Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!


Извор: Српска Аналитика
Аутор Уредништво 23. октобар 2011.

Јозеф Штиглиц, професор економије на америчком универзитету Станфорд, бивши саветник америчког председника Била Клинтона и некадашњи председник Светске банке за обнову и развој одлучио је да „проговори“ о томе како моћне западне банке и Међународни монетарни фонд у својим тајним документима планирају и хладнокрвно изазивају социјалне немире у многим сиромашним и транзиционим земљама широм света које наводно „помажу“. Текст је изворно објављен у лондонском „Обзерверу“ („The Observer“) још 2001. године, а ми га због његове актуелности преносимо читаоцима Српске аналитике.

Четири корака до проклетства

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских
предузећа која чине кичму привреде једне земље.

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.

Први корак – Приватизација

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц.

Други корак – Либерализација

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље. Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“. Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана. Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Штиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.

Трећи корак – Тржишно одређивање цена

Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.

Четврти кораК – ММФ-ов протест

Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла. Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи. Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.

(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four
steps to damnation“, april 2001.)

*****************

Другим речима професор Штиглиц нам говори да су идеолози капитализма и његове ударне песнице фашизма смислили перфидније облике ратовања за уништење држава, нема више физичког облика ратовања, то је застарео метод, јер мораш да будеш ко Хитлер, а то ће народи одмах приметити и борити се против поробљавања и уништења. Али зато, ако у циљаним земљама нађеш интелектуалну издајничку багру и тзв. „елиту“, а на балкану и Србији има је на претек (!) онда си на добром путу да уз помоћу „приватизације“, „евро-атланских интеграција“, „уласка у ЕУ“, „ММФ-а и кредита“ у потпуности уз помоћу издајничке багре, уништиш и ставиш у тотално колонијално ропство одређену државу и народ, а да ниси испалио ни један метак!

Како се то уз помоћу домаћих издајника (економских издајица) ради у Републици Српској, лепо и кристално јасно објашњава часни и поштени доктор економских наука, Алекса Милојевић.

Др Професор економије Алекса Милојевић – Пулс, БН телевизија

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Детаљ око лажне статистике је веома битан да превара успе, и да се под паролом фраза и еуфемизама: „приватизација“, „слободно тржиште“, „интеграција“, „уласка у ЕУ“ народ не само преведе жедан преко воде, него да умре од жеђи, а да у лудило ништа није ни схватио, шта му се догађа, будући да му строго контролисани медији док он пропада у сиромаштву непрекидно приказују „позитиван привредни раст“, „раст индустријске производње“, “ раст БДП-а“… људи умиру од глади, а статистика говори да је „живитни стандард у благом порасту“ итд…

Полазиште за свеопшту лажну статистику економских и финансијских кретања је лажно приказивање Бруто Друштвеног Производа (БДП), односно његовог погрешног израчунавања, по препоруци из Брисела. Тако је за 2010 издајничка влада Републике Српске израчунала да је њихов БДП за 2010. 8,3 милијарди конвертибилних марака (км.) док је њихов реалан БДП по рачунима професора Милојевића за тај период 1,7 милијарди км.

Где је сад ту лажна рачуница издајничке владе РС у ових 8,3 милијарди БДП-а?

Они су рецимо 3,1 милијарду радничких дознака (то је кад наши људи који раде у иностранству уплаћују паре родбини да преживе) затим дуг владе, општина и фондова од 4,2 милијарде приказали као „друштвени производ“ (?!), а то уопште није њихово, то није њихов производ. Како може друштвени производ да буде кредит који је рецимо влада узела на име извршавања својих обавеза према грађанима РС?!
Или радничке дознаке које рођаци из иностранства уплаћују родбини у РС?!

То није њихово, то није „производ РС“ и најглупљем је то јасно.
Чиста, одвратна небулоза!

И сад на основу те основне лажне статистике у виду БДП-а фризира се и остала лажна пратећа статистика, па тако по Додиковој влади (статистици) србски народ у РС данас боље живи 2 ипо пута него пре рата 1991!??

У то не можеш ни идиота да убедиш, а камо ли трезвеног човека!

Исти систем лажне статистике ради се и у Србији, али треба нагласити оно најбитније што помиње др Милојевић, да не буде да народ пропадне, а да нико не буде крив!!!
Да не буде да исти људи који су СВЕСНО упропастили народ кажу:

„Па, добро, јбг.,… грешило се…“

И затим да исти људи потпуно некажњено наставе тзв. „реформе“.
НЕ!!

Мора се на суду одговарати за потпуно свесно упропашћавање свог народа!!!
Професор Милојевић даје и решења за излазак из кризе, послушајте, довољно је да га чујете пола сата-сат како прича и све ће вам бити јасно. И где је брутална превара, лаж, перфидна манипулација, а где је излаз.

Овакви људи, стручни савесни и поштени, треба да воде Србски народ!!!

Џозеф Штиглиц – нобеловац: 2012. последња година евра, могућа највећа економска катастрофа коју је свет видео


Извор: http://www.vesti-online.com/
28. 12. 2011.

Амерички економиста, нобеловац Џозеф Штиглиц оценио је да ће 2012. година бити гора од ове и да би то могла да буде последња година евра.

Џозеф Штиглиц-нобеловац: 2012. последња година евра, могућа највећа економска катастрофа коју је свет видео

Штиглиц сматра да су колапс политичког одлучивања у САД и економска криза у Европи „мачји кашаљ“ за оно што би се могло догодити наредне године, понајпре због неспособности политичара да покрену праве потезе, уместо да уметно одржавају статус кво.

„Дан коначне наплате – када ће се евро распасти или ће Европа предузети одлучне потезе који ће евру обезбедити нормално функционисање могао би доћи већ 2012. године. Међутим, европски политички лидери вероватно ће учинити све што је у њиховој моћи да тај дан одгоде. Европа ће наставити да пати, а с њом и цео свет“

, прогнозира Штиглиц у анализи за „Гулф тајмс“.

Амерички економиста сматра да се евро „изнад површине“ држи још само захваљујући потезима Европске централне банке која, иако то сама никад неће признати, ефективно финансира задужене државе.

„Европске вође константно тврде да су посвећени спашавању евра, али упорно раде све како до тога не би дошло. И сами су схватили да мере штедње значе успорен раст и вероватну рецесију. Свесни су да задужене земље без раста неће моћи да отплате дугове. Међутим, нису учинили ништа да би промовисали раст, већ су запели у спирали која води ка пропасти“

, напомиње Штиглиц.

Он сматра да Европу и догодине чека исти сценарио – мере штедње, слабе економије, незапосленост и раст дефицита, јер политичари у виду имају само привремено санирање проблема. „Црне дане“ он предвиђа и за САД, истичући да план опоравка утемељен на повећаном извозу неће „упалити“, управо због проблема у Европи.

Штиглиц сматра да ће САД праве последице мера штедње осетити управо догодине.

„Политичка препуцавања у предизборној години, зачињена добрим старим републиканским инатом, могла би резултирати потпуним укидањем пореских олакшица на плате, што ће милиони америчких домаћинстава осетити на свом буџету“

, објаснио је Штиглиц.

„Надам се да се варам и да ће наредна година показати да је мој песимизам био претеран. Међутим, реални фактори сугеришу да би то могла бити последња година евра – симбола педесетогодишњег процеса европске интеграције. У том случај, 2012. неће бити година окончања кризе, већ почетак нове и још страшније фазе највеће економске катастрофе коју је свет видео“

, закључује Штиглиц.

*****************

Дакле, овде видимо да економски нобеловац објашњава неумитни пропаст евра и ЕУ, то је реко крајем прошле године, а ове године та криза се захуктала још више, то сад види и обичан човек путем разних вести на малим телевизијама и интернету, не треба нам више Штиглиц да то видимо.

Међутим, наши економски „стручњаци“ нам и даље проповедају ту лажну и митолошку причу о Европској Унији, да је довољно да у њој само уђемо, и одмах ћемо бити срећни, ко у Рају.

Али наравно, сви ми грађани и србски народ знамо да је то брутална лаж!

Али зашто нам све ово раде наши властодршци, бивше владе, садашња?

Зато што се данас путем глобализма, односно економије, финансија, ММФ-а и светске банке спроводи до сад најбруталнији скривени фашизам за уништење разних народа! За економско „убијање“ и уништење њихових држава, јер економија је „кичма“ стабилности и нормалног егзистенцијалног живота сваке земље! Идеолози капитализма и фашизма су научили на Хитлеровим грешкама, који је само био њихова марионета коју су они финансирали. Сада они против поробљавања народа и Планете ратују неоружаним средствима, путем економије, нема више нужности за копненим офанзивама, физичким ратовима, довољно је инсталирати на власт издајничку властодржачку багру, најгори шљам дотичне земље и народа, тако да ће они да одраде пропадање и економско уништење своје сопствене земље, али под еуфемистичким геслом „интеграција“ … „уласка у ЕУ“, њихови контролисани медији ће о томе брујати, народ ће пропадати, умирати у беди и сиромаштву, али истовремено на ТВ екранима издајничка „елита“ и багра причаће му како „народ живи добро, али, ето, није савестан тога“.

Како се то ради у Републици Српској од њихове издајничке владе, то савршено објашњава Др економских наука, Професор Алекса Милојевић, а исти системски сценарио одиграва се и у Србији, од наших издајничких „елита“ и багре!

Др Професор Алекса Милојевић: Економски колапс Републике Српске!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Светска финансијска криза


Драгаш на ТВ Зајечар, 23.10.2008

Главна тема емисије је била светска економска финансијска криза,али је у зависности од питања гледалаца, Драгаш говорио и у вези са ситуацијом око приватизације РТБ Бора, па у вези акција следећих фирми: „Бор Промет“, „22 Децембар“, „Центроисток“, „Имлек“, „Јединство“, „Беопетрол“, „Цементара Бач“… као и о крeдитима, девизној штедњи и енергетском уговором са Русима који је повезана са приватизацијом „НИС-a“…

Светска економска криза

Драгаш је говорио да је ова светска криза најдубља до сада, да је са несагледивим последицама и да се не зна колико ће да траје, а каже…неки економисти тврде да ће да траје и до петнаестак година. Та криза ће се свакако рефлектовати на цео свет, као и на нас, а не само на извориште у САД-у.
Суштина највеће светске преваре, која је и проузроковала ову финансијску кризу, је у суштини новца ,а то је да је свака валута морала да има своје мерило, своју против вредност у злату!
Међутим, у Америци су 1971-ве године донели одлуку да се одустане од златног стандарда, да злато не буде основа мерила за новац, за валуту, већ су одлучили да то буде долар.
Тако да је од тада па до данас долар штампан без покрића у злату, што је значило да је тај новац фиктивни, шпекулативни, без покрића, безвредан, и да је долар наметнут као доминантно светско платежно средство, нарочито за енергенте, нафту и нафтне деривате. То све значи да је од тог периода па да данас у Америци најразвијенија индустрија била виртуелна „индустрија“ штампања безвредног новца, долара, који се пласирао у виду крeдита, земље су трговале енергентима користећи долар, и главни циљ те накарадне паразитске политике САД-а је био тај да се тај долар не врати у Америци, јер би био инфлаторан, безвредан.
И Амери су дакако куповали нафту за долар, увезу нафту, али по Фридману, главном стратегу капитализма у Америци, важно је било да се долар не враћа у САД.

Међутим, парадокса ради, САД је најзадуженија земља на свету, што на унутрашњем, што на спољном плану, Америка укупно има дуг од 120.000 милијарди $!!

А тај дуг непрекидно расте…
На унутрашњем плану, Америчка влада је позајмљивала новац од њихове институције која се зове „Федералне резерве“, али опет један апсурд, јер то није државна институција, већ је у власништву неколицине најмоћнијих приватних банкара који са својим банкама чине ту институцију, наводно државну, која једина има овлашћења да штампа долар, тако да су највеће жртве те преваре што се тиче самог САД-а, Амерички грађани, обичан човек.
Дуго је тај грађанин живео нереално, рецимо, фигуративно… зарађује 100$ а троши 1000$, јер се бесомучно задуживао да би живео на „високој нози“. Наравно,све су то подржавали амерички медији форсирајући логику „галопирајуће“ потрошње, то је била масовна психоза код њих, а највећу зараду су имале најмоћније банке, то је био чист шпекулативни капитал и зарада.

Штампаш долар без покрића, продајеш га народу, седиш, уживаш и зарађујеш на камати не радећи заправо ништа, а наивна раја се само задужује, и плете себи „омчу око врата“ у виду дужничког ропства.

Данас је Америчком грађанину стигао цех за наплату, и дешава се најсмешнија ствар, да у срцу капитализма, у Америци, држава интервенише откупљујући приватне банке које пропадају не би ли их консолидовале, тако да је Америка данас постала земља пролетерска 🙂 , постала је социјалистичка творевина.

Драгаш је појаснио ситуацију око Америчког дуга од 120.000 милијарди $, што значи да је сваки од 303 милиона Американаца задужен у износу од 400.000 $,укључујући и 46 милиона Американаца који су на улици и немају никакве приходе нити здравствено и социјално осигурање. Данас је у Америци око 83 % привреде у виртуелним делатностима које немају реално покриће.
У САД-у је могуће да се деси да банкротира цео тај систем и поред тога што је Амерички Конгрес убацио читавих 700 милијарди долара у систем, јер је дубиоза исувише велика, она је 120.000 милијарди $!
Та криза се пренела и у Европу која је интервенисала са 2400 милијарди $ и целокупна та криза је несагледива, јер ако почну да падају банке и то се све прелије на реални сектор, на привреду, почеће да пада и привреда и милиони људи остаће без посла!

Како се криза одражава код нас

Па, по навици ова наша квази влада се понашала индолентно и говорила је грађанима „да буду мирни“, јер ето, нас ништа не дотиче, ми смо ван свега, „јаки ко земља“, али када су грађани уплашени светском кризом и колапсом неких светских банака почели да повлаче паре из банака, гувернер је тек тада интеревенисао са 160 милиона € не би ли бранио нереални динар и повећао је гаранције на штедне улоге.
Због нереалног динара и катастрофалне пљачкашке приватизације где се буџет Републике Србије највише пуни из тих пара, а не из привредних активности, Драгаш предвиђа у наредним годинама потпуни колапс нашег финансијског система, а неки стручњаци то предвиђају у неколико наредних месеци!

Нова девизна штедња износи 5,7 милијарди € и постоји реална могућност да се деси слично као са старом девизном штедњом, да то пропадне, јер ако је којим случајем нека од овдашњих банака повезана са неком јаком банком у иностранству, и та банка пукне као што су неке већ пукле, ето проблема за наше девизне штедише!

Наше девизне резерве се налазе по речима гувернера у првокласним светским банкама. Да,али то су банке у Америци и ЕУ, тамо где је највеће жариште кризе, и шта ако и те банке пукну???

Шта ће тада бити са нашим девизним резервама?
Хмм…није тешко погодити….

Даље…у Србији је ушао шпекулативни капитал у износу од 4 милијарди € на бази разлике каматних стопа у Европској Унији и код нас. Ево како…познато је да је код нас референтна каматна стопа 15,75%, а у ЕУ око 5%, и онда овдашње банке узму девизе из ЕУ по каматној стопи од 5%, промене их овде за динаре, и пласирају их код централне банке по каматној стопи од 15,75%.
Такав капитал улази тамо где су каматне стопе веће него где се задужио и циљ му је да се по већим каматним стопама брзо оплоди, и изађе, а најбитнија ствар је та, да се тај капитал не улаже у привреду, већ само у крeдитне пласмане и како каже Драгаш, тако су 1998 године пукла тржишта Тајвана, Тајланда, Мексика…..

Е, кад такав капитал буде почео да излази из Србије, курс динара ће стравично почети да пада и тада ће око 600.000 грађана који су узели стамбене и остале крeдите, почети да се гуше у проблемима…!

Дакле, то свако може да види од ових који су се задужили, …ако курс са тренутних 86 динара за € крене на 100, 120, 160 динара за евро, биће куку-леле, јер кад крене „стампедо“, ко зна где ће се то завршити!

Следеће… један од тешких проблема код нас је да је наша јавна потрошња 45% целокупног нашег бруто производа што је неодрживо!
У том контексту Драгаш наводи да је одмах после петог Октобра наш државни апарат имао 8250 чиновника који су опслуживали владу, а данас се тај број попео на 28.000!

О-ла-ла…браво за наше „реформаторе“, браво…нема шта, баш супер реформе, само не знам за кога.

Оно што ће највише коштати ову нашу државу то је тај катастрофални концепт „реформи“ који се у мафијашкој приватизацији може изразити кратко:

„…распродај државну имовину, напуни буџет, потроши…!“

Е, …то ће ову земљу највише коштати, јер тај ће концепт сигурно да пукне, и већ сада смо задужени са 32 милијарди $, (5.Октобра је било 10 милијарди $ дуга), а наше „демократе“ намеравају да поново направе крeдитни аранжман са ММФ-ом !??

Има ли већ луднице од Србије…?

Драгаш је причао и о намерном урушавању наше берзе, да би цена акција пала, па да би они већи акционари, зна се који и какви, узели оним мањим акционарима акције по ниској цени. Зато Драгаш и саветује акционаре да не продају акције!

Дакако, савет је упућен и сваком грађанину, да не узима крeдите.

И на крају да кажем још и то да Драгаш тврди да ће следећа 2009-та година бити свуда у свету изузетно тешка година, па тако и код нас, и саветује грађане да се добро припреме за то.

Погледајте и послушајте шта Драгаш прича…

линк ка видео клипу на: google video.com/
Преузми видео клип (95 MB. 50 min. 25 sec.)

%d bloggers like this: