксантоса унете су у УНЕСКО-в списак споменика светског културног наслеђа. Основан је почетком првог хиљадулећа пре наше ере. Персијанци су га 546. г. пне. заузели и сасвим срушили. Крајем IV века пне. улазио је у састав царства Александра Македонског, а од 190. г. пне. био члан независног савеза градова Ликије (Ликијски савез). Око 180. г. пне. познати су тирани Лисиније и Еудем. Брутова војска га је 42. г. пне. заузела и поново срушила. Касније је ушао у састав римске провинције Ликија (Lycia). Од древног града сачуван је само мали део, откривен приликом ископавања, између осталог позориште. Међу најзначајније сачуване споменике ликијске културе спадају особени надгробни споменици, којих има две врсте:

  • уклесани у стене, богато архитектонски украшена тобожња прочеља зграда,
  • високе гробнице на узвишицама, у виду кућа или окружене колонадама.

Најзначајнији споменици те врсте су ‘споменик харпија’ из VI века пне., назван тако по очуваном рељефу на њему, окружен стубовима, као и ништа мање богато украшен зидном пластиком ‘споменик нереида’ у виду јонског храма на високој основи из V века пне. Оба споменика спадају у најважнија дела малоазијско-јонске културе. Ту је пронађен и највећи споменик ликијске писмености – ликијско-милијска стела (око 380. г. пне.)“.

Изгледа да та стела и јесте Законик. Овде су наведена и два нова изворника, (14) и (15).

Слика 7. Моје читање натписа на основици обелиска са југа

Моје читање натписа.

Привукла ме је основица обелиска, на којој сам видео натписе. То је иста фотографија која је и на слици 5, поглед са југа. На избоченом камену с осветљене стране може се прочитати двапут написана реч МАСКА у два реда (горњи ред читам у инверзној боји). Ниже и улево, на другој избочини написана је реч ЯРА (ЈАРА). Још мало ниже чита се израз МИР ЯРА (ЈАРОВ СВЕТ). Најзад, на равној површини, на фрагменту у белом оквиру, могу се прочитати речи РУСЬ ЯРОВА (РУСКА ЈАРОВА – Руска: стари назив Русије). Као што се види, откривено је мало речи, али се из њих може закључити да је град СЕРБИНА, исти и СИРБИНА, исти и КСАНТОС у Ликији исконски улазио у Јарову Руску.

Слика 8. Моје читање натписа на основици обелиска са запада

Гледајући са запада на основицу обелиска, види се низ ликова. Највећи од њих се налази на бочној страни леве плоче и подсећа на лава гледаног спреда, благо окренутог улево. На лику унутар оквира може се прочитати реч РОД, а испод оквира – реч ЯРА (ЈАРА). У доњем делу лава може се видети још један лик, мушки, спреда. Десно од носа може се прочитати реч РОД. Горе десно налази се мало мушко лице спреда, нагнуто улево. Испод браде је исти натпис – РОД.

На десном камену је огроман лик спреда. То је мачја њушка. На челу је натпис МИР ЯРА (ЈАРОВ СВЕТ), доле, на бради – ЛИК МИМЫ (ЛИК МИМЕ). Горњи десни део тог лика образује самосталан лик спреда, такође налик на животињску њушку. На врху носа и десно написана је реч МАРА. У оквиру је написано ЛИК ЯРА (ЈАРОВ ЛИК), а лево од оквира налази се нешто искривљено мушко лице спреда. Најзад, изнад левог ока миме Јара налази се омање женско лице оштрог носа и браде, профил окренут удесно. У висини браде може се прочитати натпис МАРА ЯРА (ЈАРОВА МАРА). Сматрам да то још нису сви ликови и натписи.

Слика 9. Ернст Калинка

Разматрање.

Јован Деретић ми је познат по његовим наступима на Међународним конгресима о доћириловској писмености. Сада он има сопствени сајт, тако да се можемо упознати са његовим истраживањима и пре него што дође на Конгрес.

Овог пута је подсетио на то да је у доба антике постојао град Сербина (тј. „Српски“) у Ликији (Људеји), који је потом добио назив Ксантос. Тамо и дан-данас стоји обелиск са мешовитим натписом на руско-српском језику. Нажалост, сада је натпис нечитљив због тога што су слова многима, укључујући и мене, непозната. Тај натпис је прочитао Светислав Билбија, али нисам пронашао на интернету дослован превод. Могуће је да се он чита управо онако како га је тај истраживач прочитао, али можда и није тако. Међутим, мени је била занимљива основица обелиска, на којој сам пронашао ликове и натписе сличне ликовима и натписима на култним каменовима. Другим речима, те плоче су вероватно још старије од самог обелиска. Мала Азија је, испоставља се, улазила у Јаров свет, али да ли је улазила у Јарову Руску, не зна се. Нејасно је и то да ли постоји још неки натпис изведен истим словима, такође написан на српско-руском језику.

Закључак.

Број светих каменова које сам истраживао постаје све већи, па и на плану секундарног коришћења.

Литература

ДЕР: Деретић Јован С. Србски Законик из VIII века п.н.е. 18. новембра 2010. године. Сајт http://www.serbijana.com/Istorija/zakonik%20VIII%20vek.php

1 Strabon: „Geographie“, XIV, 3.6, De l’Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

2 Strabon: „Geographie“, XIV, 3.10, De l’Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

3 Strabon : „Geographie“, XIV, 1.6, De l’Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

4 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm

5 Kalinka Ernst: „Tituli Liceae, Tituli Asiae Minoris, Vindobonae“, collecti et editi auspiciis Academiae Litterarum Vindobonensis, v. 1-2, Denkschriften (Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse) – Nr. 1-2

6 Sventon ( Svetislav) S. Bilbija: „The Mummy of Zagreb and other Atruscan, Lydian and Lycian Written Monuments“, pp. 70-105, The Institute of Etruscan Studies, Chicago, 1989.

7 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm

8 „CatenaMundi– Српска хроника на светским веригама (зборник)“, уредио Предраг Р. Драгић – Кијук, Том II, с. 901-911, Ибарске новости – Краљево и Матица Срба и исељеника Србије – Београд, 1992.

9 http://en.wikipedia.org/wiki/Lycia

10 http://www.flickr.com/photos/profilacktisch/1744875911/sizes/l/in/photostream/

11 http://www.flickr.com/photos/sueandmartin/409040273/sizes/l/in/photostream/

12 http://www.flickr.com/photos/andreamichael/812268434/sizes/l/in/photostream/

13 „Обелиск из Ксантоса: Законик правних, обичајних и моралних начела Срба пре 2600 – 2800 година), Ликија (Мала Азија), превео Светислав С. Билбија“, приредио Радомир Д. Ђорђевић, Сербона, Ниш, 2003.

14 Тreuber O. Geschichte der Lykier, 1887

15 Houvink ter Cate Ph.H.J. Тhe Luwian population groups of Lycia and Cilicia Aspera during the Hellenistic period, Leiden 1961.

**********

Као што рекох у мом предговору, сада ћете погледати полусатну емисију о Етрурцима, о етрурском писму и Светиславу Билбији који је једини у свету дешифровао етрурско писмо, користећи србску ћирилицу…

Српско-српски речник: Етрурци, етрурско писмо…

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Аутор ове емисије са телевизије „АРТ“ о Српско-Српском речнику је историчар Радован Дамјановић, који преко 30 година истражује табу теме српске историографије и палеолингвистике. Емисија је на Ју Тјубу већ постављана, али из 2 дела, ја сам те делове скинуо са овог Ју Тјуб профила»  и спојио у један документарац, ради континуитета у праћењу.

Емисија је приказана 2002. на ТВ „АРТ“ и као што то обично бива, чим неко почне да чачка и истражује по дубљој србској историјској прошлости, наши добро „васпитани и издресирани ђаци“ бечко-германске и ватиканске „историјске“ школе, одмах то забране, тако да је емисија Радована Дамјановића укинута.

Ево шта сам аутор каже о емисији…

Радован Дамјановић, историчар и палеолингвист:

„Ова епизода из серије Српско-Српски речник говори о Етрурцима и тајни њиховог језика и писма. Отац Војислав Билбија говори о свом стрицу Светиславу који је први прочитао и растумачио етрурске натписе и то преко српске ћирилице. После више од пола века његов рад још увек није коментарисан од такозване „стручне“ јавности“. За остале информације и набавку књиге погледајте сајт“: http://www.srpskosrpski.org/index.htm .

У једном моменту Радован Дамјановић упита протојереја Војислава:

„А реците нам, како је гласило оно етрурско правило читања“?

Војислав Билбија:

„то је изгледало стрицу, то је врло згодно, ставио је, то је печат један који је преведен, не знам гдје је нађен, у сваком случају као баш права научна фантастика, ћирилице српске, јер, он је ставио на насловну страну књиге. То је округли печат, који кад се чита обрнуто, чита се з десна на лијево, пише јасно, чак и ми можемо то да, без ћирилице, значи пише на етрурском:

Шти
Шта
Што
Ште

Јасно, овај.. читај како је написано. Значи Вук Караџић од пре господа Христа…“

Сликовито речено, отац Војислав је причао о овом:

На крају бих додао оно што је и сам историчар Дамјановић истако, сами Расењани су себе звали „Расени“ , не „Етрурци“, и по логици стварти други народи их тако требају и називати званично, док су римљани расењане звали „Етрурци“, што је апсурд, а тако се расењани по тој латинској историјској школи и помињу у званичној „историји“, не како што они сами себе називају, Расени, већ како им други надену име, а ти исти историописци, себе нон-стоп у историјским списима зову исто, истим именима, само „римљани“, немају друга имена.

Једноставно речено, тако је то када се жели замаскирати историја неком народу, да се не уђе у траг његовог порекла и постојања, називај их у списима стотином различитих имена и створићеш маглу, али донекле, јер језик и писмо не можеш никад одузети неком народу! ЈЕЗИК-БИЋЕ и његово писмо, сигуран је и истинити траг о његовом постојању, о постојању Срба!

По мом мишљењу, ми Срби, Руси и сви остали слични народи, који цене само историјску истину, доказиву неприкосновену истину, требамо озваничити своју сопствену историјску школу базирану на свим могућим релевантним и веродостојним историјским документима, списима, подацима, археолошким налазима, а пре свега по пруочавању својих језика. Не треба се уопште обазирати на ту фабриковану „бечко-германско-ватиканску „историјску“ школу, али не треба ни бежати од научног полемисања и сучељавања са њом, ако они то желе. Напротив, то им треба и понудити: документовано, аргументовано, научно, методолошки исправно, будући да историске чињенице и подаци говоре сами за себе.

Ако они то одбију, игноришући лако доказиве и видљиве историске доказе о нечему, о рецимо постојању Срба, Руса итд… тврдећи игнорантски да су они „неприкосновени тумачи историје“, не треба се заиста обазирати на то, држимо се ми историјски ДОКАЗИВИХ чињеница, на научном нивоу, и права историјска истина ће кад тад заузети примат на светској позорници народа.

А до тада, битно је да је ми знамо, обзнањујемо и поштујемо, због нас самих, да не би примат у нашим умовима и психама заузела разарајуће погубна
лаж..!

Нашо сам још једну интересантну емисију где је гостовао историчар Радован Дамјановић, ради се о емисији Мирјане Бобић – Мојсиловић: „Погоди ко долази на вечеру – Радован Дамјановић„.
Погледајте је: први део, други део, трећи део, чретврти део, пети део.

Др Јован И. Деретић о првој „Српској Енциклопедији“


У свим сферама људске спознаје једино врховно мерило је истина и моралност, али сувише се много прича о томе у овој нашој незрелој цивилизацији, а мало тога се истински живи у пракси. Елите које воде народе, највише треба да се држе смерница истине и моралности, међутим, када видимо у ком су тешком стадијуму довели човечанство, видимо да код њих од истине и морала нема ни „И“ ни „М“, све сјајне идеје изокрену и злоупотребе. Без те две водиље, образовање, стручност и научност је у служби разних злоуптреба, према човеку, према народима,  према животу, према ИСТИНИ.

Шта се у вези са овим догађа на нашем српском плану, чућете од доктора Јована И. Деретића. Никако да ухватимо корак са прошлишћу, са садашношћу, а самим тим и са будућношћу.

Аутор: Др Јован И. Деретић, руски академик

Др Јован И. Деретић, академик: Ко смо ми, Срби?
„Српска“ Енциклопедија

7.519.год.србска

Већ петнаест година најављивана и рекламирана, два пута од државе финансирана, појавила се коначно „Српска“ енциклопедија, али само један том који обухвата слово А и делимично слово Б.

Назив енциклопедија је кованица из грчког језика коју су направили у западној Европи, и значи подучавање деце. Без обзира на назив, та књига треба да буде извор знања за све генерације, зато се њеној изради морало прићи озбиљно и одговорно.

За тај посао треба ангажовати најстручније и најумније људе у нашем народу. При изради енциклопедије не сме да буде секташтва нити партизанштине, јер то треба да буде лична карта нашег народа!

Ево, Академија и Матица заједно су изишле пред нас са првом књигом, и нажалост, то није то што би требало да буде. Сам назив „српска“ не одговара ни по намени ни по имену. Па побогу људи, ми се не зовемо Српи него Срби. Ту је гомила некаквих професора, доктора и ко зна шта још, а научни ниво те књиге је ниво ђака из основне школе. Верујем да би то основци боље урадили. У тој књизи је сијасет некаквих шушумига, назови историјских личности. Али ту нема, на пример, једног Александра Великог, личности која је ударила печат људској историји, култури, и цивилизацији. Зашто га нема, па зато што се о њему данас зна права истина, а та истина њима не одговара. Нема помена ни бога Бака, који је био најшире поштовано античко божанство, и из чијег је обреда настало позориште и низ других културних манифестација. Ако им боде очи његово србско име Бак, могли су га приказати под грчким изговором Бахос или римским Бакус. Без Бака, цела античка митологија је обезглављена.

Да сада на пар примера видимо научни ниво наших клоакара. На првој страници почињу са словом А и кажу:

„Старословенско ћирилично слово А води порекло од грчког слова алфа… а ово од феничанског алеф.“

Значи да су они преспавали све догађаје на пољу науке последње деценије. Игноришу ДОКАЗ на Првом Петроградском конгресу 2008. године, да су Грци примили писменост од Срба и да је Србин Лино прилагодио србску азбуку за грчки језик. Па није Аз настало од алфа него обратно. Али наравно, све што је србско њима се не рачи да превале преко језика.
Друга ставка је реч аба. Они једноставно кажу да је то турцизам, а не знају да је то назив у аријевском језику за видљиво, наочито сукно. Србску титулу бан изводе из грчке речи „воанос“ и кажу да је то код Константина Порфирогенета титула за владара „крштене Хрватске“, па то све доводе у везу са аварским именом Бајан. Они појма немају да се на старогрчком србски бан назива пан. Да се титула бана налази у Асирији, и да је у Персији синоним за бана чувар, што се у том својству налази и у србском, у називу чобан. И тако све даље, у истом маниру, беда од науке.

Није само у питању беда од науке, већ и морална беда у односу на изношење истине, одговорности за јавну реч, и обавеза према своме народу. Ставка о Албанији се не приказује као што је то случај у свим енциклопедијама, него се манипулише са албанским језиком, да би се провукла већ добро позната лаж о њиховом античком пореклу:

„Албански језик: индоевропски језик старобалканског порекла. Албански језик је попут грчког и јерменског, изоловани индоевропски језик, а уз то, као и грчки, аутохтони балкански језик…. Чињеница да се албански језик данас налази на територији коју су у античко доба насељавала илирска племена, подстакла је већ пионире албанологије да у њему виде наследника илирског језика..“

За ове наше клоакаре Шиптари су староседеоци Илири, а ми смо варвари који су се доселили у њихову земљу. То се и дословно каже:

„Насупрот латинизмима, словенски елементи, који су почели улазити (у шиптарски, наша примедба) најраније од седмог века.“

Иако признају да у шиптарском језику има свега око 2000 шиптарских речи, све остало су туђице, и да се први траг тог језика налази тек из 1462. године, они га проглашавају за један од античких језика! Онда кажу још и ово:

„По својим основним морфосинтетичким одликама албански језик је члан балканског језичког савеза…“

Ја нисам знао да постоји и некакав „балкански језички савез“…

Србску енциклопедију могу да ураде само Срби, а не ватикански клоакари и швабски коњушари.

Објављено у Србска забрањена историја. Ознаке: , , . Коментари су искључени на Др Јован И. Деретић о првој „Српској Енциклопедији“

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито


Са Вимео видео сервиса скинуо сам видео прилог сајта „Српска Аналитика“ са темом:“Милан Видојевић:Езотерија и пракса завере“. Та тема је у ствари била емитована на телевизији „Јерина“ у оквиру емисије „Субјекат“ од 22.04.2008-ме године у којој је гостовао Милан Видојевић, публиициста и истраживач тајних друштава, као и паралелних историја, оне званичне и оне дубоко позадинске која и креира стварни ток догађаја људске цивилизације са тачно одређеним циљевима „заинтересованих страна“, маскирајући тај стварни ток догађаја фалсификатима и фабрикованим догађајима који су се тобоже догодили, с циљем да прикрију истину. У једноим делу те емисије било је речи о Титу и томе ко је у ствари био он, ко се крио иза имена Тито, која се то истина дуго скривала иза брижљиво чуване тајне. То сам извуко и направио овај прилог:

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, Тито је одрадио посао за ког је требало да одради, Југославију су с правне стране растурили светски моћници по његовом Уставу из 1974-те. Југославије више нема, циљеви су постигнути, што ће рећи – Срби су најгоре прошли, и слаба је утеха да сад знају ко је био Тито, осим ако најзад нешто не науче из историје која им се стално понавља. У кратким цртама подсетићу вас шта је Тито урадио на штету Србије и Срба током II светског рата и после, у ФНРЈ-СФРЈ, кажем Тито, јер је био неприкосновени диктатор.

За време II светског рата савезничко бомбардовање градова, само у Србији, није могло да прође без Титовг одобрења! Београд је, под паролом бомбардовања немачких положаја, бомбардован баш на Православни Ускрс 16-ог и 17-ог Априла 1944-те! Немци су имали незнатне губитке, док је истовремено погинуло око 2000 београдских цивила! Погођено је више цивилних објеката: Палата Албанија, технички и правни факултет, више болница и цркава, Пашино брдо, Бајлонова пијаца итд. То су „војни положаји“ Немаца? Бомбардовани су и други градови у Србији и Црној Гори. Ниш је бомбардован 15 пута. Бомбардовање српских градова започето је 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године.

„Испод „савезничке“ прашине остала је готово четвртина Лесковца. Од 28.000 становника „српског Манчестера“, живот губи више од 6.000 људи, жена и деце. Немачки губици у Лесковцу и околини били су 300 пута мањи од губитака невиног цивилног становништва“.

( Извор: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/)

Велики део Срба из Хрватске ( Лика, Банија, Кордун) 1945-те пресељен је у Војводину, по тадашњем закону о аграрној реформи и колонизацији. Фактички то је било мирнодобско етничко чишћење Срба и то одмах после стравичног геноцида у Јасеновцу где је поклано 700.000 Срба од стране хрватских усташа! Затим ту је и економско оштећивање Србије путем пресељења индустријских објеката у Словенију и другим местима, под изговором да ти објекти не падну у руке „агресора“ односно, како је објашњавано, Совјетског Савеза.

Од 6 Република, само је у Србији створио аутономне покрајине, и то две, АП Војводину и АП Косово и Метохију, које су у колективном руковођењу СФРЈ имале право гласа као и Србија. Правни хаос. Тако се створио и правни оквир за будуће растурање Србије приликом растурања СФРЈ. По истом принципу, ако је игде било потребно направити аутономну покрајину у 6 Република бивше СФРЈ, то је требало направити за Србе у Хрватској, дати им тако и административно-правну заштиту у случају разбијања СФРЈ, јер су прошли кроз невиђени стравични злочин геноцида од Хрватских усташа у Хрватској! У Јасеновцу су поклали 700.000 Срба!! (Пропорционално, с обзиром на бројчано стање хрватског и немачког народа током другог светског рата које је било далеко на страни Немаца, Срби су током другог светског рата у „својој“ држави званој Краљевина Југославија, више страдали од своје „браће“ Хрвата него од непријатеља Немаца!). Ако је Тито био Хрват, зашто после II светског рата није отишо и клекнуо у Јасеновцу, да се тако у име хрвата и званично извини Србима за стравичан геноцид! Дакле, да поновим, да је у Републици Хрватској створена АП Крајина за Србе, тада би била друга прича приликом разбијања СФРЈ с почетком 90-сетих година прошлог века.

Тито је био главни „диригент“ приликом доношења УСТАВА СФРЈ из 1974-те који је омогућио народима бивше Југе самоопредељење до отцепљења. Тај УСТАВ је био двосмислен, с једне стране је омогућивао народима да се одцепе, а сдруге стране то није могло да се уради без сагласности осталих народа. Знамо да су административне границе коришћене од стране сепаратистичких народа као државне границе, али пошто су Срби као конститутивни народ били у приличном броју у Хрватској, они нису имали заштиту својих највиталнијих интереса у правним оквирима аутономне покрајине (као сад сецесионисти шиптари) која би се рецимо звала Крајина. Цела ствар је била у томе, приликом растурања СФРЈ, ко ће да буде медијатор и тумач Устава СФРЈ из 1974-те приликом разрешавања ситуације око распада СФРЈ. Наравно, били су то јако утицајни „фактори“ у тобожњој међународној заједници који никада нису били традиционално наклоњени Србима, па су стога УСТАВ из 1974-те тумачили како Србима не одговара, на њихову штету.

После другог светског рата, Тито је протераним србима од стране шиптара за време другог светског рата, забранио повратак на своја косовско-метохијска огњишта. Не знам само, кад је већ пресељавао Србе из Хрватске у Војводину, и истима забрањивао повратак на Косово, зашто није мало раселио и шиптаре са Косова и Метохије у Хрватској рецимо. Тито није никад као вођа партизана наредио напад на логор геноцида Јасеновац где су највише страдали СРби!

Наравно… не требамо кукати на Тита, јер за све што је он учинио лоше за Србе, највише су криви српски комунисти који су му то дозволили! Нису му се супроставили, нису штитили српске највиталније интересе!!

То нас много, много кошта! Ваљда је и слепцу јасно, да су нама Србима кроз историју највећи непријатељи били, и остли, наши политичари странчари разних боја и „интелектуалци“! Сви су они фолиранти и шибицари! Требамо збити редове, довести нове људе на власт, наше национално питање још није решено, а тек нам се спрема најгоре, потпуно разбијање Србије, осим ако се не пробудимо, јер је заиста крајње, крајње време за то!

Мало сам изашао из теме, али да завршим.

Право Титово име је: Франц Јозеф Хабзбург Унд Лорен. Датум рођења: 16.02.1892., Беч. Родио се у 08:48 ујутру. Он је ванбрачни син Фрање Јосифа Хабзбурга и пољсаке грофице Марије Собјеске. После рођења дат је на усвојење једној пољско-јеврејској породици. Умро је у фебруару 1980-те а не у мају и сахрањен је у Бечу. Послушајте како је Видојевић дошао до тог сазнања…

Српске земље и Српске карте кроз историју


Погледајте овај кратки троминутни видео клип са старим картама Српских земаља кроз дугу Српску историју, послушаје дивну пратећу музику која тече кроз нашу крв, само смо ми оглувели да је чујемо. Пробудимо се… то је музика нашег духа, нашег националног етноса…!

Линк ка видео клипу на http://www.vimeo.com/
Преузми видео клип (8.5мб.)

(Ко се не снађе око скидања видео клипа, јасно упутство је овде. Да би гледали видео клип преко целог екрана, кликните на бели квадратић десно на командној линији плејере, лево од натписа “vimeo“)

Послушајте у целости, у пуној верзији, нашу предивну етно песму са видео клипа, коју пева фантастична Василиса! Уживајте…!

Василиса – Гора

Преузми аудио клип (3.8 мб.)

На крају видео клипа обратите пажњу на:

„Основну бројну вредност Винчанског писма“

и упоредите са нашом ћирилицом, коју скоро да смо и сами избацили из глава, и видећете сличност.

Циљ овог прердстављања није да доказујем да ли је Српски народ најстарији или не, већ да се поново вратимо својим националним коренима и да се једном богаму заинтересујемо за нашу историју и истину о њој, да одвојимо нагомилане и изфабриковане лажи од истине..!

Када кажем да се поново вратимно својим националним коренима, то никако није нацизам, не…!!!

Већ здрави трезвени национализам..!

Национализам који воли и поштује своју нацију, културу, обичаје, музику, и њену историју, али који такође поштује и уважава и друге нације.

Зашто то кажем….?

Па зато јер је на светској медијској и политичкој сцени стравичан поход и напад на Србе и њихов идентитет и свест о самима себи, на све што је Српско (…ми смо убице, дивљаци, кољачи, силујемо…) са циљем да се Срби понизе, да им се усади лажна кривица за све и свашта, да сe тако из њиховог идентитета избрише сваки делић, сваки атом Српских корена, да се Срби стиде самих себе, другим речима, да Срби постану „тиква без корена“!

То још у историји није рађено ни са једним народом, као са нама, те невиђене лажи и сатанизација, никад!!

Сатанизација нас Срба током грађанског рата у бившој СФРЈ била је стравична и у историји невиђена! Малте не: „ми једемо живу децу“. Брисање Срба из листе народа се континуирано наставља и дан данас, одвија се у више софистицираних облика и начина, кроз медије, у култури, политици, образовању;- где се у уџбеницима балканских народа, а понегде и нашим, пише нова фалсификована историја, која је и онако већ добро изфабрикована, а ако и ова „нова историја“ у догледно време „проради“… на нашој и светској сцени… Срби ће бити збрисани, „сравњани са земљом…!“

У кампањи брисања Српског слободарског идентитета разним лажима, полуистинама, као и фабриковању идентитета „Срби су криви за све, и треба да нестану“… поред светских моћника, највише доприносе ове наше петооктобарске власти које управо преко медија највише и раде на томе да овај народ заборави да су Срби! Чак и они нам разним извињењима другим нацијама за изфабриковане “геноциде“, утерују лажну и исконструисану кивицу да смо злочинци, геноцидан народ, и као да у читавој нашој историји нисмо били оно што јесмо, слободарски народ..!

А да ли се некад неко нама извинуо за стварни геноцид, рецимо у Јасеновцу, за 700.000 покланих Срба..!

“Ма пусти то, то је прошлост, ви Срби сте стално оптерећени прошлошћу“

… рели би “браниоци људских права“ и светска политичка елита код које се унапред зна ко је “злочинац“, а ко “жртва“.
Али…неко је за рачун 700.000 невино покланих СРба данас направио државу!
И не само то, да ли је тај неко одговарао за те злочине геноцида пред међународним судом…!!

Зашто, и докле ћемо ми да ћутимо о томе…!

Ако Хрвати могу да се зезају тужећи Србију да је починила геноцид у Хрватској, јер је Слободан Милошевић “натерао“ Србе у Хрватској да се бране, јер изгледа они незнају када су у опасности, треба то неко хиљадама километара далеко да им каже, зашто ми не бисмо тужили Хрватску за прави злочин геноцида у Јасеновцу!

Злочини никада не застаревају!

Стално се прича о Европској Унији и европљанима, али иронија у свему томе је та, да историја Европе почиње на Балкану…!

Иронија је и та, да ће у ЕУ и европски народи губити свој идентитет, а полако га и губе утапајући се „милиметарски“ у „европљане“. То поједини интелектуалци из многих Европских народа и увиђају, они дижу свој глас, осећају да је ЕУ једна „машина за млевење меса“, односно њиховог идентитета, за рачун светске капиталистичко-монетарне елите и битанги, који цео свет посматрају као њихов „концентрациони логор“, у коме ће аморфни безидентитетни робови као радна снага да служе у циљу њиховог профита, „прогреса“. Да сллика буде још стравичнија, деструктивни капиталисти са својим терором капитализма, немилосрдно уништавају и нашу животну средину зарад профита!

То је опасна игра коју светски моћници намерно играју, и у Европи и на Балкану, јер кад потискујеш некоме национални идентитет, као да је то нешто малте не ретроградно, онда то путем контра ефекта узрокује да се појаве разни Хитлери и разни нацизми, са несагледивим последицама! Али монетарна елита трљаће руке, јер ће у својим џеповима да гомила њихов болесни је*ени профит…!

Човек је динамично психолошко биће, вишеслојног идентитета унутар себе, мултидимензионалног… националног, релиигијског, грађанског… и било које потискивање и обезвређивање једног типа идентита, над другим, је опасно..!

Па зар нас крвава историја није научила томе…!

У оној најдубљој есенцијалној суштини, човек је само човек, људско анационално биће…!

Но, незрела „интелигентна“, „умна“ елита и политичари, не схватају о чему се ради, или можда схватају и играју свој „крвави плес“, у коме увек страдамо само ми, обична људска бића…!

Но шта је ту је….

Ми Срби треба да порадимо на повратку нашег националног идентитета, да не би ускоро постали „грађани другог реда“, номади и чергари који лутају из земље у земљу у потрази за сасвим нормалном и обичном егзиостенцијом, за кором хлеба.

Ми смо живи пример, када наша незрела и несвесна „елита“ потискује наш национално-религијски идентитет у нашем мултидимензионалном идентитетном бићу, на рачун грађанског, тзв европског…и шта ако се у нашој нацији због тако штетног обезвређивања националног, путем „контра ефекта“ ( психолози добро знају шта је то, како то функционише…) појаве у догледно време неки „мали Хитлери“..??

Они ће бити само „нус-производ“, а главни креатори и кривци, само ће трљати руке иза сцене, јер ето њиховог је*еног профита и бизниса на видику..

Светски крвожедни моћници ће то једва дочекати, и рећи ће „Ето, ко су Срби, дивљаци, лепо смо вам причали“…

Заправо, све то они и „дизајнирају“ путем стратегије ратова „ниског интензитета“, на дужи период, јер живе од ратова и крви обичних људи, било које нације. Заврши се један рат, и одмах на неком другом парчету земље, где је владао „мир“, избије нови рат, и тако све у круг..

Наравно, ова моја борба за наш здрави Српски национализам, не значи да требамо потискивати и остале наше идентитете, попут грађанског, религијског, пре свега људског, али руку на срце, пошто је национално веома јак идентитет и осећај у свим људским бићима (док се не одухове и потпуно сазру за нешто више), па и „тим Србима“, требамо се вратити себи, Српским коренима (!), јер ћемо иначе нестати, нећмо бити више чак ни грађани, већ некаква створења треће класе!

Јер… иако је ЕУ замисао губљења идентитета европских народа, они га још нису изгубили, још нису “европљани“, не иде то на брзину…Французи се и даље поносе што су Французи, Енглези се поносе што су Енглези, Немци се поносе што су Немци, а ми, Срби..?

Срби се услед стравичне сатанизације сада и стиде свог имена и нације, више ни сами незнају ко су, јер они су: „дивљаци, геноцидни итд..“ и сада уместо да режим пружа барем тај медијски отпор, да раскринкава лажи и неистине о нама, они све раде обрнуто, наравно… зато су и „инсталирани“ са џаковима долара…!

Кад Србин каже да је Србин који има своје националне интересе, свим тзв “браниоцима људских права и правде“ диже се коса на глави, то је као нацизам, јер Срби по њеима су у оснопви злочинци који су криви за све, реметилачки фактор у свему. Све нације могу да се поносе што су из те нације, али Срби не, јер: “то је нацизам“.

Но, не може то тако више…!

Ако ова однареођена власт неће да ради на брањењу Српског идентитета, сменићемо је кад тад, а дотле ћемо преко интернета и разних сајтова, да се информишомо о лажима и истинама, да тако у мисаоној сфери што више знамо о себи, да створимо критичну масу емотивних мисли за неопходан напор ка променама, ка новим људима који ће „испливати“ на површини из те критичне масе, да воде Српски народ у свеобухватни опоравак и обнову!

Мада… мада су нам и сада сам овај тежак и бременити живот, и наше голготне муке кроз које пролазимо, као „разапети Христ“, сасвим довљна ствар да учинимо напор ка променама, ка новим људима који ће да воде свој народ у свеобухватни опоравак…!

Свети Серафим Роуз

Линк ка видео клипу на http://www.vimeo.com/, тамо ћете га и скинути, али са веб прегледачем “Firefox“ и његове екстензије „download helper“, а упутство о томе је, овде, јер преко уобичајених упутстава које дајем за скидање видео клипова, то не функционише са видео клипопвима постављених на Вимео видео сервису. Видео клип има 463мб.

Објављено у Срби - Србија - Нација - Држава, Србска забрањена историја. Ознаке: , , , , . Коментари су искључени на Српске земље и Српске карте кроз историју
%d bloggers like this: