Тодор Вулић: Историја нам се у тачном временском циклусу понавља


За разлику од класичних историчара који историју третирају као мање-више хаотичан след случајних догађаја, господин Тодор Вулић је у својим истраживањима доказао да то нипошто није тако. Он у својим књигама тврди да је историја објективно нужан и закономеран процес, који се одвија по одређеним временским ритмовима. Утврдио је, проверавајући нашу историју, да постоје више ритмова по којима се разна збивања понављају, али, ти ритмови се изводе из једног математичког образца, затим, они се међусобно допуњавају и комплементарни су и тако заједно чине мрежу тих историјских збивања, и затим каже:

„Значи, ако имамо неку историјску годину, она по једној ритмици наслеђује једно збивањеа из тамо неке претходне године, друго збивање по другој ритмици из неке друге године, и онда сва та збивања се стичу по тим временским ритмовима, градећи сад тај један мозаик догађаја за актуелну неку годину, која може да буде и 2008. год“.

Др Тодор Вулић: Историја нам се у тачном временском периоду понавља

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На нивоу биографија господин Вулић обрађује временски ритам од 69 година у случају краља Милана Обреновића и краља Петра II Карађорђевића:

„Марија Катарџи, мајка краља Милана рођена је 1831. год., 69 година после ње рођена је Марија Хоенцолерн, мајка краља Петра II. Милан Обреновић је рођен 1854. год., Петар II Карађорђевић 1923. године, 69 година после њега. Милан је проглашен за кнеза и преузима кнежевска овлашћења 1972. год. Петар II Карађорђевић 1941. после оног војног пуча преузима кнежевска овлашћења, 69 година после Милана. Милан се жени са Наталијом Кешко, значи краљицом Наталијом 1875. год. Петар се жени са Александром Гликсбург 1944. године, 69 годиина после њега. Милан и Наталија добијају 1876. сина Александра, који је убијен заједно са Драгом Машин, а Петар и Александра добијају сина Александра 1945. године, 69 година после оног Александра, то је овај актуелни престолонаследник, сада. Милан је 1876. године лишен краљевске титуле. Петрар II Карађорђевић 69 година после њега је 1945. год. лишен краљевске титуле победом револуције. Милан умире 1901. год. у 47 години живота у иностранству, напуштен од свих у хотелској соби. То се исто дешава и Петру II Карађорђевићу, који 69 година после њега, у 47 години у иностранству, сам напуштен од свих умире.“

Затим, господин Вулић говори о временском ритму од 39 година по којем су Немањићи умирали и долазили на власт, то је невероватан и шокантан број понављања. Мене је све ово заинтригрирало, па сам онако офрље без икаквог проучавања везе и повезаности личности, а узимајући у обзир временски ритам од 69 година, открио циклус од 69 година и у случају атентата на краља Александра I Карађорђевића и Зорана Ђинђића. Краљ Александар је убијен у аутомобилу 1934. год. А Зоран Ђинђић је убијен 69 година касније – 2003., када је изашо из аутомобила.

Убрзо ћу на сајту објавити Тодоров текст: „Ханибал анте портас (или Трећи светски рат је пред вратима)“ којег је господин Тодор написао још јануара 2009., а у коме се тачно по одређеном временском циклусу предвиђа да ће запад напасти Русију баш на Криму 2013./2014. што знамо да се тако и догодило, у том временском распону, јер дестабилизација Крима од стране запада и пре свега САД, управо је удар на Русију, жртвовањем Украјине, брига је њих за украјинце и њихове животе, они су само „топовско месо“ за напад на Русију. Али пре тога, да би се схавтио временски и смислени ток догађаја, објавићу 2 Тодорова текста који претходе тим догађајима у историјском смислу, па тек онда тај текст који је повезан са познатим догађајима око Крима, а то су текстови: „Француска револуција, Прва република и Наполеон Бонапарта – Немачка револуција, Вајмарска република и Адолф Хитлер“ и „Америчко – француско огледало„.

Немачки научник Александер Корб негира геноцид над Србима у НДХ!


Извор Двери
Пише: Владимир Умељић

Владимир Умељић: На делу је промена у немачкој историјској науци: у НДХ, по новим „истраживањима“ није извршен геноцид над Србима!

Александер Корб - типичан "научни" представник запада који негује култ лажи и обмана према словенским православним народима (Срби, Руси и остали....), у свим битним делатностима које се тичу политичке сфере, сфере званичног дискурса, нарочито званичне "историје", итд...

Александер Корб – типичан „научни“ представник запада који негује култ лажи и обмана према словенским православним народима (Срби, Руси и остали….), у свим битним делатностима које се тичу политичке сфере, сфере званичног дискурса, нарочито званичне „историје“, итд…

Немачки историчар Александер Корб на Хумболтовом Универзитету у Берлину с највишом оценом summa cum laude одбранио је докторску тезу из области историјских наука под насловом „У сенци светског рата. Масoвно насиље усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“. Његове радикално нове тезе гласе:

  1.   у тадашњој хрватској држави 1941–1945. „није се догодио геноцид над Србима“;
  2.  клерикална компонента (хрватски католички клир и Ватикан) „није играла никакву битну улогу“ при масoвном насиљу над Србима у хрватској држави 1941–1945, тако да је и насилно покатоличавање Срба имало „искључиво секуларни карактер“.

Корб, дакле, улази у радикалну колизију с огромном већином свих досадашњих научних радова и њихових закључака.

Ова анализа поставља Корбове тезе на проверу с три тачке гледишта: а) научно-историјске, б) језичко-филозофске (теорија дефиниционизма), и в) политиколошке.

Научно-историјски гледано, Корб бира једностран, селективни приступ овој проблематици и већ на почетку драстично редукује тј. искључује енормни део примарних историјских извора и научне литературе. Томе припадају сви српски извори, закључно са сведочанствима преживелих српских жртава, с образложењем да су иста или „српско-националистичка“ или „српско-комунистичка“, све изворе сведока-очевидаца из редова тадашњих окупатора – немачких нациста и италијанских фашиста – с образложењем, да су исти „српско-националистички“ или „српско-комунистички“ манипулисани, као и све примарне историјске изворе и научну литературу, који сведоче о улози хрватског католичког клира и Ватикана, јер су „антиклерикални“.

Језичко-филозофски, Корбов доказни поступак недвосмислено припада принципу „узурпација власти над дефиницијама и психагогијама“, који теорија дефиниционизма препознаје као покушај интересног редефинисања, виртуализовања стварности и психагошког етаблирања те нове „стварне стварности“ у свести циљне групе путем њене интернализације. Корбов рад је тиме пре релативистички језичко-филозофски трактат у научно-историјским хаљинама, него научна историјска студија.

Политиколошки се може констатовати, да је и његовим неспорним трудом промена парадигме у немачким друштвеним и хуманистичким наукама достигла нови квалитет, сасвим други ниво самовољне и виртуелне рефлексије стварности.

Анализу Владимира Умељића, која је првобитно објављена у Зборнику Матице српске за друштвене науке бр. 141 прочитајте преко доњег линка:

Владимир Умељић: Промена парадигме у Немачкој историјској науци: У хрватској држави 1941–1945. није
извршен геноцид над србима?

Скини студију

Драган Симовић: О ратницима и духовницима


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Сврха сваке духовности, сваке посвећености па и сваке религиозности јесте уздизање и узрастање до Божанске Свести, до Божанске Свесности, до Божанске СамоСвесности.
Божанску Свест можете звати и Космичком Свешћу, ако вам је тако воља, ако је то вашем унутарњем бићу ближе и јасније.
Песнички речено, сврха је свега онога што умно, словесно и освешћено чинимо, да се уздигнемо понад ове жабокречине, понад ове мочваре, понад ове каљуге неосвешћеног и бесловесног живота и живљења којим владају моћне узрочно-последичне силе, које нас вазда вуку надоле у безнађе и бесмисао, у таму и ништавило.

02

У овоме се свету, на Земљи, води непрестани рат – рат за Живот са Сврхом и Смислом.
За овај наш живот, за овај наш животни ток, будност је битна.
Нисам рекао да је будност важна, већ управо тако – битна!
Зато што је битност понад важности; битност је највиши ступањ важности.

Бити будан, значи: бити повезан са Свешћу, бити Биће Свести.
Надаље, бити будан, значи: бити одговоран.
Одговоран пред Створитељем који је у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу,
бити одговоран пред Духом Стварања,
бити одговоран пред Божанском Свешћу.

03

Побеђен је само онај непријатељ којега смо победили у Пољу Свести.
Ако то знамо, онда нам је јасно зашто су се све србске победе на ратничком пољу,
после кратког времена, преобраћале у србске поразе.
Зато што Срби већ вековима ниједног свог непријатеља нису победили у Пољу Свести.

Сваки онај непријатељ којега не победимо у Пољу Свести, лукаво се прикраде и (заобилазним и невидљивим путем) ушуња, потуљено увуче, у наше унутарње биће – свеједно да ли у Биће Личности, или, пак, у Биће Народа.
Узалудне су све наше победе на војничком и ратничком пољу, ако своје душмане нисмо победили тамо где се једино и побеђују – у Пољу Свести.
Штавише, дешава се да непријатељ којега смо победили само на војничком пољу, после неког времена, гле,
бива још јачи и жешћи!

04

Зашто Срби ниједног свог непријатеља, у последњих десетак векова, нису победили у Пољу Свести?
Зато што је србски народ давно остао без словесног духовног племства, без онога што се зове културна елита.

За опстанак Рода и Народа битне су две касте – каста ратника и каста духовника.
Народ без тих двеју суштих каста и није више Словестан Народ, већ најобичније крдо за кланицу.

Ми смо све време у последњих десетак векова имали из самог Бића Народа самониклу и самобитну касту ратника, али, нажалост, никада нисмо имали самосвојну и самобитну касту духовника.

05

Хајде, сада, у овоме трену, да песнички и сликовито разјаснимо како су се све србске победе после кратког времена преобраћале у србске поразе.
Да би непријатељ био истински поражен за сва времена, онда морају усаглашено и усаображено (усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром) да дејствују обе касте – каста ратника и каста духовника.

Каста ратника побеђује непријатеља на војничком пољу, што је нижи ступањ победе, а потом каста духовника тај исти рат наставља, али на једном вишем ступњу, и тако у Пољу Свести коначно (коначно!) побеђује непријатеља.
Тек тада је (и само тада!) непријатељ побеђен за сва времена.

06

Срби, данас, у овоме часу вечности, немају више ни касту ратника ни касту духовника.
То је истина, сушта истина, коју морамо да освестимо.
Колико могу, и шта могу, Срби да учине без тих двеју суштих каста – када знамо да управо те две касте и држе Биће Народа – видећемо!

Када је све Русија помогла Србији и шта се догодило 1999. године?


Извор: ФБРепортер

КАДА ЈЕ СВЕ РУСИЈА ПОМОГЛА СРБИЈИ
И ШТА СЕ ДОГОДИЛО 1999. ГОДИНЕ?

од РЕДАКЦИЈА • 3. април 2014.
rusija-kolaz-1

Глас Отаџбине

  1. Свети Сава је постао монах захваљујући монаху Русу који га је одвео на Свету Гору и замонашио га у руском манастиру светог Пантелејмона.
  2. Читав период турске владавине представници српске Цркве и српског народа упућују посланике ка рускоме цару тражећи материјалну или финансијску помоћ и заступање код турског султана ради заштите народа и светиња, што су Срби и добијали.
  3. Toком целог 18. века, све до средине 19. века Србима који живе у аустријској монархији (Српска Војводина и Крајина) стиже помоћ у виду црквене литературе, књига, уџбеника као и наставног кадра за српске школе које Срби нису имали, будући да је Аустријска царевина бранила штампање српских књига, али и вршила притисак да буде што мање српских образовних институција на својој територији.
  4. Од средине 18. века велики број Срба из Аустрије и Турске добија право да се насели на територију Руске царевине и тамо настави живот добијајући земљу и посао, без бојазни да ће неко вршити притисак на њих да промени веру. Хиљаде Срба је отишло у Русију и засновало две аутономне јединице (територија данашње источне Украјине) – Славјаносербија и Новосербија.
    new_serbia_slavo_serbia-1
  5. У Првом српском устанку, Русија је, као помоћ Румунима и Србима, објавила рат Турској и послала своју војску у рат против Турака на страни српских устаника. Постигнути су велики заједнички успеси. Руски цар Александар Први Романов обећава Карађорђу да ће, када прође опасност од Наполеоновог напада на Русију, свим средствима помоћи Србију и обновити је.
  6. У другом српском устанку Русија није учествовала са својом војском као помоћ српским устаницима, али није ни било потребно, јер је после овог устанка питање Србије решавано више дипломатским путевима заступањем Русије и услед турског страха од руске војне интервенције, Срби су добили аутономију од које се после кренуло ка стварању савремене српске државе. Победом руске војске над Турском и преговорима између те две државе, Србија добија два хатишерифа којима је фактички уништена реална турска власт у Србији.
  7. У периоду од 1833. године до Балканских ратова, Русија је водила дипломатску борбу за Србију, што у смислу њеног признања као посебне државе, а што у смислу борбе за проширење њених територија.
  8. У Балканским ратовима (Другом) Русија је посредовала између Србије и Бугарске чијим је интересима желела да унесе неопходну равнотежу.
  9.  ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – Први светски рат је најочитији пример руске љубави за Србе и Србију. Наиме, у периоду када је за Русију било најнеповољније, услед економске и, пре свега, војне слабости, али и унутрашњих нерешених проблема, она објављује рат двема тадашњим суперсилама – Немачкој и ruski kralj-romanovАустроугарској, ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ РАЗЛОГА – ЖЕЉИ ДА СПРЕЧИ АУСТРОУГАРСКО И НЕМАЧКО УНИШТЕЊЕ СЛАБАШНЕ СРБИЈЕ, која је, вишеструко војно и економски ослабљена, будући да је тек изашла из два велика рата против Турске и Бугарске од којих се није успела ни мало опоравити.
  10. РУСИЈА ЈЕ, ПРИТЕКАВШИ У ПОМОЋ СРБИМА, ИЗГУБИЛА, ОСИМ ДВА – ТРИ МИЛИОНА ВОЈНИКА ПОГИНУЛИХ У РАТНИМ СУКОБИМА, ЈОШ И СВОЈУ СОПСТВЕНУ ЦАРЕВИНУ И ЦАРСКУ ПОРОДИЦУ, јер су бољшевици, искористивши ситуацију и слабост државе, направили државни преврат, укинули Царевину и масакрирали царску породицу. Остаће забележене речи руског цара Николаја Другог Романова, изречене током здравице пред представницима европских држава неколико недеља пред почетак Првог светског рата: “ПОДИЖЕМ ОВУ ЧАШУ У ЧАСТ СРБИЈЕ, ЈЕДИНОМ САВЕЗНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ РУСИЈЕ У ЕВРОПИ!” Представници запада овим су били запрепашћени. Други светски рат – Победа ослободилачке војске Србије и Југославије дефинитивно је завршена уласком Црвене армије у источне и северне делове Југославије крајем 1944. године. Руска војска изгубила је неколико хиљада својих војника на територији Југославије.
  11. У данашње време једино се Русија залаже за Србију и њен економско – војни просперитет и целовитост њене територије. Једина је светска сила која се здушно залаже за повратак територије Косова и Метохије Србији. Русија је држава која са Србијом реализује економске пројекте од којих ће Србија постати значајан стратешки и економски фактор на Балкану и региону.
  12. Шта се догодило током кампање НАТО бомбардовања Србије? Зашто Русија није помогла? Многи еврофили овај слаби ангажман Русије поводом бомбардовања Србије тумаче као недостатак жеље и незаинтересованост Русије да нам помогне. Но, да ли је то заиста то тако? Након распада СССР, Русија улази у дубоку политичку, али пре свега економску кризу. “Перестројка”, прелазак социјалистичке привреде на капиталистички модел привређивања, начинио је огромне проблеме руској економији. Може се рећи да се руска економија налазила у колапсу и на граници потпуног краха. Огромна незапосленост, затварање великог броја предузећа, пљачка народа, огромна стопа криминала, милиони незапослених, масе људи огрезле у алкохолизам и наркоманију биле су нормална слика Русије током деведесетих. У Русији је владала глад у најбуквалнијем смислу те речи. Познати економисти света ову су земљу називали “Нигерија у снегу”. Да би колико толико поправила своју привредну ситуацију и спречила пропаст и распад земље, који је већ био на помолу, Русија је била принуђена да тражи помоћ и финансијску подршку. Из тог разлога, председник Русије, Борис Јељцин, окреће се Европи и, пре свега, Америци, тражећи финасијску помоћ како би спречио тотални суноврат земље. 1993. године група генерала покушава да изведе војни пуч и свргне га са власти, али војска гуши тај пуч. Као услов помоћи у сфери финансија, Америка и западноевропске земље траже многе уступке од руског председника: умањење војног потенцијала Русије, брже реформе привреде, увођење парламентарне демократије и других демократских процеса. У најави је била и подела земље и њено распарчавање. Налазећи се у таквој неповољној jelcinjситуацији и на страни побеђеног током Хладног рата, Русија је постала сведок страшне агресије на њеног савезника – Србију. Агонија је била још већа будући да је руски народ био на страни Србије и захтевао да држава помогне, али због потпуне пустоши која је владала земљом, готово потпуног краха економије, глади и хаоса који је све више прождирао руско друштво, и због зависности од помоћи западних земаља, Русија је била потпуно немоћна да помогне, осим у моралном смислу. Ситуација је била отежана чињеницом да је српски председник, Слободан Милошевић, 1993. године, приликом пуча извршеног од стране групе руских генерала који су покушали да свргну Јељцина, јавно подржао заверенике. Сада, 1999. године, тај исти који је подржавао свргавање руског председника, требао је да тражи помоћ од истог, што је додатно закомпликовало целу ситуацију…

********************

Треба отворено рећи, ово су сувише благе речи за Јељцина, издајицу Руса и руских интереса у њиховој Русији. Оно што је у Србији издајнички ДОС, то је у Русији био Јељцин са својом свитом и кликом на власти. Јељцин је био амерички агент, који је често био пијан, отуда и квалификација за Јељцина, по разним текстовима о том периоду Рисије, „пијани Јељцин“.

А што се тиче првог светског рата, да није било тоталне подршке Руса, и њиховог ултиматума савезницима, пре свега подмуклим енглезима, да ће иступити из рата, ако не престану да се непријатељски и понижавајуће опходе према србима, ми би били потпуно сломљени и уништени (србска војска), и као држава, и као народ.

То се најбоље може видети из доњег текста, као и подмуклост енглеза према нама србима, због мржње коју гаје и култивише према нама, према „малим русима“.

Сведочанства: Енглези радили на уништењу Србије, шокантно откриће Драгољуба Живојиновића у Лондону!
http://wp.me/p3KWp-47p

Ево неких детаља…

Рекли сте, имали смо само једног пријатеља, о којој земљи је реч?

– Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам је прави пријатељ или савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла и савезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена и да ће Србији пружити сваку врсту помоћи.
……..

Отерали руску бригаду

• Колико су Енглези све чинили да поткопају и ослабе Србију академик Живојиновић износи још један пример.

– На Солунском фронту налазила се и једна руска бригада коју је цар Николај послао у помоћ српској војсци. Енглезима је та бригада страшно сметала, непријатељски се према њој односила. Њени генерали сматрали су је претњом њиховим интересима. Нису се смирили све док нису издејствовали њено уклањање са Солунског фронта. Ту руску бригаду послали су чак на исток Грчке како не би имала било какав контакт са српском војском.

• Да ли се после тих битака енглески став према Србији променио?

– Управо тада енглеско непријатељство према Србима ступило је на сцену у најокрутнијем облику. Британци су кренули са најподлијим уценама. У најтежем тренутку тражили смо од њих финансијску помоћ од 800 хиљада фунти у виду кредита за обнову наоружања, лекова и санитетског материјала. Одговорили су уценом – добићете зајам, под условом да се одрекнете своје територије у источној Македонији у корист Бугара. Тај документ први сам открио у свету.

• Како је Влада Србије реаговала на ту болну уцену?

– Децидно је одбијен тај ултиматум. Енглези су ладно одговорили – “онда вам не дамо кредит”. И нису дали. Што је најгоре, Енглези се нису зауставили на тој уцени. Током читаве мучне 1915. године појачавали су притисак на Србију. Своје ултиматуме заснивали су на нашој немоћи и бескрупулозно користили српску зависност од савезника. Свакаквих притисака је било.

Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба


Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јован И. Деретић:

„Покојни Витас, новинар, знате за њега, чули сте… је питао Дејана Медаковића (тадашњи председник САНУ-а) када је он био…: „Зашто ви не прихватите округли сто који Деретић тражи“?
То је била прилика да ме они сатру (каже Деретић)

А Медаковић је рекао:
„А ко ће да седне с друге стране стола“?
Ми немамо стручњаке (Каже Медаковић)!??
Како немате стручњаке?! (пита новинар Витас)
Па немамо стручњаке за стару историју!?
Па ко пише уџбенике?
Е, то је друго…?!

Нека то други организује, а не ми.
И онда је додао (Академик Дејан Медаковић):
„Деретић има доказе које ми не можемо да прихватимо, нити можемо да дискутујемо“.

Ето, за наше „историчаре“ из САНУ историја Срба заправо почиње од берлинског конгреса 1878., а не од самог постојања Срба као народа, које задире и у античко доба, што је потврђено у архивским историјским списима и документима која обрађују античко доба. За САНУ „историја“ Срба дакле почиње фигуративно, од берлинског конгреса, када су од стране светских моћника зацртане смернице за фалсификовање србске историје и културе, од тада су у институцијама Србије што се тиче историје и културе, довођени на власти само слепи послушници германско-нордијске историјске школе, за коју си у сами немци признали да је нетачна!!

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?
http://wp.me/p3KWp-5MW

Деретић је потпуно у праву када каже да сви геноциди над Србима, односно сви Србоциди», почивају на првобитном културном геноциду на бази фалсификоване историје Срба и Словена, по којој смо ми Срби „неписмени дивљаци“ који су у 7 веку пали са Марса на Балкан, и почели да кољу и убијају све живо.

Свесно затирање србске историје путем археологије…!


На само 3 км. од Врањске бање у насељу „Ђелинци“ скоро да је потпуно уништен археолошки локалитет „Латифка(Остаци римског насеља које датира с крајем II до средине IV века, у археолошкој литератури познатог под именом „Латифка“), а „извођач радова“ је грча фирма „Терна“. По речима археолога Народног Музеја у Врању Горана Митровића, грчка фирма „Терна“ још од фебруара месеца изводи земљане радове на простору локалитета „Латифка“, без икаквог археолошког надзора и готово је скроз уништила то археолошко налазиште, само се још може спасити један део некрополе која је откривена.

ТВ Врање – Археолошки локалитет „Латифка“, 25.06.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мислите ли да се ово десило случајно?
да ли ће неко бити кажњен због овог?

Нема шанса, ни у најцрњем лудилу, јер заправо ОДНАРОЂЕНА ВЛАСТОДРЖАЧКА, СТРАНАЧКО „ИНТЕЛЕКТУАЛНА“ СТРУКТУРА која је час на власти, а час у „опозицији“, у свакој институционалној пори нашег друштва, све ово свесно и допушта, они су све ово и допустили, они су главни „извођачи радова“ уништења србске историје и културе, јер нису на самом почетку земљаних радова грчке фирме ни поставили никакав археолошки надзор, да се локалитет Латифка евентуално не би оштетио или уништио радним машинама грчке фирме. Овако нешто се ни у једној другој држави на свету, сем Србије, не би десило, јер ни у једној држави на свету не постоји гори издајнички одрођени шљам на власти и у култури, као у Србији!Уништење србске историје, културе, па самим тим и србског националног идентитета, свесно се и систематски чини уназад више од 200 година, па и више, но кључан незаустављив значајан период је од берлинског конгреса 1878. Од тада се организовано од стране запада и Ватикана одгајају, доводе у инститицијама власти и културе, адекватно „изфабриковани“, анационални медиокритети из србког народа, ради уништења србског националног идентитета и БИЋА, БИЋА, БИЋА… и пре свега да се фалсификује србска историја и култура! Овај археолошки пример, само је једна епизода у низу њих, и не треба гунђати зато што нам то чине тзв. „браћа“ по православљу Грци, јер кажем, главни извођачи уништења србске историје, културе и нације, чини од запада мажена и пажена издајничка србска властодржачка струкрура, такозвана наша „интелектуална елита“ који су чист србомрзачки задојени одрод. Она све ово допушта, грчка фирма ништа не би могла да ради на своју руку, нити да се усуди да започне ово криминално брисање историјских трагова са србске земље, али ако издајници, одрод и србомрзачке властодржачке крвопије србске крви дају сигнал одобрења, е онда стране фирме могу да затрпавају археолошке објекте.

Археолог народног музеја у Врању - Горан Митровић

Археолог народног музеја у Врању – Горан Митровић

Да се све ово ради плански, да се ништа не препушта случају, говори и то, по речима археолога Горана Митровића, да су по речима неких мештана који су били и пратили све догађаје на лицу места, и од неких који су изводили радове, ти археолошки објекти систематски уништавани!

А „радови“ још трају, нису прекинути….

Изроди на власти, из институција културе, ако се ми Срби не побунимо, затрпаће наш идентитет и постојање багером испод земље, да више никад не изађе на светлост дана, сваки делић нашег културно-духовног и историјског идентитета, уништиће нам Србију и распарчати је, зарад разних умоболних „датума, ради датума“, зарад „можда“…. од Србије неће остати ни београдски пашалук…!

Не дозволимо им то…!!

Историји не треба ни додавати нити одузимати


Извор: Политика

Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012.

Др Миле Бјелајац, научни саветник

У сазнавању прошлости једино је легитимна и пожељна научна ревизија (дограђивање). Но, она понајмање утиче на друштвену свест. Медији и слика предњаче. Интервјуи поводом претпремијере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Ејдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржају имају произвољности које замућују слику једне од најосетљивијих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређује коментар: да је уништено 30.000 Јевреја у Београду; да је само место логора Сајмиште било и стратише („где је страдало …”); да је „Недићева полиција (је) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да није било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Сајмиште не би био пун.”

Према респектабилним историчарима за ову тему (Б. Божовић, В. Маносчек, М. Кољанин, М. Ристовић и други) у Београду је пред рат било између 11.000 и 12.000 домаћих Јевреја и нешто странаца, у Банату под немачком Окупационом управом Србија још око 4.000, у Моравској бановини 843 и на Косову 550.„Кладовски транспорт” од 1.200 Јевреја из Европе био је углавном у Шапцу. У Бачкој, до рата је живело око 14.000. Према мађарским историчарима ту суубијена 743 Јеврејина, а 1944. послато у Аушвиц 16.034 (заједно са пребезима из НДХ).

У августу 3.300 банатских Јевреја транспортовано је у Београд. Представништво јеврејске заједнице део размешта по становима, а део иде у Топовске шупе. Пројекат уништавања Јевреја у Србији био је немачки пројекат коме се поред Гестапоа, Министарства вањских послова прикључио и Вермахт. У намере, одлуке и егзекуцију нису дозвољавали мешање локалних снага. Логори ће бити под њиховом командом. Дошли су са готовим тракама за обележавање. Већ 16. априла плакатирали су пописивање под претњом смртне казне и обавили од 19. до 22. те од 28. до 30. априла регистрацију оних који су приступили (око 9.000). Регистрацију су извели сарадници Јеврејског реферата Гестапоа под командом ес-еспотпоручника Фрица Штракеа у згради Пожарне команде на Ташмајдану (накнадно на Калемегдану). Израђене су три картотеке. Када је у мају формирана српска Специјална полиција имала је седмо одељење „Јеврејско” са пет службеника, четврто политичко за антифашисте (46 службеника и агената) које ће до 1944 открити неколико стотина припадника укључујући Јевреје и треће за налажење одбеглих Јевреја. Оно је до краја успело да приведе неколико десетина. Тој полицији се накнадно до краја јула пријавило 286 одраслих, 127 младића, двадесеторо деце и 147 странаца. Од 688 Јевреја (385 из Београда) који су били под надзором Гестапоа на Бањици, 44 је тамо упутила Специјална полиција. Не постоје подаци колико је иста претходно упутила Гестапоу. Жандармерија је учествовала у прикупљању Рома.

Трагично страдали Јевреји, мушкарци били су обмањени позивом да се јаве на радну обавезу у Топовске шупе, где су и до тада долазили, али су се и враћали кућама. Рампа је пала 22. августа. Било је то недељу дана пре успоставе такозване српске владе генерала Недића. Овај логор постаје Данкелманов, а касније и Бадеров резервоар за стрељање талаца (5.000).

Око три стотине преживелих мушкараца и унутрашња „управа” пребачени су из Шупа у логор Сајмиште. Наредбом Ајнзац групе СИПО и СД (пуковник ес-есВ. Фукс), 8. децембра 1941. позвани су жене, деца и стари да се 12. децембра јаве у двориште Специјалне полиције за Јевреје (Гестапо) у Џорџа Вашингтона. Једном броју су достављени позиви (преко домаћих органа), остали су обавештени преко плаката и наредби у новинама. Резигнирани, како бележе Немци, приступили су без отпора поневши обележене кључеве својих станова, постељину и храну за један дан.

Само тло логора Сајмиште у првој фази до истребљења јеврејских заточеника није било место егзекуције изузев неколико примера казни ради застрашивања. Умирало се од болести и изнемоглости. Егзекуција је извршена у пролеће 1942. у специјалном камиону-душогупци на путу за Јајинце где су умрли тајно сахрањивани. Сва стрељања су обављана у Јајинцима. Из логора Сајмиште страдало је тако око 6.400 Јевреја. Поред Јајинаца стратишта су била Ледине на Бежанији и околина села Јабуке близу Панчева. Осим стотинак умрлих Рома, остатак од 500 жена и деце је пуштен.

Тек после маја 1942.на Сајмишту су вршена масовна убијања и мучења у „Рибарској бараци”. Антифашисти, ратни заробљеници и интернирци били су овде на пролазу. У јесен 1943. доведена је већа група Јевреја из Сплита (стрељани у Јајинцима).

Са простора Југославије од 145 носилаца јеврејске медаље „Праведника”, 75 носилаца овог почасног звања је из Србије. Било је кућа кроз које је прошло од 80 до 98 особа. Често су ухваћени имали лажне легитимације на српска имена издавана од домаћих власти. Да ли би то било довољно за једну српску верзију „Шиндлерове листе”?

Историчари су већ скретали пажњу (Ј. Бајфорд) да је деведесетих отпочео један тренд ревизије ове историје са политичком позадином. Посебан напор су уложили неки хрватски историчари да докажу да су српски колаборационисти били директно укључени у егзекуције Јевреја, да изједначе праксу НДХ са оном у Србији. Лекар Филип Коен постао је икона тог тренда својом књигом „Тајни рат Србије …”. За те заслуге одликовао га је председник Туђман.

Историји не треба ни додавати ни одузимати. На слободној савести уметника је да види драму човека у прошлом, па и народа у коме је поникао, али, дозволите нам иронију, да не буде по цену измишљене наредбе српске Врховне команде да се богаљи и болесни регрутују и истуре у прве редове или да се говор југословенског капетана на граници са Италијом из 1940. (архивски докуменат) умеће у уста српском мајору из 1914. и уз мала краћења, прилагођава неким данашњим политичким контекстима.

Научни саветник
Др Миле Бјелајац
објављено: 03.09.2012.

Коментари на чланак са сајтова где је објављен

Са фејсбука где је пренет чланак

Biljana Djorovic,

„Vrlo vazan tekst Bjelajca koji treba da pomogne prekidu ove teske podmetacine koja ide uz propagiranje Paskaljevicevog „filma“ o tome kako su Srbi ocistili Jevreje u drugom svetskom ratu. Molim vas preporucite ga, sirite i komentarisite. Takodje je bitno da se i drugi ukljuce u pricu kao podrska Bjelajc“

Из листа Политике где је објављен чланак:

olja bekic | 03/09/2012 09:52

„Kompetentan i meritoran clanak, da podseti sve nas izlozene nametnutim trendovima razgradjivanja srpskog nacionalnog bica, na istorijske cinjenice. Iako smatram da su oni koji su uvek spremni za ucesce u takvim trendovima, imuni na cinejnice, mozda ce, ipak, sa manjim zadovoljstvom ispiti casu vina u zdravici za dobro obavljen posao.
Istoriji, zaista, ne treba ni dodavati ni oduzimati. A sto se morala tice, moguce ga je rastezati…“

NJujork | 03/09/2012 14:01

„mnogo hvala gospodinu Bujosevicu (bravo, bravo, bravo) za objavljivanje ovog clanka. IZuzetno je vazno jer ovako mozemo ovde da kazemo Jevrejima u SAD sta je bilo u Beogradu jer oni to stalno pitaju; Moramo znati nasu istoriju jer bi bez osnovnog znanja svoje istorije bili pravi slepci i svako bi mogao po nama da mlati …Politika treba i nadam se hoce vise pustati tekstove gospodin Bjelajca.“

Nada Petrovic | 03/09/2012 18:32

„Ovo je primer kako se znanje stavlja u sluzbu istine. Tako bi trebalo otvoriti vrata svim kompetentnim strucnjacima da nas upoznaju sa istinom u spornim temama. a umetnicke slobode se ne smeju ogresiti o istinu u takvim bolnim situacijama. Ocigledno je da su se autori filma „Kad svane dan“ oslonili na srbofobiju u americkim medijima i ocekuju bolju prodju filma u SAD. Verujem da ce proci kao i Andjelina Dzoli – sale ce biti prazne.“

Нина Нинић | 03/09/2012 20:37

„Браво за чланак! Увек треба аргументовано наступати када се због којекавих приватних интереса настоји прекројити наша историја“.

*****************

Ред је да и ја прокоментаришем чланак. Тачно је, историји не треба ни додавати ни одузимати. Аутор је наравно овим насловом мислио на чињеничну и истиниту историју, но нажалост то у пракси није увек тако, нити је икада било, увек се у историји нешто од праве истине одузимало, а додавало се лажима која се звала званична „историја“, а што се тиче наше србске историје и истине о нама, можемо рећи да се од те истине драстично одузимало, а на старим лажима су паковане нове, тако да добисмо званичну „истину“ да су Срби народ гори него животиње, на нивоу звери.

Данас, ако сте нервозни и шутнете неку животињу да искалите свој бес, то је опасно, јер одмах ће се поред вас наћи свевидеће илуминатско око, око камере и НВО организације за брањење права животиња, тако да можете лоше проћи, у медијима ће се дићи велика прашина, платићете велику казну и бићете медијски ожигосани.

Али, ако „шутирате“ Србе, на груб или перфидан „уметнички“ начин, то је дозвољено, ту се могу играти игре без граница до миле воље, лаж и перфидна манипулација су правило, казни нема, само награде на „уметничким фестивалима“, оне су вам унапред загрантоване, новац пристеже, будући „филмски“ пројекти не доводе се у питање, за финансијски буџет не морате да бринете, јер сте се уклопили у пројектованој слици новог светског поретка како бити „добар србин“, што значи, да је добар Србин само онај који дезинформише, лаже и пљује по сопственом народу.

Одавно филм више није само уметност, већ и прљаво пропагандно средство у претварању истине у лаж, лажи у истину, још ако то уметнички урадите, утолико боље, јер ћете тако утицати на људску свести и подсвест која се тим „филмом“ и циља.

Што се тиче нас срба и наше трагедије с почетком деведесетих година прошлог века, а и много шире, у зацртану књигу „добрих срба“ уписали су су многи српси „режисери“, добијали су „заслужене“ награде и светска признања на престижним филмским фестивалима, каријера им више не долази у питање, битно је само да буду верни на тој линији „добрих срба“. Једни режисери настављају да фабрикују историју Срба, нови се уписују, ко је следећи?

Груби радови против Срба путем економских санкција, ратова, завршног бомбардовања и стављања у маказе дужничког ропства су одрађени, доста смо осиромашени, нарочито осиромашеним уранијумом. Остали су они завршни и финални перфидни „умутнички“ и „вајарски“ послови у борби и рату против Срба, њиховог идентитета и истине о њима. То је препуштено лично српским „уметницима“ , „режисерима“ и „глумцима“, они су се добро „ишколовали“ на разним „курсевима“, да не кажем ону ружну реч, јер ради се о „уметницима“, зар не?

Али нека, ради ти синко свој добро плаћени посао, требаш следити нове „уметничке трендове“, но једног дана режираће се неки други филмови у Србији, а главни режисер биће она права истинита историја о Србима, дуго сакривана и забрањена, њу ће само спроводити нова будућа истинољубива и родољубива Србска народна власт, а сви „добри срби“ биће правилно оцењени и вредновани када се буде приповердало и писало о лажима и истинама.

%d bloggers like this: