Драган Радовић: Зауставити пропаст ЕПС-а и припреме за приватизацију!


Извор: Стање ствари

„Цена струје у Србији, иако је најнижа, остаће непромењена захваљујући ефикасном пословању и уштедама које је остварила Електропривреда Србије (ЕПС). У прва три месеца ове године ЕПС је направио уштеду већу од шест милијарди динара и остварио 6,5 пута већи профит од очекиваног – 14 милијарди. Извозом струје у прва четири месеца зарађено је око 42 милиона евра“

изјавио је генерални директор тог предузећа Милорад Грчић пре месец дана.

Немцима је превисока цена од три до четири милијарде евра, иако знају да је реална између петнаест и шеснаест милијарди евра – па зашто би платили преузимање, ако већ могу да уђу у управљачку структуру!

Немцима је превисока цена од три до четири милијарде евра, иако знају да је реална између петнаест и шеснаест милијарди евра – па зашто би платили преузимање, ако већ могу да уђу у управљачку структуру!

Милорад Грчић је овом изјавом потврдио нешто што образлажемо већ пар година: ЕПС мора на годишњем нивоу имати профит од најмање пет стотина милиона, врло реално и читавих милијарду евра! Добит од 14 милијарди динара, односно 113,7 милиона евра, са истим резултатом у наредна три квартала, на годишњем нивоу донеће профит од 455 милиона евра!!!

ФАНТАСТИЧНО!

Још увек без спречавања крађе струје, вероватно са врло малим уштедама на пљачкашким тендерима и без икаквог отпуштања вишка (до трећине) радника!

Највеће уштеде у ЕПС-у могуће је остварити спречавањем крађе струје, или како у нашем највећем јавном предузећу кажу: смањењем нетехничких губитака! У августу 2014. председник Владе је дао изјаву да неће бити повећања цене струје док се не утврди ко краде 18% струје! На крају 2014. укупна разлика испоручене и нефактурисане струје износилаа је 5,997 млрд. kWh!!! Питамо се: на основу којих параметара је Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, дао следећу изјаву дневном листу Политика: „Годишњи губици ЕПС-а само по основу нетехничких губитака, дакле, крађе струје, равни су годишњој производњи једне и по термоелектране типа „Костолца Б”, снаге 500 мегавата, што су огромни губици“. Савић даље каже: „У Европи су ови нетехнички губици управо због уведених паметних бројила значајно смањени и износе око три одсто, а у Србији су и даље између 10 и 12 процената“ (подаци у Билтену показују нетехничке губитке у висини од 18,5%).

Просто је невероватно колико сви завничници, који имају везе са ЕПС-ом, обмањују јавност. У билтену ЕПС-а за 2014. г. у подацима о производњи струје стоји податак да је годишња производња термоелектране Костолац Б 2,298 млрд. kWh, ако су крађе струје једнаке једној и по производњи, добијамо количине од 3,447 млрд. kWh. Питамо г. Савића, где је нестала разлика у приказаним подацима у количини од 2,55 млрд. kWh? Никада нећемо добити тај одговор! Нити ћемо добити одговор на питање: како је могуће да су у последњих неколико година крађе струје, нетехнички губици, дуплирани! Када смо већ код математике, нејасно је коју цену kWh је користио г. Савић када је срачунао да губици у Србији износе само 60 милиона евра, износ који као понављачи у школи годинама изговарају сви званичници са платног списка државе (било да су запослени у ЕПС-у, Агенцији за енергетику, Мин. енергетике, Надзорном одбору) када причају о крађама струје. У већ поменутој изјави Савић наставља да обмањује јавност податком да су крађе струје 10% до 12%, иако математика доказује да су нестанци струје 18,5%.

Пратећи ову материју дуги низ година недвосмислено доказујемо да ЕПС мора на годишњем нивоу имати милијарду евра остварен профит!!! Стварност је другачија.

Много пута сам писао о крађама струје у ЕПС-у, што сам више писао и дизао галаму, крађе су биле све веће и веће.

Једно „дизање“ галаме је писмено стигло до Александра Вучића, августа 2014. године, у јеку прича о поскупљењу струје. Александар Вучић је на конференцији за новинаре јасно и гласно изговорио: „Немојте да ми долазите са захтевима за поскупљење цене струје док не утврдимо ко краде 18% струје!“

Од тог момента, сви крадљивци струје понашали су се као да је Вучић изговорио „… крадите више, јаче, свееее…“ крађе су се значајно повећале.

Те 2014. године нестало је струје за чак 6 млрд. kWh, годишња производња Ђердапа је била је 5,91 kWh (целу годину је Ђердап радио за струју која је украдена).

ЕПС је јуче објавио свој Билтен за 2015. годину. Подаци недвосмислено говоре да су крађе струје повећане чак на 8,8 млрд. kWh, за само једну годину достигле су невероватних ЧЕТВРТИНУ свеукупне производње струје у Србији, при чему буџет губи најмање 1,3 милијарде евра.

Како је производња Ђердапа 1 смањена на 4,994 млрд. kWh, хидроцентрала мора да производи целу годину и 280 дана од следеће за украдену струју у 2015. годину.

Криминални тренд сигурно ће се наставити, брзо ће крај 2016. године и констатоваћемо да је нестала трећина произведене количине струје, а већ 2017. године половина. Изједначићемо се са Нигеријом – грађани Србије, добро дошли у банана земљу!!!

Да се вратимо на фантастичне резултате с почетка текста. Искрено, сумњамо у њих! Просто је немогуће да се оствари добит 6,5 пута већа од планиране, преко сто милиона евра само у првом кварталу. Да ли има разлога за „филовање“ података, не само од стране директора Грчића, већ и Савића? Само један одговор се намеће: наменски се сервира добра прича, вероватно за БУДУЋЕГ: власника, сувласника, главног менаџера или ко зна кога већ? Да ће се „нешто“ десити потврђује убрзано сређивање стања унутар система („шминка се девојка за давање“), приметно је и: 1. учестала прича о отпремнинама како би се значајно смањио број запослених, 2. тестирање у једном делу ЕПС-а, после више година одбијања, система који спречава растур и крађе сваког киловата (годинама су разни министри енергетике и директори ЕПС-а одбијали увођење Система за елиминацију нетехничких губитака), 3. склањање залиха разних резервних делова, највише оних који су набављани, а да уопште нису били потребни, вероватно због „уградње“ на тендерима (само у једном делу ЕПС-а сумњиви делови који покушавају у највећој тајности да се отпишу из евиденције износе више десетина милиона евра).

А „БУДУЋИ“ може бити само Немац. Сумња је основана, јер ЕПС највише кредитног задужења има код немачких повериоца. Још гора сумња је начин на који би се спровела радња давања, назире се већ опробан начин, сличан или исти као уступање ЈАТ-а за „Џ“ (жаргонски речено) на „заједничко“ управљање Арапима и стварање Ер Србије.

Немцима је превисока цена од три до четири милијарде евра, иако знају да је реална између петнаест и шеснаест милијарди евра – па зашто би платили преузимање, ако већ могу да уђу у управљачку структуру!

Сада вам је јасно зашто су полуписмени курсисти били на челу ЕПС-а последњих неколико година!

Епс не сме прећи у руке странаца, ако то буде мораће га вратити народу Србије кад тад!!!

Објављено у Политика, политичари, Приватизација, Срби - Србија - Нација - Држава. Ознаке: , , , , , , , . Коментари су искључени на Драган Радовић: Зауставити пропаст ЕПС-а и припреме за приватизацију!

ЕПС мора имати милијарду евра годишњи профит!!!


Аутор: Драган Радовић, у Беогхраду 13.06.2016.

Почетком претходне недеље БЕТА је пренела изјаву Милорада Грчића, привременог директора нашег највећег јавног предузећа, дату новинару РТС-а:

„Цена струје у Србији, иако је најнижа, остаће непромењена захваљујући ефикасном пословању и уштедама које је остварила Електропривреда Србије (ЕПС), изјавио је данас генерални директор тог предузећа Милорад Грчић.

У прва три месеца ове године ЕПС је направио уштеду већу од шест милијарди динара и остварио 6,5 пута већи профит од очекиваног – 14 милијарди, рекао је Грћић за РТС и додао да је извозом струје у прва четири месеца зарађено око 42 милиона евра.“
Милорад Грчић је овом изјавом потврдио нешто што образлажемо већ пар година: ЕПС мора на годишњем нивоу имати профит од најмање пет стотина милиона, врло реално и читавих милијарду еура! Добит од 14 милијарде динара, односно 113,7 милиона еура, са истим резултатом у наредна три квартала, на годишњем нивоу донеће профит од 455 милиона еура!!! ФАНТАСТИЧНО! Још увек без спречавања крађе струје, вероватно са врло малим уштедама на пљачкашким тендерима и без икаквог отпуштања вишка (до трећине) радника!

Највеће уштеде у ЕПС-у могуће је остварити спречавањем крађе струје, или како у нашем највећем јавном предузећу кажу: смањењем нетехничких губитака! У августу 2014.г. председник Владе је дао изјаву да неће бити повећања цене струје док се не утврди ко краде 18% струје! На крају 2014.г. укупна разлика испоручене и нефактурисане струје износила је 5,997 млрд. кWх!!! Питамо се: на основу којих параметара је пре пар дана Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, дао следећу изјаву дневном листу Политика:

„Годишњи губици ЕПС-а само по основу нетехничких губитака, дакле, крађе струје, равни су годишњој производњи једне и по термоелектране типа „Костолаца Б”, снаге 500 мегавата, што су огромни губици“.

Савић даље каже: „У Европи су ови нетехнички губици управо због уведених паметних бројила значајно смањени и износе око три одсто, а у Србији су и даље између 10 и 12 процената“ (подаци у Билтену показују нетехничке губитке у висини од 18,5%).
Просто је невероватно колико сви завничници, који имају везе са ЕПС-ом, обмањују јавност. У билтену ЕПС-а за 2014.г. у подацима о производњи струје стоји податак да је годишња производња термоелектране Костолац Б 2,298 млрд.кWх, ако су крађе струје једнаке једној ипо производњи, добијамо количине од 3,447 млрд. кWх. Питамо г. Савића, где је нестала разлика у приказаним подацима у количини од 2,55 млрд. кWх? Никада нећемо добити тај одговор! Нити ћемо добити одговор на питање: како је могуће да су у последњих неколико година крађе струје, нетехнички губици, дуплирани! Када смо већ код математике, нејасно је коју цену кWх је користио г. Савић када је срачунао да губици у Србији износе само 60 милиона еура, износ који као понављачи у школи годинама изговарају сви званичници са платног списка државе (било да су запослени у ЕПС-у, Агенцији за енергетику, Мин. енергетике, Надзорном одбору) када причају о крађама струје. У већ поменутој изјави Савић наставља да обмањује јавност податком да су крађе струје 10% до 12%, иако математика доказује да су нестанци струје 18,5%.

Пратећи ову материју дуги низ година недвосмислено доказујемо да ЕПС мора на годишњем нивоу имати милијарду еура остварен профит!!! Стварност је другачија.

Због (врло сумњивих) лоших резултата уназад годинама, ЕПС мора узимати кредите, једини начин покривања и финансирања огромних обавеза.

Колико је задуживање узело маха говори вест објављена пре седам година, 2.септембра 2009.г. пренео је РТС:
„Генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић и директор Европске банке за обнову и развој за Србију Хилдегард Гацек потписали су Уговор о зајму између ЕБРД-а и ЕПС-а, вредан 40 милиона евра, за набавку и увођење бројила за даљинско очитавање утрошене електричне енергије у Србији. Госпођа Гацек је подсетила да је ЕБРД ове године у Србију уложила 322 милиона евра, прошле 423, а да су укупне инвестиције те међународне финансијске организације у Србију од 2001. године до 02.09.2010. 2,1 милијарду евра.“
Да се вратимо на фантастичне резултате с почетка текста. Искрено, сумњамо у њих! Просто је немогуће да се оствари добит 6,5 пута већа од планиране, преко сто милиона евра само у првом кварталу.

Да ли има разлога за „филовање“ података, не само од стране директора Грчића, већ и Савића? Само један одговор се намеће: наменски се сервира добра прича, вероватно за БУДУЋЕГ: власника, сувласника, главног менаџера или ко зна кога већ? Да ће се „нешто“ десити потврђује убрзано сређивање стања унутар система ( „шминка се девојка за давање“), приметно је и :

  • а. учестала прича о отпремнинама како би се значајно смањио број запослених,
  • б. тестирање у једном делу ЕПС-а, после више година одбијања, система који спречава растур и крађе сваког киловата (годинама су разни министри енергетике и директори ЕПС-а одбијали увођење Система за елиминацију нетехничких губитата),
  • ц. склањање залиха разних резервних делова, највише оних који су набављани, а да уопште нису били потребни, вероватно због „уградње“ на тендерима (само у једном делу ЕПС-а сумњиви делови који покушавају у највећој тајности да се отпишу из евиденције, износе више десетина милиона еура).

А „БУДУЋИ“ може бити само Немац. Сумња је основана, јер ЕПС највише кредитног задужења има код немачких повериоца. Још гора сумња је начин на који би се спровела радња давања, назире се већ опробан начин, сличан или исти као уступање ЈАТ-а за „Џ“ (жаргонски речено) на „заједничко“ управљање Арапима и стварање АИР Сербие. Немцима је превисока цена од три до четири милијарде еура, иако знају да је реална између петнаест и шеснаест милијарди – па зашто би платили преузимање, ако већ могу да уђу у управљачку структуру! Ако се претходни сценарио оствари, у Србији народна изрека „спашавај се ко може“ више неће постојати.

НАПОМЕНА

Према званичним подацима ЈП „ЕП Спбије“ годишњи „нетехнички“ губици достижу 6 млрд. (шест милијарди) кWх,, скоро петина производње. Ова количина електричне енергије (ЕЕ-е) одговара годишњој производњи хидроцентрале Ђердап I (5,91 млрд. кWх у 2014.г.)
За производњу наведених приближно 6.000.000.000 (шест милијарди) кWх ЕЕ-е потребно је утрошити приближно 10,000.000 тона угља – лигнита са наших површинских копова. Са друге стране, за ову количину сагорелог угља и производњу наведене количине електричне енергије, потребно је утрошити финалну енергију за ископ (уклањање) приближно 30,000.000 тона јаловине, чијим се копањем и одлагањем деградира земљиште, што се у Србији још увек одвија као трајан процес.

Врло ефектна илустрација обима и величине штете услед нетехничких губитака електричне енергије је следеће поређење: истоветни губитци би настали у случају да негде, направимо огромну вештачку планину од око 10,000.000 Т лигнита, затим исту запалимо 01. Јанура, да би до краја следеће године 31. децембра (две године непрекидно) ова планина потпуно изгорела, а без икаквих корисних ефеката на пример: циљног загревања, па макар то било и грејање једне једине кофе воде.

Објављено у Криминал, Политика, политичари, Приватизација. Ознаке: , , , , . Коментари су искључени на ЕПС мора имати милијарду евра годишњи профит!!!

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 01.06.2016.


Милан Миленковић и Драган Радовић

Милан Миленковић и Драган Радовић

Данашње гостовање економисте Драгана Радовића у емисији „Гнев Србије„, коју води и уређује Милан Миленковић на интернет радију „Снага Народа„, по први пут је попримило видео издање, јер су снагаши од скора увели и видео стрим, тако да своја видео издања објављују на сајту: http://livestream.com/ , а Драганову емисију скинуо сам са овог линка».

Гнев Србије: Гост економиста Драган Радовић – 01.06.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Шта рећи више, него да се налазимо у катастрофалној ситуацији, јер све што је неколико година уназад Драган причао гостујући на радију Снага Народа и другим мањим ТВ станицама, да ће да се деси ако се ситуација не поправи, дешава се, а то је да се Србија смишљено, немилосрдно и брутално уништава у сваком смислу: у економском, привредном, финансијском, а генератор свега тога, није тзв. „сива економија“ по пијачним картонским тезгама, која је око 5% од главног и јединог кључног криминала, а то је Политичко Бирократски Криминал, којег спроводи и контролише Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) која у органима власти влада Србијом! То је једини и кључни криминал који попут рака уништава здраво ткиво Србије, и ако се ми као народ не супротставимо свему томе, уз помоћ правих зналаац попут Драгана Радовића, бићемо потопљени и уништени! Бићемо збрисани, јер све ће бити ствар времена, ако не пружимо активан отпор, гунђање нам неће помоћи, неко ће пропасти пре, неко после, свако ће доћи на ред, ту неће бити промашаја.

Једино што даје шансу да се катастрофални сценарио не деси Србији, је отпор, активан отпор удружених здравих снага народа, и оно мало здравог интелектуалног ткива које се није продало пљачкашким властодршцима, властодршцима који паразитирају на народу, богатећи се све више и више, док народ све дубље и дубље тоне у беду и сиромаштво.

Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

Eкономиста Драган Радовић – Ропство нам је пред вратима, намењен нам је Грчки сценарио


Текст писан 23.08.2015.
Извор: ФБРепортер

Грчка дугује 323 милијарде, а Србија 27 милијарди евра, али је занемарљива разлика у задужености ако се упореди грчки и српски бруто друштвени производ. Стога економиста Драган Радовић упозорава да Србији озбиљно прети грчки сценарио, а ту тврдњу аргументује економским параметрима као јасним показатељима да Београд каска на путу кризе који пролази Атина.

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Државна папазјанија: Драган Радовић, економски аналитичар

Запосленост у јавном сектору се у обе земље и даље повећава, а сива економија је у Грчкој на нивоу од 60, док је у Србији 50 одсто. Изношење новца из Србије путем прања је (од 5. октобра до данас) достигло 55 милијарди евра, а грађани Грчке у иностранству на скривеној штедњи имају 200 милијарди евра, такође изнетих прањем. Уз све то, и списак захтева Међународног монетарног фонда и Брисела скоро је исти за Атину и Београд.

На које захтеве мислите?

– ММФ и ЕУ стежу омчу око Грчке, постављајући све теже услове да би се буџет опоравио. Тражи се смањење пензија за 30 одсто, повећање ниже стопе ПДВ чак за 10 процената и раст цене струје. Ту је увршћена и продаја аеродрома, луке Пиреј и Солун, стадиона за Олимпијске игре, острва и много тога.

Код нас је ММФ почео са сличним захтевима, а наставиће у 2016. са додатним смањењем пензија, новим повећањем цене струје и стопа ПДВ, па продајом ЕПС-а, обрадиве војвођанске земље, јавних предузећа… То су јасни показатељи да нам је намењен идентичан сценарио као Грчкој, само се код нас примењује неколико година касније.

Значи ли да ће и Србија упасти у дужничко ропство?

– Ако Влада Србије настави да ради као до сада, дужничко ропство нам је пред вратима! Привреда се и даље уништава, распродаја преосталих државних фирми је у току, све више предузећа у блокади, а незапосленост расте. До сада донете мере биле су дестимулативне и само су помогле додатном уништавању многих привредника. Немамо одакле да враћамо кредите, па задуженост убрзано расте и наставиће се све брже и више.

Задуживању нема краја, а страни кредитори ће нас у томе подржавати, што се види на примеру Хрватске која дугује 60 милијарди евра, док мала Словенија дугује 45 милијарди.

Стручњак за сиву економију

Драган Радовић је рођен 8. августа 1961. у Београду, у радничкој породици. По образовању је дипломирани економиста. Од 1990. године се бави књиговодством и пореским саветовањем. Водио је књиговодствену агенцију Кватро у Београду. Учествовао је у више поступака продаје домаћих приватних фирми странцима. Чест је гост локалних радио и ТВ станица широм Србије, где објашњава како се земља за кратко време може извући из економске кризе. Његове анализе пореске политике и сиве економије објављују штампани медији у Србији и економски портали.


Колико штете наноси држави сива економија?

– Обрт робе и услуга прелази 10 милијарди евра што на годишњем нивоу ускрати буџет за више од три милијарде евра. При том се утаји 1,5 милијарда евра пореза и доприноса јер 700.000 људи ради на црно, али и више од милијарду евра ПДВ-а због непријављивања промета. Да све буде горе, заступљена је у свим браншама.

Где је има највише?

– У трговини дуванским и нафтним производима утаје, према изјави бившег и актуелног премијера, достижу 300 милиона евра. Производња и продаја алкохола иде 80 одсто на црно и односи 150 милиона евра, само гледано кроз ПДВ и акцизе, без неплаћених доприноса због рада на црно. У Србији се издаје 400.000 станова и 100.000 локала, а нико не плаћа порез, што чини штету буџету већу од 100 милиона евра. Толико односе кладионице и коцкарнице, укључујући и интернет клађење, а естрада утаји 90 милиона евра. Туризам и угоститељство поједу 300 милиона евра, грађевинарство 55 одсто ради у црној зони, пекарска индустрија такође прелази 50 одсто јер је у сивој зони милион векни дневно.

Ко је највећи извор робе на црно?

– Царина, јер чак четири милијарде евра вредносно изађе мање робе кроз папире него што је стигло на царињење. На то је указао привредник Милан Кнежевић. У сиву економију можемо урачунати и огромну испоручену нефактурисану струју. У 2012. губитак електричне енергије био је три милијарде KWh, а у 2013. повећан је за чак 55 одсто достигао 4,6 милијарди KWh, па се може рећи да је хиодроцентрала Ђердап с производњом од 5,6 милијарди KWh радила пуна 292 дана за струју која се украде.

Кога кривите за лоше стање у земљи?

– Највећи кривац за катастрофално стање у буџету и огромну сиву економију је Пореска управа, па без реформе те службе не може да успе ни једна реформа пореске политике. Власт је то схватила и пре месец дана су именовали тим за реформу ове управе. Нажалост, сви у тиму су бивши кадрови Млађана Динкића, што говори да ће сива економија бити још већа и 2016. и по критеријуму корупције нећемо бити на 78. месту у свету, већ ћемо прешишати 90 место. Изгледа да нико не жели да се тајкуни, естрада, превозници, хотелијери, угоститељи и грађевинари уведу у легалне токове!

Колико је времена потребно да се корупција сведе у нормалне оквире?

– Увођењем реда у Србији за само годину дана би се сива економија довела на европски просек од 12 до 15, па можда чак и на 10 одсто. Објавио сам програм „Сузбијање сиве економије у четири фазе“ који би драстично набоље променио стање у ПИО фонду и здравству које је најгоре у Европи, а повећале би се пензије и плате. Сузбијањем криминала на царини смањио би се увоз свега и свачега, створили услови за покретање домаће производње која би повећала тражњу за нашом радном снагом и точак привреде би се покренуо. Наплатом свих утајених пореза и доприноса створили би се услови и за убрзано враћање државних кредита.

Зашто се држава не бори са нелегалним токовима?

– Велики број криминализованих државних службеника не жели да спречи рад на црно и утају пореза. Ако их сузбије и све активности уведе у легалне токове, бирократија сече грану на којој седи и губи огроман новац! Јер, кад сви привредници раде легално, немају страх од разних инспекција, а престаје и давање мита. Уколико се све у земљи буде радило легално, онда неће постојати ни тајкуни.

Да ли ће Србија доживети потпуни економски и финансијски фатални слом?


У ова два ТВ гостовања, Драган Радовић, економиста и стручњак за сиву економију и порезе, говори нам на врло јасан и убедљив начин како нас пљачкају најутицајнији државни чиновници на власти, кроз институције система, са својим „оперативним“ тимом у виду једног дела криминализоване бирократије. Ту се свако омрси колико треба. Наравно, Драган Радовић даје и решење, програм за економски спас и препород Србије, где би се сива економија (високог ранга) сузбила за само годину дана. То је кључ успеха.

Има ту једне битне ствари, а Драган је потенцира, а то је кад сви привредници, и приватне и државне фирме, плаћају порезе и послују 100% легално, тада сви имају пара, и народ и људи на власти, и државни чиновници, и јавни сектор итд… јер је тада буџет пун ко брод, из реалних извора!

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: "Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета..."

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…

Зато запад и опстаје економски говори Драган, јер тамо сви плаћају порезе и платни промет се одвија у оквиру њихових земаља и њихових територија, они не износе новац изван ПЛАТНОГ ПРОМЕТА своје земље, попут наших „бизнисмена“ и државе». Не, све паре круже у њиховим државама. А и познато је, да се на западу и привредници и обичан човек највише плаше утаје пореза, јер тамо су казне астрономске за тако нешто, због тога је тамо око утаје пореза присутан страх од утаје пореза, јер су пре свега контроле привредника ригорозне, док у Србији готово и да нема никакве контроле привредника, осим симболичне да би статистичари имали шта да раде.

„Наша прича о економији“ – Гост Драган Радовић економиста – 15.01.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:48:

„Поштовани гледаоци добро вече. Сивом економијом у Србији се баве најбогатији људи. Држава би ако крене у одлучну борбу против ње, годишње могла да врати у буџет утајених 3 милијарде евра, порука је вечерашњег госта „Наше приче“ о економији. У питању је господин Драган Радовић економиста, директор и власник књиговодствене агенције „Кватро“ из Београда са дугогодишњим искуством…. Којих је то 20-ак бранши у којима се кроз сиву економију годишње губе десетине, па и стотине милиона евра. Зашто имамо заблуду да сиву економију представљају људи који стоје за картонским кутијама на улицама … Али, с обзиром да вас доживљавају као специјалисту за сиву економију, ја бих да нам то ипак буде основна тема којом ћемо се вечерас бавити, ако се слажете?

Драган Радовић:
„Слажем се. Да кренемо прво од тих 3 милијарде евра. Пазите, 3 милијарде евра су огромна средства која се утаје годишње. И, сад, многи кажу: „То није тачно, нема тога“. А прво да појаснимо шта је сива економија. Ви сте баш рекли праву дефиницију. Значи, сива економија у Србији уопште није онај социјални вентил, да они који су остали без посла, да се запосле, односно да раде без пријаве, да раде на црно. И, што је најгоре, када причамо о тој материји, одмах сви приказују уличне картонске тезге и пијачне тезге, и испада да је у Србији једина сива економија на пијацама. Значи, то је перфидна превара, да не кажем перфидна лаж, касније ћемо доћи до тога ко је уопште пласирао, са намером ту дефиницију сиве економије. Јер, ако кажемо да се ван легалних токова окреће преко 10 милијарди евра промета робе и услуге. Па да ли најсирмашнији људи на пијаци баратају са робом и услугама које вреде 10 милијарди евра?!

Наравно да не!

Ако кажемо да су утаје преко 3 милијарде евра, па опет, да ли ти најсиромашнији…?
Па они да имају 3 милијарде евра, сигурно не би били најсиромашнији, него би били изузетно богати.

Е, сада, да видимо где се налазе 3 милијарде евра. Највеће утаје су на порезе и доприносе на раду. У Србији имамо 700 000 радника на црно. И, буџет, на годишњем нивоу, губи 1,5 милијарди пореза и доприноса.

Па зашто нам је здравство на последњем месту у Европи?
Зашто је ПИО фонд празан?

Зашто се пензије смањују?
Зато што имамо 700 000 радника на црно!

Други вид утаја, је утаја промета робе и услуга. Само на ПДВ-у се утаји преко 1 милијарде евра пореза! Како је то могуће?! Како је могуће да се у Србији продаје 10 милијарди евра робе и услуга, а да то нико не примети (мисли се да нико не примети толику огромну утају пореза због трговине на црно, на високом нивоу)?!
Па, то није могуће…“

О аутобуском превозу путника и нелегалном пословању легалних фирми за превоз путника.

Драган Радовић 00:06:35:
„Ја имам, рецимо, најупечатљивије истраживање у аутобуском превозу путника. Једна екипа људи је, стручњака, је анализирала ту браншу, и ми смо дошли до закључка, да се рецимо у аутобуском превозу путника, да се 50% ЛЕГАЛНИХ ФИРМИ БАВИ НЕЛЕГАЛНИМ ПРОМЕТОМ…! Пазите, 50%… и ту су утаје 80 милина евра!“

Па после тога Драган наводи конкретне примере и детаље. Рецимо, једна аутобуска фирма имала је пријављених 44 возача, а када се анализира километража свих њихових линија, дакле цео обим посла, дође се до закључка ПРОСТОМ МАТЕМАТИКОМ, да се тај посао ФИЗИЧКИ може урадити само ако та форма има минимум 80 возача, а не 44. Дакле, скоро 50% возача у тој фирми није пријављене, нити тај „легални“ бизнисмен плаћа порезе и доприносе на те раднике. Има ту још горих примера о којима говорти Драган.

О пореској управи

Драган Радовић 00.11.49:
„Е, сад, пошто је пореска управа највећи кривац (за сиву економију, утају пореза), морам мало да разјасним. Пореска управа има изузетно стручан кадар, најнекорумпиранији. И то ћемо после да образложимо. Међутим, годинама, обично руководство пореске управе је политичко руководство. Нису добри зналци. Зачи, лош је рад. Да би се нешто променило, значи, прво мора да иде реформа пореске управе. Ја пуне 3,5 године доказујем, да је пореска управа највећи кривац за катастрофално стање!

Свака реформа пореске политике, пореских прописа, без реформе пореске управе је осуђена на пропаст!

Да би се извршила реформа пореске управе, сви експерти, зналци, политичари, кажу: „Ту треба огромно време“. Реформа се врши за 5 дана! Само 5 кључних руководиоца се поставе, који тачно знају шта треба да се ради. И… не постоји. Сива економија у Србији може да се сузбије за само годину дана! Само треба добар организован рад…“

О ЕПСУ

Драган Радовић 00:38:16:
„ЕПС је једна посебна прича. У ЕПС-у, сад је тренутно ЕПС, дал је губиташ, дал је позитиван, то нико живи не зна, али нон-стоп узима неке кредите. У претходне 2 године…, још увек нема званичан податак за 2014., па мислим на 2012. и 2013. За 2 године, у Србији, веровали или не, украдено је струје за 1,2 милијарде евра. То је оно што је премијер у августу изјавио, на бази истраживања тима у коме сам и ја. Премијер је реко: „Немојте да тражите повећање цене струје, док не утврдимо ко краде 18% струје.“ …. … „Ми имамо званичне податке. Кад кажемо крађа струје, мислимо на званичан податак ЕПС-а колико је испоручио струје, а колико је фактурисао. Значи, кад кажемо крађа, не мислимо на струју која је фактурисана где грађани који немају новца, не плаћају.

Ево званичан податак за 2012. годину. Три милијарди kwh (киловат часова) је украдено, то је скоро 500 милиона евра! … … Невероватно је да је су следећој 2013. години 55% повећан „нестанак“ струје, односно крађа. у Србији је украдено 4,6 милијарди kwh!! … … зашто уопште ја, или тим у коме сам и ја, помињемо крађу струје. Зато што постоји патентирано светско решење наших стручњака, професора са неколико факултета. Патент се зове: „Систем за елиминацију нетехничких губитака“. Тај патент се преко 2 године нуди влади и ЕПС-у. Значи, открива сваки киловат струје која нестане. Не! Нико не жели тај патент! Значи, у Србији испада да нико не жели да спречи такве крађе струје!…“
… … … Значи, малопре кад сам реко 4,6 милијарди kwh се украло 2013. године, знате колико је то, то значи да милион домаћинстава у Србији сваки месец џабе добија по 383 киловата струје!…“

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије?

Драган Радовић 00:49:22:
„Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…“

Наравно, јасно је ко дан, да су главни криминалци у државним институцијама, и некажњено пролазе, јер и када се „ухвате на делу“, тада дају оставке, а паре које су мазнули остаје им у џепу. Али, кад неки ситни криминалац опљачка неку радњу, он иде у затвор, а не каже му се: „Слушај, мораш да даш оставку на бављење криминалом, или идеш у затвор“.
Тако се само утерује страх обичном свету да је само за њих кажњив криминал, док су криминалци високог новоа, разни „бизнисмени“ заштићени ко бели меедведи.

РТК2 Емисија Разговор – Гост економиста Драган Радовић – 01.10.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:58:
„Сива економија, и у данашње време, је одувек била део организованог криминала, да ли делите то мишљење?“

Драган Радовић:
„Перфидна лаж је пласирана свуда у свету, поготову у државама које имају слабији правосудни систем, да је сива економија борба за голи живот, за опстанак. И увек се баца акценат, кад се прича о тој теми, на оне уличне картонске и пијачне картонске тезге. Параметри који говоре о пласману рецимо робе на улицу, на пијаце, то је роба која пролази царину без царињења! Значи, на црно. И царина, свуда у овим земљама са израженом сивом економијом, можемо да кажемо да наш регион предњачи у Европи. Значи, царина је главни узрок! На царини не раде сиромашни грађани, не ради сиромашно становништво које се сналази на тим картонским тезгама. Ту раде државни службеници. Значи, они су извор свих проблема.

Зашто?
Па висок је степен корупције!

Јер једна роба ако прође на црно:

То је утаја царине!
Утаја ПДВ-а!
Затим пореза на добит!

И што је најгоре, државни службеници који треба да сузбијају, не… они то подржавају. Они не желе да сузбијају! Значи, перфидно пласирана лаж је да се сивом економијом баве сиромашни. Сиромашни немају пар милијарди евра робе која се пласира на црно, па да имају не би били сиромашни. Сиромашни не раде утаје порезе од више стотина милиона евра на годишњем нивоу….“

Другим речима, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што прима мито да не оцарини ту робу, зараде више него обични смртници ситним шверцом те исте робе, и разне друге, за 50 година…

Водитељ:
„Они су последња карика у том ланцу, јер се може тако рећи“?

Драган Радовић:
„Баш тако. И шта је у ствари срж сиве економије?
Закључци са којима сам ја оборио све досадашње пласиране теорије. Значи, апосолутно сви који раде у сивој зони, осуђени су на пропаст. А пласира се теза да само радом у сивој зони опстајете. То није тачно! Значи, ја имам много параметра са којима то доказујем. Кад радите у сивој зони остварујете екстра профит због утаје пореза. Чим остварујете веће зараде, ви сте онда велики „бизнисмен“. Журите да потрошите тај новац. То трошење мора да види окружење. Окружење мора да схвати да сте велики бизнисмен. А да бисте то показали, морате да купите џип. БМВ икс 3 или 5 који је 70.00 евра, или неки Мерцедес од 50 до 100 хиљада евра, јер без тога ви нисте велики бизнисмен.

Што је најгоре, највећи проблем сиве економије је што тај утајени новац се износи ван земље. Значи, срж проблема у нашем региону је сива економија која остварује готов новац, који се износи ван земље. Да тај новац остаје овде, а може једино легалним радом. Зашто приватницима, послодавцима пада посо. Значи, ти послодавци који раде на црно, сами секу грану на којој седе. Радом на црно износе новац, и онда се питају зашто грађани немају тај новац, за нову куповину хране, или нечега!?“

Па од чега да имају!

Не пуните пензиони фонд. Данас, сутра…, тек неће бити пензионера. Значи, вама ће бити још теже. Народ је научио да живи тешко. И народу да ли је теже 5%, то је исто. Али један тај, који је научио да отима, да краде порез…, он стравично подноси немаштину. Што је најгоре, та немаштина се рефлектује после на целу породицу, и читав низ проблема. Значи, решење је сузбијање сиве економије, али те високе сиве економије…!!

Драган Радовић 00:09:51:
„А за та 3 месеца (превентивних контроли привредника и упозорења да пређу у легалне сфере пословања).. Министарство финансија све стопе да провери. Где год има услова да се спусти. И, увек је правило у економији: нижа цена – већи обрт. Значи, ниже пореске стопе, али сви морају да уђу у систем! Па зашто један запад опстаје, па управо због тога, што сви плаћају пореске обавезе! Значи њима новац остаје у оквиру теритрорије своје. Е, значи то је срж…!“

Овде једним делом Драган говори о нашим чувеним „ученим“ „експертима“ и „стручњацима“ за економију, финансије… а да немају никакве потврде тога у пракси, на тржишту, на економском тржишту…

Драган Радовић 00:23:05:
„… Све се покреће, покреће се привреда. кад се привреда покреће расте потреба за радном снагом. како расте потреба, скачу наднице, скачу дневнице. Значи, рецепт је врло једноставан, само треба кренути корак-по корак. Најбитнији је програм, и где се свака тачка, сваки корак прецизира. На жалост, сви „експери“ економисти, једно исто причају. Мене не чуди, јер ти стари експерти су учени на бази књиге „Капитала“, од пре 150 година писане која апсолутно нема везе са некон тржишном привредом. Или из доба социјалистичке привреде, „експерти“ нас уче шта и како треба да радимо. Па не можете, треба да знате 25 година развој приватног сектора…“

 

Како је „побего“ банкар Језда

Слушајући све ово око царина и нецарињења робе ради мита, сетих се како сам давне 1993. године враћајући се из иностранства за тадашњу СФРЈ, из прве руке чуо како је „побего“ банкар Језда, тако да сам из прве руке сазнао шта се све ради на царини.

Десило се то баш на данашњи датум. Дошао сам тог 07. марта 1993. године на Будимпештански аеродром, где сам купио карту за Београд, а ту линију је одржавао један приватник, аутобус је био луксузан, карта Будимпешта – Београд коштала је 50 марака. Док сам више сати чекао да аутобус са аеродрома крене ка Београду, дођоше ту и неке чувене естрадне фаце: Бајага, певачица Снежана Бабић са менаџером и још неки. И, кренусмо ми…

Када смо дошли до наше царине, не сећам се сада који је то прелаз био, цариник је отворио врата аутобуса и видевши позната лица рекао је:

„Кажите драгичка.“

Неко рече „драгичка“, а затим цариник рече:

„Побего Језда…!“

Затим је једно 2 секунде био мукли тајац, и одједном је овај менаџер Снежане Бабић почео да урличе, да псује дерући се: „Лопови! Криминалци! Пи**а вам материна!!

Једва су га смирили, ко зна колико је тип имао пара код Језде…

И после је цариник тим познатим фацама лично причао како је „побего“ Језда, јер је све то гледао. Ја сам ту поред њих мирно стајао и слушао. Ради се о томе да је тога дана, тој групи цариника стигло наређење „одозго“ (тада је директор царине мислим био Михаљ Кертес ако се не варам) да ће ускоро на том прелазу доћи нека група „неких техничара“, и да када они дођу, ови што раде, треба да се дислоцирају у некој другој просторији (била је то нека друга зградица), док ови „техничари“ у тој главној просторији „то нешто не ураде“. И.., дошла је колона возила са 5-6 мерцедеса, по речима тог цариника, а у једном мерцедесу био је и чика Језда. Наравно, ови цариници су морали да слушају наређења „одозго“ да би сачували посо, дислоцирали су се у другој згради, док су ови „техничари ту нешто радили, радили…“, а Језда је мирно шетуцкао, да протегне мало ноге и разгледа околину, „док екипа“ „то нешто не одради“ са папирологијом и тадашњим једноставнијим компјутерима.

Трајало је то сат-сат ипо, по речима цариника, и  мерцедеси су са чика Јездом мирно „отпловили“ ка Будимпешти када су „техничари“одрадили посао, а дислоцирани цариници су се вратили на посо.

Ето, тако је „побего“ чика Језда.

Причао сам то другарима у Бору, и упозоравао сам их када се појавила „мајка нације“ Дафина, да не улажу паре у њену банку, јер ће се десити иста превара као са Јездом, што се и десило.

Проф. др Алекса Милојевић: На помолу је велика економска превара у општини Угљевик, параноја власти


Браћа из Републике Српске су ме замолила да публикујем ову анализу и студију, да се покуша да се спречи велика економска превара, а помажући њима, помажем и нама, јер економске преваре се раде по истој „рецептури“, и све је „већ виђено“, и у Републици Српској и у Србији, „усрећитељи“ из наших влада прво громогласно најављују „економски бум“, „препород“, а сурова реалност нам показје да је народ брутално насамарен, опљачкан, преварен и понижен луди и умире у сиромаштву!

На помолу је велика економска превара у општини Угљевик у Републици Српској око „инвестиције“ у изградњи термоелектране „Угљевик 3“, а све је у медијима најављено у виду патриотске бајке где наш „брат рус“, „бизнисмен“ и милијардер Рашид Сардаров, тежак 4,9 милијарди КМ (конвертибилних марака), жели да инвестицијом од 1,4 КМ просто „усрећи“ напаћену браћу Србе из РС, јер наравно, погодили сте: „он много воли Србе“, а његов профит му скоро није ни важан.

Влада Републике Српске уопште није ни испоштовала елементарну законску процедуру која се практикује у свим озбиљним земљама приликом великих економских пројеката, да консултује своје најеминентније економисте, да пре него што уђу у посао са Рашидом, наруче студију оправданости и изводљивости овако обимне инвестиције, па да онда донесу коначну одлуку, да ли ће да се крене са тим пројектом, или не. Ма, јок… наши „експерти“ и „генији“ из наших влада осећају се ко мали Богови, довољно је да нам кажу „да је то епохални посао“, „епохална инвестиција“ која ће „усрећити народ“, народ ће постати богат и срећан, каква црна студија сад, нема се времена за то, ствар је хитна, довољно је њихово „мајке ми“ … „кад вам кажем“…

Нема ни једне информације од људи из владе РС о томе ко је уопште тај „бизнисмен“ Рашид Сардаров? Међутим, када су људи забринути за судбину народа прочачкали интернет, дошло се до података да је у извјештају руске полиције о руској мафији, Рашид означен „дијамантском ознаком“ што значи да се бави криминалом највишег (федералног) нивоа.

Прочитајте овај текст веома пажљиво, као и све текстове које ћу дати да се скину, у њима је професор Алекса Милојевић у својим анализама и студији показао да је на помолу велика превара и могућност губитна над јавним добрима и кључним предузећима у државном власништву, која се ни на западу не отуђују разним „приватизацијама“ од народа и државе, већ су у државном власништву (51%), једино нас наши „економски усрећитељи“ враћају у 19 век, у доба феудализма.

Читајући ове текстове, анализе и студије, видећете савршено простор Србије, наше економске „реформе“ које ево већ трају 12 година, обећаван нам је Рај, но народ умире у сиромаштву и беди! Схватићете и разне шеме и оперативне методе како мегакапиталисти уз помоћу „слободног тржишта“ … иностраних „инвестиција“ и пре свега наших домаћих „усрећитеља“ на власти и „веееликих патриота“, уништавају конкуренцију, народ, земљу.

Све ово неће имати сврхе ако се све заврши на читању, народ се мора коначно отрезнити, пробудити и узети своју судбину у своје руке, на власт требају довести научнике и економисте попут Др Алексе Милојевића, стручне и поштене људе, да они воде економију и привреду, јер економија је кључ за елемантарну егзистенцију живота народа и државе, она покреће све, или руши.

Професор др Алекса Милојевић: Опасна превара, параноја влсасти:
Преузми текст

Професор др Алекса Милојевић: Уводни део студије оправданости изградње „Термоелектране 3“ у Угљевику:
Преузми текст

Професор др Алекса Милојевић: Студија оправданости изградње „Термоелектране 3“ у Угљевику:
Преузми текст

Аутор: Професор др Алекса Милојевић (Економски институт)

Eкономски институт
Проф. др Алекса Милојевић

ОПАСНА ПРЕВАРА
параноја власти

Додик и Сардаров обилазе радове – Скала Радио

 

Бијељина, 2012.

План за погибију свих православних Словена

Алан Далeс, директор ЦИА од 1953. до 1961. године, директива америчким службама безбедности под насловом Доктрина америчке борбе против Истока:

“Рат је завршен, полако ћемо све изградити, и ми ћемо дати све што имамо, сво злато, сву материјaлну моћ на магарчење и залуђивање људи.

Професор др економије Алекса Милојевић

Човечији мозак, свест људи склони су променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Литература, биоскоп и позориште ће прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постојано, помагаћемо деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи. И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, разврашћивати и обешчаћивати је. Ето, тако ћемо ми то да урадимо”. (25.05.2012. године, Магацин).

САДРЖАЈ

УВОД…………………………………………………………………………………………………………………. 4

Пјесма или јека……………………………………………………………………………………………….. 5

Полазни проблем…………………………………………………………………………………………….. 6

Угљевик – модел домаћег колонијализма………………………………………………… 10

Организација варања – до циља преко немогућег…………………………………… 15

Спријечити замјену………………………………………………………………………………………. 17

Додатна оптерећења……………………………………………………………………………………… 19

Последице приватизације рудника…………………………………………………………….. 20

Закључци и препоруке………………………………………………………………………………….. 22

УВОД

Од половице прошле (2011) године општина Угљевик и цијела Република Српска затрпане су информацијама о Рашиду Сардарову. Стиче се утисак да је тај руски милијардер због тога што „воли Србе“ одлучио да без властите зараде скоро сав свој новац потроши на нашу добробит. Тако га бар громогласно и непролазно најављују и одржавају ту врсту говора наш Предсједник Републике, Влада и руководство РиТЕ.

Све то без икаквих поузданијих студија о крајњим последицама ове евентуалне инвестиције. Руководство, политичко, државно и предузећа тражи и захтијева да им се вјерује на ријеч. Народу је остало да пипа по мраку, да нагађа шта би све од овога могло да буде. А морао би, по свим правилима и закону, да буде до краја и истинито упознат како би могао да искористи своје демократско право учествовања и доношења коначне одлуке. Јер се то тиче њих и живота њихових потомака.

Осјећајући потребу и обавезу да са своје стране допринесе расвјетљавању овог проблема, односно пружи више информација о овој инвестицији и њеним последицама општина Угљевик је од овог Института наручила „Студију оправданости изградње термоелектране три у Угљевику“. Имајући у виду значај ове и посебно овакве инвестиције за судбину грађана општине Угљевик и Републике Српске у цјелини Институт је одлучио да прије коначног завршетка Студије изађе у јавност са основним увидима у проблеме који су овдје присутни и који се покрећу у овој Студији. Циљ је да се Студија учини доступном јавности, али и да се покрећући ову врсту јавне расправе, још у току израде студије, оствари што већи утицај јавности на сам садржај Студије, као и њене крајње закључке.

Неће се, што је сасвим природно, улазити у потпунији унутрашњи садржај Студије. Коначни закључци ће морати да сачекају њену израду. Овдје ће се покренути ред почетних и основних питања, која највише заокупљују пажњу грађана. Хоће ли заиста Рашид Сардаров градити нову термоелектрану три и отварати нови рудник? Која је, у том случају, судбина постојеће термоелектране и постојећег рудника? Шта је са изградњом термоелектране два која би требала да замијени већ увелико истрошену постојећу термоелектрану? Хоће ли Рашид Сардаров да, са изградњом своје термоелектране три, уништи постојећу термоелектрану и на тој основи да преузме постојећи рудник и цјелокупно рудно богатство овог подручја? Је ли то пут и начин приватизације цијеле Електропривреде Републике Српске од стране Рашида Сардарова? Приватизација путем предаје наших рудних богатстава њему у посјед? Приватизација путем поклањања?

У раду ће се настојати прибавити одговори на ова питања, што уједно представља основни садржај овог рада.

Пјесма или јека

Средином прошле (2011) године Угљевиком и цијелом Републиком Српском заорило се из свег гласа, из све снаге, преко свих медија о невиђеној срећи која нас је задесила, која нам долази и коју нам својом инвестицијом тешком око 1,4 милијарди КМ у изградњу термоелектране три доноси руски милијардер Рашид Сардаров, тежак 4,9 милијарди КМ, а којег нам доводи наш Предсједник Републике Милорад Додик.

Требало би да буде пјесма, да се ори од пјесме, због среће што смо управо ми сретни изабраници руског милијардера који због тога што „воли Србе“ хоће овдје да инвестира да би нас усрећио. У том тренутку се ори и од изјава наших највиших политичких и државних представника.

И што је више ових изјава, ове заглушујуће буке и халабуке, што вријеме више одмиче и док се полако слијеже почетни вртлог прашине народ умјесто обузетости пјесмом све више обузима језа, страхови. Да ли је пјесма или злослутна јека. Народ зна и памти. Увијек када се са стране власти заорило и орило од пјесме народу се све више замрачивало.

Када је 1997. године Милорад Додик, са само два посланика, намјештен од странаца, на мјесто предсједника Владе са задатком да онемогући  дотадашњу властиту, већ поодмаклу приватизацију, како би по диктату странаца провео садашњу, орило се од заглушујуће владине пјесме о очекиваним невиђеним успјесима и напретку, само када се она проведе. Само да промијенимо својину да из друштвене пређемо на приватно и бићемо срећни и богати, као и они на Западу који нас усрећују, преко својих (наших) политичких представника. А оно јад и чемер. Пропадање предузећа, незапосленост, потпуно уништење привреде, невиђено сиромаштво и безнађе.

Било је пјесме и када се продавао Телеком – суво злато од профита. Резултат је познат. Утрошен новац, а порасло сиромаштво и незапосленост.

Увијек када су нова и све неподношљивија задуживања, пјесма успјеха и напретка се појачава.

У последње вријеме разлијеже се пјесма наше власти од добра које нас очекује када наша природна богатства, ту последњу узданицу нашег опстанка предајемо, продајемо странцима.

Увијек када је власт појачано говорила о добру народ је захватало појачано зло. Одатле управо и страх о злосутне јеке умјесто пјесме коју пјева власт, овдје у Угљевику.

Када се не би радило о смишљању и организовању преваре проблему изградње термоелектране у Угљевику би се приступило лежерно, мирно, аналитички. Независни институти би сагледавали цјелину проблема и своје резултате изнијели на политички избор, политичку одлуку. Сагледавали би се сви организациони и управљчки облици најрационалнијег кориштења природних богатстава у цјелини. На тој основи испитивали би се сви алтернативни облици инвестирања у изградњу термоелектране у Угљевику са њиховим појединачним економским и друштвеним ефектима.

Била би грађена стручна подлога за политичку одлуку. На тој основи политика би била у стању да оствари најрационалнији избор и да донесе ту врсту одлуке. Овдје није тако. Без икаквих студија о овој инвестицији, посебно економских, политичко и државно руковдство је дигло на сав глас њене невиђене благодети.

Гледајући на досадашња искуства оваквог инвестирања, која су изузетно негативна, и која су се показала као најсигурнији пут пропадања у колонијално ропство, све ово с правом добива облике организоване преваре, обмањивања и довођења народа у заблуду. Говорити о добру, а смишљати и проводити зло. Варати народ. То је суштина онога што се догађа у Угљевику. Умјесто да брани народ од зла и превара политика и власт овдје смишљају зло и организују преваре да се зло догоди.

Силно богатство Рашида Сардарова овдје се користи као основно очаравајуће средство. Као да је Рашид Сардаров одлучио да све то богатство овдје утроши на нашу добробит. За то би морали да захвалимо нашем Предсједнику Републике, који га је довео тако ненадано, изненада, никада раније помињаног.

На интернет страници сасвим друга слика.

Поријекло богатства односно пословање г-дина Рашида Сардарова је у више наврата било предмет испитивања руске полиције која је утврдила многе неправилности. У извјештају о руској мафији означен је „дијамантском ознаком“ што значи да се бави криминалом највишег (федералног) нивоа (Фронтал.срб, 12.07.2012. године).

Умјесто да нас наш Предсједник Републике, што му је прва обавеза, званично обавијести о лику и дјелу г-дина Сардарова и да је та информациаја доступна сваком грађанину, ми основне, доста несигурне податке, морамо да скупљамо путем интернета. И на основи таквих крајње непоузданих информација о ономе, за којег би требали да вежемо своју животну судбину, ми треба да доносимо тако важне одлуке. Влада нас тјера, присиљава да идемо у том правцу, ускраћујући нам било какву поузданију информацију.

Због свега овога умјесто разгаљености, опуштања, осјећања топлине и наде у боље, народ све више обузима језа, страх, неизвјест. Као да му није до пјесме. Све више осјећа и одјекује у њему црна слутња јеке. Потребно је цијели проблем вратити на почетак гдје би народ морао да има одлучујућу позицију.

Потребно је да независни институти оцијене економске и друштвене ефекте ове инвестиције, те да резултати тих студија буду јавно доступни. Повести поступак правне одговорности за све неосноване заводљиве изјаве политичког и државног руководства и штете које би из свега овога могле да настану.

Полазни проблем

Овдје није мјесто и то није основни садржај ове Студије, да се расправља о општим принципијелним питањима економског развоја овог свијета, посебно о развоју мање развијених, којој групи управо припадамо. Па ипак није тако. Развој има своја општа правила, опште принципе и законитости по којима се одвија. На појединачним подручјима то су само различити појавни облици тих општих законитости. Због тога, да би се схватио проблем иностране инвестиције у Угљевику, нужно је уочити опште принципе на којима се одвија та врста инвестирања. Да ли она доприноси економском напретку односног подручја или је ријеч о његовом економском уништењу, колонијалном заробљавању. Шта кажу општи принципи иностраног инвестирања и да ли се они овдје остварују? Или је инвестиција у Угљевику изузетак који одступа од општег правила?

Умјесто опште законитости, која влада у савременом свијету да се путем иностраног инвестирања заробљавају и економски уништавају мање развијени, наше политичко, државно и руководство предузећа нас убјеђује у супротно. Убјеђује нас да ће нам инвестиција Рашида Сардарова донијети силно богатство и невиђени напредак. Угљевик би тако био свјетски изузетак који негира сва досадашња искуства и економске теорије које су створене на тој основи. Са свих страна свијета у Угљевик би тада похрлили највећи економски умови да се у то увјере, да виде примјер, који им руши све њихове досадашње економске теорије и остварена искуства.

Ту је и раширени појам отимања у економији.

Само се у школским уџбеницима учи да се богатство стиче само растом продуктивности, економичности, рентабилности. У економији је веома познат појам и стварност отимања богатства. То је садржано у појмовима колонијалног заробљавања, раста разлика у развијености развијених и мање развијених, присиљавања на слободно тржиште, присиљавања на погрешне одлуке, економске издаје домаће власти и слично.

На почетку и доста дуго у људској историји за колонијализам је била везана оружана сила. То је био доста скуп модел заробљавања због чега су у колонијално ропство падали само народи који су располагали највреднијим природним богатствима (злато, нафта и слично). Присуство војне силе чинило је заробљавање веома скупим. Уз то оно је било и веома видљиво што је изазивало отпоре домаћег становништва. Под притиском ослободилачких покрета деветнаести вијек скоро да представља крај те врсте колонијализма. Од тада су методи заробљавања непрекидно усавршавани. Цијена је била све мања што је омогућило ширење колонијализма.

Од када су Енглези лажима и преварама успјели да заробе скоро трећину свијету, да остваре највеће царство, које је непрекидно било обасијано сунцем (на једном крају сунца излази, а на другом залази) од тада се слави и усавршава тај метод заробљавања. Суштина је у заробљавању од стране домаће власти засноване на издаји. Унутрашњи садржај је у навођењу на погрешне одлуке – подмићивањем, увођењем у криминал након чега слиједе уцјене и на крају присиљавање пријетњама и ликвидацијом.

Мање развијеним треба препоручивати све оно што је штетно за властиту земљу (Енглеску). „Прави другоме штету да би теби било добро“ односно прави другим земљама штету наводећи их на погрешне одлуке да би Енглеској било добро, основно је гесло колонијалног заробљавања Енглеза. То је изузетно јефтин облик заробљавања. Сав посао обавља домаћа власт, само јој је потребно пружити одређену подршку, односно пружити јој могућност да има користи од доношења погрешних одлука, од гурања властитог народа у колонијално ропство. Власт која је на тој страни треба што дуже да остане на власти, по могућности непролазно.

Посебан напредак колонијалног заробљавања је остварен у последње вријеме. Заробљавање безвриједним, непостојећим, нереалним новцем путем задуживања показује изузетан, незапамћен резултат. Заробљавање је скоро без отпора. На против, сви као да јуре у заробљавање, а влада која то ради добива сваку подршку. Сиромаштво које се убрзано шири истиче потребу све већег новог задуживања, што иде у бескрај. Скоро да нико и не примјећује да привреда пропада и да се све руши. Обиље непостојећег, нереалног новца троши се у непродуктивне сврхе (изградња инфраструктуре, буџети и слично). Прима се непостојећи, нереални, на ничему заснован новац преузимајући обавезу враћања реалних, произведених материјалних вриједности, којих је све мање. То је права трагедија савременог свијета за коју нико не зна како ће се завршити, у којој на жалости и ми, веома активно учествујемо.

Основни принцип заробљавања је у остварењу што дубљег, што масовнијег сиромаштва. Тада се, у том сиромаштву, издваја доста малобројно политичка елита која је спремна да држи свој народ у колонијалном ропству, да га поробљава, а да то странцима не односи значајније износе профите за њихово издржавање. Нема средњег слоја. Само масовни сиромашни, који не коштају ништа, и узак број најбогатијих, чији издаци се лако подмирују из огромних профита који се остварују (концесије, заједничка предузећа и слично) је погодна социјална ситуација.

Заробљавање увијек креће од сиромашења на основи погрешних одлука. Други корак је у прекомјерном задуживању, а трећи и крајњи у препуштању својих природних богатстава странцима. Што се нас тиче ми смо већ превалили прва два корака и великим дијелом смо већ и у трећем. Већ смо дубоко у колонијалном ропству.

Пристајање на погрешну приватизацију да би се дошло на власт представља највећи некажњени злочин учињен над овим народом. Најмасовнија убиства су се догодила на тој основи. Толики је број људи који су умрли прије времена због тога што су остали без свог предузећа, без запослења, пали у дубоко сиромаштво и животни безизлаз. Потпуно разрушена, уништена привреда, потпуна економска пустош непосредни је резултат ове погрешне одлуке инициране са стране странаца, а остварене од стране наших амбициозних политичара, оних најамбициознијих.

Резултат је такав да то носи све облике геноцида над властитим народом.
Деиндустријализација, што је основни појам наше приватизације, уједно је и осноовни појам биолошког уништења једног народа.

Историјски, таква одлука је била донешена и односила се на њемачки народ. Када су били сигурни да ће савезници добити рат три министра (Канаде, Енглеске и САД) су донијела одлуку, која је прихваћена, о томе како да се уништи њемачки народ. Приједлог је изнио амерички министар финансија Хенри Моргентау, због чега се и зове Моргентауов план.

План је стављен у погон одмах након капитулације Њемачке. Сва индустријска постројења уништити, што је великим дијелом учињено поступком завршних бомбардовања. Рудничке јаме забетонирати и у њих пустити воду. Извршити потпуну деиндустријализацију земље. Становништво послати да се бави пољопривредом.

Прочитај текст до краја»

%d bloggers like this: